Дајана Лазаревић

Златна птица : белоруске народне бајке (приказ)

Златна птица : белоруске народне бајке / приредио и предговор написао Иван А. Чарота ;

превела са белоруског Дајана Лазаревић. - [Глушци] : Удружење поетских стваралаца, 2020 (Београд : Pharmalab). - 199 стр. ; 25 cm

За бајке никада нисмо превише млади или превише стари. Исто тако, бајке не застаревају, иако потичу из давнина, а свако од нас је бар једном пожелео да буде главни јунак/иња бајке, да победи све непријатеље и „живи срећно до краја живота“ у здрављу и изобиљу. Деца која воле животиње или су нарочито везана за једног љубимца, везују се за бајке чији су главни јунаци управо животиње, емотивно преживљавајући њихове боли и препреке као људске и своје сопствене. Кад год се вратимо читању бајки, бивамо изнова увучени у тај свет, иако на саму фабулу и ликове гледамо другачије, пре свега – зрелије.

Од ризнице белоруских народних бајки, која је заиста широка, разноврсна и богата, до сада је преведено свега шеснаест бајки и то не са изворног белоруског језика, већ је на српски превођено са руског превода. Збирка тих превода штампана је у два издања 1957. и 1988. године у већем броју примерака, те се и данас може пронаћи у неким књижарама и бројним антикварницама. Нова збирка бајки „Златна птица – белоруске народне бајке“ далеко је свеобухватнија од претходне – садржи 52 различите бајке, чији је текст превођен са белоруског језика (по први пут!) и чији садржај није скраћиван, нити дотериван, улепшаван, већ дат на увид онакав какав јесте у оригиналу. Тако постављен текст, осим што је веродостојан и прихватљив читалачкој публици свих узраста, има и велики значај са научне стране – будући да добро представља белоруско бајковито пространство.

Збирка „Златна птица“ изашла је у издању Удружења поетских стваралаца уредника Анђелка Заблаћанског средином текуће 2020. године. Збирку је саставио и предговор за њу написао проф. др Иван Чарота, познати слависта и србиста из Минска, аутор 143 књиге и брошуре и 637 научних чланака, носилац највиших награда и одликовања у области културе у Белорусији, Руској Федерацији и Србији. Бајке је са белоруског превела мср Дајана Лазаревић.

У свом предговору И. Чарота наводи следеће: „Када треба дефинисати карактеристике белоруских бајки у поређењу са српским, није могуће обићи следећу полазну тачку: у систему жанрова српске народне словесности најважније место заузима јуначки епос, и бајке се, неизбежно, налазе у некој зависности од њега; а Белоруси немају јуначки епос, зато су и у бајкама мање присутни мотиви свеопште битке, борбе са страним завојевачем. Белоруске бајке не фиксирају тако често етничке разлике и, у складу са тим, не изражавају тако самоидентификацију. Зато њихов садржај очигледно чешће бива усресређен на социјално-класне противречности. Сличности се назиру у спектру најразноврснијих односа међу људима, укључујући породичне. Истина, Белоруси не познају такав савез, као што је побратимство, и мање него Срби придају значаја сестринској љубави.“

Верујем да ће одређени број српских читалаца белоруских бајки покушавати да пронађе сличности у мотивима између белоруских и српских бајки, а ја ћу се усудити да представим неколико занимљивих момената за те читаоце: од три очева сина, увек трећи постане херој, иако ниподаштаван („Златна птица“, „Очев дар“), кћерка и пасторка су, обавезно, супротстављене једна другој („Златно дрво јабуково“), два брата, од којих је један савршено срећан, а други несрећан (код Срба „Усуд“, код Белоруса „Срећа“), минијатуран, али невероватно способан син (код Срба „Биберче“, код Белоруса „Синчић дланчић“ „Мал-малиша“ и „Котрљаграшак“), мотив надмудривања са ђаволом (код Срба „Ђаволов шегрт, код Белоруса „Пасторка и ђаво“), мотив класних противречности (код Срба – борба са кадијама, код Белоруса – са пановима, тј. спахијама), мотив паметне девојке (код Срба „Девојка цара надмудрила“, код Белоруса „Паметна кћи“), а ту су и вештице-злотворке, змајеви, племените животиње-помагачи, чаробни предмети итд.

У предговору, такође, састављач недвосмислено открива, да није желео да акцентује разлике између белоруских и српских бајки, већ њихове сличности. А препознавањем управо тих сличности, читалац ће схватити белоруске бајке блиским и привлачним својој души и схватањима. Било да намеравате да читате деци одређене бајке пред спавање, да сами уживате у белоруском бајковитом свету или да истражујете – збирка „Златна птица“ вас неће оставити равнодушним.