Дајана Лазаревић

Улога светости у формирању идентитета у научном зборнику „Светост и идентитет“

Светост и идентитет – улога светаца и светости у формирању идентитета православних народа – тематски зборник / прир. Зоран Милошевић. – Београд: Институт за политичке студије, Београд, 2020. – ISBN 978-86-7419-321-1

Вирус корона је на неколико месеци зауставио, или макар успорио, цео свет. Имали смо прилике да видимо како изгледа борба са невидљивим непријатељем, изолација, рад од куће, све добре и лоше стране таквог рада и сада можемо да сумирамо шта смо добили, а шта изгубили у том периоду. Да добре и квалитетне ствари увек пронађу свој пут и опстану и у најтежим временима, доказ је нови тематски зборник „Светост и идентитет – улога светаца и светости у формирању идентитета православних народа“, чији је приређивач др Зоран Милошевић. Зборник је изашао у издању Института за политичке студије из Београда, 2020. године, а приређивач нам у уводној речи објашњава порекло идеје за формирање овог зборника:

„Идеја да се један научни скуп и тематски зборник посвете улози светаца и светости у формирању идентитета православних народа, настала је у јесен 2019. године, у Београду, током разговора протојереја Александра Романчука, јереја Мила Јовановића, професора Кирила Шевченка и приређивача овог зборника. Према замисли, скуп би се, под паролом „Нећемо расколе – хоћемо јединство”, одржао 25-26. априла 2020. године у Глушцима, у парохији оца Мила – епархија шабачка. По окончању скупа, руски, српски и бугарски свештеник обавили би службу на црквенословенском језику, зарад подсећања верујућег народа и свих људи добре воље да смо један народ, не само по вери, него и по језику; стално се мора имати на уму да црквенословенски језик баштини изворну православну духовност, због чега би православни свет морао да га сачува као богослужбени језик¹.“

Због горепоменутих мера заштите од корона-вируса тај научни скуп није одржан, већ је одложен за неке безбедније будуће дане. Многи учесници тог будућег скупа су аутори чланака у овом тематском зборнику, а у наредним редовима дискутоваћемо о њиховој теми и обратити пажњу на везе међу словенским народима, које би читаоцима и истраживачима биле интересантне.

Први део зборника носи назив „Светост и идентитет“ и испуњавају га следећи аутори: Архиепископ верејски Амвросије (Русија), који се осврће на тајне светости и православља; Протојереј Серафим Слободској (Русија), пише о свецима и њиховим чиновима и хијерархији пред Богом; Емил Миланов (Бугарска) – о улози светитеља и светих у формирању православља; Миодраг Чизмовић (Црна Гора) – о Серафиму Саровском као светитељу пасхалне радости; Наталија Белоус и Јелена Вакулина (Русија) – о духовности као основи патриотизма; Татјана Мишћенко (Русија) – о легенди о икони, као општем месту окупљања народа.

Други део зборника носи назив „Светитељи и идентитет православних народа“ и занимљиво је да тај део зборника отвара Бољевчанин Раде Јанковић, који пише о Светом Сави и путу ка сопству. Јанковић је аутор више монографија и научних радова из области религије и правних наука, а у овом чланку се држи неисцрпне теме о Светом Сави и његовом значају за православне народе. Термин „идентитет“ код овог аутора је означен као „сопство“. Следе: Александар Митић (Србија), са интересантним текстом о утицају кнеза Лазара и косовских мученика на идентитет Срба; потом Иван Чарота (Белорусија) са текстом о Мануилу Козачинском у историји Србије и Белорусије. Чињеница је, да је проф. др Иван Чарота доследан истраживању белоруско-српских веза, у овом случају – личности, која је оставила неизбрисиви траг у обема државама. За место српске речи у Белорусији Чарота се бори 4 и по деценије, добитник је највиших награда и одликовања у Белорусији, Русији и Србији, аутор (или приређивач) је 143 књиге и брошуре, као и 637 научних чланака. Бићемо слободни да кажемо да ниједан Белорус у историји није толико година и труда посветио Србима и српској култури и историји и да је, вероватно, највећи и најчистији инострани борац за српску реч. Још, када је овај зборник у питању, И. Чарота се, поред М. Јовановића, М. Чизмовића, К. Шевченка, Ж. Ђурића, Л. Криштаповича и З. Милошевића, налази у организационом одбору.

Следе чланци: Протојереја Александра Романчука (Белорусија) – о утицају митрополита Јосифа Семашка на обнову православног идентитета Белоруса; Лава Криштаповича (Белорусија) – о Белорусији као православној земљи и белорусизацији; Ксеније Кончаревић (Србија) – о улози јуродства у формирању националног менталитета Руса; Љупке Катане (Србија) – о Св. Мардарију Ускоковићу Свеамериканском; Михаила Иванова и Павела Тихомирова (Русија) – о српској традицији Светосавља и наслеђу Св. Саве; Александра Митића (Србија) – о српском пореклу цара Јустинијана; Н. Фомичева и А. Пчелинов-Образумова (Русија) – о Јоасафу Белгородском; Александра Вујовића (Црна Гора) – о Св. Василију Острошком, као светионику српског народа; Рустема Вахитова (Русија) – о подвигу смирења Св. Александра Невског; В. Мишћенка (Русија) – о скопском наслеђу у Руској империји у другој половини 19. века; Кирила Шевченка (Белорусија) – о карпатско-руском идентитету и феноменима; Срђана Тодорова (Србија) – о доприносу Св. Пајсија Хиландарца у формирању идентитета Бугара; Павела Тихомирова (Русија) – о проблемима руског националног самосазнања.

Како је зборник почео уводном речју приређивача Зорана Милошевића, тако се и завршава његовим чланком о мржњи, идентитету и православљу, те о терминима које слушамо и у медијима, као што су: србофобија, русофобија, сагледавамо утицај политике на такве представе и ставове и откривамо њихове узроке и опасности од њих. Можемо да кажемо да је овај чланак и затварање зборника, тачније велики закључак свих обрађиваних тема, али и увод у све даље дискусије на исту тему.

Истраживачима културе, политике и верских питања препоручујемо зборник радова „Светост и идентитет“, а надаћемо се скором одржавању научног скупа у Глушцима, где ћемо имати прилике да чујемо и живу реч цењених аутора.