NovostiPretragaO projektuMapa projektaKontaktPomocProjekat RastkoPromena pismaEnglish
Projekat RastkoDrama i pozoriste
TIA Janus

MILAN V. PUZIĆ

KALEVALA

Zemlja junaka

LICA:
VAINO, čarobnjak i mudrac
ILMARINEN, večiti kovač
AHTI, gospodar mača
KULERVO, dečak-junak
KREZUBA VEŠTICA
LEPOTICA IZ POĐOLE
DEDA
UNUKA TICIJANA
OVCA - pretvori se u VUKA
KRAVA - pretvori se u MEDVEDA
NAKAZE-SLUGE


SLIKA 1

(Lep, šumovit proplanak. Trava, cveće i drveće. Proplankom šetaju Deda i Unuka.)

UNUKA: Deko, evo još divljih jagoda.

(Bere ih.)

DEDA: Polako! Moje staračke noge ne mogu tako brzo!

UNUKA: Sedi ti, evo ovde, dok ja berem.

(Jednog trenutka ona zastane i osmotri okolo.)

UNUKA: Nama je ovde... Predivno! Samo šume Kalevale imaju ovakav miris čistote, ovu tišinu raspevane lepote, ove boje predivne zemlje... Uh! Kalevala je najlepša, najčistija i najsrećnija zemlja na svetu, zar ne?!

DEDA: Tako je, čedo moje.

UNUKA: Ali, dedice... Nešto razmišljam... Da bi nešto bilo divno, da bi nešto uopšte postojalo, neko to mora da stvori, napravi, je l tako?

DEDA: Tako je, lepotice dedina!

UNUKA: Pa, kako je nastala Kalevala? I što se zove Kalevala i odakle ona baš ovde, a ne na nekom drugom mestu? A ne tamo negde?

DEDA: Polako, polako...

UNUKA: Ne "polako" već brzo, pričaj, hoću da znam sve! A ti si, posle Vaina, najstariji u selu, a i sve to znaš!

DEDA: Vidiš... U stvari - ne vidiš, ali čuješ i osećaš. Sedi, tako. Kalevalu je baš na ovom mestu stvorila veličanstvena lepotica Luonotari!

UNUKA: Ko?

DEDA: Slušaj pažljivo, pa posle pričaj unucima i unucima svojih unuka: na samom početku nije bilo ničega!

UNUKA: Baš ničega?

DEDA: Apsolutno ničega. nije bilo Meseca, nije bilo Sunca, nije bilo zvezda! Slušaj, shvatićeš iz priče. (Deda joj rukama dočarava.) Gore je bio samo vazduh, a dole nepregledno more. Zamisli nepregledna prostranstva mora i vazduha! E, tu je živela prelepa čarobnica Luonotari, kći vazduha. Svaki dan se igrala tu na moru; i tako iz dana u dan i iz godine u godinu. Jednog dana se umori i legne da bi se odmorila na morskim talasima. Znaš ono: ljulj-ljulj, spav-spav...?

UNUKA: Potpuno je razumem.

DEDA: Kako je legla tako je i zaspala, nežno uljuljkana morem. Baš tog trenutka je nebom leteo ogroman orao... ili guska ili... patka. Ne sećam se tačno, omatorio sam. U svakom slučaju, ptica je bila strašno umorna i gledala je na šta će da sleti!

UNUKA: A nije bilo ničega!

DEDA: Tačno, samo Luonotari kako spava. Ali, baš tog trenutka, ona podigne jedno koleno iz vode i... ptica sleti, ne budeći je i savije gnezdo. E, vidiš, tu je snela šest zlatnih i jedno gvozdeno jaje. Ležala je tako ptica i grejala jaja da bi se izlegli mali ptići...

UNUKA: Pleonazam, ali nema veze... Znam, kao naše kokoške što rade!

DEDA: Međutim, kako su se jaja zagrevala tako se zagrevalo i Luonotarino koleno. I šta? Opeče je jednog trenutka! Ona drmne nogom od bola i jaja se porazbijaju! Ptica odleti, ne znamo kuda, a onda se desi nešto veličanstveno! Ljuska jednog zlatnog jajeta se raširi i od gornjeg dela se napravi nebeski svod! Od donjeg dela, onog reckavog i neravnog, stvori se zemlja. Od žumanca se napravi sunce, a od belanca mesec. Od delova drugih jaja se napraviše zvezde.

UNUKA: Predivno! A ono gvozdeno jaje?

DEDA: ...i na kraju, od ljuski gvozdenog jajeta se stvoriše mračni, tamni oblaci, prepuni kiša i gromova...

(Strašna grmljavina i još stravičniji vrisak preseku i preplaše dedu i unuku. Pojavi se Krezuba Veštica sa svojim vernim slugama--nakazama!)

KREZUBA: (Smeje se zlobno.) Kako mrzim lepe priče... Jao, što ne podnosim lepe priče! Kako su odvratne! Nekako su ljigave - (Smeh.) Baš su nekako bljak... Su sve! A ti, starkeljo seda, što ne kažeš ko iza oblaka živi? Što ne kažeš ko na hladnom Severu živi? A?! I stalno na vas budno motri, svojim okom čkiljavim i... Finim! A? Jarcu matori? A?!

UNUKA: Nemoj ti tako mom dedi!

KREZUBA: Ćut, derište balavo! Fuj... čisto i mirisno. Bljak, dalje od moje kuće! Nemoj u blato da te pretvorim i svu takvu da te izgazim.

(Veštica se kikoće. Nakaze se gegaju i smejulje.)

DEDA: Stani iza mene, čedo moje. Naša lepota i čistoća će nas braniti! A slobodno i nos pridrži, jer kako ova miriše kravu bi onesvestila! Ma kakvi, sama bi se krava obesila!

(Deda i devojčica drže noseve.)

UNUKA: Jaoooo! Što di-smr!

KREZUBA: Smrdi? Šta smrdi? To smrdi? To smrdi? Ajde ti... Baš ti! Pomiriši!

(Priđe Nakaza i pomiriše.)

NAKAZA: Ma ne! Ovo predivno smrducka i neodoljivo...

(Padne u nesvest.)

KREZUBA: Vidiš!? To je najlepši miris, sazdan od izabranih sorti slepih miševa, mrtvih žaba i zgaženih puževa! Smrdi?! Ne znaš ti šta je pravi miris!

UNUKA: Kako smrdi... Mislim, ono di-smr... Bolje da ne naučim! Evo, svo telo mi se od smrada koči!

DEDA: (Smeje se.) I tera suze na oči!

KREZUBA: Tišina!!! (Peva. Song je čist narodnjak uz svo zavijanje.)

Gotovi ste, jošte malo
od magije sve je palo.
Crne čini, zle i jake
baciću na vas, junake.
Pogledajte, strava sam
ne perem se, grozna sam
baš me briga - slatka sam
biće svašta, ja to znam.
Maznuću mlin, na brzaka
maknuti ga, na kvarnjaka,
vaša mala Kalevala,
biće zemlja sva propala.
Veštica sam - strava sam
ne perem se - grozna sam,
veštica sam - ružna sam
opasna sam - rekla sam!
Haug!!!

(Uz jeziv smeh i vrisku, Krezuba i Nakaze odlaze sa scene.)

UNUKA: Šta je htela ova odvratna, prljava... Uf... Veštica! Ništa je nisam razumela, dok ovako zavija!

DEDA: Ona kuje neki mračni plan... Sačekaj da razmislim... Pa da! Ona hoće da začara moćnog i mudrog Vaina.

UNUKA: Prvog stanovnika i najmudrijeg od svih mudraca Kalevale... Vaina, neće valjda?

DEDA: Izgleda mi da hoće.

UNUKA: Pa kako može kada je on čarobnjak i to mnogo bolji od nje?

DEDA: Stani da razmislim. Hm... Kada može jedno zlo da zavede dobro? Hm... Pa da! Baciće na njega lažnu ljubav. Tačno! Učiniće da se zaljubi!

UNUKA: Ali šta je tu loše?

DEDA: Ljubav je predivna i najjača stvar na svetu ali nikako lažna... i nikako kada imaš 2546 godina kao Vaino.

UNUKA: Toliko godina ima mudri Vaino?

DEDA: Tu negde, između 2000 i... Šta ja znam i ko će ga znati!

UNUKA: Au... Šta sada?

DEDA: Najgore je što će čini pasti i na najvrednijeg radnika - večnog kovača Ilmarinena!

UNUKA: Neće valjda! ali... on, pa on je skovao čarobni mlin Sampo!

DEDA: Onaj čarobni mlin koji našoj Kalevali donosi blagostanje jer stalno melje žito, so i srebro!

UNUKA: A to je osnovno što jednom narodu treba. Šta da ti pričam kada i sam znaš. Žito služi da se pravi brašno...

DEDA: ...Pa hleb!

UNUKA: So nam treba da nam hrana ne bude bljutava i na kraju srebro da se kuju alati i novac.

DEDA: Tačno... Ali, sačekaj, sve mi je jasnije: pa ona hoće da opčini i najhrabrijeg junaka i najveštijeg mačevaoca Ahtija!

UNUKA: Lepog, snažnog Ahtija? Ne! Veselog Ahtija... Ne!

DEDA: Da! Mislim... Ne! Ali tako je! Vidiš sada kako joj je plan čudovišan! Hoće od mudrog Vaina da napravi zaljubljeno dete, od vrednog Ilmarinena - blesavog kovača, a od snažnog Ahtija zaljubljenog dečkića i tako će da otme Sampo - čarobni mlin!

UNUKA: Ali onda će naš narod da gladuje, onda ćemo da budemo bolesni i... Joj, strašno... Šta da radimo?

DEDA: Požurimo da javimo našim junacima! Samo se nadam da nije kasno!

(Rastrče se u krug, razgovaraju.)

UNUKA: Deda... Neće se valjda zaljubiti u tu krezubu, smrdljivu, krivonosu, krivonogu... uh, što sam se iznervirala... u tu, narodnjačku vešticu?!

DEDA: Ona ima prelepu ćerku. Lepoticu iz Pođole!

UNUKA: Pođola? Kakva je to zemlja? Nikad nisam čula za...

DEDA: Ne zastajkuj... To je zemlja na severu. Mračna, hladna u kojoj vlada ona Krezuba Veštica i tamo je stalno... Pazi: konstantno, smrad, nerad i lenjost!

UNUKA: A ta lepotica?

DEDA: O njoj ne znam ništa. Možda je ona dobra, ko zna?! Evo ih, sva trojica na istom mestu. Izvrsno!

(Trojica junaka su u potpunom zanosu, lepršajući, skačući i pocupkujući. Ahti se mačuje uz pomoć cveta i protiv leptira, Ilmarinen će samo uzdisati i maziti stenu, a Vaino će zaljubljeno gledati u nebo.)

DEDA: O, Moćni Vaino, divne Kalevale junačino, slušaj šta ti važno...

VAINO: (Pesnički doživljava.) Zaljubljenost sada moje srce para
Ruka mi je pegava, al ne puno stara...

UNUKA: Pa šta je to dve hiljadarke godina... Ha!

VAINO: Kakvi stara, ta je mlada

Iskusna je, al još rada
Curi nekoj obraz stiska
Zbog ljubavi, pare spiska...

DEDA: Vaino, začaran ćeš biti!

VAINO: (Pogleda ga, ali ga ne vidi.) Ko se cvećem kiti?! Ah... Lepote ove... Ovde cvet, ovde ja, a u glavi - i na srcu - nežna žena! Ah!

UNUKA: Kasno je! Zaljubljen je ko burek u rernu!

(Deda i unuka priđu Ahtiju.)

DEDA: Ahti, junačino moćna, gvozdena ruko,gospodaru mača!

AHTI: (Kikoće se.) Niti čujem, niti vidim

Ali ljubav me golica,
Toga neću da se stidim
Pašće mi u ruke cica.
A kad padne, jao seki!
Zaboraviće život meki.

DEDA: Kasno je, potpuno je kasno!

UNUKA: A Ilmarinen?

DEDA: Umesto da radi i veselo kuje

on sad lepoticu iz Pođole snuje...
Razočaran sam!

UNUKA: A oni su učarani... Šta sada?

DEDA: Ne znam, pomoći nam nema.

UNUKA: Deda, vidi! Idu negde!

DEDA: Pa da... U Pođolu, da zaprose lepoticu...

UNUKA: Ilmarinen je uzeo i Sampo, čarobni mlin! Neće valjda?

DEDA: Mi ništa ne možemo da uradimo... videćemo šta će biti.

(Mrak.)

 

SLIKA 2

(U pećini, sa osušenim drvećem i sa puno dima živi Krezuba Veštica sa svojom ćerkom, Lepoticom iz Pođole, i sa svojim nakazama kreaturama -- gegavim, crnim, malim ljudima. Lepotica leži na dugi koja nestvarno deluje u toj mračnoj atmosferi. Lepotica će sve vreme njihati nogom koja visi i što će privlačiti pažnju naših junaka. Lepotici je strašno dosadno.)

LEPOTICA: Ah, kako je dosadno i... Uh... Koliko je sati?

KREZUBA: Prljosatu, Prljosatu!

(Pojavi se nakaza koja se gega i klimata glavom u ritmu časovnika.)

NAKAZA: Tik-bljik, tak-bljak,
tik-bljik, tak-bljak!

KREZUBA: Koliko je dosadnih sati?

NAKAZA: Bljak-bljik do fuj-ljiga!

LEPOTICA: Jao, što volim kad je blizu fuj-ljiga, a ja još ležim.

KREZUBA: Nema ništa lepše nego ležati i praviti nered.

(Gađa Nakazu-Prljosata, on pobegne.)

LEPOTICA: (Smeje se. Zapeva.)

Lenčarenje je život pravi
i ništa teško nije u glavi
Samo se leži, sedi, drveni
obraza nema, šta da pocrveni?
Lenjom rukom, lenjo mašeš
samom sebi super pašeš
ali tada dođe davež
dosadan ko muvlji gnjavež!
Kad neko dođe i zakera
tebi se ni prst ne pomera!
Pa pusti ga neka skače, drami
a ti uživaj u lenčari !
...kao majmun u banani,
...kao majmun u banani,
...ma, kao majmun u lenčari!

LEPOTICA: Ja potpuno ne razumem šta neko ima protiv toga. Napravila si nakaze od blata (Krezuba klimne.) I one nas služe... Je l ostavljaju prljav trag za sobom? Ostavljaju! Super! Da li se na tu prljavštinu skupljaju žabe, gliste i miševi?

KREZUBA: Mmm... njam-njam...

LEPOTICA: ...I zmije i gušteri...

KREZUBA: Nemoj više, kćeri moja. Umirem od gladi!

LEPOTICA: I mi... Još tačnije, sluge ih skupe i skuvaju ih i... Mi se hranimo! Divno, baš divno...

(Krezuba Veštica naglo skoči sa mesta.)

KREZUBA: (Smeh.) A sada ćemo da imamo i čarobni mlin Sampo... Jao što ćemo da lenčarimo, ne da lenčarimo - ima da lenčarugišemo dok nam se stalno, neprekidno, neprolazno, uvek, zauvek i navek melje žito, so i srebro! Jao, zloćo veličanstvena, jao lepoto kosmička!

LEPOTICA: Neverovatno si, monstruozno, pozitivno, konstruktivno zla!

KREZUBA: Laskaš mi... Nemoj, pocrveneću!

LEPOTICA I KREZUBA: (Zapevaju još jedan narodnjak.)

Sada ne zna zaljubljeni junak
sutra mu je crno kao čunak.
Briga... Briga... Briga nas!!!
Donose nam Sampo mlin
naš će život biti fin.
Briga... Briga... Briga nas!!!
Narod njihov već gladuje
kuga tamo sad caruje.
Briga... Briga... Briga nas!!!

(Kraj songa.)

KREZUBA: ... Dosadilo mi je i da pevam! Lepotice moja, bravo! Svi se oni nadaju i svi tvoju ruku sanjaju i prisvajaju, ali pojma nemaju... (Prene se.) da ćeš se za Ilmarinena udati... Ne rimuje se, nema veze - dovoljno je i ovoliko jeze!

(Tri junaka se pojave.)

VAINO: Evo smo! Ehej! Uja!

KREZUBA: Sada ćuti i samo se proteži. Ja ću ovo da sredim! Kakva je to gužva? Kakva je to graja?

(Njih trojica se guraju i svaki hoće da bude prvi.)

VAINO: Beži, bre! Ja sam najstariji!

AHTI: Kad si tako mator, što se guraš?!

ILMARINEN: Beži, pomeri se... Neću da se svađam!

VAINO: Gospodo, dostojanstva!

(Zabada im laktove u stomake, a ova dvojica se presamite i jauču.)

VAINO:

Ja, Vaino, velika sam magija
za vašu curu dobra sam partija!
Sa suncem pričam samim
Iz kamena zlato pravim
Životinje krotim lako
Svet okrećem naopako!
Stvorio sam Kalevalu...

ILMARINEN: A od sebe budalu!

(Ahti i Ilmarinen čestitaju jedan drugom i vrište od smeha.)

VAINO: Khm... Raščistio sam moćne planine, ogromna jezera, promenio klimu...

AHTI: I pretvorio se u raspevanu svinju!

(Opet njih dvojica urlaju od smeha, kreveljeći se.)

VAINO: Poslušajte sad rimu ovu, pravu buru! (Zamađija rukama prema drugovima.) Pretvorite se u kamenu kreaturu! (Njih dvojica se skamene u smešnim pozama.) Tako, sada da nastavim...

KREZUBA: Nema potrebe! Svi smo po sto puta čuli tvoje zasluge. Okreni ovako, okreni onako, ti jedan zadatak mora da izvršiš.

VAINO: Samo kaži, sve je u mojoj moći!

LEPOTICA: (Maznim glasom.) Aaaa, je l možeš ti da... Ovim jajetom vežeš čvor! Ali, nevidljivi čvor!

VAINO: Obrati pažnju i osestri zanimanje!

(Vaino iz rukava izvuče jaje, promeša rukama i doda lepotici jaje zavezano providnim najlonom.)

LEPOTICA: Kevo, ovaj je uspeo!

KREZUBA: Izmisli još nešto!

LEPOTICA: Aaa, je l možeš da dlaku presečeš tupim nožem?

(Vaino uzme mač od Ahtija i iz njihovih glava iščupa po jednu dlaku. Oni se "odmrznu".)

AHTI I ILMARINEN: Jao! Šta se čupaš?!

VAINO: Ne čupam se, već čupam vas!

(Vaino baci dlake uvis i zavitla mačem.)

VAINO: Hopa-hopa... Trš-trš-trš!

(Doda Lepotici.)

LEPOTICA: Pazi, uspeo je i još je napisao "Ručni rad - lično moj". Jao, što je dosadan, kevo...

KREZUBA: Dobro... Verujemo ti. Ulaziš u uži izbor koji je isti ko i širi, ali nema veze... Sedi sa strane.

VAINO: (Sedne i gleda Lepoticu.) Što je lepa, što je divna... Ah!

KREZUBA: A sada ti, Ahti. pričaj ili pevaj, briga me...

AHTI: (Počne oratorski glasno.) Najmoćniji junak ja sam... (Splasne.) Ali stihove ne znam! Međutim, ovim mačem itekako znam!

LEPOTICA: Dobro, dobro. Idi onda i uhvati mi dve zveri iz Tuonele!

AHTI: Molim?!

LEPOTICA: Jao, bre... Iz podzemnog sveta! Tuonele...

AHTI: A kako da izgleda? Sa šest očiju ili sa hiljadu nogu, sa pipcima, ljigavim, oko ušiju...?

LEPOTICA: Oh, ćuti. Bilo kakvu, a kada to uradiš, onda jednog vuka... Pa, jednog medveda i... Šta ja znam, ajd, dobro... I još jednu štuku!

AHTI: Najlepša na svetu, nogo... Mislim, lepotice! Jurim, hitam... Hm... U svakom slučaju ću biti brz!

KREZUBA: I napokon ti, dragi Ilmarinene. Ti si nam doneo Sampo?! Mislim... he, he... Šta si nam ti doneo?

ILMARINEN:

Čarobni Sampo - ručno rađen
za bogatstva svaka građen.
Ovo jeste mali mlin
al nas čini bogatim!
Stalno melje zlato...

LEPOTICA I KREZUBA: Jes, jes... To, to, to!

ILMARINEN: ...so i brašno,

ko ga ima ništa mu nije strašno...

LEPOTICA I KREZUBA: Strašno, strašno!

ILMARINEN: ...blagostanje za pevanje

svakom od nas daje sanje...

LEPOTICA I KREZUBA: ...sanje, sanje!!!

VAINO: (Dobaci.) Da izvineš... Ilmarinen je, u stihu, veliko... (Oni ga iznenađeno pogledaju.) Iznenađenje!

(U njihovom maniru otpeva. Veštica iznenada skoči i krene da uzme Sampo.)

KREZUBA: Daj mi, daj mi! Moje! Moje! (Smiri se.) Mislim, ovaj... Uzeću ga, i da sačekamo Ahtija, pa neka Lepotica odluči.

(Ilmarinen sedne do Vaina. Vaino se udalji od njega. Obojica gledaju u Lepotičinu nogu i glave im se klimataju u ritmu noge. Uđe Ahti i tresne na zemlju mrtve životinje.)

AHTI: Evo... Sve sam uradio... Dođi da se ljubimo, ženo moja!

KREZUBA: Stani malo, stani, ne žuri... Lepotica će morati sama da odluči, jer ste sva trojica izvršili svoje zadatke.

(Njih trojica se pogledaju i odmeravaju.)

AHTI, VAINO I ILMARINEN: On izvršio?!

LEPOTICA: Kevo, a šta sada da radim?

KREZUBA: (Zagrli je i odvoji na stranu.) Pazi ovako, čedo moje pokvareno... ako Ahtija odbiješ ostajemo bez ovih životinja i zaštite...

LEPOTICA I KREZUBA: (Smeh.) Možeš misliti!

KREZUBA: Ako Vaina odbiješ ostaćeš bez mudrosti i magije.

LEPOTICA I KREZUBA: (Smeh.) Možeš misliti!

KREZUBA: A, ako Ilmarinena ne odbiješ ostaje nam Sampo! Čarobni mlin!

LEPOTICA: To, to, to! Biću mu žena i kamen temeljac, ali na leđima!

(Ona se smeje. Njih dve se okrenu junacima. Junaci se opet guraju međusobno.)

KREZUBA: Posle dužeg i nepristrasnog većanja, a u sklopu...

VAINO: Skrati, pa da probam tu mirisnu klopu!

KREZUBA: Je l tako? Ilmarinene, zete moj, padni mi na grudi!

ILMARINEN: Jupi! Ali, ako mogu da padnem lepotici na grudi, tu kod tebe malo smrdi!

VAINO I AHTI: Šta? On? Ma, ne želim nikoga više da vidim! Zdravo! Ma šta "zdravo"... Ne-zdravo!

(Svaki ode na svoju stranu. Ilmarinen skakuće i povlači Lepoticu sa sobom.)

LEPOTICA: (Napadno teatralno.) Samo još jednom da se sa starom majkom pozdravim!

ILMARINEN: Sada slobodno hodaj... Nema onih... Balavandera. Sačekaću te ja kod bora onog.

(Ilmarinen izađe. Lepotica i Krezuba Veštica zapevaju čist novokomponovani zavijajući melos.)

LEPOTICA I VEŠTICA:

Posvađasmo junake Kalevale
zaljubljeti ostali su sad bez glave
i imaju problem sitan
narod im sad nije bitan!

Narod će im gladan biti
zaraznu će vodu piti... ih, ih.. ihihiiii!

(Veštica se smeje, razigrana.)

Veštica sam grozna, ružna
svaka mi je ruka kužna
uzela sam Sampo mlinče
ja ležaću, a naaaaaaaaaaaaaarod da kliče!

(Spodobe i nakaze navijaju kao na "Poselu", a veštica se oduševi zbog publike pa se još više razgaca po pozornici.)

Smrdi mi od samih nogu
smrdi mi, jer mrzim vodu
ali mene baš je briga
bitna mi je zlobna igra!

Veštica sam tim se dičim
na pevaljke naše ličim
različite nosim boje
debele su noge moje!

(Mrak.)

 

SLIKA 3

(Put kroz šumu. Na sred šume je hrast i dečak Kulervo koji sedi na grani. Ilmarinen i Lepotica prolaze kraj njega.)

ILMARINEN: Jao, što si lepa, lutko moja bela!

jao, što si slatka kao moja patka!
jao, što si nežna, moja neizbežna!

LEPOTICA: Jao... Što me daviš! Kada ćemo da stignemo? Umorila sam se od hodanja...

ILMARINEN: (Brzo i sramežljivo.) Evo, evo... Još malo... Kod krivine... Pravo... Pa levo na desno... I odmah tu, iza ispred, brega u dolini...

LEPOTICA: Gde?!

(Nestanu sa scene i ne primetivši Kulerva, a na sceni se pojave Vaino i Ahti. Šunjaju se unazad i sudare se zadnjicama. Ahti potegne mač, a Vaino zamađija rukama.)

VAINO: Šta radiš ovde? Nije te sramota, barabo jedna!

AHTI: Ja baraba? Matori jedan šunjatoru!

ZAJEDNO: Špijuniraš? A?

VAINO: Odakle ti ta ideja - takva! Malo samo.

AHTI: Kaži mi... Pratiš lepoticu? Još ti kuce zasrca kada je (Gledaju u "nju" kako odlazi i klimaju glavama dok nabrajaju.) ...Spaziš, Vidiš, Ugledaš, Opaziš, Primetiš, Zapaziš, Snimiš...

VAINO: (Zapeva čist bluz, promuklo.)

Seda mi je brada
ali vatra u srcu
još uvek je mlada.
ta-na-na-na-na-na
I'm a man
ta-na-na-na-na-na

Nek se pazi dama mlada
ako nije dobra
mogla bi da strada
ta-na-na-na-na-na
I'm a man
ta-na-na-na-na-na

(Vaino i Ahti zajedno zapevaju.)

Zaljubljeni mi smo
za razmišljanje nismo
volimo je nežno
a beži nam neizbežno!

ta-na-na-na-na-na
I'm a man
ta-na-na-na-na-na

Cela ova pesma
stade nam u suz
i to vam je, deco...
bluz! O je, o je, o je, o jeee!

KULERVO: (Pričalica brza.) Poštovana gospodo, ja se izvinjavam, oprostite, izvinite... ali ako biste...

AHTI: Duh iz šume!

VAINO: Vešticina varka!

KULERVO: Ne, samo jedna napaćena duša dečačka.

AHTI: Pomozimo klincu. Ajde skoči dole...Ja ću da te uhvatim!

VAINO: Ne boj se ti nas!

KULERVO: Ja, Kulervo, ničega i nikoga se ne bojim, i to vam sasvim ozbiljno zborim...

AHTI: Evo ga i ovaj... I ovaj u rimi priča, pustiću ga da padne i odskoči, pa će posle bolan da se koči... Vidi, sad je i meni krenulo. Dosta, skači!

KULERVO: Evo, bez rime: da se ja nikoga ne bojim i da mi niko ništa ne može, mogu da vam dokažem lako.

AHTI: Dobro, skoči... Žurimo!

(Kulervo stoji na grani i priča li, priča.)

KULERVO: Mene su u bure stavili i na reku, sa vodopadom ogromnim, pustili, a posle tri dana su videli kako, nežno, pecam!

AHTI: Ne, ne...Ovaj neće da skoči...

KULERVO: Posle su me u veliku vatru bacili i našli su me posle šest dana kako, ostatke vatre nežno gasim... Nogom!

VAINO I AHTI: Tako mali, a tako laže... Je li, hoćeš ti da skočiš?

KULERVO: A onda su me na ovaj hrast obesili... I eto mene... (Skoči Ahtiju u ruke.) A eto i konopca...

AHTI: Vidi, stvarno konopac... a i ožiljke ima na vratu! Ne laže!

VAINO: Trebalo bi da znamo da pravi junak nikada ne laže!

AHTI: Pazi... Ima i plikove na rukama! Klinac je junak!

KULERVO: Tačno, ja sam potomak slavnog Kalerva koga je rođeni brat u...

AHTI: Ali, mnogo priča...

KULERVO: (Salva pitanja.) A ko ste vi? Gde ste krenuli? Zašto se šunjate? Koliko vam je godina? Koje su vam namere?

AHTI: E, ako išta mrzim, to su deca koja krešte i stalno nešto zapitkuju... Ćuti, ili ću uši da ti izvučem!

VAINO: Lepotica nam je zamakla. Požurimo da se ispred kuće njihove sakrijemo i bar odande da je posmatramo...

KULERVO: A ko je lepotica? Au, što ti je lep mač! A kada ćeš da me naučiš da se mačujem?

AHTI: Slušaj, klinac, tutanj sada. Pomogli smo ti, iako ti pomoć nije bila potrebna... Štrafta!

(Oni krenu, a Kulervo za njima.)

VAINO: Imam osećaj da nas neko prati.

AHTI: Aha... Ali me baš briga, i ja pratim Lepoticu... Sigurno je to onaj klinac koji me sprečava da se potpuno posvetim lepim, sanjalačkim mislima o Lepotici... Iš, tamo... iš!

VAINO: Hajde da se smestimo na ovom brežuljku i da ih gledamo!

KULERVO: A, špijunirate?

VAINO: Mali je i hrabar i pametan... Čak i previše! Ali kakve to veze ima... Da, špijuniramo! Eh... U ratu i u ljubavi je sve dozvoljeno!

AHTI: Ovo si dobro rekao!

VAINO: Aha... Posle će me citirati... Ne razumevajući... Ma, nema veze!

(Mrak.)

 

SLIKA 4

(Na levoj strani scene bi trebala da bude kovačnica - kuća Ilmarinena i Lepotice. Na sredini scene je livada na kojoj će Kulervo čuvati Kravu i Ovcu. Na desnoj strani scene je brežuljak sa koga će posmatrati Vaino i Ahti. Omogućiti da se svaki put osvetli ona strana scene na kojoj je radnja, a da se druge dve zamrače.
Označimo ih kao: Pojava desna; Pojava leva; Pojava srednja.
Pojava desna:
Sve vreme oni gledaju ka kući.)

KULERVO: A kada ćeš da me naučiš da se mačujem?

AHTI: Ćuti!

KULERVO: A kada?

AHTI: Ćuti!!!

KULERVO: Ja imam ovaj nož. (Pokaže.) Ako ja porastem kao ti, hoće li i moj nož biti veliki kao tvoj mač?

AHTI: (Uhvati se za grlo.) Ni manjeg deteta, ni više pitanja! Ako nastaviš da me zapitkuješ, poješću i tebe i nož i tvoja pitanja!

(Kulervo se rastuži, ali ga Vaino zagrli.)

VAINO: Ne budi tužan. Slep je od ljubomore, ne zna šta priča.

KULERVO: Od ljubomore?

VAINO: Lepotica je izabrala Ilmarinena za muža, tako da smo ja i Ahti ostali bez žene... Eh...

KULERVO: A znači zato vi ovde sedite i gledate?!

VAINO: Ma ne!

AHTI: Iščupaću ti uši, ti, malo zakeralo!

KULERVO: Jeste, jeste... Utata-utata!

AHTI: Oćeš li ti ućutati...

KULERVO: Ja samo ne volim da se neko šali sa mnom i sa mojim nožem! Taj nož, to je jedino što je ostalo od mog oca. Taj nož je za mene svetinja.

VAINO: Dobro, de... (Vaino drmne ramenom Ahtija.) Vidi što srećnik uživa.

(Mrak na njihovoj strani.
Pojava leva:
U svojoj kući, Ilmarinen postavlja stolicu za Lepoticu. Potpuno je zaljubljen i sve vreme govori u zanosu. Lepršav je.)

ILMARINEN: Sve ćeš da imaš, lepotice moja! (Okrene se oko sebe.) Samo moja! Jer ja sam taj koji je skovao ovaj nebeski svod, učvrstio zvezde na nebu i napravio tako suptilno da nigde ne vidiš spoj neba i zemlje ili spoj neba i vode!

LEPOTICA: (Nezainteresovano.) Kada si sve to uradio, a što nisi i prašinu obrisao sa poda?

ILMARINEN: Ja sam taj koji je skovao čarobni mlin Sampo, te on sada neprekidno melje...

LEPOTICA: Dobro, dobro. A što nisi prozore očistio od prašine?

ILMARINEN: (Trgne se iz zanosa.) Kakva prašina? A, ta prašina! (Zaneseno.) Ja kada radim, ne obazirem se na prašinu... Ja se sav posvetim radu i stvaram, stvaram... Puno plugova, puno grabulja, motika mom narodu... I na kraju, to je ili zlatna ili srebrna prašina!

LEPOTICA: (Naglo.) Šta kažeš? Stvarno? Hm... Mužiću moj vredni... Samo ti nastavi da radiš, neka bude što više te prašine. I nemoj da praviš više alat... Ma ne! Sada samo pravi zlatne poluge... Ima narod dosta alata, je l tako?

ILMARINEN: (Zanesen.) A i tebe sam uzeo za ženu da mi pomažeš. dok ja radim, ti da mi brišeš znoj...

(Lepotica se zgrozi.)

LEPOTICA: (A parte.) Bljak!

ILMARINEN: Dok ja kujem ti da mi, uz pomoć meha, duvaš.

LEPOTICA: Pa kosu svoju da oprljim!

ILMARINEN: Dok ja slažem alat, ti da ga glancaš.

LEPOTICA: Aha... Pa nokte da izgrebem...

ILMARINEN: Rekla si nešto?

LEPOTICA: Oh... Pa, kako da ne, mužiću moj! Kako da ne! Samo ti meni pravi puno zlata i srebra... Da kuću napunimo, ceo breg pozlatimo i pola sveta posrebrimo! A sve da bude moje!

ILMARINEN: Naše, valjda!?

LEPOTICA: Ah, da... Naše. Može i tako da se kaže!

ILMARINEN: Ali zato treba da se radi!

LEPOTICA: Naravno, naravno... moram pod hitno slugu da nađem jer šta će mi zlato ako... Ako žuljeve imam! Jao... Bezveze!

(Gleda u svoje šake. Mrak na njihovoj strani.
Pojava desna:
Ahti i Vaino gledaju dečaka Kulerva.)

AHTI: Pala mi je nešto izvrsno na pamet!

KULERVO: (Gledajući ga u glavu.) Stvarno? A je l te boli?

AHTI: Smiri se, uši ću da ti izvučem!

VAINO: To ti stvarno nije loša ideja.

AHTI: Pazi ovako, Kulervo... Ti nemaš nikog svog, a nas dvojica smo previše brzi i previše veliki za tebe... Mislim da je najbolje za tebe da radiš kod Ilmarinena i kod ove predivne, prelepe, zanosne, neverovatne, veličanstvene, neodoljive...

(Vaino ga lupi po glavi.)

VAINO: Smiri se, i ja sam tu...

AHTI: Khm, khm... Kod Lepotice iz Pođole. Vidiš, oni mi izgledaju kao dvoje kojima treba vredan radnik i o kome će se brinuti i koga će voleti kao da je njihovo dete.

KULERVO: Ali... Ah, ti (To jest - Ahti.) ... Ahti!

AHTI: Nema "Ah, ja"... Ah ti... Uši ću da ti izvučem. Ona je predivna i paziće te kao da si njen.

VAINO: Mada, meni se čini...

AHTI: Šta?

VAINO: Uh, u šta sam se ja pretvorio? Od najmudrijeg ja sam se pretvorio u najzaljubljenijeg i nikako misao u glavi da složim. Postao sam glup kao kamen - bez očiju, bez ušiju i bez mozga.

AHTI: (Kulervu.) Sada ti lepo tamo idi i kaži da si slučajno došao i pitaj da li ima posla. Mi te nismo poslali! Je l jasno? I nas nisi video, jasno?! Ili ću uši...

KULERVO I VAINO: ... da ti izvučem!

AHTI: A ako ih vredno služiš, ja te nadgledam, doći ću po tebe i povešću te sa sobom jer ćeš zaslužiti da naučiš da se boriš uz pomoć mača.

(Mrak na njihovoj strani scene.
Pojava leva:
Kulervo dođe do vrata.)

KULERVO: Junačino Ilmarinene! (Mala pauza.) Najvredniji čoveče zemlje junaka! Ilmarinene!

LEPOTICA: Je l ti čuješ da te neko zove?

ILMARINEN: Čujem hiljade frula i kantela, čujem buku srca svoga, čujem...

KULERVO: Ilmarinene, domaćine!

LEPOTICA: Idi već jednom i odazovi se!

ILMARINEN: Šta? Kako? Ah, mene neko zove... Evo, evo!

(Nalakćen na vratima Ilmarinen gleda, ali "ne vidi" dečaka.)

ILMARINEN: Zdravo, mali. Šta ti treba, kaži...

KULERVO: Dobar dan. Poštovani. Ja sam Kulervo, sin pokojnog Kalerva, i jedini preživeli, i jedini naslednik oca mog, koga je rođeni brat ubio i svu porodicu sa lica zemlje sklonio i u mrak Tuonele odneo!

ILMARINEN: Dobro, dobro... I šta hoćeš, dok ja zaljubljen, uživam u miru svojem? Znaj da sam vešt radnik, ali da se mača ne hvatam, jer se u to ne razumem... A malo me je i strah.

KULERVO: Ja ti nudim, poštovani, svoju ruku i svoj mač, da ti u kući pomažu i tvoju sreću upotpune!

ILMARINEN: Hvala, dobri dečače... Hvala. Ali, ne treba mi pomoć jer ja sada ženu imam. Mlada je, lepa i pre svega vredna. Ne treba mi tvoja pomoć, žena će da radi.

LEPOTICA: Šta?! Ajde! ... Ja da radim! ?

ILMARINEN: Lepotice, pincezo moja, rekla si nešto?

LEPOTICA: Ovaj... Ilmarinene, mužiću moj, ne budi surov prema detetu. Vidiš da je sam na svetu i da nema šta da jede. A kaže da je vredan i da će da nam služi ovde, pa ja mislim... Slatki mužiću moj, da ga mi uzmemo... Pa dok ti kuješ ja ću kuću da spremam, a on neka čuva kravu i ovcu i... Tako za stan i hranu zaradi!

ILMARINEN: O, hvala ti, Uko, bože svemogući, što sam dobio ženu koja je pored lepote još i pametna. (Kulervu.) Vidiš šta žena znači? Primljen si za slugu i prema tebi ćemo se odnositi fer i pošteno.

KULERVO: Hvala vam, ja ću vam vratiti istom merom!

ILMARINEN: Pošto sam ja puno zauzet, sve naredbe ćeš dobijati od moje žene i nju ćeš slušati kao što bi mene slušao.

(Ilmarinen odleprša.)

LEPOTICA: Jesi li čuo?! Nema spavanja dok ja ne kažem i dok ja ne naredim! Ima da radiš dok ti ruke ne otpadnu!

(Ilmarinen se vrati, a Lepotica se trgne.)

ILMARINEN: Veruj mojoj ženi kao meni što veruješ... Ali možeš i malo više, jer je ona malo više bolja od mene! Prijatno...

LEPOTICA: Oh, hvala, mužiću moj... Daj da te poljubim jednom, tako... Baš mu to i ja pričam!

(Ilmarinen sluđen, i još više lepršajući, ode.)

LEPOTICA: Slušaj sada...

KULERVO: Ja bih samo čašu mleka, strašno sam žedan.

LEPOTICA: Dosta! Na lepe oči nema ništa. Prvo zaradi!

KULERVO: Ali... Žedan sam!

LEPOTICA: Ćut! Ima da radiš i u kući i na livadi. Prašinu ovu da skupljaš i da slučajno ne govoriš o tome mom mužu, jer... Ako nešto kažeš, pretvoriću te u zeca i poješćemo te za večeru! A sad svi, na svoje... Khm... Posao!

KULERVO: Ali, umoran sam i žedan... Evo, od sutra ću!

LEPOTICA: Čuješ ti šta ti ja govorim! Marš na posao!

(Mrak na njihovoj strani scene.
Pojava desna.)

AHTI: Kako je nežna i mila. Drago žensko! Ah!

VAINO: Aha! Ah, blago Ilmarinenu, našao je sreću pravu. Ah! Blago i Kulervu malom. On će sa njom da živi i ona će nežno da ga hrani, i pazi, i mazi, i miluje, i... Spava mi se! Hajde da je sanjamo... Laku noć!

AHTI: Laku noć!

(Mrak na njihovoj strani scene.
Pauza.
Pojava leva i pojava srednja:
Lepotica budi Ilmarinena.)

LEPOTICA:Probudi se, mužiću moj... Probudi se, kovaču lepi. Doručak je spreman. čekaju te toplo mleko, kajgana od pedeset jaja, čeka te šunka i vruć hleb na stolu.

ILMARINEN: Uh, kako je lepo kada te spreman doručak čeka i kada te probudi vredna žena!

(Ilmarinen navuče svoj gunj a Lepotica izađe na prozor. Njihovu sobu konstruisati da kuhinja poseduje široki zid, kroz koji prividno prolazi Lepotica i izlazi na prozor nasuprot prozoru koji gleda na livadu. Znači, svaki put kada Lepotica izađe na prozor i Ilmarinen je ne vidi, ona se pretvori u Vešticu sa "zmijskom" kosom, kreštavim glasom i slično. Mi je tada vidimo u "pravom svetlu". Lepoticu ćemo u trenucima dok je na prozoru označiti sa LEPOTICA/VEŠTICA.)

LEPOTICA/VEŠTICA: Lenčino, vucibatino! šta čekaš? Još kravu i ovcu nisi odveo da pasu?

KULERVO: Tek što sam vam doručak spremio. Tek što sam mleko izmuzao i kajganu ispekao, tek što sam to završio... I ja bih da doručkujem vruće jelo.

LEPOTICA/VEŠTICA: Uh, kako mrzim lajavu klinčuriju... Dobićeš i ti da jedeš... Vucibatino nezahvalna. Evo ti, na!

KULERVO: Ali to je stari, buđavi hleb. Sav je zelen i crn! A ja, ja sam vam ispekao beli i vrući. Ne morate mi dati ni šunke, ni mleko, ni jaja, ali mi dajte bar svežeg hleba.

LEPOTICA/VEŠTICA:Uh... Kako ću da te zgromim! Na posao lenčino, a ako ti se ne sviđa to jelo, a ti jedi zemlju... (Smeh.) Vodi tu kravu i ovcu!

(Pojava srednja:
Kulervo vodi Kravu i Ovcu. Na livadi su.)

KULERVO: Nema veze. U šumi ću naći divljih jagoda, pa ću to da jedem.

KRAVA: Jadno dete! Je si li videla u šta se pretvorila lažna lepotica?

OVCA: Strašno, strašno. Jadničak mali, ustao je pre zore da bi sav doručak pripremio, a ona mu vraća tako što mu daje buđavu hranu i još ga tera da naporno radi.

KRAVA: I ne samo to! Pravi se kod kovača kako je lepa i vredna, a u stvari ne radi ništa i samo skuplja zlatnu prašinu i zlatne poluge!

OVCA: (Kulervu.) Beee!

KULERVO: Ne moraš beketati, ja te razumem.

KRAVA: Razumeš nas?

KULERVO: To znanje, tačnije, taj jezik ja sam nasledio od oca, pa mogu da pričam i sa životinjama i sa cvećem.

OVCA: Kaži nam onda, zašto trpiš sva ova zlostavljanja? Zašto trpiš tu be-e-e-zveznu ve-e-e-šticu, tu lažnu lepoticu?

KULERVO: Meni nisu naudili ni jači, ni spretniji od nje! A meni je Ahti rekao da ovde dođem i da će on, ako budem dobar i poslušan... Da će on da me nauči mačevanju!

KRAVA: A zašto od Ilmarinena ne naučiš da kuješ i tako stvaraš alat za narod, već želiš da naučiš da ratuješ?

KULERVO: Zato... Zato jer osvetu želim! Želim da se osvetim ubici cele moje porodice. Zato i ovaj nož čuvam. On će presuditi tom ubici!

OVCA: Nije dobro osvetu želeti... Jer se onda ubistva nova stvaraju!

KULERVO: Tu si možda u pravu... Ali, ja to ne znam i to moram da utvrdim!

(Kulervu klone glava.)

KRAVA: Zaspao je, jadničak. Odnesimo ga nazad... Valjda će Ilmarinen videti stvari onakve kakve jesu! Da napokon vidi kakva je lepotica!

(Mrak na sredini scene a upali se svetlo na desnoj strani scene.
Pojava desna:
Vaino i Ahti sede na bregu, "gledajući ih".)

VAINO: Stvari dobijaju zabrinjavajući izgled... Uh, iako sam još ljut na Ilmarinena i to zato što je njega izabrala Lepotica... A ne mene, najmudrijeg u Kalevali... Sada nazirem, ali kao kroz maglu, da nije sve u redu u toj kući.

AHTI: Ah, lepa je... Lepa je kao lepak! Ah!

VAINO: Ahti... Ahti, je l ti čuješ mene? Znaš, ponekad je potrebno razmišljati... Ahti!

(Ahti sanjari i izvodi ples dok priča.)

AHTI: Ma ne mogu da razmišljam... Ja sam više za veselje... Zamisli... Lepotica i ja plešemo oko vatre, sviraju nam iz sve snage a ja je vrtim oko sebe, podižem je kao perce pa se ljubimo...

VAINO: Smiri se!

AHTI: A onda drugi budu ljubomorni pa potegnu mačeve a ja je stavim iza leđa pa... Izbod, probod, nabod... Jednog smaknem, nju poljubim, zavrtim je, pa drugog koji me napada sa leđa...

VAINO: Ahti, prizovi se pameti, zaljubljeni blesane!

AHTI: Opet, izbod, probod, nabod... On padne, ona se smeje a ja, ja veseo... Pa zapevamo... Kada evo ga...

VAINO: Sredi malo misli svoje!

AHTI: ...Treći, ja ga zveknem i...

(Vaino naglo ustane i snažnim glasom "zagrmi".)

VAINO: O, sile snage i poštenja, o, magijo pravednih misli, razbij okove zaljubljenosti ove i udeli nam snagu da vidimo istinu, ma kakva ona bila!

(Jeziva grmljavina; Vaino i Ahti se tresu od te energije.)

AHTI: Šta mi radimo ovde?

VAINO: Napokon... Napokon smo se oslobodili magije Krezube veštice! Napokon možemo razmišljati i pametno zaključivati!

AHTI: Sada vidim nekako jasnije... U glavi mi više nije mutno! Šta se ustvari desilo? Znaš, mudri Vaino, sećam se svega, i Kulerva, i Lepotice, ali nekako mutno...

VAINO: Da... Začarani lažnom zaljubljenošću, začarani samo lepotom vešticine ćerke, nismo videli da se ispod te ljušture krije osoba bez duše i još opasnija veštica, koja je gora od same svoje majke, one krezube babe!

AHTI: Brrr! Kada se samo setim, prođe me jeza! Sav se naježim... Kao jež u ježinjaku!

VAINO: A sada, sada pogledajmo stvari kakve stvarno jesu!

(Mrak na njihovoj strani scene.
Pojava leva i pojava srednja: osvetljene u isti mah)

ILMARINEN: Izađi i vidi zašto krava muče, a ovca bekeće!

LEPOTICA: Već trčim, mužiću moj... Verno te slušam, zar ne?

ILMARINEN: Presrećan sam ja sa tobom! Cmok!

(Lepotica se opet pojavi na prozoru - sada je veštica i zakrešti, palacajući jezikom i mlatarajući rukama.)

LEPOTICA/VEŠTICA: Sve ću u žabe krastače da vas pretvorim... Ma, sve ću u slepe miševe da vas preobratim... Šta je? Životinje jedne!

KULERVO: (Probuđen.) Umoran sam i gladan... Iako su me nahranile, ovca i krava, iako sam jeo šumske jagode... Mesa mi treba ili barem pržena jaja... Ostaću mali... Molim vas...

ILMARINEN: Ko je to, lepotice moja?

(Veštica se skloni sa prozora i sada se pojavi Lepotica.)

LEPOTICA: Ah, neki ubogi prosjak, traži nešto za jelo! I ja, evo jurim da mu vruća hleba dam, da mu šunke narežem!

ILMARINEN: Tako, tako ljubavi moja! A ja ću još zlatnih poluga da ti napravim... Iako ih imaš već brdo!

LEPOTICA: Bravo, Ilmarinene, mužiću moj! Vidiš da je to sto puta lepše nego one lopate, plugovi...

ILMARINEN: Jeste, ali narod ne može time zemlju da obrađuje i...

LEPOTICA: Napravio si im dosta... Ne zamaraj se! Ionako više ne dolaze... Zar ne, mužiću moj? Sada samo hleba traže... Ma slušaj samo ti mene i pravi još zlata...

ILMARINEN: Slušam, slušam, najdivnija moja... Mila moja!

LEPOTICA: A sada ću ja sendvič siromašku da napravim, da utoli glad.

ILMARINEN: Daj mu ,mi ionako imamo svega u izobilju!

LEPOTICA: Daću mu, daću... Zapamtiće on taj sendvič!

(Prođe kroz kuhinju i pojavi se na prozoru.)

LEPOTICA/VEŠTICA: Strpi se, (Smeh.) Gladno pseto! Strpi se, pravim...

(Opet se pojavi Lepotica. Uzme hleb i iseče ga na pola.)

LEPOTICA: Evo svežeg hleba...

ILMARINEN: Bravo...

LEPOTICA: Evo i pola kile šunke...

ILMARINEN: Tako je...

LEPOTICA: Sada, sve to da zamotam...

(Lepotica pogleda kovača i vidi da on ne gleda. Iz hleba izvadi šunku, sa zemlje poda uzme kamen i stavi ga u hleb.)

LEPOTICA: (A parte.) Umesto šunke kamen ću da mu stavim pa kada onako... (Dosadno.) ... Gladan, gladno zagrize... Sve će zube da polomi i posle neće ništa moći da jede... (Smeh.) živeće samo na hlebu i vodi, i to na hlebu potopljenom u nju! (Smeh.) Ja uživam a oni pojma nemaju!

(Pojavi se na prozoru.)

LEPOTICA/VEŠTICA: Evo ti... (Smeh.) Jedi kada si gladan, ali se vraćaj na livadu i pazi mi na kravu i ovcu. Nemoj slučajno da ostanu gladne ili slučajno da ih izgubiš, jer ako ih izgubiš... Provešćeš ovde ceo svoj život da bi ih otplatio! Nemoj da nestanu jer ću ja da dođem po tebe a ti znaš šta će se desiti onda... (Smeh.) Kuš!

(Mrak na njihovoj strani scene, svetlo na Vaina i Ahtija.
Pojava desna.)

VAINO: Jesi li video? Da li si svestan sada? Prokletstvo nam je ubačeno...

AHTI: A ja... Ja sam ljubomoran bio, patio za njom... Uh, kako sam glup ispao u društvu... Hvala ti premudri Vaino, stvarno ti hvala jer si mi oči otvorio! Sada vidim da je važno lepotu duše tražiti a ne lepotu lica... Jer lice često slaže pa vidi šta se desi... Uh, što sam se iznervirao... Idem da je isečem! Idem da ubijem lažljivicu da taj zmijski jezik više ne plazi.

VAINO: Čekaj, stani... Razmisli... Ako ti ubiješ nju, tebe će da napadne Ilmarinen! On i dalje nije svestan da je začaran!

AHTI: Potpuno si u pravu. Ali, šta da radimo?

VAINO: Ostavi to sudbini i mladom, ali jako pametnom Kulervu. On je najviše propatio zbog nje, on će to i da sredi! Gledaj...

(Mrak na njihovoj strani scene, a svetlo na sredini, pa na levoj strani.
Pojava srednja.)

KULERVO: Ipak nije tako loša, kako sam mislio. Dobio sam veliki sendvič. Baš je velik i težak! Sada ću da se najedem kao čovek! Sve do sada sam radio i stvarno sam ogladneo.

OVCA: Pazi se, Kulervo! Pazi se dobročinstva zle osobe!

KULERVO: Od čega da se pazim? Od sendviča?! Baš si ovca, ne budi smešna... Sve mi voda ide na usta... Jao, kada ga zagrizem i kada ga smažem... Jao, ala ću da uživam... Mada je velik... Ah, pa ja imam nož! Preseći ću ga njime... Svečani nož za svečane prilike! (Zaseče hleb, nož pukne.) Moj nož je pukao! Moj nož... Na pola se prelomio! Šta je to u hlebu? Kamen! O, prokleta veštice, zla ženo, lažna dobročiniteljko! Jedino što imam na ovom svetu, jedino što je moje, jedinog prijatelju mraku samoće... Ti si učinila da se to uništi! Šta će mi dalji život? Šta će mi da jedem i pijem kada sam potpuno sam?

KRAVA: Ne plači, dobri dečače, ne plači! Utehu nađi u nama, mi te volimo! Sa nama živi...

KULERVO: Hvala, ali meni sažaljenje ne treba. Sada mi tugu zamenjuje ljutnja. Ljut sam kao besni medved u planini, kao mrki vuk u dolini i... Pomoću moći koju sam od oca nasledio, naređujem da se u medveda i vuka pretvorite!

(Krava se pretvori u Medveda, a Ovca u Vuka.)

KULERVO: A sada verne moje životinje, sada idemo da se osvetimo za polomljeni mač i da zlu vešticu ubijemo! Jer posle svog ovog prokletstva ona nije zaslužila ni da jede ni da pije, a kamoli da se zlatom kiti.

MEDVED: Ali ne možemo kuću da napadnemo tek tako!

VUK: Medved je u pravu. Ilmarinen će nas iseckati sekirom!

KULERVO: Smislio sam ja već plan... Sačekaćemo da veštica shvati da nas nema, a kada izađe ispred kuće vas dvojica će te skočiti i ubiti je! Sećate se da je rekla da će sama da nas potraži ako nas nema, sećate se? E, tada kada izađe... Ja vam naređujem... Rastrgnite je!

MEDVED: Tvoja naredba je za nas svetinja. Poslušaćemo je, ali moram da te podsetim... Ako ti ubiješ nju i ti činiš zlo delo bez obzira što je ona opaka i zla.

VUK: A ako zlo delo činiš, zlim će ti se delom i vratiti. Izgubićeš moć da razgovaraš sa životinjama i biljkama!

KULERVO: Toliko ću da rizikujem.

MEDVED: A onda će generacije iza tebe da love medvede i vukove i da ih bez potrebe ubijaju, jer će misliti da smo mi krvožedne životinje!

KULERVO: Tišina sad! Naredbu ste dobili i moju želju hoću da ispunite. šta će posle biti, ne interesuje me! Idemo... Da se sakrijemo ispred vrata.

(Mrak na sredini scene i svetlo na levoj strani.
Pojava leva.)

LEPOTICA: Gde li je ona lenština? Gde je onaj probisvet lenji?

(Pređe na prozor.)

LEPOTICA/VEŠTICA: Kućiii dolaziii... Stoku mi vratiiii!

(Ponovo se vrati u sobu i opet je Lepotica.)

LEPOTICA: Sigurno se zasitio od kamena... (Smeh.) Ala sam duhovita... (Smeh.) Čim ga nema do sada, sigurno je zube polomio i pobegao. Bolje da izađem i da stoku vratim...

(Lepotica izađe ispred vrata, a Medved i Vuk skoče na nju.)

LEPOTICA: Upomoć, upomoć! ... Neću više!...

KULERVO: Sada je kasno! Toliko si zla nanela da moraš da umreš!

LEPOTICA: Nisam ja... Ilmarinen je stavio kamen!

KULERVO: Čak i na kraju lažeš... Veštice odvratna! Sada ćeš platiti i za nož moj polomljeni i za narod koji od gladi umire!

(Od Lepotice ostanu samo stvari, a medved i vuk pobegnu u šumu. Nestanu sa scene. Mrak na levoj i svetlo na desnoj strani scene.
Pojava desna.)

VAINO: Da li ti je sada potpuno jasno?

AHTI: Kako smo mogli da budemo tako sebični i samoživi? Kako smo mogli da zaboravimo na ljude oko nas?

VAINO: Vidiš, potpuno začarani i zaslepljeni, zaboravili smo na svoju zemlju i na svoj narod! Pogledaj sada... Glad caruje, svaki drugi čovek je bolestan, deca umiru, a mi... Mi smo mislili samo na sebe...

AHTI: ...Kako sebi da ugodimo! Čak smo i čarobni mlin Sampo poklonili!

VAINO: E, neće moći više tako! Nećemo da trpimo taj teror sa severa... Taj lenji narod uživa dok naš, mali ali vredni, gladuje! Nas trojica smo izdali zemlju a sada ćemo da se udružimo i da je ponovo oživimo!

AHTI: Tako je! Krećemo u rat protiv Krezube i da vratimo Sampo!

VAINO: Ili ćemo ga vratiti ili ćemo svi hrabro poginuti! Idemo da kažemo Ilmarinenu i da njega oslobodimo te strašne čarolije... Pa da krenemo u pohod na Pođolu!

AHTI: Jupi! ...Ponovo borba, ponovo pesma, ponovo život i ponovo... Izbod, ubod, probod...

(Rok-n-rol pesma.)

Struja nova mene pokreće
moja snaga poleteće
da smrsi konce tom severu
odmeri mu pravu meru!

Umem zgodno da igram
znam da se ljudski veselim
želim prijatno da pevam
neću da se drugde selim!

Crna magija, zlo i strava
sada dobuju i zveče
al ljubav, misao i lepota
sve će da ih spreče!

Znam da pevam i pevaću
znam da ljubim
svi da znate,
ovu zemlju sačuvaću!

Kalevala to je snaga
Kalevala, to je srce junaka
Kalevala, pa to ...to je Kalevala !

(Mrak.)

 

SLIKA 5

(Reka u pozadini. Ilmarinen, Vaino, Ahti i Kulervo dođu do nje.)

ILMARINEN: Još ne mogu da poverujem da je sve to vešticino maslo!

VAINO: Teško je poverovati u sopstvenu zaslepljenost!

ILMARINEN: Najviše mi je krivo što su moji prijatelji, moj narod, zbog toga patili. Ali, šta je ovo? Reka? Na reku me vodite?! Ne, ne, ne... A, ne!

AHTI: Stani! Gde ćeš? Vaino će nam svojim moćnim rečima i čarobnim runama pomoći da sagradimo brod koji nijedan talas ne može da obori i potopi!

ILMARINEN: Sve je to lepo i u redu, ali ja bežim...

KULERVO: Tu sam i ja da sa ovim novim mačem pomažem i da vas branim!

AHTI: Kulervo, šta sam ja rekao?! Jesi li dobio mač? (Kulervo klima glavom.) Jesi! Jesam li te poveo sa sobom? (Kulervo opet potvrdno klima.) Jesam! A jesmo li se dogovorili da ćutiš jer ću uši da ti izvučem! (Kulervo odrečno klimata.) Jesmo, jesmo!

ILMARINEN: Ali. . Ali... Ja se bojim vode... Ja se bojim mača... Ne znam da ga koristim, neću!

(Ilmarinen beži. Vaino zamađija rukama.)

VAINO: Ilmarinene, stani! (On stane.) Vrati se! (On se vrati, začaran.) Čučni! (On čučne.) Kokodači!

(Ilmarinen ide oko njih i kokodače. Vaino opet učini magični pokret.)

ILMARINEN: Šta si mi to uradio? Mislio sam da si mi prijatelj?! Nije te sramota da jednog junaka pretvoriš u kokošku?!

VAINO: Nisam te ja pretvorio... Već si ti sam svojim rečima pomogao da se pretvoriš u ono što si sam rekao i pomislio! Čovek koji zaboravi na druge i na svoj ponos nije ništa drugo do obična...

AHTI: Kokooodaaa... Kokoška!

(Ilmarinen se naduri.)

AHTI: Ne ljuti se, dobri Ilmarinene! Slušaj, pored moje spretnosti za borbu i pored Vainove magične moći i Kulervove želje... Potreban nam je neko jak, ko će brzo i nečujno da vesla do Pođole!

ILMARINEN: Evo, stvarno sam se postideo svoje slabosti i sad tek razumem da nije bitno biti samo jak i samo pametan već i hrabrosti imati i sa problemom se uhvatiti u koštac!

(Ilmarinen se naglo uspravi i ponosno govori.)

ILMARINEN: Ja, Ilmarinen, kovač nad kovačima, najvredniji junak Kalevale, ne plašim se više vode i sada hrabro idem da pomognem svojim prijateljima i junacima!

(Kulervo zapljeska rukama, od oduševljenja.)

AHTI: Ja, Ahti, snažan i moćan, hrabar i spretan, krećem da uz pomoć još silnijih junaka oslobodim Sampo i da ga vratim u Kalevalu!

KULERVO: A je l sam sada i ja junak?

AHTI I ILMARINEN: Ma kakav junak... Ti si junačina!

ILMARINEN: Izvinite, a je l ta voda mnogo mokra? (Oni ga naglo pogledaju.)...Šalim se!

VAINO: Ozbiljne stvari sada se dešavaju pa počujte poslednju pesmu - runu!

Neka od jele bele, stamene,
a uz pomoć moćnog mene
postane snažna kobilica
našeg broda osnovica!

(Stvori se kobilica broda i podigne se iza njih.)

Neka od jake breze
kao vezak da se veze
nastanu strane broda
koji će voleti voda.

(Stvore se i strane broda i svi skoče u brod i zaplove.)

VAINO: (Stojeći na pramcu.)

I neka uz gromku buku
lenjivci severa čuju poruku:
moćni mi smo, jer složni svi smo:
Ilmarinen, kovač jaki
i Ahti, snaga prgava
i Kulervo, mladi ratnik
i Vaino, mudra glava!
Ponosan u boj sad kreni,
da otmemo Sampo-mlin,
preko ledne vode pređi,
herojski da dadneš čin.
I da spasiš svoju čast
vešticinu udri vlast!
Nakazice i veštice
čuvajte se moći naše
jer brži smo od soko-ptice
svakom snaga jednom paše
(Usporavanje pesme -- finale.)
ali udruženi... (Gromko.)
Mi smo nepobedivi!

AHTI: Toooo! Bravoooo! Idemoooo! Ali prvo jedna pesma!

(Zapevaju pesmu obrada pesme "Sweet home Alabama" Lynyrd Skynyrd Band.)

SVI:

Šarene stranice života se kreću
osmeh sada zamenjuje nesreću.
Pevamo pesmu svog života
jug i Kalevala prava su divota!

Slatki dom Kalevala
gde divni su predeli
slatki dom Kalevala
udruženi, mi smo nepobedivi!

Čujemo vešticu kako grozno ječi
ali nju ima ko u zlu da spreči.
junak do junaka sada mirno stoji
i mračnog severa niko se ne boji!

Slatki dom Kalevala
gde divni su predeli
slatki dom Kalevala
udruženi, mi smo nepobedivi!

(Plove. Ilmarinen vesla i Vaino ga umiri rukom.)

VAINO: A sada se smirite i budno motrite. Približavamo se Pođoli!

(Oni se smire.)

KULERVO: Trebalo bi napraviti ratni plan.

AHTI: Ma, kakav ratni plan! Iskrcamo se i udri dok ih sve ne uništimo i dok Sampo, iz prljavih vešticinih ruku, ne uzmemo!

ILMARINEN: Ja sam veslao i dovde vas dovukao, ali mač u ruke ne uzimam!

VAINO: Dobro, dobro... Pst! (Šapuće.) Tiho sada... Kulervo je u pravu. Ja imam jedan plan već napravljen u glavi. Zahvaljujući Južnom vetru, mom bratu po moći, poslaću na njih jedan težak san. Biće potpuno uspavani.

AHTI: A ništa ono... Izbod, nabod, probod... Ukok!

VAINO: Zašto krv novu prolivati kada sve možemo fino da uradimo! Oni će biti uspavani, a mi kada im priđemo... Evo svakome po igla i konac... Mi ćemo im zašiti očne kapke.

ILMARINEN: Zašto?

VAINO: Zato što može neko da se probudi ranije i digne uzbunu! A ovako, ako proba da otvori oči videće da ne može i nastaviće da spava.

KULERVO: Pa da, misliće da mu se toliko spava da ne može oči da otvori!

VAINO: Od sada pa dok ne uzmemo mlin neću da čujem ni glasa! Jasno?!

SVI: Jasno!!!

VAINO: Tiše! Šta se dernjate? Evo stižemo. Tiho!

(Mrak.)

 

SLIKA 6

(Polako, sa velikom pažnjom, izlaze iz čamca. Oko njih spavaju nakaze i Veštica u sredini. Ona je naslonila glavu i jednu ruku na Sampo. Veštica i nakaze užasno hrču. Naši junaci šapuću.)

KULERVO: Ala hrču! Kao medvedi i svinje zajedno, pa u glas!

AHTI: Uh, što smrdi ovde. Ovi se uopšte ne peru!

ILMARINEN: Samo Sampo da uzmem i da idemo što dalje odavde, ovde je odvratno.

VAINO: Tek sada vidite kakvi su to prljavci, lenjivci i paraziti. Polako, Ilmarinene... Veštica je najopasnija.

(Ilmarinen se došunjao do nje i duva u prste gledajući kako da izvuče Sampo-mlin a da je ne probudi. Svi ga gledaju sa pažnjom.)

VAINO: Strašno polako i strašno obazrivo... Jer ako je probudiš, biće borbe!

ILMARINEN: Joj... Ćti! Sav sam se prestrašio!

(Ilmarinen joj polako podiže ruku da izvuče Sampo. Kulervo se pribije uz Ahtija.)

KULERVO: UFfff... Polako!

(Ilmarinen polako izvlači Sampo i tog trenutka se Veštica promeškolji.)

KREZUBA: Hmbrgh!

(Sva četvorica se ukoče u pokretu. Vaino brzo uzme jedan kamen sa zemlje i doda ga Ilmarinenu preko lanca. Ilmarinen stavi kamen a izvuče Sampo. Veštica zadovoljno zagrli kamen.)

ILMARINEN: Fiju! Mislio sam da sam gotov!

VAINO: Idemo sada, još nismo na sigurnom i zato tiho i dalje!

(Polako dođu do čamca i uđu u njega. Mrak.)

 

SLIKA 7

(Naša četiri junaka su u čamcu. Vraćaju se u Kalevalu.)

KULERVO: (Gledajući iza sebe.) A je l sad smemo da pričamo?

VAINO: Glasno, još nemojte. Ptice-zloslutnice, gavrani ovi, mogu da prenesu glas do krezube!

AHTI: (Glasno.) Šta?! Nisam se ni onda plašio pa sada kao žensko da ćutim!

VAINO: Mudrije je, pre kraja, ćutati nego sada kao žena, odmah istrtljati i na pola puta , sve pričom pokvariti!

AHTI: Zar sada da ja ne zapevam?! Ja? Smiri se, mudri Vaino... Nepotrebno strepiš. Sada je sve gotovo... Ali, evo proverimo... (Zapeva pesmu-- rok & rol obrada.)

Snažni, moćni sada mi smo
za potcenu nismo, nismo!
Povratismo mlin naš mali,
a veštica nek se spali!

Priglupa je, vrlo ružna,
a kuća joj smrdi, kužna!
Nek bez mlina sada plače
neka ide u narikače... če, če, če!

(Tišina posle pesme, koju su svi prihvatili, sem Vaina.)

VAINO: Misliš da je to bilo pametno?

AHTI: Slušaj... Tišina je svuda!

VAINO: Osluškujte dobro i posmatrajte još bolje. Krezuba nije za potcenjivanje, kao što to Ahti misli.

(Svako od njih gleda na jednu stranu sveta.)

KULERVO: (Tiho.) Nema ništa na vidiku.

ILMARINEN: Niti vidim niti čujem.

AHTI: Ovde isto ništa... Bezveze šapućemo!

VAINO: Ni ja ništa ne vidim...

(Uz jeziv vrisak i strašan zvuk pojavi se Krezuba Veštica ispred pramca. Ilmarinen skoči kod Vaina a Kulervo kod Ahtija. Pojave se i nakaze-sluge.)

KREZUBA: (Smeh.) Zar čarobnicu mračnu da prevarite?! Zar otelotvorenje zla da preskočite?! Neee... (Smeh.) Dobar vam je plan bio... Mudro vas je Vaino vodio, ali sada vam se mračni kraj piše! O, sile mraka i podzemlja, o, sile mračne Tuonele, svoju decu dajte sada, te zle duhove ovamo - brzo... Da pobijemo mi junake ove!

(Dolaze nakaze sa svih strana. Gegaju se, urlaju i mašu mačevima. Na prigušeno osvetljenoj sceni počinje borba. Vaino poteže svetlosni mač ali isto tako i Veštica. Uključuje se stroboskop, a reflektori će poslužiti da se akcentuje borba onih junaka koji govore.)

VAINO: Sada ćemo da se borimo! Svako mač neka potegne i što više ovih nakaza poseče! Sa vešticom ću se ja boriti i još ću leđa da vam čuvam, jer još njih dolazi iz ovog pravca!

(Veštica i Vaino se bore.)

AHTI: Borba... Napokon! Ja ću mačem po glavnini jer stotinu kepeca za mene nije ništa... Ne predajte se lako iako po vodi hodaju!

(Voda počinje strašno da se talasa.)

KULERVO: Ja vas čuvam sa ove strane! Verujte mi kao što ja verujem vama... Pored mene niko proći neće! Hopa... Obod, probod, izvod... Nije bitno, gotov si...

ILMARINEN: Iako su talasi ogromni... Ne znam šta se dešava... Ja ću da veslam nesmanjenom snagom, da što pre kući dođemo... Jao, koliko ih je... Gotovi smo...

KREZUBA: Kraj ti je došao... Matora drtino... Ha!

VAINO: Ne pričaj previše, bedna kreaturo... Prvo ću tebe da sredim pa ću posle do Boga mora da svratim, da ga ovim... Ha... Mačem upitam zašto talasa!

KREZUBA: Ja sam ga potplatila... (Smeh.) Uskoro ste gotovi...

(Ahti se mačuje sa pet nakaza.)

AHTI: Gde ste? Hoću još! Dosadno mi je da se samo sa petoricom borim! (Svima izbije mač iz ruke. Dođu još petorica.) Opa... Kao pečurke posle kiše... Pazi ovo: ubod, probod, nabod, ukok... (Smeh.)

KULERVO: Ahti! Vidi mene...

AHTI: Bravo, Kulervo... Bićeš ti moj zamenik, bravo!

KULERVO: Jupi! ... Udri po nakazama... Ahti me voli!

(Vaino, mačujući se sa Vešticom, padne u talase.)

ILMARINEN: Vaino je pao u more! Vaino je poginuo! Vainooo!

KREZUBA: Sada ste bez Vaina ostali... (Smeh.) Skoro ćete biti gotovi! (Krezuba skoči iza leđa Ahtiju.) I sa tobom da završim...

KULERVO: (Vrisne.) Ahti, pazi! Junačino, leđa!

(Krezuba nemilosrdno zabode mač Ahtiju, sa leđa. Ahti pada, a Kulervo skače na Krezubu.)

KULERVO: Sada nemam šta da izgubim! O, prokleta veštice, sa mnom se bori!

(Kulervo i Veštica se mačuju.)

KREZUBA: Šta ti hoćeš, žabo mala?!

KULERVO: Gledaj matora... Ubod, probod, na-pod... Ukok!

(Kulervo je rani u nogu i Krezuba ispusti svetlosni mač. Nakaze i Krezuba se opasno približavaju Kulervu. Ilmarinen izviri iz čamca. Blizu njega je svetlosni mač neonski.)

KULERVO: Sad, Ilmarinene... Sada hrabrost skupi... Brzo, jer propade Kalevala...

ILMARINEN: Jao, pa je l baš... Aaaaaa!

(Ilmarinen sa novom snagom uzme mač i proburazi Krezubu. Kako ona padne tako nakaze nestaju sa scene kao da odlepršaju. Sve se smiri... Ilmarinen i Kulervo sami, sa telom Ahtija.)

KULERVO: Vidiš... Sada kada je veštica ubijena nestaju i nakaze koje je ona stvorila! Prestala je njena čarolija!

ILMARINEN: (Veseli se.) Jupi! ... Ubili smo vešticu... Tananana! Sačuvali smo mlin Sampo... Spasili smo Kalevalu... Jupi!

(Pauza... Kulervo pada na kolena i uzima Ahtijevu glavu u naručje.)

KULERVO: Zašto svaka sreća mora nesrećom da se ostvari? Zašto? Evo, iskreno pitam... Uko, bože... Zašto svaki smeh mora suzom da se uprska?! Zašto? Zašto si uzeo mladog, veselog, snažnog Ahtija? Zašto? Evo, ja te pitam...

(Ilmarinen priđe i zagrli dečaka, stisne mu mišicu.)

KULERVO: Mlad sam i mali ali, dečje iskreno te pitam ... Zašto?! Meni su oca ubili, majku, brata... Sam sam potpuno. Jedino sam Ahtija dobio za prijatelja... I njega sada nema. Koje je moje prokletstvo? Zašto sve što imam nestane, propadne, neko uništi... Zašto? Zašto mene nisi uzeo, jer kako da živim dalje? Kako da veselje bude u srcu mome?

ILMARINEN: Smiri se, ... Kulervo!

KULERVO: Ali ne tražim mnogo i ne tražim za sebe... Tražim za druge! Tražim za čoveka koji bi nam svima postao legenda!

(Kulervo obriše suze.)

ILMARINEN: Veruj mi, Kulervo... Postao je on legenda. Braneći Sampo u lepši prostor je ušao... Ušao je u istoriju!

KULERVO: Nije on nigde ušao... Nije! Kaži da nije mrtav! Zašto samo mrtvaci u istoriji?! Kaži da nije mrtav... Kaži! Neka pomogne neko... Nekoooo...

(Glas mu se gubi u praznini.)

ILMARINEN: Nema ko da pomogne... Mrtav je Ahti, mrtav je i Vaino! Odbranili smo Sampo ali po veliku cenu! Krenimo sami kući... Uteha neka nam bude da će bar narod da preživi!

(Uz bljesak svetla i šum talasa izađe Vaino.)

VAINO: Ko je mrtav? Tu sam ja! Oprostite mi, junaci, što ste strepeli ali morao sam do dna mora da siđem i smirim ono talasanje i Bogu mora da lupim dva-tri čvengera... Jer kako je počeo mogao je da nas podavi... Tek na dnu sam čuo loše vesti pa sam pojurio gore...

ILMARINEN: Osvetlio si nam ovaj dan, crn zbog pogibije Ahtija! Utešio si me jer si bar ti živ!

KULERVO: I meni si utehu doneo, ali malu... Ne ljuti se moćni Vaino, ali Ahti je mrtav i tu niko ništa ne može...

VAINO: Niko? Zato sam ja Vaino! Čarobnjak i mudrac nad čarobnjacima i mudracima! Od postanka sveta ja sam ovde i pesme-rune sve znam, za lečenje i za bolesti, za život i za smrt... A one uvek uspevaju ako čistoća misli bez ikakve zlobe zaživi u vazduhu okolo... Te slušajte sada...

(Vrača)

VAINO: Neka smrt ostavi junaka,

neka žalost napusti naša srca jaka!
Nek sada Ahti bude probuđen,
oživi i zaboravi da je... pogođen!

(Ahti se ne pomera.)

KULERVO: Hvala ti, ali ne pomaže... Oh, Ahti... Reci nešto, reci... Reci bilo šta...

AHTI: Šta mi se na uvo dereš?! Ti stvarno hoćeš da ti ja uši izvučem!?

(Sva četvorica skoče iz mesta i vesele se.)

SVI: Ura! Pobedili smo! Jupi! Živi smo! Pobedili smo!

VAINO: A sada idemo za Kalevalu da sreću našu podelimo sa narodom našim! Da ih napokon, gladi i bolesti rešimo! Hajdemo, hrabri Ilmarinene... Zaveslaj što brže možeš!

(Zaplove nazad, u Kalevalu. Mrak.)

 

SLIKA 8

(Deda i devojčica čekaju na obali da Vaino, Ilmarinen, Ahti i Kulervo pristanu.)

UNUKA: Evo stižu! Napokon... I svi su živi! Deda, dedice, kako moju sreću da ti opišem?!

DEDA: I meni se ova staračka koža ježi i sve mi nešto niz kičmu beži...

UNUKA: Sve mi sada izgleda strašno daleko i sve one ljude sada, kao da novo sunce greje... Vratila se lepota u našu Kalevalu! A što više naroda nije došlo?

DEDA: Eh...Oni koji su se prvi oporavili pomažu drugima i odmah su počeli da obrađuju zemlju da bi hrane imali i što pre ostale bolesnike zalečili!

UNUKA: Srećna sam i presrećna! Ponovo ptice pevaju i ponovo zemlja miriše... Uh, prelepo je! A ko je onaj četvrti... Mladi i... Lepi?

DEDA: Ne znam ni ja... Ali sada ćemo da saznamo.

(Čamac pristane i naši junaci izađu na tlo. Ilmarinen odmah počne da ljubi zemlju.)

ILMARINEN: Samo kada sam se tebe dokopao... Lutko lepa! Volim što si tvrda, mirisna, prelepa...

AHTI: (Smeje mu se.) A i malo prljava i blatnjava!

ILMARINEN: Ma, i blatnjava i buđava ali si... Moja Kalevala! I ni za šta na svetu te ne bih menjao... (Pogleda čamac.) A neću te više napuštati već ću predano da radim i sada znam, zlato uopšte neću da pravim!

KULERVO: Ja neću da izađem!

AHTI: Šta je sada, junačino?

KULERVO: A ko je ona devojčica što me gleda tako?

VAINO: Ne gleda tebe već mene, ja sam joj mahao!

(Vaino prođe pored Kulerva i pozdravi se sa Dedom i Unukom.)

VAINO: Dragi moji... Ne znam kako da vam se izvinim i ne znam kako da vam se zahvalim... Jedini ste vi došli i jedini ste se vi potrudili da nas spasete od Krezube!

DEDA: Čast mi je, mudri Vaino, da se rukujem sa tobom i čast mi je što tako misliš... Znaj, mi te cenimo, poštujemo još više... I znaj, još više bi naroda došlo...

VAINO: Ne objašnjavaj! Znam! Eh, kada ludost zahvati staračke kosti, vidiš šta se desi!

DEDA: Pa i mi imamo pravo da volimo!

VAINO: Tačno! (Devojčica gleda Kulerva a on se sakriva iza Ahtija.)... Ali tek sada znam... Ja se moram povući i svu tu ljubav koju osećam moram da posvetim našem narodu i našoj zemlji, našoj Kalevali! E, to je mudrost koja se godinama dobija!

DEDA: Drago mi je da si sada svestan... Hajdemo mi u hlad da malo čalabrcnemo i da se medovinom okrepimo!

AHTI: Šta radiš, Kulervo? Čega se to kriješ?

KULERVO: Pa ona me gleda!...

AHTI: Vidi ga... Kao junak ti najmanje smeš da se plašiš devojčica.

KULERVO: Ma, ne! Ne bojim se... Samo mi se ne uklapa u planove osvete!

AHTI: Zar nisi naučio do sada? Svi ovi ratovi bi nestali kada bi se svi ljudi ljubavi posvetili... Neću ja da ti ljigavim! Ali, ako ja, Ahti, to kažem... Veruj da to ima težinu iskustva! A ja... Iz ovih stopa krećem da nađem jednu divnu ženu... Onu koja će voleti mene i koju ću ja voleti... Sa ovakvim... (pokaže obline.) ... Srcem i napokon ću se predati pravom životu... I ja sam se zaželeo jednog poljupca... Pocrveneću, ali baš me briga!

UNUKA: Zdravo... Ko si ti?

KULERVO: Zzz...draaavo! Ja sam Ahti... Mislim, Sampo... Ma, ja sam Kulervo! A ti?

UNUKA: Ja sam Ticijana! Drago mi je da sam te upoznala! A je l znaš da si lep?!

(Kulervo padne na zemlju. Ahti se smeje, a Ilmarinen ga diže.)

ILMARINEN: Vidi ti njega... Jedna lepa reč i on kao pokošen!

KULERVO: Dobro mi je, dobro mi je... Nije to od reči... Umor, mislim, znaš... Mačevanje... I to!

TICIJANA: Evo ti šumske jagode...

(Kulervo je zablenut u nju, ne uzima.)

KULERVO: I ti si... sa tom kosom... baš l... l... l... mislim, baš si l... khm!

TICIJANA:Misliš... Lepa sam!

(Kulervo opet tresne i još brže ustane, gledajući zemlju.)

KULERVO: Šta leda ima! Baš je klizavo!

TICIJANA: Led usred leta? Baš si umoran... Lepi Kulervo!

(Kulervo opet tresne.)

AHTI: Izvini, Ticijana...

(Odvuče Kulerva na stranu i priđu im Vaino i Ilmarinen.)

AHTI: Shvataš sada? Prava ljubav se vidi na prvi pogled!

VAINO: Odmah se osveta i rat zaboravljaju!

ILMARINEN: Kaži, da li još sanjaš osvetu?

AHTI: Jao, kada mu se da i jagodica-poljubica... (Smeh.)

KULERVO: Polako... Kakva osveta... Kakav rat? Baš me briga... šta je to jagodica... I to... Nije bitno! E, a da ja vas nešto pitam! Ej, vidite je... Jao, što je lepa! E, jeste videli kako hoda... Sve sa nogama!

(Vaino, Ilmarinen i Ahti se valjaju od smeha, a Ticijana odlazi od Dede i uzima tacnu sa jagodama i medovinom.)

DEDA: Sada znam zašto se divimo herojima! Oni su svi veliki u sreći ali isto tako veliki su i u nesreći... Vidiš, svi su ostali bez ženske ljubavi... A opet uživaju za Kulerva.

TICIJANA: On je divan... Idem da mu odnesem...

KULERVO: (Zaljubljen.) Pa se sve smeje sa usnama, zajedno... A? A kosa? Jao... A i pletenice... Šta se smejete... ? A je l to ona ima ljubav?! Mislim, je l to ljubav?

TICIJANA: Kulervo... lepi!

(Kulervo opet tresne o zemlju. Vaino, Ahti i Ilmarinen ga pogledaju.)

VAINO-AHTI-ILMARINEN: Stoprocentna ljubav...

AHTI:... Uživaj i zaboravi na tugu... Sada imaš nekoga ko te voli!

TICIJANA: Lepi...!

(Ovaj opet padne.)

KULERVO: Molim te, nemoj više... Dovoljna mi je buka od srca a još ova u glavi... Evo stižem, ma, letim...

TICIJANA: Mene su naučili da se pravi junak dočekuje šumskim jagodama, čašom medovine i...

KULERVO: I...?

TICIJANA:Jednom jagodicom-poljubicom!

KULERVO: (Sav važan.) A da! Znam! Daj mi malo šumskih jagoda... Mljac... A sada malo medovine... Hik... Jao, što je lepo...

TICIJANA: A sada... Sva crvenim... A sada... Jagodica-poljubica!

KULERVO: (Kao star-mali.) Nema problematike... Sve ću iz tvoje ruke da uzmem... Kada sam uzeo ovo, uzeću i to...

(On jadan pruži ruku.)

TICIJANA: To se poklanja iz samog srca i iz same duše... a preko usana...

(Poljubi ga u obraz. Kulervo padne na zemlju... pa ustane, pa opet padne ali na drugu stranu, pa ustane... pa opet padne... Ticijana se smeje a ostala tri junaka prilaze i uzimaju ga u ruke...)

AHTI: Daj da ga spasimo od ovog lepog bola... Pesma! Pesmaaa!

(Svo šestoro zapevaju pesmu - himnu raspoloženja i borbe.)

SVI:

Šarene stranice života se okreću
osmeh nam sad zamenjuje nesreću.
Pevamo pesmu svog života
jug i Kalevala prava su divota!

Slatki dom Kalevala
gde divni su predeli
slatki dom Kalevala
udruženi, mi smo nepobedivi!

Čujemo vešticu kako grozno ječi
ali nju ima ko u zlu da spreči.
junak do junaka sada mirno stoji
i mračnog severa niko se ne boji!

Slatki dom Kalevala
gde divni su predeli
slatki dom Kalevala
udruženi, mi smo nepobedivi!

(Uz pesmu polako odlaze sa scene. Vrati se Kulervo.)

KULERVO: Ticijana...Ticijana! (Ticijana dođe.) Znaš, moram još nešto da ti kažem... Sviđa mi se sve ali najviše to što ti ime počinje na T!

TICIJANA:Evo ti onda još jedna jagodica-poljubica i... još jedna s(c)mokvica!

(Ovo se izgovori kao poljubac.
Kulervo padne.
Zavesa.)

KRAJ

U Beogradu i Skoplju 1993-94.


Milan V. Puzić

Filmski i TV scenarista; dramski pisac. Rođen 1968. godine u Pančevu. Završava studije na katedri za dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Filmski i TV projekti:
  • "Skoro savršeno" (dugometražni igrani film, u produkciji; produkcija: DAKAR; po priči Gorana Radakovića i Đorđa Milosavljevića; režija: Radivoje Andrić)
  • "Oko moje glave" (Muzičko-humorističke emisije; produkcija: RTS 1996/97; režija: Radivoje Andrić, Marko Novaković, Ivan Andrijanić)
  • "Otvorena vrata" (Humoristička serija; produkcija: Monte Royal Pictures & RTS 1995; tri epizode kao gostujući scenarista; režija: Miloš Radović, Miroslav Lekić, Boban Skerlić)
  • "Pop-rok žur" (Novogodišnji šou program; produkcija: Radio Televizija Srbije 1995/96; režija: Srđan Radojković)
  • "Trenutak do sna" (Šou-program, sedam epizoda; produkcija: RTS 1994/95; režija: Srđan Radojković i Andrija Đukić)
  • "28. gitarijada" (Produkcija: RTS 1994; tri muzičko-dokumentarne emisije; režija: Srđan Radojković)
  • "Rokenrol zauvek" (Rok-događaj - 36 sati prenosa i emisija; produkcija: RTS 1993; scenarista u kreativnom timu; režija: Srđan Radojković)
  • Napisao scenarije za više kratkih igranih filmova.

    Režirao:
  • "Čuvar tradicije" (Dokumentarni film; produkcija: NTV Studio B)
  • "Mala grupa pedera" (Video spot benda "Familija"; snimatelj i montažer: Slavoljub Živanović - Zli)
  • Dečija drama "Kalevala-zemlja junaka", repertoarom predviđena za postavljanje u pozorištu "Duško Radović"
  • Radio kao koscenarista, uz Sašu Markuš, za Centar Group, u centru za animaciju "Wonderland" na prvom jugoslovenskom kompjuterski animiranom dugometražnom filmu.

    Radio kao dopisnik iz Republike Makedonije 1993-94 za magazin "Sloga-Weekly" (Melburn, Australia).


    // Projekat Rastko / Drama i pozorište / Savremena drama //
    [ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]