превод Емилијан Чарнић

Еванђеље по Марку

НОВИ ЗАВЕТ, превод: др Емилијан Чарнић, Београд 1992

Еванђеље по Марку

Глава 1

Проповед Јована Крститеља

1 Почетак еванђеља о Исусу Христу, Сину Божијем. 2 Као што је написано у пророка Исаије: »Гле, ја шаљем весника свога пред лице твоје, који ће припремити пут твој. 3 Глас онога што виче у пустињи: припремите пут Господњи, поравнајте стазе његове.« 4 Појави се Јован крстећи у пустињи и проповедајући покајничко крштење за опроштај греха. 5 И излажаше к њему сва јудејска земља и сви Јерусалимљани, и он их крштаваше у реци Јордану, при чему они исповедаху своје грехе. 6 А Јован беше обучен у хаљину од камиље длаке и имаше кожни појас око својих бедара, и јеђаше скакавце и дивљи мед. 7 И проповедаше говорећи: за мном долази јачи од мене, пред ким нисам достојан да се сагнем и одрешим ремена на обући његовој. 8 Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим.

Исусово крштење и кушање

9 И у то време дође Исус из Назарета галилејског, те га Јован крсти у Јордану. 10 И одмах излазећи из воде, виде отворена небеса и Духа где силази на њега као голуб. 11 И чу се глас са небеса: ти си Син мој љубљени, ти си по мојој вољи. 12 И одмах га Дух изведе у пустињу. 13 И беше у пустињи четрдесет дана, кушан од сатане, и беше са зверима, и анђели му служаху.

Позив првих ученика

14 А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповедајући еванђеље Божије 15 и говорећи да се испунило време и приближило царство Божије; покајте се и верујте у еванђеље.

16 И ходајући поред Галилејског мора, виде Симона и Андреју, брата Симонова, где бацају мреже у море; јер беху рибари. 17 И рече им Исус: хајдете за мном, па ћу учинити да постанете рибари људски. 18 И одмах оставивши мреже пођоше за њим. 19 И отишавши мало даље, виде Јакова Зеведејева и Јована брата његова, и њих у чамцу где крпе мреже, те их одмах позва. 20 И оставише оца свога Зеведеја у чамцу са најамницима па одоше за њим.

Исусова проповед у Кафарнауму и Галилеји, чуда

21 И дођоше у Кафарнаум; и одмах у суботу, ушавши у синагогу, учаше. 22 И дивљаху се његовој науци; јер их учаше као онај који има власт, а не као књижевници. 23 Уто беше у њиховој синагоги човек са нечистим духом, те повика говорећи: 24 ах! Шта имамо ми с тобом, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас упропастиш. Знам те ко си, светац Божији. 25 И запрети му Исус: умукни и изиђи из њега. 26 И истрза га нечисти дух, повика веома гласно и изиђе из њега. 27 И сви се запрепастише, тако да су питали један другога говорећи: шта је ово? Нова наука пуна силе; заповеда и нечистим духовима и покоравају му се. 28 И одмах се рашири глас о њему на све стране по свој околини галилејској.

29 И чим изиђе из синагоге, дође у Симонову и Андрејину кућу са Јаковом и Јованом. 30 А Симонова ташта лежаше у грозници, и одмах му казаше за њу. 31 И пришавши ухвати је за руку и подиже је; и пусти је грозница, те им служаше. 32 А увече, када сунце зађе, доношаху му све болеснике и бесомучне. 33 И сав град беше окупљен код врата. 34 И излечи многе који су патили од различитих болести, и изагна многе демоне, и не дозвољаваше демонима да говоре, јер су га знали. 35 А ујутро, док је још било сасвим мрачно, уста, изиђе и оде у пусто место, те се онде мољаше. 36 И пожури за њим Симон са својим друштвом, 37 и нашавши га рекоше му: сви те траже. 38 И рече им: хајдемо другде у оближња места, да и тамо проповедам; јер за то изиђох. 39 И дође, проповедајући у њиховим синагогама по свој Галилеји и изгонећи демоне.

Очишћење губавца

40 И дође к њему губавац молећи га и клечећи говораше му: ако хоћеш, можеш да ме очистиш. 41 И смиловавши се, пружи своју руку, дохвати га и рече му: хоћу, буди чист. 42 И одмах отиде с њега губа и би очишћен. 43 И запретивши му, одмах га отпусти, 44 и рече му: гледај да никоме ништа не кажеш, него иди, покажи се свештенику и принеси за своје очишћење што је Мојсије заповедио, за сведочанство њима. 45 А овај отишавши поче много проповедати и разглашавати догађај, тако да Исус није више могао да уђе у град јавно, него је био напољу по пустим местима; и долажаху к њему са свих страна.

Глава 2

Исцељење узетога

1 И када после неколико дана опет уђе у Кафарнаум, чу се да је у кући. 2 И скупише се многи, тако да није било више места ни пред вратима, и казиваше им реч. 3 И дођоше к њему носећи узетог човека кога су носила четворица. 4 И како због народа нису могли да га принесу њему, открише кров куће где је био, и прокопавши га, спустише кревет на ком узети лежаше. 5 И видевши Исус њихову веру, рече узетоме: синко, опраштају ти се греси. 6 А неки од књижевника сеђаху онде и размишљаху у својим срцима: 7 што овај говори тако? Он хули; ко може да опрашта грехе сем једнога Бога? 8 И сазнавши одмах Исус својим духом да они тако размишљају у себи, рече им: што то мислите у својим срцима? 9 Шта је лакше, рећи узетоме: опраштају ти се греси, или рећи: устани па узми своју постељу и ходај? 10 А да знате да Син човечији има власт да опрашта грехе на земљи, рече узетоме: 11 теби говорим, устани, подигни своју постељу и иди кући. 12 И уста те одмах подиже постељу и изиђе пред свима, тако да су се сви дивили и славили Бога говорећи: тако нешто још никад не видесмо.

Исус позива Левија

13 И изиђе опет на море; и сав народ долажаше к њему, и учаше их. 14 И пролазећи виде Левија Алфејева где седи на царинарници, и рече му: хајде за мном. И уставши пође за њим. 15 И када је био за трпезом у његовој кући, многи цариници и грешници беху за столом са Исусом и његовим ученицима; јер их беше много и иђаху за њим. 16 А књижевници, фарисеји, видевши да једе с грешницима и цариницима, говораху његовим ученицима: зашто једе и пије са цариницима и грешницима? 17 Исус пак чувши рече им: лекар није потребан здравима него болеснима. Не дођох да позовем праведне него грешне.

Питање о посту

18 Јованови ученици и фарисеји пошћаху. И дођоше и рекоше му: зашто Јованови ученици и ученици фарисејски посте, а твоји ученици не посте? 19 Рече им Исус: могу ли сватови да посте док је младожења с њима? Док год имају младожењу са собом, не могу постити. 20 Него ће доћи дани када ће се младожења отети од њих, и тада ће, у тај дан, постити. 21 Нико не пришива закрпу од новога сукна на стару хаљину. Иначе, закрпа дере од ње, ново од старога, и расцеп гори бива. 22 И нико не сипа ново вино у старе мехове; иначе, вино ће подерати мехове, па пропадају вино и мехови. Него ново вино у нове мехове.

Господар суботе

23 А када је суботом ишао кроз усеве, ученици његови почеше правити пут кидајући класје. 24 И фарисеји му говораху: види, зашто чине суботом што није дозвољено? 25 Рече им: зар никад не читасте шта учини Давид када би у невољи и огладне он и његово друштво? 26 Како уђе у дом Божији за време првосвештеника Авиатара и поједе постављене хлебове, које не сме нико да једе сем свештеника, те даде и онима што беху с њим? 27 И рече им: субота је установљена ради човека, а не човек ради суботе. 28 Тако је Син човечији господар суботе.

Глава 3

1 И опет уђе у синагогу, и онде беше човек са усахлом руком. 2 И мотраху на њега, хоће ли га излечити у суботу, да га оптуже. 3 И рече човеку који је имао суху руку: стани на средину. 4 И рече им: да ли је допуштено суботом добро чинити или зло, живот спасти или погубити? А они ћутаху. 5 И погледавши их наоколо с гневом, тужан због окорелости њиховога срца, рече човеку: испружи руку. И испружи, те поста опет здрава рука његова. 6 А фарисеји изишавши одмах се саветоваху са иродовцима против њега, да га упропасте.

Народ хрли Исусу
Избор Дванаесторице

7 А Исус се са својим ученицима повуче према мору; и мноштво народа пође за њим из Галилеје и из Јудеје 8 и Јерусалима, из Идумеје и с оне стране Јордана, из околине Тира и Сидона, мноштво велико; чувши шта је чинио, дођоше к њему. 9 И рече својим ученицима да му се спреми чамац због народа, да га не гурају. 10 Јер многе излечи, тако да наваљиваху на њега сви који су патили, да га дотакну. 11 И нечисти духови, када га гледаху, падаху пред њим и викаху говорећи: ти си Син Божији. 12 И много им је претио да га не објављују.

13 И попе се на гору, те дозва које хтеде, и они одоше к њему. 14 И постави Дванаесторицу да буду с њим и да их пошаље да проповедају, 15 и да имају власт да изгоне демоне. 16 И постави Дванаесторицу, и Симону надену име Петар; 17 па Јакова Зеведејева и Јована, брата Јаковљева, и надену им имена Воаниргес, то јест синови грома; 18 па Андреју и Филипа, и Вартоломеја, и Матеја, и Тому, и Јакова Алфејева, и Тадеја, и Симона Кананеја, 19 и Јуду Искариотског, који га издаде.

Хула на Духа Светога
Христови прави рођаци

20 И дође кући; и опет се окупи народ, тако да нису могли ни хлеб да поједу. 21 А кад његови чуше, изиђоше да га ухвате; јер говораху да није при себи. 22 Књижевници пак, који су дошли из Јерусалима, говораху да има Веелзевула и да помоћу демонског владара изгони демоне. 23 И дозвавши их говораше им у причама: како може сатана да изгони сатану? 24 И ако се неко царство подели само против себе, то царство не може да се одржи. 25 И ако се кућа против саме себе подели, та кућа не може остати. 26 И ако је сатана устао против самога себе и поделио се, не може остати, него му је дошао крај. 27 Али нико не може да уђе у кућу јакога и да пограби његово покућанство, ако прво не свеже јакога, и тада оплени његову кућу. 28 Заиста вам кажем да ће синовима људским бити опроштени сви греси и хуле, колико год усхуле; 29 али који похули на Духа Светога, нема опроштаја довека, 30 него га терети вечити грех. Јер рекоше: има нечистог духа.

31 И дођоше мајка његова и браћа његова и стојећи напољу послаше к њему да га зову. 32 А народ сеђаше око њега, те му рекоше: види, твоја мајка и твоја браћа те напољу траже. 33 И одговоривши рече им: ко су мајка моја и браћа моја? 34 И погледавши наоколо оне који су седели око њега, рече: гле, мајка моја и браћа моја. 35 Јер ко изврши вољу Божију, тај је брат мој и сестра и мајка.

Глава 4

Приче

1 И опет поче учити крај мора. И окупи се око њега силан народ, тако да је ушао у чамац и седео на мору, а сав народ беше на земљи код мора. 2 И учаше их много у причама, и говораше им у науци својој: 3 слушајте! Ето, изиђе сејач да сеје. 4 И кад је сејао, једно семе паде крај пута, и дођоше птице те га позобаше. 5 Друго паде на каменито тле, где немаше много земље, и одмах изниче, јер немаше дубоке земље. 6 А када сунце изиђе, би спржено, и како немаше корена - усахну. 7 Треће паде у трње, и нарасте трње те га угуши, и не донесе рода. 8 Четврта пак падоше у добру земљу, и даваху род који је напредовао и растао, и донесе тридесетоструко и шездесетоструко и стоструко. 9 И рече: ко има уши да слуша, нека слуша.

10 А када би сам, питаху га за приче они који беху око њега с Дванаесторицом. 11 И рече им: вама је дана тајна царства Божијег; а онима који су напољу све бива у причама, 12 да »гледајући гледају и не виде, и слушајући слушају и не разумеју, да се не обрате и опроштено им буде«. 13 И рече им: не разумете ове приче, а како ћете схватити све приче? 14 Сејач сеје реч. 15 Ови су крај пута посејани, где се сеје реч, и када је чују, одмах долази сатана и узима реч посејану у њима. 16 И ови су слично посејани на каменитом тлу, који када чују реч, одмах је с радошћу примају, 17 и немају корена у себи, него су нестални, па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблазне. 18 А други су, што су посејани у трњу; то су они који реч чуше, 19 и светске бриге, те превара богатства и жудње за другим стварима увлаче се и гуше реч, те неплодна бива. 20 А они што су посејани на доброј земљи, слушају и примају реч, па доносе род тридесетоструко и шездесетоструко и стоструко.

21 И рече им: да ли се светиљка пали да се стави под мерицу или под кревет, а не да се стави на свећњак? 22 Јер ништа није скривено што се не би открило; нити што би тајно, а да не изиђе на видело. 23 Ко има уши да слуша, нека слуша.

24 И рече им: пазите шта слушате. Каквом мером мерите, биће вам одмерено, и додаће се вама који слушате. 25 Јер ко има - њему ће се дати; а ко нема - и што има узеће се од њега.

26 И говораше: тако је царство Божије као кад човек баци семе на земљу, 27 и спава и устаје ноћу и дању, а семе ниче и расте - сам не зна како. 28 Земља сама од себе доноси род, прво стабљику, затим клас, онда пуно жита у класу. 29 А кад род допусти, одмах шаље срп, јер је жетва настала.

30 И говораше: како ћемо упоредити царство Божије, или у којој причи да га изложимо? 31 Као горушичино зрно, које кад се посеје у земљу, мање је од свих семена на земљи, 32 а кад га посеју, израста и бива веће од свег поврћа, те развија велике гране, тако да птице небеске могу да се гнезде у његовој сенци. 33 И казиваше им реч у многим таквим причама, колико су могли да слушају. 34 А без приче им не говораше, но својим ученицима насамо све објашњаваше.

Стишавање буре
Исцељење бесомучног Герасинца

35 И рече им онога дана увече: пређимо на другу страну. 36 И отпустивши народ узеше га како беше у чамцу, и други чамци беху с њим. 37 И наста велика олуја, и валови запљускиваху у чамац, тако да се чамац већ пунио. 38 А он на крми спаваше на узглављу. И пробудише га, те му рекоше: учитељу, зар не мариш што пропадамо? 39 И уставши запрети ветру и рече мору: ћути, умукни. И преста ветар, те би тишина велика. 40 И рече им: што сте тако плашљиви? Како немате вере? 41 И веома се уплашише, те говораху један другоме: та ко је овај, да му се и ветар и море покоравају?

Глава 5

1 И дођоше на другу страну мора у крај герасински. 2 И кад изиђе из чамца, одмах му из гробова изиђе у сусрет човек са нечистим духом, 3 који становаше у гробовима, и нико га више није могао ни ланцем свезати, 4 јер је много пута био везан у окове и ланце, па је покидао ланце и поломио окове, и нико није могао да га укроти. 5 И стално беше у гробовима и брдима, дању и ноћу, вичући и бијући се камењем. 6 И видевши Исуса издалека, потрча и паде пред њим ничице, 7 те повика веома гласно: шта ја имам с тобом, Исусе Сине Бога највишега? Заклињем те Богом, немој ме мучити. 8 Јер му говораше: изиђи, душе нечисти, из човека. 9 И питаше га: како ти је име? И рече му: Легион ми је име, јер нас је много. 10 И мољаше га много да их не истера из оног краја. 11 А онде, према брду, пасло је велико крдо свиња. 12 И замолише га говорећи: пошаљи нас у свиње, да уђемо у њих. 13 И допусти им. И изишавши нечисти духови уђоше у свиње, и навали крдо низ стрмен у море, око две хиљаде, и удавише се у мору. 14 А пастири њихови побегоше и јавише у граду и по селима; те дођоше да виде шта се догодило. 15 И дођоше Исусу и видеше бесомучнога, који је имао Легиона, како седи обучен и паметан, те се уплашише. 16 А очевидци им испричаше како се догоди бесомучноме и о свињама. 17 И почеше га молити да оде из њиховог краја. 18 А када Исус уђе у чамац, замоли га онај кога је мучио ђаво да буде с њим. 19 И не допусти му, него му рече: иди кући својима и јави им шта ти је учинио Господ и како се смиловао на тебе. 20 И оде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус и сви се дивљаху.

Васкрсење Јаирове кћери и исцељење крвоточиве жене

21 И пошто Исус опет пређе чамцем на другу страну, окупи се многи народ око њега, и беше крај мора. 22 И дође један од старешина синагога, по имену Јаир, па видевши га паде пред ноге његове, 23 и мољаше га много говорећи: моја ћерка је на самрти, дођи, стави руке на њу, да буде спасена и да оживи. 24 И оде с њим. А многи народ иђаше за њим и гураху га.

25 И жена нека која је боловала од течења крви дванаест година, 26 много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала, а ништа се није спомогла, него јој још горе било, 27 чувши о Исусу, дође између народа с леђа и дотаче његову хаљину; 28 јер говораше: ако само дотакнем његове хаљине, бићу спасена. 29 И одмах пресахну извор њене крви, те осети у телу да је излечена од своје муке. 30 А Исус осетивши одмах у себи да сила изиђе из њега, окрену се у народу и рече: ко ми дотаче хаљине? 31 Ученици пак његови рекоше: гледаш народ како те тиска и говориш: ко ме дотаче? 32 И обазираше се да види ону која то учини. 33 А жена знајући шта јој се догодило, дође са страхом и трепетом, те паде пред њим и рече му сву истину. 34 А он јој рече: кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром и буди здрава од своје болести.

35 Док је он још говорио, дођоше од старешине синагоге говорећи: умрла је кћи твоја; што још мучиш учитеља? 36 А Исус, не обазревши се на реч коју говораху, рече старешини синагоге: не бој се, само веруј. 37 И не допусти никоме да иде с њим сем Петру, Јакову и Јовану, брату Јаковљеву. 38 И дођоше у кућу старешинину, те виде вреву и људе како плачу и наричу много, 39 па ушавши рече им: што вичете и плачете? Дете није умрло него спава. 40 И исмеваху га. А он истера све, узе оца детињег и мајку и своје пратиоце, па уђе где беше дете. 41 И ухвативши руку детета рече јој: талита кум, што преведено значи: девојчице, теби говорим, устани. 42 И одмах уста девојчица и ходаше; беше јој, наиме, дванаест година. И одмах се веома запрепастише. 43 И заповеди им строго да нико не дозна ово, и рече да јој даду да једе.

Глава 6

Исус непризнат у Назарету

1 И оде оданде, те дође у свој завичај, а ученици његови иђаху за њим. 2 А када би субота поче учити у синагоги. И многи који слушаху дивљаху се говорећи: откуда то овоме и каква је мудрост што му је дана? И руке његове чине таква чуда? 3 Није ли ово дрводеља, син Маријин и брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде код нас? И саблажњаваху се о њега. 4 И говораше им Исус да пророк није без части - сем у постојбини својој, и у родбини својој и у кући својој. 5 И не могаше онде учинити ни једнога чуда, сем што излечи мало болесника ставивши руке на њих. 6 И чуђаше се због њиховог неверовања.

Апостолска мисија

И обилажаше околна села учећи. 7 И дозва Дванаесторицу, поче их слати по двојицу, и даваше им власт над нечистим духовима. 8 И заповеди им да ништа не узимају на пут сем једнога штапа, ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, 9 него обувени у сандале; и не облачите две хаљине. 10 И говораше им: где уђете у кућу, останите онде, док не изиђете оданде. 11 А које место вас не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прашину са својих ногу - за сведочанство њима. 12 И отишавши проповедаху да се људи покају. 13 те истераше многе демоне, помазиваху уљем многе болеснике и лечише их.

Смрт Јована Крститеља

14 И чу краљ Ирод, јер се његово име разгласи, и говораше да је Јован Крститељ устао из мртвих, па зато делују силе у њему. 15 Други пак говораху да је Илија; а неки говораху да је пророк, као један од пророка. 16 А Ирод чувши рече: Јован, коме сам одсекао главу, он уста из мртвих.

17 Ирод, наиме, посла и ухвати Јована, те га свеза у тамници због Иродијаде жене свога брата Филипа, што се ожени њоме. 18 Јер Јован говораше Ироду: не смеш ти имати жене брата свога. 19 А Иродијада беше кивна на њега и хтеде га убити, али није могла. 20 Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га као човека праведна и света, те га чуваше. И саслушавши га беше у неприлици; ипак га је радо слушао. 21 И када дође погодан дан, када Ирод на свој рођендан приреди част својим великашима, војводама и првацима галилејским, 22 уђе Иродијадина кћи, те заигра и угоди Ироду и гостима. А краљ рече девојци: затражи од мене што год хоћеш и даћу ти. 23 И закле јој се: што год заиштеш од мене даћу ти - до половине свога краљевства. 24 Она пак изишавши рече својој мајци: шта да затражим? А она рече: главу Јована Крститеља. 25 И одмах ушавши брзо краљу заиска говорећи: хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља. 26 И сневесели се краљ врло, али због заклетве и гостију не хтеде да је одбије. 27 И одмах посла краљ џелата и нареди да донесе Јованову главу. И отишавши одсече му главу у тамници, 28 и донесе његову главу на тањиру и даде је девојци, а девојка је даде својој мајци. 29 А ученици његови чувши дођоше и узеше његово тело и метнуше га у гроб.

Исус храни пет хиљада људи

30 И скупише се апостоли око Исуса, те му јавише све што учинише и поучише. 31 И рече им: хајдете ви самосами у пуст крај па се одморите мало. Јер долажаху и одлажаху многи, те нису имали времена ни да једу. 32 И одоше чамцем на пусто место насамо. 33 И видеше их како одлазе и дознаше многи, па се стекоше онде пешице из свих градова и стигоше пре њих.

34 И изишавши виде многи народ, те се сажали на њих, јер беху као овце без пастира, и поче их учити много. 35 И пошто је време прилично поодмакло, приђоше му ученици његови и рекоше: место је пусто, а већ је касно. 36 Отпусти их нека иду у околна села и засеоке и купе себи шта ће јести. 37 А он им одговори и рече: дајте им ви да једу. Рекоше му: да одемо и да купимо хлеба за две стотине динара, па да им дамо да једу? 38 А он им рече: колико хлебова имате? Идите, видите. И дознавши рекоше: пет, и две рибе. 39 И нареди им да се сви посаде по групама на зеленој трави. 40 И посадише се у групама по стотину и по педесет. 41 И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове, те их даваше ученицима да метну пред њих; и оне две рибе раздели свима. 42 И једоше сви и наситише се. 43 И подигоше пуних дванаест котарица комађа хлеба и риба. 44 А оних што једоше хлебове беше пет хиљада људи.

Исус хода по води

45 И одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну према Витсаиди, док он отпусти народ. 46 И опростивши се од њих оде на брдо да се помоли. 47 А када наста вече, чамац беше насред мора а он сам на земљи. 48 И видевши их како се муче веслајући, јер им беше противан ветар, око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимође. 49 А они видевши га како иде по мору, помислише да је утвара, те повикаше; 50 јер га сви видеше и уплашише се. Но он их одмах ослови и рече им: будите храбри, ја сам, не бојте се. 51 И уђе к њима у чамац, и преста ветар. И дивљаху се у себи веома; 52 јер не разумеше чуда са хлебовима, него им срце беше окорело.

53 И прешавши на земљу дођоше у Генисарет и присташе. 54 И кад изиђоше из чамца, одмах га познаше, 55 оптрчаше сав онај крај и почеше доносити болеснике на постељама где су чули да је он. 56 И где год је улазио у села или градове или засеоке, на трговима стављаху болеснике и мољаху га да дотакну бар ресе његове хаљине. И који год га дотакоше беху спасени.

Глава 7

Права чистота

1 И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који дођоше из Јерусалима. 2 И видеше неке од његових ученика како једу хлеб нечистим, то јест неопраним рукама. 3 Јер фарисеји и сви Јудеји не једу док не оперу шаком руке, држећи предање старих, 4 и кад дођу с трга, не једу док се не оперу, и има још много чега што су примили да држе, прања чаша, крчага и бакарног посуђа, 5 и запиташе га фарисеји и књижевници: зашто твоји ученици не живе по предању старих, него једу хлеб неопраним рукама? 6 А он им рече: добро пророкова Исаија за вас лицемере, као што је написано: »Овај народ ме поштује уснама, а срце њихово је далеко од мене. 7 Узалуд ме поштују, учећи науке које су људске заповести«. 8 Оставивши Божију заповест држите људско предање [прања крчага и чаша и друго много што шта такво чините]. 9 И говораше им: лепо укидате Божију заповест, да сачувате своје предање. 10 Јер Мојсије рече: »Поштуј оца свога и мајку своју«, и »Ко ружи оца или мајку смрћу да умре«. 11 А ви кажете: ако човек каже оцу или мајци: корван је, што значи жртвени дар, оно чиме бих ти помогао, 12 и не допуштате му више да ишта учини оцу или мајци, 13 укидајући Божију реч својим предањем што сте га предали; и много што шта тако чините.

14 И дозвавши опет народ говораше им: чујте ме сви и разумејте. 15 Ништа не улази споља у човека што га може опоганити; него што излази из човека - то чини човека нечистим. 16 Ако ко има уши да слуша, нека слуша. 17 И када дође кући од народа, питаху га његови ученици за причу. 18 И рече им: тако ни ви не разумете? Зар не опажате да све што споља улази у човека не може да га опогани, 19 јер не улази у његово срце него у стомак, те излази у заход, - чистећи сва јела? 20 И рече: што излази из човека, оно чини човека нечистим. 21 Јер изнутра из људског срца излазе зле мисли, блуд, крађе, убијства, 22 прељубе, лакомства, злоће, преваре, распојасаност, завист, хула, охолост, безумље. 23 Сва ова зла излазе изнутра и чине човека нечистим.

Вера Сирофеничанке

24 И уставши оде оданде у крајеве Тира и Сидона. И ушавши у једну кућу хтео је да нико не дозна, али није могао да буде скривен. 25 Него одмах чу за њега једна жена, чија ћерчица имађаше нечистога духа, она дође и паде пред ноге његове. 26 А та жена беше многобошкиња, родом Сирофеничанка; и мољаше га да истера демона из њене ћерке. 27 А он јој рече: пусти да се најпре нахране деца; јер није добро узети дечији хлеб и бацити псима. 28 Она пак одговори и рече му: да, Господе, али и пси под столом једу од дечијих мрвица. 29 И рече јој: због ове речи иди, изишао је демон из твоје кћери. 30 И отишавши кући нађе дете како лежи на постељи, а демон је изишао.

Исцељење глувонемога

31 И опет изишавши из крајева Тира дође преко Сидона на Галилејско море усред крајева Декапоља. 32 И доведоше му једног глувог и мутавог, те га замолише да стави руку на њега. 33 И узевши га из народа насамо стави своје прсте у његове уши, па пљуну и дотаче његов језик, 34 погледа на небо и уздахну, те му рече: ефата, што значи: отвори се. 35 И одмах му се отворише уши, разреши се веза његова језика, те говораше правилно. 36 И запрети им да никоме не говоре. Но колико им је он наређивао, они све више објављиваху. 37 И дивљаху се преко сваке мере говорећи: све је добро учинио, и глуве чини да чују и неме да говоре.

Глава 8

Исус храни четири хиљаде људи

1 У оне дане када опет беше много народа и не имађаху шта јести, дозва ученике и рече им: 2 жао ме је народа, што су већ три дана стално уз мене и немају шта да једу; 3 ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; неки од њих су дошли из далека. 4 И одговорише му његови ученици: откуд може ко да их нахрани хлебовима овде у пустињи? 5 И пита их: колико хлебова имате? А они рекоше: седам. 6 Тада нареди народу да поседа по земљи. И узевши седам хлебова, захвали, изломи и даваше својим ученицима да изнесу, и изнеше пред народ. 7 И имађаху и мало рибица; и благословивши их рече да и њих изнесу. 8 И једоше и наситише се, и подигоше седам котарица преосталих комада. 9 А беше око четири хиљаде људи. И отпусти их. 10 И одмах уђе у чамац са својим ученицима, те дође у околину Далмануте.

Фарисеји траже знак
Фарисејски и Иродов квасац

11 И изиђоше фарисеји и почеше да се препиру с њим, тражећи од њега знак с неба - кушајући га. 12 Но он уздахну духом својим и рече: што овај род тражи знак? Заиста, кажем вам, неће се дати знак овоме роду. 13 И оставивши их опет уђе у чамац и оде на другу страну.

14 И заборавише да узму хлеба, те имађаху само један хлеб код себе у чамцу. 15 И заповедаше им говорећи: гледајте, чувајте се од квасца фарисејског и квасца Иродова. 16 Они пак размишљаху међу собом што хлеба немају. 17 А Исус сазнавши то рече им: што мислите да хлеба немате? Још не разумете и не схватате? Је ли окорело ваше срце? 18 »Очи имате и не видите, уши имате и не чујете«? И не сећате се, 19 када изломих пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада подигосте? Рекоше му: дванаест. 20 Када седам хлебова изломих на четири хиљаде, колико корпи пуних комада подигосте? Рекоше: седам. 21 И рече им: још не разумете?

Исцељење слепога у Витсаиди

22 И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једнога слепца, те га замолише да га дотакне. 23 Он ухвати слепца за руку, изведе га из села и пљуну му у очи, па стави руке на њега и упита га: видиш ли шта? 24 И погледавши рече: видим људе где иду - видим их као дрвеће. 25 Затим опет стави руке на његове очи, те прогледа и оздрави, и гледаше све јасно. 26 И посла га кући његовој говорећи: ни у село не улази.

Петрово исповедање
Исус предсказује своју смрт и васкрсење

27 И изиђе Исус и његови ученици у села код Кесарије Филипове. А путем питаше своје ученике говорећи им: шта кажу људи, ко сам ја? 28 Они му рекоше: Јован Крститељ, други веле да си Илија, а трећи - да си један од пророка. 29 Но он их питаше: а за кога ме ви држите? Петар одговори и рече му: ти си Христос. 30 И запрети им да никоме не говоре о њему.

31 И поче их учити да Син човечији мора много да пострада и да буде одбачен од старешина, првосвештеника и књижевника, да ће га убити и после три дана ће васкрснути. 32 И то говораше отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити. 33 Но он се окрену и видевши своје ученике укори Петра и рече: иди од мене, сатано, јер ти не мислиш о оном што је божанско него о оном што је људско.

34 И дозвавши народ са својим ученицима рече им: ко хоће за мном да пође, нека се одрекне самога себе, па нека понесе крст свој и иде за мном. 35 Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот због мене и еванђеља, спашће га. 36 Јер шта користи човеку да задобије сав свет, а живот свој изгуби? 37 Јер шта ће човек дати у замену за свој живот? 38 Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом прељуботворном и грешном роду, њега ће се постидети и Син човечији када дође у слави свога Оца са светим анђелима.

Глава 9

1 И рече им: заиста, кажем вам: међу овима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде царство Божије да је дошло у сили.

Преображење

2 И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, те их саме изведе на једну високу гору насамо. И преобрази се пред њима, 3 па његове хаљине посташе сјајне и врло беле, како их сукнар на земљи не може убелити. 4 И појави им се Илија са Мојсијем, те разговараху са Исусом. 5 А Петар прозбори и рече Исусу: рави, добро је да смо овде, да начинимо три сенице, једну теби, једну Мојсију и једну Илији. 6 Није, наиме, знао шта да каже; јер беху врло уплашени. 7 И дође облак те их заклони, а из облака се чу глас: ово је Син мој љубљени, њега слушајте. 8 И одједном обазревши се никога више не видеше него Исуса сама уз себе.

9 А када су силазили са горе, заповеди им да никоме не проповедају шта су видели, док Син човечији не устане из мртвих. 10 И држаху чврсто ту реч, расправљајући међу собом шта то значи: устати из мртвих. 11 И питаху га говорећи: зашто књижевници кажу да Илија треба прво да дође? 12 Но он им рече: Илија ће прво доћи и све успоставити. А како је писано за Сина човечијег, да треба много да пострада и да буде презрен? 13 Али вам кажем да је Илија дошао, и поступише с њим како хтедоше - као што је написано за њега.

Исцељење падавичара

14 И дошавши ученицима видеше многи народ око њих и књижевнике како се препиру с њима. 15 И чим га видеше, сав се народ препаде, те притрчаше и поздрављаху га. 16 И упита их: што се препирете с њима? 17 А један из народа му одговори: учитељу, доведох ти свога сина у коме је неми дух; 18 и кад га спопадне, растрже га, те баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох твојим ученицима да га истерају, и не могоше. 19 А он им одговори и рече: о неверни роде, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите га к мени. 20 И доведоше му га. А кад га дух виде, одмах растрза дечака, те паде на земљу и ваљаше се бацајући пену. 21 Тада запита његовог оца: колико има времена како му се то догодило? А он рече: од детињства, 22 и често га баци у ватру и у воду - да га упропасти. Него ако што можеш, смилуј се на нас и помози нам. 23 Исус му пак рече: »Ако можеш« - све је могућно ономе који верује. 24 Одмах повика дечаков отац и рече: верујем, помози моме неверју. 25 А Исус видевши да се народ стиче, запрети нечистом духу говорећи му: неми и глуви душе, ја ти наређујем, изиђи из њега и више не улази у њега. 26 И повика, растрза га силно и изиђе. И би као мртав, тако да су многи говорили да је умро. 27 А Исус га ухвати за руку, подиже га, те уста. 28 А када дође кући, питаху га његови ученици насамо; зашто ми не могосмо да га истерамо? 29 Он им пак рече: овај род може се истерати само молитвом [и постом].

Исус поново предсказује своју смрт и васкрсење

30 И отишавши оданде пролажаху кроз Галилеју, и није хтео да ко дозна; 31 поучаваше, наиме, своје ученике и говораше им: Сина човечијег предају у руке људске, и убиће га, а кад га убију, после три дана ће васкрснути. 32 Но они не разумеваху тај говор, те се бојаху да га упитају.

Поука апостола

33 И дођоше у Кафарнаум, и кад би у кући, запита их: о чему сте путем расправљали? 34 А они ћутаху; јер су се на путу међу собом препирали ко је највећи. 35 Он пак седе, позва Дванаесторицу и рече им: ако ко хоће да буде први, нека буде последњи од свих и свима слуга. 36 И узевши једно дете постави га међу њих, загрли га и рече им: 37 ко прими једно такво дете у моје име, мене прима; а ко мене прима, не прима мене, него онога који ме је послао.

38 Рече му Јован: учитељу, видесмо једнога како у твоје име истерује демоне, а не иде с нама, и бранили смо му, јер није ишао с нама. 39 А Исус рече: не браните му; јер нема тога који ће чинити чудо у моје име и моћи одмах зло да говори о мени; 40 ко, наиме, није против нас, за нас је. 41 И ко вас напоји чашом воде зато што сте Христови, заиста, кажем вам, неће изгубити своје плате. 42 И ко саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да се обеси магарећи жрвањ о врат његов и да буде бачен у море. 43 И ако те твоја рука саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш сакат у живот, него са две руке да одеш у пакао, у огањ неугасиви. [44 где црв њихов не умире и огањ се не гаси.] 45 И ако те нога твоја саблажњава. одсеци је; боље ти је да уђеш у живот хром, него да те са две ноге баце у пакао. [46 где црв њихов не умире и огањ се не гаси.] 47 И ако те око твоје саблажњава, ископај га; боље ти је да уђеш у царство Божије с једним оком, него да те са два ока баце у пакао, 48 где црв њихов не умире и огањ се не гаси. 49 Јер ће сваки огњем бити посољен. 50 Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ћете је поправити? Имајте соли у себи и имајте мира међу собом.

Глава 10

Брак и развод

1 И подиже се оданде те дође у крајеве Јудеје и с оне стране Јордана, и опет му се народ придружи, а он их поучаваше по свом обичају. 2 И пришавши фарисеји питаху га да ли сме човек да отпусти жену - кушајући га. 3 А он им одговори и рече: шта вам заповеди Мојсије? 4 Они рекоше: Мојсије је одобрио да се напише отпусна књига и да се жена отпусти. 5 Но Исус им рече: с обзиром на тврдоћу вашега срца написа вам ову наредбу. 6 Али од почетка створења Бог их створи као мушко и женско. 7 »Зато ће човек оставити оца свога и мајку, па ће прионути уз жену своју, 8 те ће двоје бити једно тело«. Стога нису више двоје - него једно тело. 9 Што, дакле, Бог састави, човек нека не раставља. 10 И код куће опет га ученици питаху о томе. 11 Он им пак рече: ко отпусти своју жену и ожени се другом, чини прељубу према њој; 12 и ако она отпусти свога мужа и уда се за другога, чини прељубу.

13 И доношаху му дечицу да их дотакне; али их ученици укорише. 14 А Исус видевши негодова и рече им: пустите дечицу да долазе к мени, не браните им; јер таквима припада царство Божије. 15 Заиста, кажем вам: ко не прими царства Божијег као мало дете, неће ући у њега. 16 И загрливши их благослови их, стављајући руке на њих.

Богати младић

17 И када изиђе на пут притрча један човек, клекне пред њега и упита га: добри учитељу, шта да учиним да наследим живот вечни? 18 А Исус му рече: што ме називаш добрим? Нико није добар - осим једнога Бога. 19 Знаш заповести: »Не убиј, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свога и мајку«. 20 Но он му одговори: учитељу, све сам то држао од своје младости. 21 А Исус га погледа, заволе га и рече му: једно ти недостаје: иди, продај све што имаш и дај сиромасима, па ћеш имати благо на небу, и дођи, узми крст свој и хајде за мном. 22 А он се ражалости на ову реч и оде тужан, јер имађаше многа имања.

23 И погледавши Исус наоколо рече својим ученицима: како ће имућни људи тешко ући у царство Божије. 24 А ученици се запањише на његове речи. Но Исус опет прозбори и рече им: децо, како је тешко онима који се уздају у имање ући у царство Божије. 25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богатоме да уђе у царство Божије. 26 А они се још више уплашише говорећи један другоме: па ко може да буде спасен? 27 Исус погледа на њих и рече: људима је то немогућно, али Богу није; јер Богу је све могућно. 28 Петар поче да му говори: види, ми остависмо све и пођосмо за тобом. 29 Исус пак одговори и рече: заиста, кажем вам, нема никога ко остави кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља, 30 а да не прими сад стоструко, у ово време куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве - уз прогањања - а у будућем свету вечни живот. 31 Но многи први биће последњи и последњи први.

Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење

32 А кад беху на путу узлазећи у Јерусалим, иђаше Исус пред њима, и чуђаху се, а који иђаху за њима бојаху се. И узевши опет Дванаесторицу поче им говорити шта ће се њему догодити: 33 ево, идемо горе у Јерусалим и Сина човечијег предаће првосвештеницима и књижевницима, па ће га осудити на смрт и предати га многобошцима, 34 и наругаће му се, испљуваће га, шибаће га и убиће га, а после три дана васкрснуће.

Частољубље Зеведејевих синова

35 И приђоше му Јаков и Јован, Зеведејеви синови, говорећи му: учитељу, хоћемо да нам учиниш што те замолимо. 36 А он им рече: шта хоћете да вам учиним? 37 Они му пак рекоше: дај нам да седнемо један теби с десне стране и други с леве у слави твојој. 38 Но Исус им рече: не знате шта тражите. Можете ли испити чашу коју ја пијем, или крстити се крштењем којим се ја крштавам? 39 Они му одговорише: можемо. Тада им Исус рече: чашу коју ја пијем пићете, и бићете крштени крштењем којим се ја крштавам; 40 али сести мени с десне или леве стране, то не дајем ја, него припада онима којима је припремљено. 41 И чувши десеторица почеше негодовати због Јакова и Јована. 42 Но Исус их дозва и рече им: знате да они који важе као владари народа господаре над њима и њихови великаши их тлаче. 43 А међу вама није тако. Него ко хоће да буде велик међу вама, нека буде слуга, 44 и ко хоће да буде први међу вама, нека буде свима слуга; 45 јер и Син човечији не дође да му служе, него да послужи и да даде свој живот као откуп за многе.

Исцељење слепог Вартимеја

46 И дођоше у Јерихон. А кад је излазио из Јерихона са својим ученицима и многим народом, Вартимеј, Тимејев син, слепи просјак, сеђаше крај пута. 47 И чувши да је то Исус Назарећанин, поче викати и говорити: Сине Давидов, Исусе, смилуј се на мене. 48 А многи су му претили - да ућути; али он још више викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене. 49 Исус стаде и рече: позовите га. И позваше слепца говорећи му: не бој се, устани, зове те. 50 А он збаци свој огртач, скочи и дође Исусу. 51 Исус пак прозбори и рече му: шта хоћеш да ти учиним? А слепац му рече: равуни, да прогледам. 52 Тада му Исус рече: иди, вера твоја спасла те је. И одмах прогледа и иђаше путем за њим.

Глава 11

Месија улази у Јерусалим

1 И кад се приближише Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, посла двојицу својих ученика, 2 и рече им: идите у село што је према вама, и чим уђете у њега наћи ћете привезано магаре на које још нико од људи није сео; одрешите га и доведите. 3 И ако вам ко каже: шта то радите? реците: Господу је потребно, и одмах ће га опет послати овамо. 4 И одоше и нађоше привезано магаре код врата, напољу на улици, и одвезаше га. 5 А неки од оних што су онде стајали рекоше им: шта радите, што одвезујете магаре? 6 А они им рекоше као што Исус каза; и пустише их. 7 Тада доведоше Исусу магаре, ставише своје хаљине на њега те седе на њега. 8 И многи простреше своје хаљине по путу, а други зелено грање које насекоше у пољима. 9 И који су ишли пред њим и за њим викаху: »Осана; благословен је који иде у име Господње; 10 благословено царство оца нашега Давида, које долази; осана на висинама«. 11 И уђе у Јерусалим, у храм; и разгледавши све, пошто је већ било касно, изиђе с Дванаесторицом у Витанију.

12 А сутрадан, када изиђоше из Витаније, огладне. 13 И видевши из далека смокву која је имала лишће, дође - не би ли што нашао на њој; а кад дође до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер не беше време смокава. 14 Тада прозбори и рече јој: не јео нико више рода од тебе до века. А његови ученици слушаху.

15 И дођоше у Јерусалим. И ушавши у храм поче изгонити оне који продаваху и куповаху у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова, 16 и не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. 17 И учаше и говораше им: није ли написано: »Дом мој зваће се дом молитве за све народе«; а ви сте од њега направили разбојничку пећину. 18 А првосвештеници и књижевници чуше и тражаху како да га погубе; јер га се бојаху, сав народ се, наиме, одушевљавао његовом науком. 19 А увече излажаше из града.

20 А ујутро пролазећи видеше ону смокву како се осушила из корена. 21 А Петар се сети и рече му: рави, види, осуши се смоква коју си проклео. 22 Исус одговори и рече им: имајте веру у Бога. 23 Заиста, кажем вам, ко каже овој гори: дигни се и баци се у море, а не посумња у своме срцу, него верује да ће бити оно што говори, биће му. 24 Зато вам кажем: све што молите и тражите, верујте да сте примили, и биће вам. 25 И кад стојите молећи се, праштајте ако шта имате против кога, да и Отац ваш који је на небесима опрости вама ваше грешке. [26 Ако ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити грешака ваших.]

Исусова власт

27 И дођоше опет у Јерусалим. И кад је ходао по храму приђоше му првосвештеници и књижевници и старешине, 28 и рекоше му: каквом влашћу то чиниш? Или ко ти даде ту власт да то чиниш? 29 А Исус им рече: запитаћу вас једну реч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом влашћу чиним ово. 30 Беше ли Јованово крштење с неба или од људи? Одговорите ми. 31 А они размишљаху међу собом: ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му онда не поверовасте? 32 Него да кажемо: од људи? Бојаху се народа; јер су сви сматрали да је Јован био стварно пророк. 33 Одговорише Исусу и рекоше: не знамо. А Исус им рече: ни ја вам нећу рећи каквом влашћу чиним ово.

Глава 12

Зли виноградари

1 И поче им говорити у причама. Посади човек виноград, огради га плотом, ископа муљару, сагради кулу, те га даде под закуп виноградарима и отпутова. 2 А у своје време посла слугу виноградарима, да прими од виноградара део виноградских плодова. 3 Но они га ухватише, избише и отпустише празних руку. 4 И опет посла к њима другога слугу. И њега изудараше по глави и наружише. 5 Посла и трећега, и њега убише, и многе друге - једне избише, а друге побише. 6 Још једног имађаше, вољенога сина; њега најзад посла к њима говорећи: презаће од мога сина. 7 Али они виноградари рекоше међу собом: ово је наследник; хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше. 8 И ухвативши га убише и избацише из винограда. 9 Шта ће дакле учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће те виноградаре, а виноград ће дати другима. 10 Зар не читасте ове речи у Писму: »Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен; 11 ово би од Господа, и дивно је у очима нашим«? 12 И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; разумели су, наиме, да је ову причу на њих уперио. И оставише га те одоше.

Плаћање пореза

13 И послаше к њему неке од фарисеја и иродоваца, да га ухвате у речи. 14 Они дођоше и рекоше му: учитељу, знамо да си истинит и да се не обазиреш ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него учиш путу Божијем у истини. Да ли је дозвољено дати цару порез - или није? Да ли да га дамо - или да не дамо? 15 Но он сазна њихово претварање и рече им: што ме кушате? Донесите ми динар да га видим. 16 А они донесоше. И рече им: чији је ово лик и натпис? Они пак рекоше: царев. 17 Исус им рече: дајте цару царево, а Богу Божије. И дивљаху му се.

О васкрсењу мртвих

18 И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема ускрса, те га питаху говорећи: 19 учитељу, Мојсије нам написа: »Ако коме умре брат и остави жену, а не остави детета, да брат његов узме жену и подигне потомство своме брату«. 20 Беше седморо браће; први узе жену, али умре и не остави потомства. 21 И други је узе, умре и не остави потомства, и трећи исто тако, 22 и седморица не оставише потомства. После свих умре и жена. 23 О ускрсу, кад васкрсну, којега од њих ће бити жена? јер су је седморица имали као жену. 24 Рече им Исус: не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божије? 25 Јер кад васкрсну из мртвих, нити се жене нити удају, него су као анђели на небесима. 26 А за мртве - да ће васкрснути, зар не читасте у Мојсијевој књизи где говори о купини, како му рече Бог: »Ја сам Бог Авраамов и Бог Исааков и Бог Јаковљев«? 27 Он није Бог мртвих него живих. Грдно се варате.

Највећа заповест

28 И приступи један од књижевника који их је чуо како се препиру, знајући да им је добро одговорио, запита га: која је прва од свих заповести? 29 Исус одговори да је прва: »Слушај, Израиљу, Господ Бог наш - једини је Господ, 30 и љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом«. 31 Ово је друга: »Љуби свога ближњег као самога себе«. Друге заповести, веће од ових, нема. 32 И рече му књижевник: добро, учитељу, по истини рече да »је један Бог и да нема другога сем њега«; 33 и »њега љубити свим срцем, и свим разумом, и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе«, више је од свих жртава које се спаљују и кољу. 34 А Исус видевши да је разумно одговорио, рече му: ниси далеко од царства Божијег. И нико се више не усуди да га запита.

Месија - Давидов син и Господ

35 И прозбори Исус и говораше учећи у храму: како говоре књижевници да је Христос син Давидов? 36 Сам Давид рече Духом Светим: »Рече Господ Господу моме: седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу«. 37 Сам Давид назива га Господом, и откуда му је онда син? И многи народ слушаше га радо.

38 И у својој науци говораше: чувајте се од књижевника који радо иду у дугим хаљинама и воле поздраве на трговима и 39 прва места у синагогама и прочеља на гозбама. 40 Који једу удовичке куће и тобож се дуго моле, ови ће бити строже осуђени.

41 И седе према ковчегу за прилоге, те гледаше како народ меће новац у ковчег; а многи богати метаху много. 42 И дође једна сиромашна удовица па убаци две лепте, то јест кодрант. 43 Тада дозва своје ученике и рече им: заиста, кажем вам, да ова сиромашна удовица стави више од свих који метаху у ковчег; 44 јер сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине стави све што је имала, сав свој иметак.

Глава 13

Пророштво о разорењу храма

1 И када је излазио из храма, рече му један од његових ученика: учитељу, види, какво камење и какве грађевине. 2 А Исус му рече: видиш ли ове велике грађевине? Неће се оставити ни камен на камену, који неће бити срушен. 3 И када је седео на Маслинској гори према храму, питаху га насамо Петар и Јаков, Јован и Андреја: 4 кажи нам када ће то бити, и какав је знак када ће се све то свршити?

5 А Исус поче да им говори: пазите да вас ко не заведе. 6 Многи ће доћи у моје име говорећи да сам ја, те ће завести многе. 7 А кад чујете за ратове и гласове о ратовима, не плашите се. Јер то мора да буде, али још није крај; 8 јер ће устати народ на народ и царство на царство. Биће земљотреса по разним местима, биће глади; то је почетак невоља.

9 Али ви се чувајте; предаваће вас судовима, па ће вас тући у синагогама и изводиће вас пред намеснике и цареве мене ради, за сведочанство њима. 10 Треба најпре да се проповеда еванђеље свима народима. 11 А кад вас воде и предају, немојте унапред бринути шта ћете говорити, него што вам се да у онај час то говорите; јер нећете ви говорити него Дух Свети. 12 И предаће брат брата на смрт и отац дете, устаће деца на родитеље и убијаће их. 13 И сви ће вас мрзети због мога имена; а ко истраје до краја, тај ће бити спасен. 14 А кад видите да гнусоба пустоши стоји где не треба, који чита нека разуме, тада који су у Јудеји нека беже у брда, 15 ко је на крову нека не силази нити улази да узме што из своје куће, 16 и ко је у пољу нека се не враћа да узме свој огртач. 17 Тешко трудним женама и дојиљама у те дане. 18 Молите се да то не буде зими; 19 јер ће ти дани бити невоља какве није било од почетка створења, које Бог створи, досада, и неће бити. 20 И да Господ не скрати дане, не би се спасао ни један човек; али због изабраних, које изабра, скратио је дане. 21 И ако вам тада ко каже: ево, овде је Христос, ено онде, не верујте; 22 јер ће се појавити лажне месије и лажни пророци, те ће чинити знаке и чуда, да би завели изабране - ако је могуће. 23 Али ви пазите; ето, све сам вам унапред казао.

Долазак Сина човечијег. Незнани дан и час

24 Али у оне дане - после те невоље - сунце ће помрачити, месец неће давати своје светлости, 25 звезде ће падати са неба, силе небеске ће се поколебати, 26 и тада ће видети Сина човечијег како иде на облацима с великом силом и славом. 27 И тада ће послати анђеле и скупити своје изабране од четири ветра, од краја земље до краја неба. 28 А од смокве научите причу: када већ њена грана омекша и пролиста, знате да је лето близу. 29 Тако и ви, кад видите да се ово збива, знајте да је близу - пред вратима. 30 Заиста, кажем вам да овај нараштај неће проћи, док се све ово не збуде. 31 Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи. 32 А о оном дану или часу нико не зна, ни анђели на небу ни Син, него само Отац.

33 Пазите, бдите; јер не знате кад је време, 34 - као кад човек полазећи на пут остави своју кућу и овласти своје слуге, свакоме одреди његов посао, а вратару нареди да бди. 35 Бдите дакле; јер не знате кад ће доћи господар куће, да ли увече, или у поноћ, или кад петлови певају, или ујутро; 36 да вас, кад изненада дође, не нађе где Спавате. 37 А што вама говорим, свима говорим, бдите.

Глава 14

Завера против Исуса
Помазање у Витанији Јудина издаја

1 А беху два дана до Пасхе и празника бесквасних хлебова. И тражаху првосвештеници и књижевници како да га на превару ухвате и убију. 2 Говораху наиме: не о празнику, да се народ не побуни.

3 И када је био у Витанији у кући Симона Губавог, док је лежао за трпезом, дође једна жена која је имала суд од алавастра са скупоценим правим нардовим миром; она разби алавастарски суд и изли на његову главу. 4 А неки негодоваху говорећи међу собом: зашто је тако просуто миро? 5 Могло се, наиме, то миро продати за више од триста динара и дати сиромасима; и приговараху јој. 6 Но Исус рече: оставите је; што јој стварате непријатности? Она учини добро дело на мени. 7 Јер сиромахе увек имате са собом, и кад хоћете можете им добро чинити, а мене немате свагда. 8 Учинила је што је могла; унапред је помазала моје тело за укоп. 9 И заиста вам кажем: где год се успроповеда еванђеље по свему свету, казаће се и шта она учини - за сећање на њу. 10 И Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им га изда. 11 А они чувши обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражаше како да га у згодној прилици изда.

Тајна вечера

12 А првога дана бесквасних хлебова, када су клали пасхално јагње, рекоше му његови ученици: куда хоћеш да идемо и спремимо да једеш пасху? 13 И посла двојицу од својих ученика и рече им: идите у град и срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим, 14 и где уђе реците домаћину: Учитељ пита: где је моја дворана где ћу јести Пасху са својим ученицима? 15 И он ће вам показати велику собу на спрату, застрту, спремну; онде нам припремите. 16 И изиђоше његови ученици, те одоше у град и нађоше као што им рече, па спремише пасху.

17 А када је било вече, дође са Дванаесторицом. 18 И кад су лежали за трпезом и јели, рече Исус: заиста вам кажем да ће ме издати један од вас - који једе са мном. 19 Они почеше да се жалосте и да му говоре један за другим: да нећу ја? 20 А он им рече: један од Дванаесторице, који умаче са мном у зделу. 21 Син човечији иде, додуше, као што је написано за њега; али тешко оном човеку који посредује у издајству Сина човечијег; боље би му било да се није родио тај човек.

22 И када су јели, узе хлеб, благослови, изломи и даде им и рече: узмите, ово је тело моје. 23 И узе чашу, захвали Богу, даде им, те пише из ње сви. 24 И рече им: ово је моја крв завета, која се пролива за многе. 25 Заиста кажем вам: нећу више пити од рода чокотова до онога дана када ћу га пити новог у царству Божијем.

Наговештај Петровог одрицања
Молитва у Гетсиманији

26 И отпојавши хвалу изиђоше на Маслинску гору. 27 И рече им Исус: сви ћете се саблазнити, јер је написано: »Ударићу пастира, и овце ће се разбећи«. 28 Али после свога васкрса ићи ћу пред вама у Галилеју. 29 А Петар му рече: ако се и сви саблазне, али ја нећу. 30 И рече му Исус: заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас - ове ноћи - пре но што петао два пута запева. 31 Но он говораше још упорније: ако би требало да умрем с тобом, нећу се одрећи тебе. А исто тако говораху и сви остали.

32 И дођоше на једно добро које се зове Гетсиманија, и рече својим ученицима: седите овде док се помолим. 33 И узе са собом Петра и Јакова и Јована, те поче стрепити и тужити, 34 и рече им: претужна је моја душа до смрти; останите овде и бдите. 35 И отишавши мало даље, падаше на земљу и мољаше се, ако је могуће да га мимоиђе овај час, 36 и говораше: Ава, Оче, теби је све могућно, пронеси ову чашу мимо мене; али не што ја хоћу, него што ти хоћеш. 37 Тада дође и нађе их како спавају, па рече Петру: Симоне, спаваш? зар не могаде пробдити један час? 38 Бдите и молите се да не дођете у искушење; дух је срчан, али је тело слабо. 39 И опет оде те се помоли изговоривши исту молитву. 40 И дошавши опет их нађе како спавају, јер су им очи отежале, па нису знали шта да му одговоре. 41 И дође по трећи пут и рече им: стално спавате и почивате; доста је, дође час, ево, предају Сина човечијег у руке грешника. 42 Устаните, хајдемо; ево, приближио се мој издајник.

43 И одмах - док је он још говорио - дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим многи људи с мачевима и батинама - од првосвештеника, књижевника и старешина. 44 А његов издајник беше дао знак њима: кога пољубим - онај је; ухватите га и одведите опрезно. 45 И дошавши одмах му приђе и рече: рави, и пољуби га. 46 А они ставише руке на њега и ухватише га. 47 А један од њих што ту стајаху потеже мач, удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо. 48 Исус пак одговори и рече им: изиђосте као на разбојника са мачевима и батинама да ме ухватите; 49 сваки дан сам био код вас у храму и учио, па ме нисте ухватили. Али Писма треба да се испуне. 50 Тада га сви оставише и побегоше. 51 А за њим иђаше неки младић, огрнут платненом хаљином на голом телу, и њега ухватише. 52 Но он остави платно па побеже од њих го.

Исус пред синедрионом
Петрово одрицање

53 И одведоше Исуса првосвештенику, па се скупише сви првосвештеници, старешине и књижевници. 54 А Петар пође из далека за њим све до у првосвештениково двориште. Сеђаше са слугама и грејаше се код ватре. 55 А првосвештеници и сав синедрион тражаху сведочанство против Исуса да га убију, али не налажаху. 56 Јер многи сведочаху лажно против њега, али сведочанства не беху једнака. 57 Неки пак усташе и сведочаху лажно против њега говорећи: 58 ми чусмо како он говори: ја ћу развалити овај храм, начињен рукама, па ћу за три дана саградити други који неће бити начињен рукама. 59 Па ни тако њихово сведочанство не беше једнако. 60 Тада уста првосвештеник на средину и упита Исуса говорећи: зар ништа не одговараш? шта ови сведоче против тебе? 61 А он ћуташе и не одговори ништа. Првосвештеник га опет упита и рече му: јеси ли ти Христос, Син Благословенога? 62 А Исус рече ја сам, и видећете Сина човечијег како седи с десне стране силе и иде са облацима небеским. 63 На то првосвештеник раздра своје хаљине и рече: шта нам још требају сведоци? 64 Чули сте хулу; шта вам се чини? А они га сви осудише да је заслужио смрт. 65 И неки почеше да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и да му говоре: прореци, и слуге га удараху по лицу.

66 И када је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња, 67 па видевши Петра како се греје, погледа га и рече: и ти беше с Исусом Назарећанином. 68 Но он одрече говорећи: нити знам нити разумем што говориш. И изиђе напоље у предворје, и петао запева. 69 А слушкиња га виде и поче опет говорити онима што тамо стајаху: овај је од њих. 70 Али он опет одрицаше. Мало после опет присутни рекоше Петру: заиста си од њих; јер си и Галилејац. 71 Тада он поче да се проклиње и заклиње: не знам тога човека за кога говорите. 72 И одмах по други пут петао запева. А Петар се сети речи, како му рече Исус: пре но што петао два пута запева три пута ћеш ме се одрећи; и бризну у плач.

Глава 15

Исус пред Пилатом

1 И одмах ујутро одлучише првосвештеници са старешинама и књижевницима и сав синедрион, свезаше Исуса, одведоше и предаше Пилату. 2 И упита га Пилат: јеси ли ти цар јудејски? А он му одговори и рече: ти кажеш. 3 И оптуживаху га првосвештеници много. 4 А Пилат га опет упита: зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују. 5 Но Исус не одговори ништа више, тако да се Пилат чудио. 6 А о празнику ослобађао им је једнога сужња кога су искали. 7 Беше пак у оковима човек звани Варава с бунтовницима који су у буни учинили убијство. 8 И попе се народ, те поче тражити оно што им је обично чинио. 9 А Пилат им одговори: хоћете ли да вам ослободим цара јудејског? 10 јер је знао да су га првосвештеници предали из зависти. 11 Али првосвештеници подстакоше народ да им радије ослободи Вараву. 12 А Пилат опет одговори и рече им: шта онда да учиним са оним кога зовете царем јудејским? 13 Но они поново повикаше: распни га. 14 Пилат им пак рече: какво зло учини? Но они повикаше још јаче: распни га. 15 Тада им Пилат ослободи Вараву - желећи да задовољи светину, а Исуса ишиба и предаде да га распну.

16 А војници га одведоше унутра у двор, то јест преториум, и сазваше сву чету. 17 И обукоше му пурпурну хаљину, оплетоше венац од трња и ставише на њега. 18 И почеше да га поздрављају; здраво, царе јудејски. 19 И удараху га трском по глави, пљуваху на њега, и падајући на колена клањаху му се. 20 А кад му се наругаше, свукоше са њега пурпурну хаљину и обукоше му његове хаљине, те га изведоше да га распну.

Распеће

21 И примораше једног пролазника, Симона Киринејца, који је долазио из поља, оца Александрова и Руфова, да понесе његов крст. 22 И доведоше га на место Голготу, што преведено значи место Лубања. 23 И даваху му вино са смирном, но он не прими. 24 Затим га распеше и поделише његове хаљине, бацајући коцку за њих - шта ће ко узети. 25 А беше трећи час када га распеше. 26 И беше написан натпис који је означавао његову кривицу: цар јудејски. 27 И распеше с њим два разбојника, једнога с његове десне стране, а другога с леве. [28 И испуни се Писмо које каже: »И убројише га међу злочинце.«]

29 А пролазници су га вређали машући својим главама и говорећи: уа, ти што рушиш храм и саграђујеш за три дана, 30 спаси самога себе и сиђи с крста. 31 Тако се ругаху и првосвештеници заједно са књижевницима и говораху један другоме: друге је спасао, самога себе не може да спасе. 32 Христос цар Израиљев - нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо. Вређаху га они што су били с њим распети. 33 И када наста шести час, би тама по целој земљи до часа деветога. 34 А у девети час повика Исус веома гласно: »Елои, Елои, лама савахтани«? то јест преведено: Боже мој, Боже мој, зашто ме остави? 35 Чувши то неки од оних што тамо стајаху рекоше: гле, зове Илију. 36 А један отрча и натопи сунђер оцтом, па натаче на трску те га појаше говорећи: пустите, да видимо хоће ли доћи Илија да га скине. 37 А Исус повика веома гласно и издахну. 38 И завеса у храму расцепи се на двоје одозго до доле. 39 А кад виде капетан, који је стајао према њему, да тако издахну, рече: овај човек заиста беше Божији син. 40 А посматраху из далека и жене, међу којима беше Марија Магдалина, Марија мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома, 41 које иђаху за њим када беше у Галилеји и служаху му, и многе друге које су с њим дошле у Јерусалим.

Исусова сахрана

42 И када већ би вече, пошто беше петак, то јест дан пре суботе, 43 дође Јосиф из Ариматеје, угледни саветник који и сам чекаше царство Божије, усуди се те уђе Пилату и затражи Исусово тело. 44 А Пилат се зачуди да је већ умро, и позвавши капетана запита га да ли је одавно умро; 45 а кад дозна од капетана, поклони мртво тело Јосифу. 46 Он купи платно, скину га, уви у платно и положи га у гроб који је био усечен у стени, те навали камен на врата од гроба. 47 А Марија Магдалина и Марија Јосијина посматраху где је положен.

Глава 16

Исусово васкрсење

1 И пошто прође субота, Марија Магдалина, Марија мајка Јаковљева и Салома купише мирисе да дођу и да га помажу. 2 И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб, када је сунце изишло. 3 И говораху међу собом: ко ће нам одвалити камен са врата гроба? 4 Погледавши пак видеше да је камен одваљен; беше, наиме, врло велик. 5 А кад уђоше у гроб, видеше младића обучена у дугу белу хаљину како седи с десне стране и запрепастише се. 6 Но он им рече: не плашите се. Тражите распетога Исуса Назарећанина; васкрсао је, нема га овде; ево место где га положише. 7 Него идите, кажите његовим ученицима и Петру да он иде пред вама у Галилеју; онде ћете га видети, као што вам рече. 8 И изишавши побегоше од гроба. Јер их трепет и страх обузео; и никоме ништа не рекоше; јер се бојаху.

Исусова јављања

9 А када је васкрсао рано у први дан недеље, јави се прво Марији Магдалини, из које беше изагнао седам демона. 10 Она оде и јави онима што су били с њим - који туговаху и плакаху. 11 А они чувши да је жив и да га је она видела - не повероваше. 12 После тога јави се у другом обличју двојици од њих на путу - кад су ишли у село. 13 И они одоше те јавише осталима; ни њима не повероваше.

Апостолска мисија
Вазнесење

14 Касније се јави Једанаесторици, кад су били за трпезом, и укори их због њиховог неверовања и тврдоће срца, што не повероваше онима који су га видели васкрслог из мртвих. 15 И рече им: идите у сав свет и објавите еванђеље сваком створењу. 16 Ко поверује и крсти се - биће спасен, а ко не поверује - биће осуђен. 17 А ови знаци ће пратити оне који поверују: у моје име изгониће демоне, говориће новим језицима, 18 змије ће подизати, ако и попију што смртоносно - неће им нашкодити. Стављаће руке на болеснике и осећаће се добро. 19 А Господ Исус, пошто им ово изговори, би узет на небо и седе с десне стране Бога. 20 Они пак изишавши објавише свуда, а Господ је потпомагао и потврђивао реч знацима који су је пратили.

На Растку објављено: 2007-07-02
Датум последње измене: 2007-08-10 13:09:17
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује