Projekat Rastko : Poljska : Umetnost

Prilozi o novoj poljskoj fantastici objavljeni su u časopisu "Znak sagite", br. 9, Beograd, 2002. Ovde ih objavljujemo po dozvoli izdavača.

Lukaš Golembjevski
(Lukasz Golebiewski)

Znaci vremena:
Uspesi poljske fantastike

preveo sa poljskog Dušan-Vladislav Pažđerski

U poslednje vreme poljska naučna fantastika preživljava istinski bum. Svake godine pojavljuje se nekoliko desetina novih romana, a njihovi tiraži često prevazilaze tiraže popularne prevodne književnosti. Te knjige imaju krug svojih vernih čitalaca, ipak, podaci o njima retko dospevaju na stranice tiražne štampe.

Izdavači naučnofantastične književnosti tvrde da se nalaze u odličnoj situaciji, jer svaki naslov koji izdaju, rasprodaje se, maltene, do poslednjeg primerka. Broj čitalaca knjiga naučne fantastike u Poljskoj procenjuje se na nekoliko stotina hiljada mladih. Najveći časopis u Poljskoj posvećen naučnoj fantastici »Nova fantastika« prodaje se u tiražu od preko 70 hiljada primeraka i to predstavlja najveći tiraž takve vrste u svetu.

Ipak, donedavno su na tržištu naučnofantastične književnosti u Poljskoj dominirali prevodi američkih autora. Najčešće su to bili romani u masovnim tiražima, koji govore u nastavcima o sudbini jednog istog junaka. Čitaoci su, ipak, hteli nešto novo. Tržišni uspeh poljsko naučne fantastike autori imaju da zahvale upravo tome, što pišu drugačije od njihovih zapadnih kolega.

— Uopšte me ne čudi što je poljska naučna fantastika toliko popularna — govori Vitek Hvilkovski (Chwilkowski) iz izdavačke kuće SR. — Koliko je knjiga moguće pročitati na jednu te istu temu a da ti ne dosadi? Američka fantastika je poput roto-romana — pisana je za mase, više sa idejom da zabavi čitaoca, nego da mu pruži temu za razmišljanje. Poljski romani su sigurno teži za čitanje od američkih, ali bar govore o istinskim problemima.

— Ne bi bilo uspeha poljske sf književnosti, kada naši pisci ne bi obraćali pažnju na opšteljudske probleme — tvrdi Maćej Parovski (Maciej Parowski), glavni urednik »Nove fantastike«. — Naravno, govore o tome na bajkovit način, ali takvi su zakoni te književnosti.

Veliki broj godina poljska naučnofantastična književnost je dovođena u vezu sa imenima Stanislava Lema i Januša A. Zajdla (Janusz). Poslednjih godina pojavio se veliki broj novih: Rafal A. Žemkevič (Rafal A. Ziemkiewicz), Marek Oramus, Marek Huberat (Huberath), Miroslav Jablonjski (Miroslaw Jablonski), Viktor Žvikevič (Wiktor Žwikiewicz), Jacek Inglot, Feliks V. Kres i, naravno, Andžej Sapkovski (Andrzej Sapkowski) — najpopularniji iz te grupe. Najveći poljski izdavač te književnosti je Super nova (izdaje, između ostalog, Lema, Sapkovskog, Žemkeviča, Oramusa, Volskog). Ostale izdavačke kuće su Zisk i kompanija (Zysk i spólka, Huberat), Rebis (Inglot) i Trikstar (Trickstar, Kres). Ti izdavači su stalno u potrazi za novim autorima, jer su potrebe čitalaca velike.

— Knjige sa temom naučne fantastike se prodaju u tiražima za 30-50 % većim od ostalih romana. U toj oblasti je, takođe, najlakše promovisati debitanta, jer čitaoci sami prenose među sobom informacije o novim autorima — govori Tadeuš Zisk (Tadeusz), direktor izdavačke kuće Zisk i kompanija.

— Knjige Rafala Žemkeviča imaju tiraže i do dva-tri puta veće od romana drugih mladih poljskih autora. Knjige Sapkovskog prodao sam u tiražu od skoro 300 hiljada primeraka — tvrdi Marek Kovalski (Kowalski), direktor Super nove.

Ljubitelji naučnofantastične književnosti sreću se u diskusionim grupama koje deluju na terenu cele zemlje. Veliki broj debata vodi se preko Interneta, u kojima među pojmovima iz književnosti dominiraju oni u vezi sa Lemom i Sapkovskim. Što je najinteresantnije, od stranih autora ljubitelji fantastike u Poljskoj najviše cene imena već preminulih stvaralaca, koji se smatraju pretečom ove književne vrste: Velsa, Orvela, Tolkina, Poa ili Lavkrafta. Ljubitelji fantastike susreću se nekoliko puta godišnje na najrazličitijim skupovima, na kojima književne diskusije prate projekcije filmova i prezentacije kompjuterskih igara na temu fentazija.

Poljska naučna fantastika ima i svoju nagradu — »Januš A Zajdl«.

— Moj tipičan čitalac ima 20 godina — kaže Rafal Žemkevič. — To što pišemo, sigurno je veoma daleko od onoga što starije generacije misle o književnosti. U mom poslednjem romanu, pod nazivom »Jebena sudbina verglaša«, za koji sam dobio Zajdlovu nagradu, jedna trećina je pisana u kompjuterskom slengu. Stariji čitalac to uopšte ne razume, ali mladi čitaju moje knjige u pauzama između igranja kompjuterskih igara. Ne smeta mi — to predstavlja, jednostavno, znak vremena.

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | O Poljskoj | Prevodi | Bibliografija
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt