Библиотека Миодраг Сибиновић

(1) БИОГРАФИЈА •(2) БИБЛИОГРАФИЈА и СЕЛЕКТИВНА БИБЛИОГРАФИЈА • (3) КЊИГЕ • (4) ЧЛАНЦИ • (5) ОСВРТИ НА ДЕЛО И ПРИКАЗИ • (6) ПРЕВОДИ• (7) АУДИО И ВИДЕО ЗАПИСИ • (8) АУТОРОВА ПОЕЗИЈА • (9) ЛИНКОВИ

Саопштење за медије

Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“
и Универзитетска библиотека у Београду

Београд, 17. децембар 2019.

Електронска библиотека Миодрага Сибиновића – празник словенских култура

У оквиру библиотеке посвећене угледном русисти, слависти и преводиоцу, читаоцима и истраживачима ће бити бесплатно доступни преводи најзначајнијих руских и источноевропских писаца, Сибиновићеве ауторске књиге, студије, приређене збирке, библиографија, осврти на дело и аудиовизуелни записи.

У среду 18. децембра 2019. у 12 часова у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду биће свечано отварање електронске библиотеке посвећене угледном русисти, слависти и преводиоцу Миодрагу Сибиновићу. Пројекат је настао у оквиру Међународне културне мреже „Пројекат Растко“.

На отварању ће говорити управник Универзитетске библиотеке проф. Александар Јерков, проф. Душан Иванић, сам проф. Миодраг Сибиновић, као и управници "Пројекта Растко": проф. Дејан Ајдачић и Зоран Стефановић.

Библиотека ће већ првог дана објавити ауторову биографију и библиографију, ауторске студије, осврте на дело и аудиовизуелне записе, а у наредним месецима ће објављивати ауторске књиге, преводе релевантних источноевропских писаца, збирке приређене од стране Сибиновића, као и књиге његовог песништва.

Ликовно обликовање библиотеке чине фото-портрет проф. Сибиновића, графика Василија Кандинског „Два коњаника на црвеној позадини“ (1913) као метафора за тајанствене путеве славистичких истраживања, и розета Моравске школе — симбол „Пројекта Растко“.

Европски запажена научна и педагошка каријера

Професор Миодраг Сибиновић је рођен у породици просветних радника у Зајечару 1937. године. Дипломирао је и докторирао на Универзитету у Београду, на коме је од 1960. предавао Руску књижевност. Предавао је и у Новом Саду, Скопљу и Приштини, а као гостујући професор држао лекције у Москви, Кијеву, Прагу. Од 1983. до 1985. био је проректор за наставна питања Универзитета у Београду и од 1984. до 1989. године председник Просветног савета Србије.

Сибиновић је био научни руководилац бројних истраживачких пројеката, иницирао је и организовао међународне симпозијуме на Филолошком факултету у Београду Руска емиграцији ХХ века (1993, 1995) и Јесењин на крају ХХ века (1997)..

Објавио је преко 300 стручних и научних радова и 20 ауторских књига из области науке о књижевности. Радови су му објављивани, осим на српском, на руском, чешком, француском, белоруском и украјинском језику. Био је активан у бројним славистичким и преводилачким удружењима и савезима. Од 1990 до 1998. је био председник Комитета слависта Југославије и члан Међународног славистичког комитета. Био је члан уредништва и издавачких савета часописа више часописа, те главни и одговорни уредник часописа Живи језици (Београд) и Зборник за славистику Матице српске (Нови Сад).

Преводилачки рад и културни утицај

Миодраг Сибиновић је најширој јавности Србије и некадашње Југославије познат по превођењу и уређивању књижевних дела на српски језик. Приредио је многа издања руских и украјинских, белоруских и грузијских писаца на српском језику. Превео је преко 80.000 стихова из руске, белоруске, украјинске, чешке, бугарске, македонске, јерменске и грузијске поезије.

Дугогодишњи је предавач на књижевним трибинама и циклусима културних институција, иницијатор или учесник пројеката посвећених развоју културне сарадње и популарисању руске, украјинске и белоруске књижевности на српском културном подручју.

Био је сарадник у реализацији бројних телевизијских емисија о Пушкину, Јесењину, Ахматовој и другим великанима руске књижевности.

Професор Сибиновић је добитник бројних руских, српских, белоруских и украјинских награда и плакета за преводе. 1996. је добио звање почасног доктора Московског државног универзитета. Додељене су му повеље за животно дело Удружења књижевних преводилаца Србије (2004.), Удружења књижевника Србије (2012.) и Славистичког друштва Србије (2017). •