Српски језик и писмо у XXI веку

2. стручно-научни скуп
САВРЕМЕНЕ ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ – ИНТЕРНЕТ И ЋИРИЛИЦА
(Српски језик, писмо и култура у савременим информационим технологијама)

Народна библиотека „Филип Вишњић“
Бијељина, Република Српска/БиХ, 25. новембра 2003.

У Бијељини је 25. новембра 2003. године одржан стручнонаучни скуп САВРЕМЕНЕ ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ – ИНТЕРНЕТ И ЋИРИЛИЦА (Српски језик, писмо и култура у савременим информационим технологијама)

Скуп су организовали: Народна библиотека „Филип Вишњић“, Бијељина - у сарадњи са Националним већем за српски језик и писмо, Одбором за писмо „Вукове задужбине“, „Пројектом Растко - библиотеком српске културе на Интернету“, Карић фондацијом, Удружењем за заштиту ћирилице српског језика, редакцијом часописа „ИНФО М“ и подршком Одбора за стандардизацију српског језика, Удружења за информатику Србије и Југословенског удружења за мултимедију.

Циљ скупа је био, поред осталог, да укаже на потребу и могућности примене и афирмације српског језика, писма и културе у савременим информационим технологијама као и неопходности да све државне и друге институције српског народа и појединци уложе напоре да српски језик, писмо, култура и друге друштвене делатности нађу место у наступајућем цивилизацијском развоју.

На Скупу је пријављено и реферисано 30-ак реферата.

Скуп је започео отварањем изложбе Ћирилички фонтови са конкурса Карић фондације. Изложбу је у одсуству директора Карић фондације Јасмине Митровић-Марић отворио Др Иван Јустинијановић, саветник у Карић фондацији.

Скуп је отворила директор Народне библиотеке Душанка Новаковић, затим је уследио поздравни говор Драгомира Љубојевића, начелника општине Бијељина, а Скуп је поздравио и благословио епископ зворничко-тузлански Господин Василије. Пре почетка рада Скупу су се обратили и потпредседник Организационог одбора др Србислав Букумировић и председник Програмског одбора проф. др Милутин Чупић.

После пријављених излагања уследио је ОКРУГЛИ СТО на коме је била веома богата и динамична расправа, а потом су донети закључци. Више учесника округлог стола оценило је Скуп у Бијељини као изузетно успео, уз мишљење да дао значајан допринос даљем развоју српске културе писма и језика у наступајућем цивилизацијском развоју, и да је протекао у веома позитивној атмосфери.

У паузи, учесници су посетили изузетно здање манастира Светог Василија Острошког у Бијељини, у коме се налази седиште српске православне епархије зворничко-тузланске.

Радови са скупа са закључцима и низом фотографија, објављени су и на компакт-диску стручног часописа ИНФО М, број 8, 2003, као и на Пројекту Растко (ова страна).

Програм и реферати

Отварање изложбе : Ћирилички фонтови са конкурса Карић фондације.

1. део

Отварање Скупа
Избор радног председништва за отварање: Душанка Новаковић, др Србислав Букумировић, Зоран Стефановић, Ранко Рисојевић, др Иван Јустинијановић, Десанка Латковић и проф. др Милутин Чупић.

Поздравне речи

Драгомир Љубојевић, начелник општине Бијељина,
Његово преосвештенство господин Василије, владика зворничко-тузлански
Душанка Новаковић, председник орг. одбора
Др Србислав Букумировић, подпредседник орг. одбора
Проф. др Милутин Чупић, председник програмског одбора

Реферати

Зоран Стефановић, председник „Пројекта Растко“, Београд: Глобализацијске вредности и ограничења ћирилице, на примеру јужнословенског Интернета
Др Станислав Полић, фирма ICTT, Београд: Open Source и ћирилица (текст)
Др Станислав Полић, фирма ICTT, Београд: Open Source и ћирилица (презентација )
Марјан Цонић, уредник Информативног програма СПЦ: Српска православна црква на Интернету и локализација програма
Милорад Симић, Институт за српски језик САНУ, Београд: Програмски пакет РАС. Скуп алата за обраду текста на српском језику. Пакет се састоји од коректора (провера исправности текста), хифенатора (подела речи на слогове), и конвертора (конверзија кодних страна и сређивање интерпункције).
Никола Смоленски, „Наше писмо“, Београд: Програм „Вучко“ Александра Веселиновића - транслитератор HTML страница са латинице на ћирилицу (представљање)
Презентација Електронског каталога и сајта Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске из Бањалуке
Евелина Хаћа, Душан-Владислав Пажђерски, Гдањски универзитет, Пољска: Српска ћирилица на универзитету у Гдањску
Александар Раковић, Београд: Државни сајтови и ћирилица
Љубиша Радовановић, Група „Превод – Наше писмо“, Нови Сад: Преглед преведених програма у Виндоуз окружењу
Душанка Новаковић, Бијељина и Оливера Мажибрада, Београд: Мултимедијална публикација „Бијељина“ (70 година Народне библиотеке „Филип Вишњић“; Бијељина – разгледница; Филип Вишњић – живот и дело

2. део

Радно председништво: проф. др Милутин Чупић, Драгољуб Збиљић, проф. др Драгана Бечејски-Вујаклија

Драгољуб Збиљић, Удружење за заштиту ћирилице српског језика, Нови Сад: Активност „Удружења за заштиту ћирилице српског језика“ за последње две године
Драгољуб Збиљић, Удружење за заштиту ћирилице српског језика, Нови Сад: Српски језик и писмо после Вука
Драгољуб Збиљић, Удружење за заштиту ћирилице српског језика, Нови Сад: Кратак данашњи поглед на српски језик и писмо
Драгољуб Збиљић, Удружење за заштиту ћирилице српског језика, Нови Сад: (Не)решено питање српског писма у српском правопису
Проф. Др Недељко Богдановић, Филозофски факултет, Ниш: Из рада Одбора за стандардизацију српског језика
Мирко Гашовић, Сента: Предлог закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја
мр Милан Сечујски, Проф. др Владо Делић, Дарко Пекар и Радован Обрадовић, Факултет техничких наука, Нови Сад: „Аутоматско читање текстова на оба писма српског језика. Аутоматска синтеза говора на основу текста“
- Неколико узорака синтетизованог говора на српском језику:
  1) "Поверење које нам укажете оправдаћемо у потпуности"
  2) „Ја сам машина која зна да чита текстове на српском језику."
  3) „Ми смо све ово сами направили од почетка до краја."
Александра Турањанин, Др Србислав Букумировић, Драган Турањанин, Југословенско удружење за мултимедију и часопис ИНФО М, Београд: Нека питања и проблеми старословенске и савремене ћирилице у мултимедијалним публикацијама
Никола Смоленски, „Наше писмо“, Београд: Википедиа на српском језику и ћирилици
Никола Смоленски, „Наше писмо“, Београд: Метод за претраживање и обраду ћириличких текстова, на решењима која не подржавају ћирилицу
Никола Смоленски, „Наше писмо“, Београд: Програм ЋИР-ЛАТ за пребацивање ћириличких текстова у латиницу
Милутин Атанацковић, Београд: Мултимедијалне публикације о манастирима рашкопризренске епархије на ћирилици

3. део

Радно председништво: проф. др Ристановић Цвијетин, Зоран Стефановић, проф др Бранко Савић, Милорад Симић

Љубиша В. Јовановић, проф., председник Скупштине удружења „Српска ћирилица“ : Питање писма српског језика на почетку трећег миленијума
Јелена Грмуша, Математички факултет, Београд: Употреба ћириличног писма у свету глобалних комуникација
Миљко Ковачевић, Приказ књиге о ћирилици
Ненад Вучковић, Драган Турањанин, Александра Турањанин, Београд: „Мултимедијална шаховска читанка“ на српском језику и ћирилици
Др Милош Малиш, асистент на Медицинском факултету, Београд: Прво српско издање „Атлас анатомије човека. 3 Д Остеологија“