Дајана Лазаревић

Истраживање Андрићевог дела у Белорусији

Феномен культурного пограничья в творчестве Иво Андрича / Анна Наумова. – Минск: РИВШ, 2018. – 246 стр.

У Минску, у издаваштву Републичког института Високе школе 2018. године изашла је монографија Ане Наумове посвећена делу српског Нобеловца – Феномен пограничности култура у делу Иве Андрића (у оригиналу на руском језику: Феномен культурного пограничья в творчестве Иво Андрича). Пре писања рада, ауторка се бавила Андрићевим делом девет година, а редовно наступа на конференцијама и промовише дело нашег Нобеловца у Белорусији и шири знање о њему у кругу белоруских истраживача књижевности. Иако су Андрићева дела својевремено била превођена на руски и белоруски језик, морамо признати да је недовољно афирмисан у источнословенским земљама – у односу на његов стварни значај и величину. У Белорусији, о Андрићу су, у разним периодима, у предговорима, периодици, енциклопедијама или у оквиру других, ширих тема, посветили пажњу познати слависти Иван Чарота, Галина Тваранович, Борис Сачанка. Међутим, монографија Ане Наумове је прво комплексно истраживање Андрићевог дела у историји независне Белорусије, под менторством проф. др Ивана Чароте, чији ученици, такође, раде на пољу србистике у Белорусији.

У фокусу пажње Ане Наумове у њеном научном раду је феномен пограничности култура који је, како тврди ауторка, подједнако актуелан и за Белорусе и за Србе. И за њену отаџбину може да се каже да је „кућа насред друма“, а у различитим историјским добима улазила је у састав разних државних творевина и постала место укрштања утицаја православља, католичанства, унијатства, јудаизма и чак у неким периодима – ислама. Управо овде се сусрећу две цивилизације: западна и православно-византијска, што, као и на Балкану, доводило је до различитих сукоба и несугласица. Зато Наумова износи пред читаоцем једну веома храбру тезу – да Андрић није само Балкански Хомер, него писац свих пограничних регија. Своју тезу ауторка доказује вршећи анализу Андрићевог дела и показујући, да су његове етнокултурне теме универзалне, јер не морају да се односе на Босну као такву, будући да описују опште принципе, моделе и механизме интеракције у систему „свој - туђи“. Тај систем функционише као математичка формула и може да се примени на било којем културном систему, који се „налази у контакту са елементом другачијег порекла“.

Занимљиво је поглавље монографије, које је посвећено упоредној анализи појединих тачки Андрићеве уметничке филозофије са ставовима Освалда Шпенглера, Арнолда Тојнбија и Семјуела Хантингтона. Наумова тврди, да је Андрић у свом докторату и књижевним текстовима изразио неке идеје прецизније, јасније, убедљивије него познати западни историчари, филозофи и политиколози. Штавише, урадио је то пре њих. Наумова покушава да прошири контекст перцепције дела српског Нобеловца до историозофског, што би у случају правилног разумевања могло допринети актуелизацији и популаризацији Андрићевог дела код савремених читалаца а можда чак и спасити свет од катастрофа изазваних слепилом изгубљеног човека. Између осталог, како наводи Наумова, сам Андрић је позивао политичаре да обрате пажњу на књижевност: Они који управљају земљама и судбинама народа, требало би да обрате пажњу на развитак и правац свих уметности а нарочито књижевности која је, природно, од свих уметности најближа животу и развијању земље и друштва. (…) Појаве и правци у књижевности, пре свега, су слутње и наговештаји онога, што живот спрема за сутрашњицу. (Сабрана дела Иве Андрића 2011: т. 18, стр. 11).

Ана Наумова, не само да интерпретира Андрићеве текстове, ослањајући се на достигнућа различитих методолошких школа и концепција (ауторка анализира и уметничке текстове нашег Нобеловца, и његову преписку, дневнике, свеске и интервјуе) – већ се осврће на рецепцију дела Иве Андрића на Балкану и у земљама Источних Словена. Занимљиво је сазнати, како су истраживачи, публицисте и новинари из Белорусије, Русије и Украјине у различито време реаговали на Андрићеве теме. Примера ради, један украјински новинар у роману „На Дрини ћуприја“ тражи одговоре на питања актуелна за његове сународнике – како оцењивати аустроугарско доба украјинске историје, која је улога цара Франца Јозефа у њој и др. Ову и сличне чињенице Наумова прати својим рефлексијама и анализама особености конкретизације и актуелизације слика Андрићеве прозе у зависности од читаочевог порекла и његове идеолошке оријентације.

Поглавље монографије Ане Наумове посвећено прегледу књижевног контекста – писаца из Босне и Србије, Андрићевих „претходника“ и „наследника“, биће занимљивије белоруском него српском читаоцу. Разлог је једноставан – ово поглавље представља општи преглед српске књижевне историје XIX – XX века, коју један Рус или Белорус може упознати на свом матерњем језику. Књига је на руском језику, а извод из ње на српском језику је објављен у Свескама Задужбине Иве Андрића, бр. 35, 2018. године.

Да бисмо се упустили у нешто детаљнију анализу рада, морамо да имамо у виду како Белоруси дефинишу пограничност. Постоје територије, које су удаљене од језгра културног система, налазе се самој периферији и самим тим подложни су утицајима других културних система, што доводи до формирања јединствене – нестабилне, а плодотворне – симбиозе духовног искуства. Људи, који живе на таквим пограничним територијама одликују се одређеним правилима и принципима понашања, погледима на живот и свет. Ауторка тврди да је Иво Андрић уочавао пограничност у својим књижевним ликовима, у самом себи, у својим сународницима и другим људима. Бити „човек са пограничне регије“ у исто време је и терет и богатство.

Јунаци са пограничних регија, као групације, не могу се анализирати као затворене групе, тврди Наумова. Свака од тих група се преплиће са другом. Примера ради, Босанац код Андрића – има карактеристике попут било којег човека из Босне. Са друге стране, није исто бити муслиман и православац. А ова заједница је део „групације динарског типа“ или „хомо балканикуса“. Све ове групације се укрштају, укључујући једна другу. Наумова изводи закључак да нема чистог идентитета, сви имају понешто од једне, а понешто од друге заједнице. Не може се говорити о једној култури или цивилизацији, којима они припадају, већ о вишесмерним утицајима и укрштањима.

Занимљиво је да Наумова уводи нове термине у анализи Андрићевих ликова. Помиње „луталице култура“ (рус. „странники культур“), за ликове, који су између две културе. Такође, Наумова даје и примедбу, да је код Андрића јак колективни психологизам, а не (само) индивидуални. У „Омер-паши Латасу“ је то јако изражено у његовом „муртад-табору“.

Ана Наумова је студирала славистику на Филолошком факултету у Минску, а српски језик је изучавала као први страни језик. Кандидатску (PhD) дисертацију на тему везану за етничку и верску проблематику у стваралаштву Иве Андрића, писала је под менторством познатог слависте и србисте – проф. др Ивана Чароте. Такође, важно је напоменути да је Наумова боравила две године у Србији (2015-2017) и притом истраживала у Андрићевој задужбини у Београду и радила као лекторка за белоруски језик на Филолошком факултету у Београду.

Ана Наумова је једна од припадница својеврсне славистичке школе проф. др Ивана Чароте, који је током свог целоживотног деловања на пољу унапређења белоруско-српских односа веома утицао на промовисању српске књижевности у Белорусији. Чини се да је проф. Иван Чарота за живота добио низ верних ученика-следбеника, који настављају његове идеје.

Литература

1. Феномен пограничности култура у делу Иве Андрића / Ана Наумова; научна редакција проф. др Иван Чарота. – Минск: Републички институт Високе школе, 2018. – 246 стр.

2. Погранични поглед на пограничног писца / Ана Наумова // Свеска Задужбине Иве Андрића, год. XXXVII, свеска 35, 2018. – стр. 139-154.

3. Сабрана дела у двадесет књига / Иво Андрић. – Београд: Штампар Макарије; Подгорица: Нова књига, 2011. – Т.18: Свеске. Дневници. – 269 с.

Интернет извори:

4. И у Белорусији се читају дела Иве Андрића! – научна монографија Ане Наумове / Дајана Лазаревић // АС Инфо. – Доступно на: http://asinfo.info/i-u-belorusiji-se-citaju-dela-ive-andrica/ (приступљено 18.10.2018.)

5. Српска култура у Белорусији – о научној монографији Ане Наумове / Дајана Лазаревић // Српски културни портал. – Доступно на: http://www.skup.rs/srpska-kultura-u-belorusiji-o-naucnoj-monografiji-ane-naumove/ (приступљено 10.2018.)

6. Не штедите времена и снага за образовање и усавршавање – интервју са Аном Наумовом / разговарала Дајана Лазаревић // Живи гласно! - Доступно на: http://outloud.rs/ana-naumova-ne-stedite-vremena-snaga-za-obrazovanje-usavrsavanje/ (приступљено 15.10.2018.)