Микита В. Супрунчук и Зоран Стефановић

Микита В. Супрунчук о Пројекту Растко – Белорусија

Анкетни интервју поводом појаве „Пројекта Растко – Белорусија“

Минск, 23. март 2022.

„Пројекат Растко — Белорусија“ (ПР БЕ), електронска библиотека белоруско-српских веза, започета је на празник словенских просветитеља Светих Ћирила и Методија Равноапостолних 24. маја 2020. године, усред епидемије короне. Довршена је у првој фази 9. марта 2022. године, усред светских геополитичких потреса и рата међу Источним Словенима.

Библиотека на адреси https://www.rastko.rs/rastko-be/ већ је објавила стотинак издања са више стотина прилога на белоруском, српском и руском језику: студија, чланака, прозе, поезије, записа и разговора... Управник библиотеке је светски угледни слависта и академик САНУ проф. др Иван Чарота, а секретар мср Дајана Лазаревић. Подухват се остварује уз учешће више десетина стручњака и стваралаца.

• ЗОРАН СТЕФАНОВИЋ: Како оцењујете постојање „Пројекта Растко — Белорусија“, електронске библиотеке белоруско–српских веза?

МИКИТА В. СУПРУНЧУК: Библиотека има велики значај, омогућава упознавање са лепом књижевношћу и стручним чланцима, приказима, књигама о Белорусији, белоруско–српским везама, белоруској књижевности и језику. Ова колекција је драгоцена за студенте, професоре, новинаре и ширу јавност.

• Шта белоруском друштву и култури може значити овај подухват?

Може бити извор података из историје, културе. Даје грађу за даља истраживања. Служи као пример несебичног рада на културној њиви, пример како треба прикупљати и обрађивате библиографске податке и текстове.

• У ком правцу сматрате да би било пожељно да се даље развија ова библиотека са пратећим делатностима (промоције веза или подстицање превода, истраживања и стручних скупова)?

Подстицати преводе и истраживања, увести тематску поделу публикација, додати могућност претраживања по сајту према различитим критеријумима.

• Колико је уопште српска култура директно или индиректно присутна и позната у Белорусији?

Мислим да је српска култура слабо присутна у Белорусији. Неки људи знају само за одређену српску робу (аутогуме, сиреве, кобасице, шунке, јабуке, купус).

У Минску је позната грађевинска компанија „Дана холдинг“ / “Зома инвестмент“, њена незграпна, нескладна зграда „Бизнис–Капитал“ на Октобарском тргу у Минску. Постоје и други грађевинарски пројекти, неки су успешни, неки нису: „Минск–Мир“, „Маја–Минск“ и др. Аматери тениса знају Новака Ђоковића, аматери фудбала – српске тренере.

Неки су чули за Јосипа Броза Тита, Емира Кустурицу или Гојка Митића, Милоша Биковића, Вука Караџића.

• Какав је однос према словенском идентитету код белоруског народа и грађана, а какав је код белоруске елите, државе, цркве...?

Белоруси желе да буду пријатељи са свим Словенима. Белоруси препознају себе као словенски народ.

• Какво је конкретно стање славистике у Белорусији?

Бићу субјективан, не знам све податке. Само ћу неке детаље, моје лично виђење да изнесем. Проучавање белоруског и руског језика, белоруске и руске књижевности је на добром нивоу. Има стручњака и на универзитетима, и у Академији наука.

Шта се тиче других словенских народа, проучавање њихових култура не иде брзо. Пољска филологија проучава се на Филолошком факултету у Минску и на Филолошком факултету у граду Гродно. Бугарска, чешка, словачка, српска, украјинска филологија – само на Филолошком факултету у Минску. Хвала Богу, група студената за те филологије прима се једном у три–четири године.

Међутим, осећа се мањак стручног кадра за све ове филологије. А због друштвених тензија стање у филологији се погоршава. Например, на почетку 2021. године на Филолошком факултету у Минску радили су један редовни професор за страну словенску књижевност и четири професора за стране словенске језике. У току 2021. године један професор је приморан да оде у пензију, а други професор је морао да да отказ и оде у Пољску, трећи професор је приморан да да отказ и у марту 2022. ухапшен, смештен у затвор на две недеље.

Више детаља о успесима, тековинама има овде.

https://uctopuk.info/blog/belaruskaia-slavistyka-u-agul-naslavianskim-i

https://www.rastko.rs/cms/files/books/5eca9afba4ef7.pdf

• Да ли постоје слични билатерални пројекти Белорусије са осталим словенским или другим културама, који би били од интереса са својим искуствима за наш нови пројекат ПР БЕ?

Нисам сигуран. Чини ми се да је добра сарадња са Русијом и Кином.

• Имате ли ви тренутно неке своје нове подухвате на пољу билатералних белоруско–српских или словенских веза?

Немам.

• Како култура данас може да утиче на цивилизацијске и геополитичке токове? Шта би могла бити улога духовне и научне елите у данашњим околностима?

Можда овако. Духовна и научна елита могла би чувати културна блага, добијати нова знања у току истраживања. Подучавати да треба бити веома опрезан, чак понекад критичан према информацијама које стижу. Да пажљиво проучавају историју.

И духовна и научна елита могла би васпитавати децу, омладину како би волели свој крај, народ, град, кућу. Да поштују слабе, жене, старе. Да не псују, да не уништавају природу, да поштује туђе мишљење, не краду, не лажу и друге обичне хришћанске заповести. Да се поштује закон.