Proterivanje u zavičaj
– Видели сте изванредно стање? – pitao je Ičvič patrijarha Čarnojevića, Venclovića, Ignjatovića i Crnjanskog koji su već skinuli tenorističke maske.
Sedeli su kod Hužvika i pijuckali, i hvalisavo prepričavali Joakimki Vujić uspehe u Njujorku; naročito su istakli ono kada su pojanjem Roždestva zaljuljali Fordovu zadužbinu pa i ceo Zapad.
– Но, можем да замислим – imitirala je Joakimka Vujić Glavatu Natu. – Сигурно сто се и тамо дерали ко марве.
Glumci su hteli već da se uvrede, ali tada je ušla prava Glavata Nata i pohvalila Joakimku Vujić što je tako dobro oponaša, zatim se obratila svome zetu:
– Видла сам ти камион па сам мишљела да ти подам малко погашица да однесеш кући. Сад се печеду.
– Добро, свратићу кад пођем.
– Ал не опет у поноћ ко прошли пут кад сте бљували око крста!
Kada je Glavata Nata otišla, glumci su nastavili priče iz Njujorka i nagovarali Ičviča da pokaže Joakimki Vujić svoje snimke, pa se na zidu kod Hužvika pojavio poručnik Kodžak usred gužve u Dakoti.
– Чика Тић? Ђе се попо бећар? На звезду? – oponašala je opet Joakimka Vujić Glavatu Natu.
Tada je u kafanu opet banula Glavata Nata i donela pogačice, jer je bila ubeđena da će Kuplung zaboraviti da svrati po njih.
Zapanjeno je ugledala čika Tića na plafonu.
– То ћете приказиват на бини? Маторог пијанца међ звездама? Да вам се сви смиједу? Овим нашим старим Србима боље би шмаковала Сеоска лола ил тако штогођ.
Godinama im je već dosađivala saSeoskom lolom; patrijarh Čarnojević joj je sada obećao da će joj jednom odigrati; samo za nju.
Glavata Nata je nervozno odmahnula i otišla, a na vratima se skoro sudarila sa slepim Pačetom koji je ulazio držeći se rukom za rame Dugačkog Save.
– Саво, шта је ово? Има неког изнад нас, ође на плафону? – ukočio se slepac nasred kafane.
Kada mu je Dugački prepričao da na plafonu leti devojka u šalvarama, slepac se uznemirio.
– Цура у шалварама? То ј етвоја риба, не? – okrenuo se u pravcu u kojem je slutio Ičviča. – Трчи, буразеру, рација је код бензинске пумпе, чуо сам из автова, зајебавају ти рибу због неки’ папира.
Ičvič je skočio.
– Пали камион! – rekao je Kuplungu.
Na benzinskoj pumpi situacija je bila gora nego što je Ičvič pretpostavljao: Kuplungove devojke iz podstanarske mreže legitimisao je kapetan Bela Sabo!
– Dosta više brčkanja u mlakom postkomunističkom bućkurišu i sisanja tuđe dojke! – mlatarao je pred linijom postrojenih devojaka kapetan Sabo dugačkom motkom za razvlačenje gvozdene zavese. – Sa pasošima zemalja sila međunarodnih snaga na desnu stranu, ostale pak gore na brdo u vagonete, i onda marš kući, rođene, u tetku strininu!
Prognane devojke jurene su na Potkamen gde su ih kod bivše kamenjare uterali u viseće vagonete u kojima su prevezene na sentandrejsku stanicu i raspoređene u marvenske vagone po matičnim zemljama u koje treba da se vrate.
– “Дрнда стари сарајевски воз...” – pevušila je Pro Forma u Ičvičevom zagrljaju kada je uspela da mu se prikrade u mraku. – Био си ми добар – šapnula mu je toplo u uvo u poslednjem trenutku, kada ju je kapetan Bela Sabo već trzao za rukav.
– Vi, druškane, uvek najebete sa strankinjama – rekao je kapetan Sabo zlurado.
Ičvič ga, međutim, nije slušao; gledao je kako iznad Potkamena na nebu među zvezdama leti Pro Formau vagonetu za Sarajevo.