Остоја Продановић

Славен Радовановић, "Повест o спису Рајмонда Лила", роман, Народна књига, Београд, 2003. год.

Објављено у: "Реч недеље", година II, број 15, Ваљево, 27. фебруар 2003.

После више од 12 година одсуствовања са наше књижевне сцене, Славен Радовановић се огласио романом "Повест о спису Рајмонда Лила". У духу свог претходног романа "Обрнута црква" (1990) и "Повест..." наставља тематску нит у чијем средишту је уверење да људском историјом господаре тајне демонске силе, удружења и појединци користећи се пакленим вештинама управљања, завера, фалсификата и мимикрије.

Овога пута Радовановићев роман фабулира наводну намеру Коминтерне, односно комунизма да прикривено и отворено уништи Србе и Србију гурајући их непрестано из рата у рат, у сукобе са читавом тзв. међународном заједницом и у унутрашњи, грађански рат. У том смислу и овај роман припада кругу актуелних српских романа који се баве ужасним државним и националним колапсом Срба и Србије, али на један битно другачији начин.

Откривши и литерарно експлициравши "велике завере", односно преваре од времена Атиле, темплара у Јерусалимском царству у доба Крсташких ратова, Џингис-кана у фингираном рату против Сквира, до Коминтерне у Русији и нарочито у Србији током читавог XX века, - Славен Радовановић развија један затворен систем идеја зла по коме светом владају тајне или обзнањене организације помоћу мимикрираних концепција које су у својој бити сасвим другачије од својих прокламованих и манифестних појавности. При том, у овом фабулирању значајну улогу играју натприродне, мистичне и окултне силе које Радовановић не поставља у симболичном, већ у дословном значењу, што читаву структуру усмерава у зоне фантастичног, мистичног и имагинарног.

Веома густа мрежа ликова и ситуација одаје утисак велике сижејне и имагинативне густине романа, при чему се издвајају ликови самог Рајмонда Лила, који је, наводно, први уочио "научно" постављену теорију завере, фалсификата, лажи и принципа демонског у политици, односно власти, као и Е. Ф. Флорова, комунистичког преобраћеника, иначе мимикрираног бољшевичког агента задуженог за уништење Србије путем комунизма уочи II светског рата. Један ток догађаја тиче се и пакленог навођења Србије у ратове 90-тих година XX века при распаду СФР Југославије, са препознатљивим актерима на политичкој позорници и филозофијом post festum просветљења.

Тежња за утиском аутентичности је битно обележје поетике ове књиге, као и густа цитатност која прати њен поступак. Своје прегнантне и виолентне тезе Наратор "доказује" користећи се обилатом документарном или псеудодокументарном грађом, обимном библиографијом, наводима, коментарима, фуснотама и напоменама. Тако се успоставља једна чудна и нејасна граница између стварног и имагинарног, литерарног и историјског света, над којим лебди једна белетристичка пројекција, тим убедљивија, чим се она стварносно чини непоузданијом.

Велики циклични кругови и цикличне приче о грандиозним историјским фалсификатима код Радовановића имају улогу фиксирања и утврђивања теме. По том принципу постаје јасно да је процес свеопштег фалсификовања заправо врхунско начело из ког се изводи универзалност феномена и његова примењивост у мањој или већој мери иа сваку власт по себи, чак и у посткомунистичком свету, који је овде маркиран као најмрачнији од свих могућих. Роман "Повест..." припада кругу романа-идеја. И мада се ликови Рајмонда Лила, Стаљина, Гвозденозубог (Мустафе Голубића?) и Е. Ф. Флорова упињу у процесу властите индивидуализације, у својој бити то су више принципи - дакле, идеје - него личности у конвенционалном смислу речи. Економија приповедања је снажна и брза, компликована, енигматична, тензична и продуктивна, а само приповедање усредсређено, сликовито, драматично, сугестибилно, занимљиво и узбудљиво. Радовановићев дискурс има велику примарну снагу по себи, па његова текстура поседује помни магнетизам чак и у ситуацијама "идејних претеривања" и фрустрација, којима је овај аутор тако склон. Истовремено, у овој књизи осећа се наговештај промена у поетици овог писца који прави благи заокрет од фетиша идеја ка фетишу индивидуализације. Како ће се то завршити показаће његове наредне књиге.

// Пројекат Растко / Књижевност / Уметничка књижевност //
[ Промена писма | Претрага | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]