Projekat Rastko : Poljska

Vjeslav Boriš

Serbokroatistika u Krakovu

Sto godina polonistike u Srbiji, zbornik radova sa jubilarnog naučnog skupa, Katedra za slavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slavitičko društvo Srbije, Beograd, 1996.

Proslava lepog jubileja beogradske polonistike prilika je da se skrene pažnja na zaboravljeni jubilej poljske i krakovske serbokroatistike. Naime, 1995. godine navršilo se sto godina od održavanja prvog kursa o književnosti južnih Slovena na Jagjelonskom univerzitetu u Krakovu. Dozvolite mi da iznesem pregled istorije proučavanja i nastave jezika i književnosti Srba i Hrvata na krakovskom univerzitetu.

Slavistika je na Jagjelonskom univerzitetu osnovana 1818. g. kada je prof. Ježi Samuel Bantke (Jerzy Samuel Bandtkie) počeo da predaje "Bibliografiju i nastavu slovenskih jezika", tadašnju verziju uporedne gramatike slovenskih jezika. Nema sumnje da su on i njegovi sledbenici – Henrik Suhecki (Henryk Suchecki), profesor slovenske filologije od 1865. do 1872, Lucjan Malinovski (Lucjan Malinowski), profesor iste filologije od 1876. do 1898, prvi pravi, lingistički obrazovan stručnjak, kao i kasniji profesori opšte slavistike – govorili o jeziku Srba i Hrvata.

Pitanja srpskohrvatske filologije uveo je u univerzitetsku nastavu Marjan Zđehovski (Marian Zdziechowski), istaknuti istoričar književnosti i književni kritičar, kad je u drugom semestru školske 1894/95. godine počeo da drži predavanja na Krakovskom univerzitetu kursom O pesnicima hrvatskog preporoda. Zđehovski, koji se književnostima južnih Slovena upoznao za vreme studija u Gracu i Zagrebu, posle habilitacije 1894. g. započinje intenzivnu predavačku i naučnu delatnost na Jagjelonskom univerzitetu, baveći se, pored poljske književnosti, i književnostima drugih slovenskih naroda: češkom, ruskom, hrvatskom i srpskom. On je još ranije, 1887. u Petrogradu na ruskom jeziku objavio knjigu Očerki iz psihologii slavjanskogo plemeni (ista je knjiga štampana naredne godine na poljskom pod naslovom Mesjaniści i słowianofile. Szkice z psychologii narodów słowiańskich). Tu se bavio, između ostalog, i nekim pitanjima stvaralaštva hrvatskog pesnika Petra Preradovića. Pomenuto predavanje o pesništvu hrvatskog preporoda bilo je prvo predavanje iz književnosti južnih Slovena i uopšte iz južnoslovenske filologije na Krakovskom univerzitetu. Možemo, dakle, godinu 1895. smatrati početkom srpskohrvatske filologije u Krakovu.

Tokom nekoliko narednih godina Zđehovski je na ovom univerzitetu predavao Nacrt istorije hrvatske književnosti (školske 1899/1900. godine), zatim je tumačio srpskohrvatske narodne pesme o Kraljeviću Marku (školske 1900/1901), srpske narodne pesme o kosovskoj bici (školske 1900/1901. i 1901/1902). Objavio je i više naučnih radova iz ove oblasti, od kojih je najvažnija studija Odrodzenie Chorwacji w wieku XIX. Iliryzm. Stanko Vraz – Ivan Mažuranić – Piotr Preradović (1902), prva uporedna monografija tri hrvatska pesnika.

U prvim godinama XX veka na Jagjelonskom univerzitetu pojavila su se i prva sistematska izlaganja srpskohrvatske gramatike. Prvi kurs pod naslovom Gramatyka języka serbskiego i chorwackiego držao je školske 1904/1905. godine tadašnji profesor slovenske filologije Jan Los (Jan Loś). Počela je i lingvistička analiza srpskohrvatskih tekstova, jer je Kazimjež Njič (Kazimierz Nitsch), tada vanredni profesor slovenske filologije, godine 1909/1910. vodio lektiru južnoslovenskih tekstova. U okviru Njičevih predavanja o akcentu i kvantitetu u slovenskim jezicima (školske 1906/1907. i 1912/1913. g.) verovatno su bila razmatrana i pitanja srpskohrvatske akcentuacije. Los i Njič kasnije će kao profesori poljskog jezika postati velikani lingvističke polonistike.

Godine 1907. otvoren je na Jagjelonskom univerzitetu lektorat srpskohrvatskog jezika. Prvi lektor bio je učenik Zđehovskog, Tadeuš Stanislav Grabovski (Tadeusz Stanisław Grabowski), koji je u tom svojstvu radio do kraja I svetskog rata, a od 1945, sve do odlaska u penziju 1960. (y osamdesetoj godini života) bio je profesor novijih slovenskih književnosti na istom univerzitetu (u međuratnom periodu nije se bavio naukom, već je radio u poljskoj diplomatiji). U periodu 1907-1919. Grabovski je, pored lektorskih obaveza i u vezi s njima, držao i predavanja iz srpske, hrvatske te češke književnosti, npr. čitao je i tumačio tekstove srpskih pripovedača Laze Lazarevića, Janka Veselinovića, Sime Matavulja, srpskih pesnika Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, govorio je takođe o hrvatskoj poeziji ilirizma i savremenoj hrvatskoj poeziji, te o hrvatskoj trubadurskoj poeziji XVI i XVII veka. Tokom godine 1911/1912. izlagao je temu Dositej Obradović, njegov život i rad. Budući da je u zvaničnom popisu univerzitetskih predavanja ova tema navedena baš tako, to je verovatno bio prvi kurs na srpskohrvatskom jeziku na Krakovskom univerzitetu. U ovo je vreme Grabovski štampao mnoge naučne i popularne radove o književnostima južnih Slovena. Njegov tadašnji glavni rad je obimna monografija Współczesna Chorwacja (1905-1908): prvi tom je posvećen analizi stvaralaštva Ksavera Šandora Đalskog, a drugi tom razmatra poeziju Silvija Strahimira Kranjčevića. Autor nije uspeo da završi treći tom, koji je bio zamišljen kao analiza dramaturgije Iva Vojnovića.

U međuratnom razdoblju, za slavistiku na Jagjelonskom univerzitetu značajno je stvaranje (1925 g.), u okviru Filozofskog fakulteta, posebnog Slavističkog instituta (Studium Słowiańskie) koji je okupio sve univerzitetske katedre koje su se bavile različitim naučnim pitanjima poljskog i ostalih slovenskih naroda: jezikom, književnošću, istorijom, istorijom umetnosti, etnografijom. Postanak ove univerzitetske ustanove bio je od značaja i za serbokroatistiku, posebno za lingvističko proučavanje srpskohrvatskog jezika.

Posle I svetskog rata, u preporođenoj Poljskoj, obnovljena je na Jagjelonskom univerzitetu i nastava srpskohrvatskog jezika. U međuratnom periodu lektorat je vodio Hrvat Vilim Frančić, tada nastavnik i direktor u srednjim školama u Šleskoj.

U to doba se na Jagjelonskom univerzitetu pojavio prvi pravi stručnjak za južnoslovenske jezike i srpskohrvatski jezik, pitomac ove više škole, Njičev i Belićev učenik, istaknuti poljski i južnoslovenski dijalektolog Mječislav Malecki (Mieczysław Małecki), koji je 1930. g. postao docent a 1937. g. vanredni profesor slovenske filologije (prerano je preminuo odmah posle II svetskog rata, 1946. g.). On je u program slavističkih studija uveo istorijsku gramatiku srpskohrvatskog jezika, južnoslovensku dijalektologiju, uporednu gramatiku južnoslovenskih jezika, pitanja balkanistike (govorio je o mestu južnoslovenskih jezika među drugim balkanskim jezicima). Od njegovih naučnih radova posvećenih dijalektologiji srpskohrvatskog jezika mnogi su aktuelni do danas, posebno knjige Cakawizm z uwzględnieniem zjawisk podobnych (1929) i Przegląd słowiańskich gwar Istrii (1930).

U vreme kada je napredovala lingvistička serbokroatisika, u krizi je bila nauka o srpskoj i hrvatskoj književnosti. Jagjelonski univerzitet izgubio je stručnjake za ovu granu slavistike, jer je Zđehovski prešao u Vilno (gde se uglavnom bavio mađarskom književnošću), a Grabovski je radio u diplomatiji. U toj situaciji predavanja iz istorije književnosti držali su lingvisti i slavisti drugih specijalnosti, npr. Mječislav Malecki govorio je o narodnoj književnosti južnih Slovena, o romantizmu u književnosti južnih Slovena, o romantizmu u književnosti južnih Slovena, o dubrovačkoj književnosti, a Vladislav Bobek (Władysław Bobek), stručnjak za slovačku književnost, držao je predavanja o Gundulićevom Osmanu.

Nastava jugoslavističkih predmeta odvijala se i za vreme nemačke okupacije na ilegalnom univerzitetu (kojim je upravljao Mječislav Malecki) kada su predavali M. Malecki, Vilim Frančić i tada mladi asistent Franćišek Slavski (Franciszek Sławski).

Posle II svetskog rata bilo je više reorganizacija univerzitetske slavistike. Godine 1950. pokrenute su posebne petogodišnje slavističke studije: bohemističke, bugarističke i serbokroatističke (sada postoji još i slovakistika). Bitno je za nas da je u okviru Katedre slovenske filologije (kasnije: Instituta za slovensku filologiju) postojao Zavod za južnoslovensku filologiju, koji je obuhvatao i serbokroatistiku. Njim je najpre upravljao Malecki, posle njegove smrti Franćišek Slavski, serbokroatističke lingvističke predmete predavao je uglavnom Vilim Frančić. Posle Frančićevog odlaska u penziju (1965. g.) najveći deo njegovih obaveza preuzeo je Alfred Zaremba (Alfred Zaręba), koji je ranije upravljao Zavodom za slovensku dijalektologiju i predavao, na primer, srpskohrvatsku istorijsku gramatiku. Posle Zarembine smrti (1988. g.) na njegovo mesto dolazi Vjeslav Boriš (Wiesław Boryś). Osim njih, nastavu srpskohrvatskog jezika vodili su Zđislav Vagner (Zdzisław Wagner, preminuo 1993. g.), Stanislav Stahovski (Stanisław Stachowski, sada profesor turkologije) i Barbara Očkova (Barbara Oczkowa).

Odmah posle rata na Katedru novijih slovenskih književnosti došao je Tadeuš Stanislav Grabovski (radio je do 1960. g.). Istoriju srpske i hrvatske književnosti predavao je uglavnom Vlođimjež Kot (Włodzimierz Kot), a kasnije mladi stručnjaci za ove književnosti: Juljan Kornhauzer (Julian Kornhauser), Aleksandar Naumov (Aleksander Naumow) te Marja Dombrovska-Partika (Maria Dabrowska-Partyka), Aleksandra Borovjec (Aleksandra Borowiec), Barbara Slavinjska (Barbara Sławińska), Dorota Gil (Dorota Gil). Kurseve istorije književnosti držali su i neki srpski i hrvatski profesori.

Obnovljen je lektorat srpskohrvatskog jezika. Posle rata dugogodišnji lektor bio je bosanski Poljak Juzef Cencek (Juzef Cęcek), bibliotekar u univerzitetskoj biblioteci, a zatim, kad su se promenile političke prilike, dolaze i rade sa studentima lektori iz skoro svih univerzitetskih središta Jugoslavije. Među njima su bili i istaknuti lingvistički stručnjaci, kao na primer prof. Gordana Jovanović.

Sada, od 1994. g., u Institutu za slovensku filologiju postoji Katedra hrvatske, srpske i slovenačke filologije u kojoj rade dva profesora, pet doktora i dva lektora.

U posleratnom periodu u krakovskoj slavističkoj sredini izrađena su osnovna pomagala za učenje i dublje upoznavanje srpskohrvatskog jezika i niz univerzitetskih udžbenika. Vilim Frančić je, npr., izdao gramatiku savremenog jezika (prvo izdanje 1956) i dvotomni srpskohrvatsko-poljski rečnik (prvo izdanje 1959), a Franćišek Slavski je podrobno obradio srpskohrvatske dijalekte u knjizi Zarys dialektologii południowosłowiańskiej z wyborem tekstów gwarowych (1962). Vredan je pažnje udžbenik istorije jezika koji je napisala B. Očkova. Objavljeni su i udžbenici za istoriju književnosti, npr. Literatury zachodnio- i poludniowosłowianskie w ujęciu porównawczym Juljana Kornuhauzera (1994).

U poslednjih 50 godina krakovski slavisti su objavili više stotina naučnih radova iz područja srpskohrvatske filologije. Ovde se mogu navesti samo knjige, odnosno serije članaka posvećenih jednoj zajedničkoj temi. Iz oblasti srpskohrvatske lingvistike vredni su pomena radovi iz savremene i istorijske tvorbe reči: obrada tvorbe zbirnih imenica (Vilim Frančić), naziva oruđa (Barbara Očkova), sufiksa stranog porekla (Stanislav Stahovski), tvorbe imenica u čakavštini XV i XVI veka (Vjeslav Boriš). Dosta je pažnje posvećeno proučavanju leksike: S. Stahovski je u nizu knjiga i članaka ispitivao turcizme u srpskohrvatskom jeziku i u njegovim pojedinim dijalektima (poslednja knjiga je o turcizmima u pirotskom govoru), hronologiju turcizama i fonetiku turskih pozajmljenica; etimologijom i istorijom domaće srpskohrvatske leksike bavio se V. Boriš; Z. Vagner je obradio jezik Petra Hektorovića; S. Stahovski je izdao hrvatsku leksičku građu u Megiserovom leksikonu. Jedno bitno pitanje savremene akcentuacije obradio je Z. Vagner ispitavši akcenatske dublete u današnjem jeziku. Istoriji čakavskog akcenatskog sistema posvećena je Boriševa knjiga o akcentuaciji imenica u Križanićevoj čakavštini.

Mnogobrojne su knjige krakovskih stručnjaka za srpsku i hrvatsku književnost, posvećene različitim temama, npr.: V. Kot – Chorwacki dramat naturalistyczny (1969) i Dramat polski na scenach chorwackich i serbskich (1962); J. Kornhauzer – Od mitu do konkretu. Szkice o modernizmie i awangardzie w poezji chorwackiej (1978), Współczesna poezja jugosłowiańska 1941-1970 (1980), Sygnalizm. Propozycja serbskiej poezji eksperymentalnej (1981), Strategie liryczne serbskiej awangardy: Szkice o poezji (1991), Wątki polskie we współczesnej literaturze serbskiej i chorwackiej: rekonesans (1993); M. Dombrovska-Partika – Poetyka i polityka. Proza serbskiej lewicy międzywojennej (1988); A. Borovjec Południowosłowiański kształt klasycyzmu: próba rekonesansu (1994); J. Stadnjikjevič-Kerep (J. Stadnikiewicz-Kerep) – Liryka Vladimira Nazora (1969); A. Stankovič (A. Stankowicz) – Proza artystyczna Isaka Samokovliji (1976). Pisci navedenih knjiga bave se, uglavnom, novom (ili najnovijom) književnošću. Međutim, krakovski slavisti proučavaju i srednjovekovnu srpsku književnost. Značajni su mnogobrojni radovi Aleksandra Naumova koji je izdao i antologiju starosrpskih književnih tekstova u poljskom prevodu (Dar słowa: ze starej literatury serbskiej, 1983). Najnovije dostignuće na tom polju je knjiga Dorote Gil Serbska hymnografia narodowa (1995). Prof. Naumov sa saradnicima sada intenzivno proučava staroslovenske rukopise u Poljskoj sa osobitim interesovanjem za balkansku odnosno starosrpsku građu u njima.

Pomenuo sam samo knjige pojedinih autora. Ako bismo uzeli u obzir i njihove naučne članke, objavljene u poljskim i stranim časopisima i u različitim zbornicima, raznolikost lingvističkih i literarnih tema i širina naučnih interesovanja bile bi znatno veće. Morao bih pomenuti i još neka dosad nenavedena prezimena.

Valja reći da većina krakovskih serbokroatista prevodi srpska i hrvatska književna dela, a neki su imali i antologije vlastitih prevoda, npr. J. Kornhauzer objavio je knjigu Tragarze zdań. Antologia młodej poezji serbskiej (1983). Prevoda je bilo i ranije: npr. istoričar Henrik Batovski (Henryk Batowski) preveo je Njegošev Gorski vijenac.

Na Jagjelonskom univerzitetu serbokroatističko obrazovanje stekao je veliki broj mladih ljudi koji sada rade u različitim poljskim i stranim ustanovama. Naši bivši studenti rade i na većini poljskih univerziteta i u drugim poljskim naučnim središtima.

Na kraju moram pomenuti i to da u Krakovu izlazi jedan od najstarijih slavističkih časopisa, Rocznik Slawistyczny, u kojem su objavljeni i mnogi serbokroatistički lingvistički radovi i prikazi poljskih i stranih slavista (u njemu su štampani i radovi srpskih i hrvatskih lingvista, npr. Aleksandra Belića). Taj je časopis donosio i potpunu slavističku bibliografiju iz celog sveta, dakle i popis serbokroatističkih lingvističkih radova.

Literatura

Bobek, W., Zdziechowski jako badacz literatury czeskiej i chorwackiej, Z zagadnień kulturalno-literackich Wschodu i Zachodu. IV, Kraków 1933-1934, s. XXXIX.

Bobrownicka, M., Krakowska slawistyka literaturoznawcza, Ruch Literacki XXIV, z. 3-4, 1983, s. 187-200.

Boryś, W., Mieczysław Małecki jako badacz dialektów chorwackich, Zeszyty Naukowe UJ. Prace Językoznawcze z. 85, Kraków 1987, s. 45-53.

Bromowicz, D., Literaturoznawstwo slawistyczne w Krakowie, Ruch Literacki XXIV, z. 3-4, 1983, s. 265-274.

Kot, W., Literatury południowosłowiańskie na warsztacie krakowskich slawistów, Ruch Literacki XXIV, z. 3-4, 1983, s. 251-263.

Kot, W., Rad Tadeuša Stanislava Grabovskog na proučavanju srpske i hrvatske književnosti, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, Referati i saopštenja, sv. 9, 1980.

Lehr-Spławiński, T., Początki słowianoznawstwa w Uniwersytecie Jagiellońskim, Pamiętnik Słowiański XII, 1962, s. 21-29.

Lehr-Spławiński, T., Urbańczyk, S., Przegląd dziejów słowianoznawstwa w Uniwersytecie Jagiellońskim, Wydział Filologiczny Uniwersytetu Jagiollońskiego. Historia katedr, pod redakcją W. Taszyckiego i A. Zaręby, Kraków 1964, s. 163-214.

Rusek, J., Slawistyka w Uniwersytecie Jagiellońskim naprzełomie XIX i XX w., Slawistyka na przełomie XIX i XX wieku, Wrocław 1990, s. 117-126.

Urbańczyk, S., Filologia słowiańska w Polsce w latach 1890-1918, Istorie na slavistikata ot krae na XIX i načaloto na XX vek, Sofie 1981, s. 79-90.

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | O Poljskoj | Prevodi | Bibliografija
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt