Serbja - Serby - Sorben - Wenden - Wends - Lužički Srbi

Biblioteka je otvorena 28. juna 2002.

Uvod u sorabistiku:
Hrestomatija za srpske slaviste
priredio
Predrag Piper
2002.

Narodne bajke Lužičkih Srba
priredio
Nikola Jeremić
1974

Poezija Lužičkih Srba -
priredio
Predrag Piper
2002.

Književnost Lužičkih Srba
izbor pripremio
Radoslav Bratić
1984

Pripovetke Lužičkih Srba
priredio
Predrag Piper
2002.

O Lužičkim Srbima i njihovoj kulturi
Nada Đorđević
(izabrani članci)

Malo je naroda koji imaju imenjake, a još je manje naroda imenjaka koji pripadaju istoj etničkoj porodici, kao što je to slučaj sa Srbima u Lužici i Srbima na Balkanu. Iako znamo da severne i južne Srbe pored imena povezuju i mnoge druge sličnosti (uz prisustvo i mnogih razlika), još smo daleko od toga da možemo reći da je dovoljno iscrpno i temeljno ispitano u čemu se jedni i drugi Srbi uzajamno slični, a u čemu su različiti. Zato nije neobično što jedni o drugima ne znamo mnogo.

Otvaranjem biblioteke "Rastko-Lužica" Program za srpsku kulturu na Internetu "Rastko" učinio je veliki korak ka približavanju jezika, književnosti i kulture Lužičkih Srba – pre svega Srbima na Balkanu, a zatim i hiljadama drugih posetilaca "Rastka".

Biblioteka "Rastko-Lužica" sa više od 80 autora i oko 200 radova na nekoliko jezika (uz desetine drugih priloga u pripremi) sasvim sigurno je danas najveća digitalna sorabistička biblioteka u svetu.

Istovremeno biblioteka "Rastko-Lužica" je prva sorabistička biblioteka uopšte koja sadrži "Uvod u sorabistiku" u obliku hrestomatije namenjene pre svega srpskim slavistima, a pristupačne i svima drugima koji žele da iz pouzdanih izvora steknu osnovna znanja o Lužičkim Srbima, njihovoj istoriji i kulturi.

Pored toga biblioteka "Rastko-Lužica" daje odličan uvid u sorabistička interesovanja kod Srba na slovenskom Jugu, od iscrpnih bibliografskih informacija, preko odabranih radova dr Nade Đorđević, najistrajnijeg srpskog sorabiste, do izbora iz usmene narodne književnosti kao i autorske poezije i proze na lužičkosrpskim jezicima (od drevne prošlosti do savremene umetnosti reči).

To su samo najvažniji razlozi zbog kojih objavljivanje biblioteke "Rastko-Lužica" predstavlja značajan datum u istoriji srpske sorabistike i slavistike, i u istoriji negovanja kulturnih veza Srba sa drugim narodima i njihovim predstavljanjem u modernim medijima, kao i u afirmaciji kulture Lužičkih Srba kod nas i u svetu.

Zasluga za ovaj kulturni poduhvat pripada u najvećoj meri grupi mladih stručnjaka, čija su imena na odgovarajućem mestu u biblioteci pomenuta, a među njima posebno direktoru "Rastka" Zoranu Stefanoviću i glavnom uredniku dr Dejanu Ajdačiću. Njihov entuzijazam, stručnost i inventivnost ugrađeni su u biblioteku "Rastko-Lužica" kao i u sve druge grane već impresivno razgranatog programa srpske kulture na Internetu
"Rastko".

Predrag Piper

U Beogradu, 26. juna 2002.

---