КЊИЖЕВНОСТ
 
.
матична
пројекат
историја
уметност
књижевност
разне ствари
везе
е-маил
 

Не бих ни нули ћутњу опростио
Књижевност чланова српског књижевног клуба "Димитрије Тирол" из Темишвара
(латинична верзија)

Дамјан Пејовић

Рођен 1978, Београд. Апсолвент Српске теоретске гимназије "Доситеј Обрадовић" у Темишвару; студент политичких наука на београдском Универзитету.


Урбана легенда

све је само једно

(Марини.)

Скоро ми је живот
поново добио смисла
у облику личнога
Сунца црвенога
Ипак...

Задах једног јутра,
горчина прекинутог сна,
избрише осећај смисла,
не рече ништа о бољем сутра.
Ипак...

Коса нека оде власуљару,
дедин сат трговцу богатоме,
захвалићу ти се на дару,
осмех не могу да нам сломе.

Јер...
"Све је само једно"

заиста страшно глупо

Ова песма је,
о како то глупо звучи,
прича о човеку
који нешто учи.

То му дође
некако смешно,
поред нас прође
а ми га не видесмо.

Од овога нема користи,
људима је понекад досадно,
док ми превише уживамо
са осмехом вечне младости
као и сви искрени хедонисти.

О како лепо прича овај човек,
као какав проклети Епикур
предавања нам држи
већ скоро читав век...
неће моћи да вас одржи.

Ти пљуцкаш овде
и тресеш проклети пепео.
Пристојност, куда оде?
Он је за вечерас рекао све
и ништа више није као пре.

бође оћо

(Катарини)

Б.О.-
некада је значило;
Б.О.-
моје биће због тога је патило.

Лептир је из шуме одлетео,
анђео моје душе нестао,
зов птица, мирис цвећа
сам проклео,
некада је мој живот цветао
а сада је пропао.

анђеоски оргазам

Месец је направио пут,
несрећним јадима већ пада
у један безбрижан кут.
Вера која је још увек млада
Месецу је ипак
рекла не!

Ти си мислио да ће књига издржати?
Да ће вером својом победити све?
Моје срце може да пати,
чак и онда када се смеје...
Јер,
Месецу је било тешко да нас греје.

лети птица која
носи назив - опис смрти

Ето тако,
па то може рећи свако,
мада ни то није претерано лако,
један тренутак је промако.

А, ево,
гле га,
други се примако,
ни десно, ни лево,
већ само право,
не би га зауставио ни сам ђаво,
бесно гега се као
весели лептирићи ноћу.

свет

(Марини)

Око мене страх,
разбијених лобања крв
пије моћни црв,
приближава се крах.

Војничка чизма једна,
претеће црне боје,
гази усташца чедна,
нежно лице,
миле девојчице.

Содомија, садизам,
чврсти ужас боја
подражава мазохизам,
лик апокалипсе сева,
пада бомба која
о пропасти пева

филозофски речено

Истина није лаж,
а лаж није истина...
кажу људи.

А, оно, пак-
истина није ни истина,
нити је лаж лаж...
Шта ћемо сад!


 


 All contents copyright © 1999-2001. All rights reserved