Пјатрус Бровка

Драга Белорусијо и друге песме

Драга Белорусијо

Ја славим свој крај вољени,
Где сам жарку зору пио.
Како си мом срцу мила,
Драга Белорусијо!

Твоје златкасте просторе,
Јасних звезда далек збор.
Реке тихе и језера,
И стасити, шумни бор!

Добрим си нас испунила,
У срећи сам говорио:
Како си мом срцу мила,
Драга Белорусијо!

Нисам могао ни да сањам
Како си узрастала.
А твоја је престоница
Као бајка цветала.

Наша радост, наша сила,
Где бих хвале окупио?
Како си мом срцу мила,
Драга Белорусијо!

Другови са фронта

Ћуте пушке,
И мине не завијају.
Пиштољи су завршили своје.
Момци борци,
Другови са фронта,
Сви смо са победом дошли.

По тешким борбама
Стићи до Берлина,
Отаџбино, послала си нас.
Због наше родне земље,
Због сваке девојке,
Сви смо много пута туговали.

Подигнимо чаше
Породици јединој
За мајчице, сестре и браћу,
За наше куће,
За срце-девојке,
Које смо поново срели.

Да пијемо, да би младост
Поново играла,
Да би истина на свету живела,
Да би се сунце играло,
Да би вољена певала,
Да би наша отаџбина цветала!

Ћуте пушке,
И мине не завијају.
Пиштољи су завршили своје.
Момци борци,
Другови са фронта,
Сви смо са победом дошли.

Земља Белорусијe

Земља Белорусијe!
Борови и храстови.
То су житна поља
И свилени брегови.
У зрацима крушке,
Вечерњег заласка,
Када се чују чапље –
А брзи поточић
Кроз шумске редове
Путевима капље.

Мој крај језерни

Моја земљо језерна, светла,
Са тајним шумским разговором,
Чиме сам ја за тебе везан
И што си ти увек преда мном?

Тражим време, близу, далеко,
Да бих тај давни дан нашао,
Кад сам под песмом над колевком,
Дах зида од смоле спознао.

Од тада, једно сам са тобом,
Заувек са тобом било где –
На путу са торбом и трубом,
И са мало хлеба и воде,

Ја песме певам на свитању,
И са дечјом бучном игром,
Срећом младеначке љубави,
И у пољу са првом браздом.

Сјединили се и потоци,
На пашњацима једра роса
И изглед тужне колибице,
И мајчина искрена суза.

Моја земљо језерна, светла,
И данас сам цео са тобом –
С пољима, са мојим трактором,
И са неукротивом шумом.

Може ли још о некој срећи
Некад да промишља наш човек?
К`о син неодвојив од мајке,
Са тобом ја бићу заувек!

Матерње речи

Мени су слични, иако стари,
Није само у звучању узбудљива свест.
Како ми много говоре називи такви
Минск,
Пинск,
Брест.

Ако се потрудите, лако би научили,
Јер сведоче на сву огромну ширину,
Како су преци миран посао волели -
Шклов,
Клецк,
Мир.

А непријатељи долазили - немилосрдно се тукли,
Да трпе увреде и сузе нису хтели,
И заједно са Бјарозом мучитеље су топили -
Пцич,
Друц,
Сож.

Дедови и очеви су наш језик стварали,
Да би звонко звучао, као ватра био.
Имена села, као звуци на цимбали, -
Блоњ,
Струњ,
Звоњ!

Пјатрус Бровка (1905, Пуцилкавичи – 1980, Минск), био је белоруски писац, песник и преводилац. Током живота своја дела је објављивао под бројним псеудонимима. Узор су му били књижевници Јакуб Колас, Јанка Купала и Некрасов. Године 1928. био је секретар окружних новина „Црвени Полацк“, а 1940. постаје уредник часописа „Полимја“.

У Другом светском рату придружује се Црвеној армији као добровољац. У периоду од 1941-1942 радио је на ратном часопису „За Совјетску Белорусију“. Након рата је радио при Партији на виоким функцијама.

Најпознатија дела: „Године као олуја“ (1930, књига поезије), „Долазак хероја“ (1935), „У сусрет сунцу“ (1943, Москва), „Стихови и поеме“ (1966), „Совјетски човек“ (1982), „Моја домовина“, (1985).

Професор Иван Чарота је две Бровкине песме уврстио у Антологију белоруске поезије (Анталогія беларускай паэзіі, Мінск, 1993), а на српски језик их је превео Миодраг Сибиновић (Антологија белоруске поезије, Београд, 1993), и тада се српска читалачка публика први пут срела са делима овог славног Белоруса. Антологија је доживела и друго издање, 2012. године, у издању Српске књижевне задруге, под покровитељством Амбасаде Белорусије у Београду и Беларус Агропанонке у Новом Саду.

Дајана Лазаревић је рођена 12.03.1993. године у Шапцу. Завршила је основне (2016) и мастер студије (2017) на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Члан је Књижевног Клуба Црњански од фебруара 2016. године.

Члан Друштва Живих Песника (и преводилац на енглески језик при истом) од јуна 2017. године.

Бави се писањем поезије и прозе и превођењем. Објавила је три збирке песама: „Кроз простор и време“, 2011, „Стазе звезданог бескраја“, 2012, „Странац“, 2014, и роман „Магловити пут талената“, 2015, духовну биографију „Отац Арсеније – сећање на духовног оца“, 2016.

У 2017. години објавила је, уз помоћ Амбасаде Белорусије у Београду, збирку поезије „Венац“ белоруског класика Максима Богдановича, коју је превела на српски језик.

У августу 2017. објављен је зборник поезије ДЖП 4, у издању Друштва Живих Песника, где је Дајана Лазаревић превела поезију савремених аутора са Балкана, са српског и сродних језика на енглески језик.

Добила је велики број књижевних награда у земљи и иностранству, њена дела и преводи су објављивана у бројним часописима и зборницима литерарних радова.