Дајана Лазаревић

Библиографија превода са српског на белоруски језик и са белоруског на српски језик (увод)

Извод из мастер рада 2017.[1]

Сажетак

Књижевне везе између Белорусије и Србије су врло развијене. У југословенским регистрима постојали су подаци о делима Кирила Туровског (1130–1182), о деловању Франциска Скарине и Лаврентија Зизанија. Од почетка 20. века преводи се са српског на белоруски и белоруског на српски језик. Ова библиографија је показатељ књижевних и научних веза, заступљености писаца и најистакнутијих преводилаца из обе државе.

Кључне речи: библиографија, Белорусија, Србија, регистар, каталог

Abstract

Literary connections between Belarus and Serbia are very developed. In Yugoslavian registers were data about literary works of Kiril Turovski (1130–1182), Francisk Scarina’s influence and Lavrentiy Zizaniy. Since the beginning of 20th century literary works in Serbian are translated into Belarusian and Belarusian to Serbian. This bibliography is showing those literary and scientific connections, representative writers and the most featured translators in both countries.

Keywords: bibliography, Belarus, Serbia, register, catalogue

О Белорусији: увод

Над Белорусијом Бог живи,
И нека, нека заувек живи.[2]

Владимир Караткевич (1930–1984)
белоруски књижевник

Белорусија је држава на истоку Европе, која се граничи са Пољском на западу, Летонијом и Литванијом на северу, Русијом на истоку и Украјином на југу. То је претежно равничарска земља, са највишим врхом од 345 метара. Клима Белорусије је умерено континентална, а земља обилује шумама, језерима и мочварама.

Етнички гледано, већину становништва Белорусије чине Белоруси (78%), а мањински народи су Руси (13%), Пољаци (4%), Украјинци (3%) и Јевреји (1%).[3] Становника има приближно 10 милиона, а површина земље заузима око 207 600 километара квадратних. Приближно 68% становништва Белорусије живи у градовима. Белоруси су већином православне вероисповести, а језици којима се у највећем броју служе су белоруски и руски.

Две трећине белоруске природе је под шумама, од којих су за националне паркове проглашене Беловешка, Березинска и Налибокска, велики број језера – Нароч, Свитјаз, Червоноје, Глубља, Браславско, као и важне реке – Дњепар, Њеман, Березина, Западна Двина и Буг...[4]

Обрадиве површине Белорусија има око 30%. Сточни фонд углавном чине говеда и свиње, док су главни усеви житарице, лан, кромпир, раж, јечам, овас и репа. Ова земља, од руда и минерала, садржи камену со, гвожђе и фосфате, али и нешто налазишта нафте и тресета. Главни економски партнери Белорусије су: Русија, остале бивше совјетске републике и Немачка.[5]

У књизи проф. Ивана Чароте „Белорусија и Србија – трагом узајамног упознавања и деловања“ постоји објашњење настанка имена Белорусија (Бела Рус`): бела одећа сељака у давнини, бела коса и кожа, такође и друга варијанта је у оптицају: чиста, бела земља, која се одбранила од најезде Татара.[6]

Слично се помиње и у књизи Аљеса Белог „Хроника Беле Русије“. Могући разлози су: 1. Бела одећа; 2. Слободна и независна земља од Литваније и од Татара; 3. Хришћанска Русија, насупрот Црној паганској итд.[7]

У прошлости су се становници данашње Белорусије називали и Русини, Рутени, Руси, Русичи, и то под утицајем разних политичко – историјских прилика, највише на територији данашње Литваније. На деловима данашње Украјине и Русије, белоруски преци називали су се и Литванцима. По једном насељеничком племену, јавља се назив – Кривичи, који се и данас понегде употребљава.[8]

Белорусија је подељена на 6 области: Витепска, Магиљовска, Гомелска, Брестка, Гродненска и Минска. Последња област носи име по главном граду Минску, у којем живи око 1 700 000 људи.

Што се тиче државних обележја, химна Белорусије је „Ми Белоруси“ (Мы беларусы). Текст су написали М. Климкович и У. Каризна, а музику је компоновао Н. Сакаловски. Химна почиње речима: „Ми Белоруси смо мирни људи, срцем одани родној земљи“, а завршава се речима: „Наша вољена мајко–Отаџбино, вечно живи и цветај, Белорусијо!“

Белоруска државна застава се састоји од две трећине црвене и трећине зелене боје, док се са леве стране налази бела површина са црвеним орнаментима, који се везују за белоруске традиционалне орнаменте. Црвена боја симболизује Црвену армију, белоруске парзизанске бригаде, уопштено крвне везе, братство, победу, срећу. Зелена боја је симбол наде, пролећа и препорода. То је и боја мира, добра, раста и развића. Бела боја симболизује слободу и чистоту, док црвени орнамент указује на духовно јединство народа.

Државни грб Белорусије је обрамљен венцем златних класова. Налази се на сребрном пољу, на којем гори златна луч, а на лучи се оцртавају границе Белорусије. На врху се налази црвена звезда. Класје је оивичено заставом Белорусије.

О историји белоруског језика и најстаријим преведеним делима

“Прешла ми је у навику, а можда је постала и моја професионална деформација, потреба да доказујем како јужнословенско–источнословенске везе, па ни српско–белоруске вере никако не спадају у оно што Срби називају „чудо невиђено.“ Те везе су још неистражене, нико се њима још није бавио. Ни сам се не могу тиме похвалити. Сакупио сам корпус чињеница, које ће бити осветљене тек у будућности...”

Проф. др Иван А. Чарота, 1994.[9]

Историја белоруског језика је, може се рећи, бурна. Старобелоруски језик је био језик, који се користио на територији Беле (слободне) Рус и на којем су се током 16. века водиле Матичне књиге рођених и умрлих становника, као и зборници закона – Литвански статути.

У издању Лаврентија Зизанија из 1596. године на старобелоруском језику излази и „Наука к читању и разумевању писма словенског“ (буквар са речником од преко 1000 речи), „Граматика словенска“ и „Катехизис.“

Франциск Скарина сачињава први источнословенски превод Библије и издаје је у Прагу 1517–1519, да би неколико година касније основао прву штампарију на територији бившег Совјетског савеза, у белоруском граду Виљни.[10] Тај замах старобелоруског језика престаје 1697. године, када Круна (тј. Краљевска влада Пољске) потискује литванске крајеве, заузимају територију и уводе забрану коришћења белоруског језика.[11]

Борба за територију и независност је уједно и борба за језик, који је дожио тада велику стагнацију.

Током 17. и 18. века јављају се панегирички жанрови (декламације) и тада долази до новог погледа на језик.

После три поделе Пољске, 1772, 1793. и 1795. Велика кнежевина Литванска улази у састав Русије. Национални покрети се гуше, није се дозвољавала могућност савеза Пољске и Литваније, јер би то било кобно по Руску империју. Указом из 1840. године забрањен је назив Белорусија, а после устанка из 1863. године забрањено је штампање књига и новина на белоруском језику.[12]

У 19. веку, чини се, за слободу белоруског језика највише се боре песници. Јавља се Францишак Багушевич, а после њега Максим Богданович. Занимљиво је да је Богданович 1915. године обрадио српску шаљиву песму „Смрт стршљена“ у оригиналној десетерачкој народној форми. Преводио је римске, француске, немачке, шпанске и скандинавске песнике.[13]

Песма „Смрт стршљена“ имитира српску десетерачку форму и кокетира са темом Косова и непријатељског јунаштва, где је јунак стршљен, а његов верни коњ – рогата буба.

Хто там едзе па Касову полю? Едзе ў полі дэлібаш адважны – Слаўны шэршань на жуку рагатым

Ко то тамо јаше по Косову пољу? Јаше тамо делибаша храбри – На рогатој буби стршљен славни.[14]

После револуције из 1917. године, Првог светског рата, грађанског и совјетско–пољског рата, белоруска књижевност, у складу са политичким приликама, усклађује се са законима тоталитаристичког система. Белорусификација се зауставља, а интелектуалци и побуњеници против таквог режима бивају сурово уклањани.

После Другог светског рата наступа период БССР (Белоруске ССР, Белорусије у савезу СССР). Књижевни живот је текао, био је некад идеолошки наглашен, али је садржао и одређени оптимизам.[15]

На белоруску културу су утицале највише пољска, руска и литванска култура. Постоји проценат насељених Јевреја, као и припадника других верских заједница, али они су усвајали културу и обичаје Белоруса, са којима су живели.[16]

У књизи „Белорусија и Србија – трагом узајамног упознавања и деловања“, проф. Иван Чарота наводи да се у бившој СФРЈ није познавала „уметност речи Белоруса“, ни из ранијих векова, ни савремена. Белоруске књиге у библиотекама СФРЈ сведене су на неколико енциклопедијских издања и речника. На катедрама на универзитетима није било квалификованих белорусиста. Нису постојали "изворни" преводи са белоруског језика, јер није било преводилаца.

Насупрот тој ситуацији, студенти филологије на Белоруском државном универзитету изучавали су српскохрватски, словеначки и македонски језик. Библиотеке, ипак, нису имале књиге југословенских аутора у оригиналу, а било је могуће чути и деривате попут "југословенски језик" и "југословенска књижевност".[17]

У југословенским регистрима постојали су подаци о делима Кирила Туровског (1130–1182), подаци о деловању Франциска Скарине, радови Лаврентија Зизанија. Рад Михаила К. Бобровског допринео је развоју белоруско–југословенских контаката.

Са почетка 20. века јављају се чланци у југословенским часописима, који сведоче о националном буђењу и препороду Белоруса. Загребачка „Забавна библиотека“ објавила је 1928. године приповест Јакуба Коласа „У Полеској забити.“ Приповест је превео Срећко Кирин, а предговор је написао А. Вознесенски. Тек 1933. године почиње превођење дела Јабука Коласа на словеначки језик.[18]

Касније, социјалистичку Југославију, многи белоруски писци су посећивали, као и југословенски писци Белорусију. Тада почиње формирање правих књижевних веза између два народа.[19]

Момчило Ђерковић се јавља као најјактивнији представник белоруске поезије у СФРЈ, захваљујући којем су се појавиле књиге Аркадз’а Куљашова и Максима Танка. Роман Васиља Бикова "Знак зла" појавио се на српскохрватском језику 1986. године.[20]

Што се тиче података у Белорусији, 20. маја 1910. године, часопис "Наша Њива" у Белорусији објављује превод песме у прози "Магла", хрватског песника Р. Каталинића Јеретова. Академијино издање из 1927. године указује на песму Максима Богдановича "Смрт стршљена" као српску песму.[21]

Када се говори о књижевним везама новијег датума, један од, свакако, најзначајнијих догађаја био је излазак „Антологије српске поезије,“ у Минску 1989. године, коју су приредили Момчило Ђерковић и Иван Чарота. Четири године касније, у Београду излази „Антологија белоруске поезије“, чији је преводилац био Миодраг Сибиновић, а приређивач Иван Чарота. Антологија друго издање доживљава 2012. године.[22]

Проф. Иван Чарота је превео преко хиљаду дела са српског језика. Објавио је преко 50 књига самосталних превода српских аутора на руски и белоруски језик, те није чудо да га је Српска академија наука и уметности на предлог Инзванредно и опуномоћеног амбасадора Републике Србије у Републици Белорусији изабрала као иностраног члана и одликовала за несебичан и предан рад на ширењу српске културе и духовности.[23]

Не треба обићи тему Косова и бомбардовања Србије 1999. године, која је веома актуелна у књижевности источних Словена. А дела Ива Андрића и Десанке Максимовић су од свих српских књижевних дела у Белорусији најпознатија.

Питање двојезичности у Белорусији

У чланку „Белорусија неће направити украјинску грешку, руски остаје други државни језик“ види се да је у медијима позитивно окарактерисан став белоруских званичника да остану два државна језика у Белорусији: белоруски и руски. У Србији људи, углавном, погрешно мисле да су ти језици идентични, док их странци или стручњаци убеђују да није баш тако.

Према датом чланку од 29. маја 2015. године, шеф белоруске дипломатије Владимир Макеј у интервјуу за The Washington Post говори да се на вештачки начин не може доћи до белоруског идентитета и идеје и да је потребна чврста идеја око које би се окупили сви.

Новинар америчког листа је поставио право питање за шефа дипломатије: „Ми говоримо на енглеском и руском, али знаци на улицама и официјелни називи установа нису на руском... Знам да је ваш председник недавно говорио о развоју белоруске историје и белоруског језика у школама. Да ли је то претња за Русију? Значи ли то жељу да имате идентитет одвојен од Русије?”

На то шеф дипломатије одговара: „Мислим да наш белоруски идентитет није још до краја формиран. У прошлости смо дуго живели у сенци великих народа. Ми имамо заједничку историју са Пољском и Русијом. Та историја није била баш увек сјајна. Зато још нисмо дошли до свести шта представљамо као нација. Ми практично само током нешто више од протеклих 20 година живимо у својој независној држави. Зато је председник Лукашенко недавно и предложио да се разради идеја која би објединила Белорусију” .[24]

Један од чинилаца националне свести је и језик. На референдуму 1995. године руски језик је изједначен са белоруским језиком у Белорусији. Према попису становништа Белорусије из 2009. године, укупан број становника износи 9 504 000. На попису је 53% испитаника означило белоруски језик као матерњи језик, док га код куће говори само 23%. Поређења ради, на попису становништва из 1999. године 73,6% испитаника је означило белоруски језик као матерњи, док га је код куће користило 37%.

На питање којим језиком слободно владају, према подацима из 2009. године, 13,5% испитаних је рекло белоруским, а скоро 50% је рекло руским. Не треба занемарити ни енглески језик, којим слободно влада око 500 хиљада становника Белорусије.[25]

У књизи „Белорусија и Србија – трагом узајамног упознавања и деловања“, професор Чарота наводи да се услед билингвизма и полаког губитка белоруског језика јављају разне благотворности, али и противречности у култури. Велико је и питање преводилаца, да ли за белоруску читалачку публику преводити на белоруски или на руски језик. А да би обезбедили што већи тираж, белоруски преводиоци ће преводити дело на руски језик, будући да је већ заступљенији од белоруског језика.[26]

Проблем настаје у преводу са белоруског на руски језик и обратно, где се уводе разне позајмљенице, које не помажу, већ отежавају разумевање прочитаног.[27]

Статистика према Светској библиографији превода

На основу података Светске библиографије превода – Index Translationum28, за првих 50 држава у којима се највише преводи, бивши Совјетски савез (до 1991.) налази се на високом 5. месту, Југославија (до 2002. године) заузима 28. место, док је Србија на 36. месту, а Белорусија на 47.

Статистика за првих 50 језика на које се највише преводи ставља српски на 21. место, српскохрватски на 34. а белоруски на 50. место.

Слични су резултати и за 50 језика са којих се највише преводи. Српски је на 24. месту, српскохрватски на 28, а белоруски на 47. месту.

UNESCO–ва база Index Translationum наводи да се у Белорусији највише преводи са енглеског, руског, немачког, француског, пољског, белгијског, грчког и италијанског.

На белоруски језик се највише преводи са руског, пољског, енглеског, немачког, француског, украјинског, бугарског и литванског. У те „топ–листе“ од 10 најпопуларнијих језика није ушао српски језик.

На српски језик се највише преводи са енглеског, француског, немачког, руског, италијанског, шпанског и др. и, такође, у листу од 10 најзаступљенијих језика није ушао белоруски језик.

Да ли то значи да се не преводи са српског на белоруски и обратно? Свакако, да не значи. Само превођење тих дела није толико масовно, као са светских језика.

База Index Translationum нуди и прегледе држава, које објављују преводе на белоруски језик. Прво место заузима Совјетски савез (до 1991. године), друго место Белорусија, потом се ређају Пољска, Канада, Француска, Немачка, Литванија, Молдавија (дакле земље у којима живе расељени Белоруси).

Државе које објављују преводе на српски језик су: Србија, Србија и Црна Гора (2003–2005), Југославија (до 2002.), Шпанија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, Немачка и др.

Ако се погледа база за претраживање Index Translationum – а и пошаље захтев за тражењем свих књига преведених са белоруског језика на српски, добије се свега 3 поготка: „Антологију белоруске поезије“, „Необјављени рат – деловање римокатоличко–пољске илегале у Белорусији 1939–1953“ и „Дивљи лов краља Стаха“, Владимира Караткевича, о чијим подацима ће бити речи касније у библиографији.

Ако се траже преводи са белоруског на српскохрватски језик, добије се 7 погодака. У питању су преводи прозе Васиља Бикава, Таши–таши бројалице и неколико бајки.

Не постоје подаци о преводима на српски или српскохрватски језик са старобелоруског језика.

Превођених дела са српског на белоруски Index Translationum је пронашао 4: „Мост на Дрини“, Иве Андрића, Југословенске бајке (у преводу И. Чароте), „Народ српски – његови обреди и обичаји, свеци и светиње – зборник чланака“ и „Језици свега живог: српске народне бајке“ (обе књиге имају за сакупљача и преводиоца проф. И. Чароту).

Преведених дела са српскохрватског на белоруски Index Translationum има само три регистрована у бази: песме које је превео Нил Гиљевич (без података о насловима и ауторима песама), „Аутобиографију“ Бранислава Нушића (превео И. Чарота) и „Српску поезију“, коју је превео Алес Разанав.

Index Translationum је пројекат који има јасну и добру идеју, али далеко од тога да садржи целокупне податке о свим преводима на свету. Његове базе тек треба да се допуне и обликују.

Методологија истраживања преведених дела

У циљу истраживања преведених дела са белоруског на српски и српског на белоруски језик, претраживане су различите базе података и електронски каталози. Полазна тачка била је Светска библиографија превода, као статистички показатељ.

Следећа тачка је електронски каталог Националне библиотеке Белорусије.[28] Нуди се више начина претраживања: основно претраживање, претраживање по врсти докумената, по речницима, нови документи и топ 1000 претраживања, који се знатно разликују од COBISS система и његовог окружења. Једина врста претраживања која би могла да прикаже преводе је основно претраживање. Мана је што не постоје опције за избор језик оригинала и превода, па је потребно додатно сналажење.

Поставља се упит да ли електронски каталог Националне библиотеке Белорусије има информације о књигама на белоруском језику, које су штампане у Србији или имају било какве везе са Србијом (или српским језиком?). Без погодака. Следећи упит: било који језик, а место штампања да буде Србија. Погодака има 7, и то су углавном све ноте и аудио записи наших истакнутих композитора (са краја 19. и почетка 21. века). Да ли је нешто од тога преведено на белоруски или руски језик? Није, што значи да ниједан од погодака није релевантан.

Електронски каталог Националне библиотеке Белорусије свакако није лош, али не садржи информације које су потребне за истраживање преведених дела, чак ни за постављање упита за њих.

Следећи је електронски каталог Белоруског државног универзитета.[29] Добра страна овог каталога је што могу да се претраже све књиге које се баве одређеном темом. Ако се у поље унесе појам „Србија“, као резултат добију се десетине радова професора белоруског универзитета о Србији, њеној историји и култури. Али овај електронски каталог има исту ману као и каталог Националне библиотеке Белорусије – немогуће је поставити упит о преведеним делима (преведених у каталогу и нема, то су само научни радови на руском језику о Србији).

Следећи електронски каталог за претраживање преведених дела је Узајамни каталог Народне библиотеке Србије. У старту је командно претраживање препоручљиво, као најпрецизније. Главна мана основног претраживања је што није могуће изабрати белоруски као језик публикације, јер он не постоји у бази.

Упит 1. Сва дела преведена са белоруског на српски: Погодака: 33

Упит 2: Сва дела преведена са српског на белоруски: Погодака: 14

А онда долази поигравање упитима, не би ли се пронашла још нека преведена дела у бази:

Упит 3: Језик оригинала је белоруски, а држава издавања – Србија. Погодака: 52.

Упит 4: Дела о Белорусији штампана у Србији. Погодака: 84.

Упит 5: О Србији преведено на белоруски. Погодака: 7.

Одредница које може да буде од велике користи је „Белоруска књижевност“. Такође и одреднице које су на имену преводиоца (јер аутоматски воде и ка осталим делима).

Када почне сређивање добијених погодака и формирање стварне библиографије превода, појављују се и неке очигледне грешке каталогизатора. Најчешћа грешка је непрепознавање разлике између белоруског и руског језика и њихово изједначавање, што касније доводи до много већих забуна. У предметним одредницама не смеју се мешати два појма: белорус* и беларус*. Прва означава Белорусе, Белорусију, белоруску културу и књижевност, а друга пољопривредне машине марке Беларус и приручнике о њиховом коришћењу.

О библиографији: закључак

Библиографију књижевних веза између Белорусије и Србије најбоље је поделити у више група, с обзиром на специфичност двојезичности у Белорусији. То су:

1. Преводи са српског на руски језик;
2. Преводи са српског на белоруски језик;
3. Преводи са руског на српски језик;
4. Преводи са белоруског на српски језик.

У фондовима у Библиотеци Руског дома у Београду, постоје поједине књиге на руском и белоруском језику, преведене или у оригиналу. У овај рад увршћено је десетак преведених дела и све су новијег датума – настале радом професора или студената Филолошког факултета, који су часописе поклањали Руском дому.

COBISS систем Народне библиотеке Србије добра је основа за истраживање књижевних веза између две државе и уједно и најобухватнија база у нашој држави.

Што се тиче белоруских база података, најбоље је држати се информација из Електронске библиотеке Белоруског државног универзитета. Слично српском COBISS систему, и овај систем садржи пописане библиографске податке за сваку јединицу, што знатно доприноси ефикасности истраживања и креирања библиографије.

Што се тиче UNESCO–вог пројекта Index Translationum – идеја прикупљања информација о преведеним делима на целом свету је одлична, информације би биле врло корисне, али чини се да је то ипак неизводљиво, будући да много информација о старијим преведеним делима ова база нема, а нова издавачка продукција је веома широка, па то знатно отежава бази да иде у корак са најновијим дешавањима на пољу преводјења.

У Белорусији се највише преводе српски класици – Иво Андрић, Данило Киш, Милорад Павић, Десанка Максимовић, као и дела која припадају духовној литератури.

У Србији се са белоруског језика највише преводи поезија, а неки од најпревођенијих песника су Владимир Караткевич, Јанка Купала, Пјатрус Бровка.

Као најистакнутији преводилац намеће се професор др Иван Чарота са Филолошког факултета у Минску, вишеструко одликован за свој рад. Професор Чарота је превео више стотина књижевних дела, како са српског на руски или белоруски, тако и обратно. У књизи „Белорусија и Србија – трагом узајамног упознавања и деловања“ професор Чарота се дотакао и питања библиографије, наводећи да књижевних веза има и да су довољно развијене.

Не треба занемарити ни књиге преведене са српског на руски језик у Белорусији, којих има све више, будући да је руски језик више заступљен од белоруског, а то, свакако, доприноси читаности књига.

Циљ овог научног рада је да покаже да књижевних веза итекако има између ова два братска народа и да су оне развијене, као могућност да се допуне електронски каталози библиотека, ако не публикацијама, онда макар информацијама где оне постоје. А такво библиографско деловање ће позитивно утицати на развој књижевних и научних веза између два народа и њихову чврсту сарадњу, што је једнако важно, као и прикупљање података за каталоге националних библиотека.

Литература

1. Чарота, И, 2017. Белорусија и Србија – трагом узајамног упознавања и деловања. 1ст ед. Шабац: Центар академске речи.
2. Чиплић, А. (2013).Белорусија. Доступно: http://svetpedija.com/2013/05/belorusija/. Приступљено: 18.8.2017.
3. ЛАЗАРЕВИЋ, Д. [2017] Над Белорусијом Бог живи, Суштина поетике, бр. 40–41, 36.стр
4. Мисјукевич, Ј. (2010).Белоруса има више, али се они русификују. Available: http://nn.by/?c=ar&i=43063. Last accessed 8.2017.
5. Павловић, Б. (2015).Белорусија неће направити украјинску грешку: руски остаје други државни језик. Доступно: http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/belorusija-nece-napraviti-ukrajinsku-gresku-ruski-ostaje-drugi-drzavni-jezik. Приступљено: 18.8.2017.
6. Погледи. (1994). Интервју са проф. Иваном Чаротом.Погледи. – (1), п38–41.
7. Република Белорусија. (2009).Насељење Белорусије по националности и матерњем језику. Доступно: http://www.belstat.gov.by/upload-belstat/upload-belstat-pdf/perepis_2009/5.8-0.pdf. Приступљено: 18.8.2017.
8. Index translationum. Доступно: http://www.unesco.org/xtrans/ Приступљено: 8.2017.
9. Електронска библиотека Белоруског државног универзитета. Доступно: http://www.elib.bsu.by/simple-search?query=%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%8F&sort_by=score&order=desc&rpp=10&etal=0&start=0 Приступљено: 8.2017.
10. Електронски каталог Националне библиотеке Белорусије. Доступно: http://www.nlb.by/portal/page/portal/index/resources/expandedsearch?classId=B33E739B22884D82AACAC24EBFB1DA89&submitR=reset&lang=en Приступљено: 8.2017.

Напомене

[1] Универзитет у Београду, Филолошки факултет. dajanalazarevic93 (ат) gmail.com

[2] ЛАЗАРЕВИЋ, Д. [2017] Над Белорусијом Бог живи, Суштина поетике, бр. 40–41, 36.стр

[3] Чиплић, А. (2013). Белорусија. Доступно: http://svetpedija.com/2013/05/belorusija/. Приступљено: 18.8.2017.

[4] [ЧАРОТА, И. 2016: 28]

[5] Чиплић, А. (2013). Белорусија. Доступно: http://svetpedija.com/2013/05/belorusija/. Приступљено: 18.8.2017.

[6] [ЧАРОТА, И. 2016: 28]

[7] Република Белорусија. (2009). Насељење Белорусије по националности и матерњем језику. Доступно: http://www.belstat.gov.by/upload-belstat/upload-belstat-pdf/perepis_2009/5.8-0.pdf. Приступљено: 18.8.2017.

[8] [ЧАРОТА, И. 2016: 29]

[9] Погледи. (1994). Интервју са проф. Иваном Чаротом. Погледи. (1), pp 38–41.

[10] [ЧАРОТА, И. 2016: 33]

[11] [ЧАРОТА, И. 2016: 34]

[12] [ЧАРОТА, И. 2016: 35]

[13] [ЧАРОТА, И. 2016: 38]

[14] Превела са белоруског Дајана Лазаревић, за потребе научног рада.

[15] [ЧАРОТА, И. 2016: 39]

[16] [ЧАРОТА, И. 2016: 16]

[17] [ЧАРОТА, И. 2016: 112]

[18] [ЧАРОТА, И. 2016: 115]

[19] [ЧАРОТА, И. 2016: 118]

[20] [ЧАРОТА, И. 2016: 120]

[21] [ЧАРОТА, И. 2016: 122]

[22] [ЧАРОТА, И. 2016: 13]

[23] [ЧАРОТА, И. 2016: 6]

[24] Павловић, Б. (2015). Белорусија неће направити украјинску грешку: руски остаје други државни језик. Доступно: http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/belorusija-nece-napraviti-ukrajinsku-gresku-ruski-ostaje-drugi-drzavni-jezik. Приступљено: 18.8.2017.

[25] Мисјукевич, Ј. (2010). Белоруса има више, али се они русификују. Available: http://nn.by/?c=ar&i=43063. Last accessed 18.8.2017.

[26] [ЧАРОТА, И. 2016: 78]

[27] [ЧАРОТА, И. 2016: 79]

[28] Електронски каталог Националне библиотеке Белорусије. Доступно: http://www.nlb.by/portal/page/portal/index/resources/expandedsearch?classId=B33E739B22884D82AACAC24EBFB1DA89&submitR=reset&lang=en Приступљено: 18.8.2017.

[29] Електронска библиотека Белоруског државног универзитета. Доступно: http://www.elib.bsu.by/simple-search?query=%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%8F&sort_by=score&order=desc&rpp=10&etal=0&start=0 Приступљено: 18.8.2017.

Биографија

Дајана Лазаревић (рођена 12. 3. 1993. у Шапцу) завршила је основне и мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, модул Језик, књижевност, култура. Титулу мастера стекла је одбранивши рад на тему: “Библиографија превода са српског на белоруски језик и са белоруског на српски језик.”