Милосава Стојнић, Драган Недељковић и Ђорђе Живановић

Извод из реферата за избор Миодрага Сибиновића у звање редовног професора

Као што се из приложеног списка може видети, проф. Сибиновић је објавио 8 приказа, 15 расправа, 9 чланака и пригодних текстова, 12 предговора изборима и преводима из руске књижевности и проблемима превођења међу којима су и његове књиге: Љермонтов у српској књижевности (до Другог светског рата) и Оригинал и превод, као и његови прилози у колективној Историји књижевности под насловом Романтизам у руској књижевности (том I, стр. 161–325) и Руска поезија средине XIX века. Њекрасов, Тјутчев, Фет (том II, стр. 47–96). Осим тога, проф. Сибиновић је суаутор два средњошколска уџбеника за III и IV разред преводилачке и архивско–музејске струке, за занимање преводилац–сарадник. Најзад, у списку радова професора Сибиновића види се да је он аутор превода 7.274 стиха Сергеја Јесењина, 9.500 стихова А. С. Пушкина, 2.500 стихова Н. Заболоцког, 656 стихова Е. Јевтушенка и 4.500 стихова А. Блока. У своје изборе и преводе из дела руских писаца, поглавито песника, проф. Сибиновић је често пружао читаоцима неопходне, научно дубоко засноване, коментаре и био–библиографске податке о ауторима и преводима њихових дела на српскохрватски језик. Ти прилози проф. Сибиновића сами по себи представљају минуциозан научно–истраживачки посао.

Научна интересовања проф. Сибиновића у области руске књижевности усредсређена су пре свега на руско песништво епохе романтизма и оно које је на различите начине постулирано из те епохе. Осим тога он се бави историјом и теоријом превођења.

Његови радови из области историје руске књижевности одликују се са једне стране широким познавањем епохе коју презентује (I половина XIX века), а са друге минуциозним анализама поетских текстова у којима је представљен континуитет развоја руске поезије у XIX веку у коме се назиру и смерови њеног даљег развоја.

И интересовања професора Сибиновића за проблеме историје и теорије превођења, као и његова књижевноисторијска и књижевнотеоријска интересовања имају свој почетак у његовој дисертацији посвећеној рецепцији дела М. Љермонтова код Срба. Ту је почетак његовог интересовања и за романтизам и његовог научног бављења проблемима поезије и поетике и његовог анализовања превођења и преводилаштва уопште. Све што је до данас написао показује да он та своја интересовања брижљиво негује, продубљујући и ширећи круг питања која му се у његовом практичном преводилачком раду и теоретским уопштавањима постављају. То најбоље показују његови текстови посвећени проблему превођења којих има 8 краћих и једна књига под насловом Оригинал и превод. Увод у историју и теорију превођења...