TREĆI HRAM

Tačno na Svetog Andriju Prvozvanog gospodaru Nikoliću ot Rudne podneo je protomajstor Jovan zvani "Lestvičnik" nacrte za novi hram Vavedenja koji su ugovorili da bude podignut na imanju Nikolića kod Tise i da glasi na ime gospođice Atilije kao vlasnika. Mesto je kao najpogodnije izabrao sam protomajstor, jer tu, kako je objasnio, duva samo jedan vetar. Kada je u trpezariji Nikolića razvio svoje nacrte, oni su zapremili ceo sto. Hram je trebalo da ima sedam prozora, blizu oltara predviđena su sedišta za porodicu Nikolić sa njihovim grbom nad naslonima:

Gospodar Nikolić se zadubio u nacrte i odjednom rekao:

– Pa ovde su, Jovane, nacrti za tri crkve, i to u dlaku jednake, a ja sam naručio samo jednu.

– Nacrti jesu za tri crkve, ali ćete vi, gospodar Nikoliću, platiti samo jednu. Ova prva crkva, što je vidite nacrtanu zelenom bojom, ta će biti u vašoj bašti vama pod okom i neće se zidati, nego će rasti sama od sebe.

– Nemojte mi, Jovane, prodavati trudne rode! Otkud crkva može da raste sama od sebe?

– Može, i odmah ćemo se složiti da može, gospodar Nikoliću. Poslaću koliko sutra tri baštovana i oni će tačno prema ovome nacrtu zasaditi u vašem vrtu šimšir. Šimšir će rasti otprilike istom brzinom kakvom ću ja tamo na određenom mestu, na vašem imanju kod Tise, zidati drugu crkvu od kamena, koja je ovde na mom nacrtu izvučena žutom bojom. Moji će baštovani svake sedmice tačno oblikovati i potkresivati šimšir prema nacrtu, pa ćete vi stalno kroz prozor moći da pratite dokle smo ja i moji zidari i mramornici tamo na Tisi stigli. Sve ćete videti kroz prozor – i kada se zasvođuju vratnice, kada se oltar postavlja, kad se podiže kube. Bože zdravlja, da mi krenemo, pa će se sve lepo i na vreme desiti...

– Lepo i krasno. Ali, recite mi Jovane, čemu služi treća crkva, ovaj treći nacrt ljubičastim mastilom urađen?

– E, to je tajna koju ćete otkriti tek na kraju zidanja. Jer, nema uspešnog zidanja bez tajne, ni pravog hrama bez čuda.

Tako su se razišli i Jovan poče da zida na Tisi hram Vavedenja Bogorodice, a gospodar Nikolić pokaza Atiliji kroz prozor kako u njihovom vrtu niče šimšir potkresan u vidu trobrodne crkve u koju se moglo ući kao u vrtnu aleju na široka vrata. Atilija je svakoga jutra šetala po tom prirodnom hramu, ponekad stajala na mestu pred biljnim oltarom gde se imala venčati, a jednoga ponedeonika uveče u prvi otvoreni prozor na novoj crkvi uhvatila je zvezdu Večernjaču. Hram od šimšira je rastao ka nebu.

Naravno da su i Atilija i otac odlazili povremeno na Tisu i tamo na svom imanju pratili kako se hram Vavedenja uzdiže i raste u kamenu i mramoru. Sa isto toliko zanimanja oni su tada obilazili i onu drugu građevinu, Atilijinu palatu, koju je podizao Damaskin. Ali, Damaskin je retko bio na gradilištu, kao da se krio od nečega. Međutim, gazde su bile zadovoljne, jer je palata napredovala brže nego crkve.

Ali, tada se desilo nešto neočekivano.

Jagoda je došao jednoga jutra gospodaru Nikoliću i rekao:

– Šimšir je prestao da raste!

– Baš me briga! – odseče gospodar Nikolić – ja hram od šimšira nisam ni naručio, ni platio.

Ipak, on odmah reši da se sam uveri u stanje na licu mesta i hitno ode na Tisu da vidi kada će hram moći da primi završen i da ga osveti. Ali, tamo na svom hramu on zateče manje prozora i jedna vrata manje no ranije. A od zidara i mramornika nikog.

– Ova se dolama zbilja počela parati – pomisli gospodar Nikolić i postupi po svom starom i proverenom običaju. Nije pozvao protomajstora hrama Jovana "Lestvičnika" da se obavesti o stvari, nego je naredio Jagodi da mu ispod zemlje ako treba dovede Jovanovog suparnika Damaskina. Nije mogao zamisliti dva palira koji nisu suparnici, a u životu ljuti dušmani. Damaskin se pojavio drugoga dana s povezanom glavom. Bio je povređen . Pod zavojem je pomalo krvario.

– Šta se desilo sa crkvom? – upita ga uzbuđeno gospodar Nikolić.

– Vidite i sami. Ne zidaju više.

– Kako ne zidaju više? Zašto?

– Nešto ne da Jovanu da dovrši crkvu – reče Damaskin. – Šimšir je prestao da raste.

– Svi o šimširu, pa o šimširu! Briga mene za šimšir – reče gospodar Nikolić – ja sam Jovana platio da zida u kamenu i treba da zida u kamenu. Zar ne može da dozida šta nedostaje?

– Moj gospodine, može Jovan lako nastaviti da zida u kamenu, ali kad šimšir ne raste, to znači da ne raste ni onaj treći hram, koji ste videli ljubičastom bojom ucrtan u planove crkava. A ovaj kameni hram zida se ovde samo toliko pedalja, koliko pedalja napreduje gradnja na onom trećem hramu...

– Pa šta ćemo sada?.

– Nešto ste zgrešili, gospodar Nikoliću. Nešto ste ostali dužni, nekom od usta zakinuli. Kad se setite šta ste zgrešili i kome ste učinili nepravdu, pokajte se i nepravdu ispravite, vratite dug, pa će vam Jovan dovršiti hram.

– Pobogu, Damaskine, pa gde zida Jovan taj treći hram?

– Na nebu. Treći hram Jovan uvek zida na nebu.

Ako niste pročitali poglavlje "Palata" idite na to poglavlje.
Ako jeste, nastavite sa Drugom račvom.

Druga račva
Spavaća soba Trpezarija        

// Projekat Rastko / Književnost / Milorad Pavić / Damaskin //