Ivana Mirković-Ivkov

Noćne posetiteljke

Po motivima romana
"Panteleon i noćne posetiteljke"
Maria Vargas Ljose

1995

(Sa konkursa za savremenu srpsku dramu Projekta Rastko, 2000. godine)

PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK
Zoran Stefanović
LIKOVNO OBLIKOVANJE
Marinko Lugonja
VEBMASTERING I TEHNIČKO UREĐIVANJE
Milan Stojić
DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA
Nenad Petrović
KOREKTURA
Saša Šekarić

• PANTELEON PANTOHA: kapetan, direktor Službe posetiteljki, besprekorni izvršilac naređenja do apsurda, pokorni vojnik i strasni ljubavnik. Naivčina bez premca. Idealista. Latentni edipovac.
• POČITA PANTOHA: Pantohina supruga, dobroćudna, brza na jeziku, još uvek devojčica željna avanture, ali doživotna Pantohina pratilja.
• G-ĐA LEONOR: Pantohina majka, čangrizava starica, klasični proizvod malograđanštine, član sekte “Kovčega”, vezana za sina.
• GENERAL SKANVINO: general vojske na Ikitosu, protivnik Službe, beskompromisni, uštogljeni starac.
• KOMANDANT BELTRAN: dvojna ličnost, s jedne strane moralni čistunac i sveštenik u vojsci, a s druge razvratnik i vođa sekte “Kovčega”, ubica s dečijim likom.

VIRTUELNI GENERALI:

• TIGAR KOLjASOS: šaljivčina, pomalo neotesan, sklon crnom humoru;
• VIKTORIJA: uvek u paru s Tigrom, njegova suprotnost, snižava napetost i tenziju.
• ALISJA: Počitina prijateljica iz škole, vesela, voli život i provod.
• ČUČUPE: krupna, domino žena, vlasnica javne kuće “Opa cupa”, vidi se da je nekada bila lepa ali raspustan način života je ostavio tragove: ima višak kilograma, uvek previše šminke, raščupanu kosu i upadljivu odeću.
• DUDLICA: Čučupin ljubavnik, izrazito nizak, klempav i smešan.
• PORFIRIO: makro, mačo tip koji voli žene, ali i muškarce, biseksulac, prenemaže se dok govori, konzumira kokain, šarmantan.
• SINČI: reporter Radio Amazona, klasično novinarsko njuškalo, slatkorečivi prevarant.
• KELNER PALOMINO: homoseksualac, muška kurva, simpatičan.
• BOLNIČAR: čovek-majmun

SLUŽBA POSETITELjKI:

• BRAZILKA: kurva, izrazito zgodna i šarmantna, bistra;
• OSTALE DEVOJKE: BELO MESIŠTE, PIČUSA, DROCA, KOKA, PENELOPA, PICICA, CACA, MACA, CICI i GLOCA, raznovrsne atraktivne kurve.

MESTO: Peru, Južna Amerika

VREME: Prošlo, sadašnje, buduće

Scena I

BELTRAN: Moje ruke su vezane, drvo je dar, prekrstite se za mene. Drvetom ložiš vatru kojom spremaš hranu, od drveta gradiš krevet na kome spavaš i splav kojim prelaziš reku. Od drveta delješ harpun kojim hvataš ribu, oštricu kojom hvataš životinje i kovčeg u kom sahranjuješ pokojnika. Braćo! Sestre! Raširite ruke za mene! Zbog toga on nije udavljen, ni spaljen, ni zadavljen, ni kamenovan, ni odran. Sve što razapneš na drvo jeste dar koji se uznosi, a prima ga onaj koji je umro na krstu. Sestre! Braćo! Postavljajte krstove za mene! Prinosite darove za njega!

(Započinje ritual, a svi ga imitiraju): ARO PANTOS KAKODAIMONOS! HOD! HENBOD! NECAR! RABRAD! IOO PAN! REAT! BRON!

(Ritual se ponavlja ubrzano. Skidaju lance kojima su opasani i vitlaju njima, muzika postaje nesnosna kao i vizuelni utisci /stroboskop, fleševi.../ Otac Beltran mačem pravi putaču preko krsta, zabada da ga u centar iz kog teče krv. Posvećenici padaju u trans.)

MRAK

Scena II

POČA: Panto, probudi se!

PANTOHA: Šta!?

POČA: Već je osam sati Panto, Pantuljče...

PANTOHA: Osam!? Do vraga, baš bih ostao još malo da dremnem.

POČA: Lenštino jedna. Diži se. Ja sam budna već dva sata.

PANTOHA: U pravu si, baš sam lenj... (Panično skače.) Jesi li mi prišila širite?

POČA: (Folira, dok on premire.) Ajoj... znala sam da sam nešto zaboravila ... (Salutira.) Da moj poručniče, zadatak uspešno izvršen.

PANTOHA: (Uvređeno.) Poča?!

POČA: Molim?

PANTOHA: Kako to da shvatim!?

POČA: Šta? O, oprosti - moj kapetane. Meni su ti nazivi tako komplikovani za pamćenje poručnik, potporučnik, kapetan... Taman se priviknem na jedno, a ono dođe drugo. Izvini, molim te... oprosti mi... sa’ će tvoj maslačak da se iskupi…(Ljubi ga.)

PANTOHA: Šta ti je, Poča?

POČA: Znam ja najbolji način da te oslobodim te nervoze.

PANTOHA: Poča molim te… Kako samo možeš da misliš na polni odnos u ovako bitnim trenucima za moju karijeru? Hoćeš da idem na sastanak sav mlohav i nikakav?! Prestani! (S lakoćom je odbaci sa sebe.) Red, rad i disciplina. To je ključ svega.

POČA: Sve ti je važnije od mene. Ma, ko još ide na sastanke u ovoj zemlji?

PANTOHA: Svi samo i idu na sastanke. (Oblači se) U tome i jeste problem. Ajde, nemoj da se duriš. Kaži svom mužiću, gde bi volela da nas premeste?

POČA: Tu, u Limu. Joj, ide mi voda na usta Lima, Lima, Lima.

PANTOHA: Lima? (Odmahuje.) Po mom proračunu šanse da se to dogodi su jedan na prema sto, nemoj da se zanosiš. Kada bi to bio grad kao Truhiljo ili Takna, bio bih presrećan.

POČA: Zamisli šta piše u El Komersiu: u Letisiji se neki čovek razapeo na krst da bi predskazao smak sveta...

PANTOHA: Ccc... Sve bi ja to u vojsku, pa da vidimo.

POČA: Zatvorili su ga u ludnicu, a razjarena masa ga je na silu oslobodila jer veruju da je svetac. Jadan čovek.

PANTOHA: K’o da je problem od nekog napraviti sveca.

POČA: Svašta pričaš Panto.

PANTOHA: Kad bi mene pitali na svakom koraku bi umesto kafana i pabova bili zatvori, pa da vidiš miline... Sve bi bilo pod konac, ne bi imao vremena taj tvoj da mi se tu klembesi i izigrava sveca, nego bi lepo doprinosio zajednici.

POČA: A što "taj moj"?! Ponekad pomislim da me uopšte ne slušaš.

PANTOHA: Vrlo te pažljivo slušam i baš zbog toga mi se uopšte ne dopada ton kojim opisuješ tog ludaka.

POČA: Ja ne znam šta je tebi od jutros.

PANTOHA: Trebalo je da se vidiš s kakvim ushićenjem mi prepričavaš tu glupu vest i još ga tu braniš.

PANTOHA: Braniš!

POČA: Ne branim.

G-ĐA LEONOR: Dobro jutro deco...

PANTOHA i POČA: Dobro jutro.

PANTOHA: Braniš, braniš, braniš.

G-ĐA LEONOR: Pa kako je pajkilo mamino zlato?

PANTOHA: Dobro mama, hvala.

G-ĐA LEONOR: Oh, kako lepo izgledaš kao kapetan sine. Kao naslikan. Ti si primer kako vojska jedne zemlje treba da izgleda. Sijaš kao sunce.

PANTOHA: Dobro je da to bar neko primećuje (Pakostan pogled Poči.).

POČA: Jadan ti. Tebe ustvari niko ne primećuje... sem mame.

G-ĐA LEONOR: Pa znaš šta draga... žene su tu i tamo prolazne, ali majka je jedna jedina.

PANTOHA: Hvala mamice.

G-ĐA LEONOR: Dobar, vredan i pametan muškarac kao što je moj Panteleon uvek ima mogućnost da bira…

POČA: Da, zato je i izabrao mene.

G-ĐA LEONOR: …Dok žene nisu uvek u tako dobroj poziciji.

POČA: Pa… da… dok Vaš pokojni muž, recimo, iako dobar, vredan i pametan poput Vašeg sina Panteleona ipak nije mogao baš mnogo da bira, jer je imao na vratu tridesetogodišnju udavaču u petom mesecu trudnoće (Vas) čiji je otac bio zapravo njegov nadređeni, a znate kako to ide u vojsci kad pukne bruka... generalova kćer u senu s redovom usred vojne vežbe...

G-ĐA LEONOR: (Vrlo uvređena.) Mi smo se zavoleli još od prvog susreta.

POČA: Jeste... on mlad, Vi ne baš tako mladi, leto, vrućina, vojna vežba po mrklom mraku, rustičan ambijent (Smeje se.), seno meko…

G-ĐA LEONOR: Panto, je l’ ona to mene pokušava da isprovocira?!

PANTOHA: Poča molim te, prestani. Nemaš mere.

POČA: Šalimo se malo.(Začikava, provocira.) Dragi zašto se uzbuđuješ?

PANTOHA: (Ignoriše je.) Nego, mamice, šta misliš, gde ću da dobijem prekomandu?

G-ĐA LEONOR: Ne znam, ovo je baš došlo iznenada. Neka nas pošalju ponovo u Čiklajo. (Pije kafu sa sinom.)

POČA: (Rezignirano.) Čiklajo?! (Nervozno sređuje krevet, premešta kofere i sitnice koje su ostale nespakovane.)

G-ĐA LEONOR: Tamo nam je baš bilo dobro...

POČA: Kako kome, kako kome...

G-ĐA LEONOR: ... Zar ne sine? Tamo smo imali sve što nam duša poželi (Odnosi escajg.) Meni je u stvari samo važno da nas ne udalje previše od mora.

PANTOHA: Meni je svaki grad isti. Kuće s prozorima, ulice s trotoarima...

POČA: A ti u uniformi.

PANTOHA: A ja u uniformi šetkam okolo.

POČA: A ti u uniformi šetkaš okolo i gledaš gologuze maloletnice.

PANTOHA: Poča, opet počinješ... (Za sebe) Uf! Moram odmah da pođem da bih stigao na vreme.

POČA: Ja!? Grešiš, više ni reč nećeš čuti od mene.

PANTOHA: Ma daj, nisam tako mislio. Nemoj da si takva, sad baš treba da si uz mene. Priznajem da sam od jutros malko više nervozan. Ipak je ova vest o premeštaju došla kao grom iz vedra neba. Baš sam se iznenadio. Moram da priznam da me je i pomalo strah.

POČA: Ne brini, ja sam tu. (Ljube se i grle.) Obećaj mi da ćeš uvek da me voliš. Uvek, uvek, uvek.

PANTOHA: Pobogu Poča... pa zakleo sam se u Opštini.

POČA: A šta ako se u tvom životu pojavi neka druga pa se predomisliš?

PANTOHA: Znaš i sama da je tako nešto nemoguće. Verovatnoća da se tako nešto dogodi je ravna nuli. Moram odmah da pođem da ne zakasnim.

POČA: Da, da požuri. (Setno.) Srećno...

G-ĐA LEONOR: (Utrčava.) Srećno sine. I zapamti: meni je važno da nas ne udalje previše od...

PANTOHA: (Vraća se raznežen ) Meni je važno da smo mi zajedno i da smo mala ali srećna porodica. (G-đa Leonor tapše, Poča se duri, a on ih obe grli.)

MRAK

Scena III

TIGAR: Evo našeg čoveka. Uđite Pantoha. Čestitamo na unapređenju.

VIKTORIJA: Najviša ocena na ispitu predloženih za unapređenje i to jednoglasnom ocenom komisije.

TIGAR: Bravo kapetane, tako se doprinosi službi i domovini.

VIKTORIJA: Sedite, Pantoha. I raskomotite se. Tu su Vam papiri s obrazloženjem i planom novog premeštaja.

PANTOHA: Hvala.

TIGAR: Drž'te se dobro kad budete čuli odluku najvećih umova naše vojske.

VIKTORIJA: Nemoj tako da ga plašiš, Tigre. Pomisliće da ga šaljemo u kasapine.

TIGAR: To što mi, kao krupne zverke intendantske službe lično saopštavamo Vaš novi zadatak Pantoha, znači da se radi o nečem veoma ozbiljnom.

VIKTORIJA: Upravo tako, radi se o jednoj veoma osetljivoj stvari.

PANTOHA: Počastvovan sam prisustvom najviših rukovodilaca.

TIGAR: Sedite već jednom! Hoćete cigaretu?

PANTOHA: Ne, zahvaljujem.

TIGAR: Kako, Vi ne pušite?!

VIKTORIJA: Aha! Eto vidite! Jedanput i Obaveštajna služba da potrefi. Tačno piše: "Ne puši, ne pije, ne juri ženske".

TIGAR: Oficir bez poroka.

PANTOHA: (Crveni.) Preterujete... valjda imam neki porok za koji ne znate.

TIGAR: Ta mogućnost je potpuno isključena. Mi Vas poznajemo bolje nego rođena majka.

VIKTORIJA: Pamet bi Vam stala kad biste znali koliko smo časova posvetili proučavanju Vašeg života.

PANTOHA: Mog života?!

TIGAR: Da! Znamo šta ste radili, šta niste radili, pa čak i šta ćete raditi kapetane.

VIKTORIJA: I šta nećete… U vašem dosijeu imamo na stotine stranica punih podataka o Vama.

TIGAR: Nijedna kazna kao oficir, a kao pitomac jedva šačica lakih opomena:

1.Odbija da uzme sledovanje zbog vesti da je u Indiji umrlo 26-oro dece od gladi;

2. Ribao NjC 10 dana zaredom jer je vladala epidemija gonoreje u kasarni;

3. Kupa se u čarapama zbog štednje sapuna;

4. Organizovao dobrotvornu akciju da se sakupe sredstva za farbanje rešetaka u spavaćim sobama, pa je opomenut zbog preprodaje marihuane.

PANTOHA: (Zajapuren.) To su mi podmetnuli.

TIGAR: 5. Oborio nacionalni rekord u brzom ljuštenju krompira, ali je velika količina pirea propala jer vojnici nisu uspeli da ga pojedu i tako dalje…

VIKTORIJA: Zbog toga ste izabrani, Pantoha.

TIGAR: Od osamdesetak oficira Intendantske službe, ni manje ni više. Zaista imate razlog da se tako preznojavate.

VIKTORIJA: (Čita.) "Rođeni organizator, matematički smisao za red, izvršna sposobnost. Efikasno i s pravim nadahnućem vodio administraciju puka.”

TIGAR: Sto mu gromova, krivonogi Montes se izgleda zaljubio u Vas.

PANTOHA: Zbunjen sam tolikim pohvalama... Oduvek sam nastojao da uradim šta se traži od mene na najbolji mogući način i kako mi savest nalaže.

TIGAR: Dobro, da pređemo na stvar.

VIKTORIJA: Reč je o zadatku koji će Vam biti poveren. On iziskuje krajnju poverljivost. ‘Ajde Tigre, saopšti mu.

TIGAR: Pa ukratko: trupe u prašumi prave veliki lom među Indijankama. Ima silovanja na sve strane i sudnice ne stižu da razmotre toliko slučajeva. Cela Amazonija se uzvrpoljila.

VIKTORIJA: Svakodnevno nas bombarduju žalbama i pritužbama. Čak i iz najzabačenijih krajeva dolaze protestne komisije.

TIGAR: Prošlog meseca su napastvovali svastiku gradonačelnika Paira Runui, a prošle nedelje zamalo da udese njegovu rođenu ženu, te dok je nesretnica zapomagala, dvojica su spopala ćerku Floristu koja se šetala plantažom.

VIKTORIJA: Naravno, nisu znali čija je ćerka pa su je sredili nasred puta.

TIGAR: I bili su vrlo uspešni tako da je ona sada neobuzdana trudnica koja plaća da je zadovoljavaju.

PANTOHA: I ju, ju, ju... cccc... strašno.

VIKTORIJA: Da,da… čitaj dalje.

TIGAR: Ovo mi je omiljeni deo: Luisu Kanepistu, služavku poručnika Bakakorsoa, silovao je neki narednik, a zatim jedan kaplar, pa običan redov. Stvar joj se valjda svidela, šta li, pa se sada kurva pod imenom Belo Mesište.

VIKTORIJA: To je krupan problem, Pantoha. U Kontamani je gradonačelnik izdao proglas u kojem traži od meštana da pozatvaraju žene u kuće kad vojnici imaju slobodan dan.

TIGAR: 86 abortusa za manje od tri meseca. Uspeli smo da venčamo tek nekih dvadesetak parova, ali naravno, ovo zlo zahteva konkretnije mere nego što su prisilni brakovi.

VIKTORIJA: Do sada ni kazne ni pouke nisu izmenile tok događaja: kako koji vojnik dođe u prašumu postaje neobuzdani picoljubac. Mora da je zbog klime - vrućina, pa vlaga... ko će ga znati.

PANTOHA: Vrlo verovatno... ja doduše nisam nikada bio tamo.

TIGAR: Oh, topla vlaga, bujna vegetacija. Meni se to uvek dešava, kad kročim u prašumu kao da me obuzme vatra koja kulja iz mene, krv mi proključa.

VIKTORIJA: Isprva smo mislili da je to od hrane, da postoje neki začini koji povećavaju seksualnu glad ljudi.

TIGAR: Angažovali smo stručnjake iz svih mogućih oblasti nauke i ništa nije donelo rezultate.

VIKTORIJA: Uložili smo velika sredstva da dođemo do najidealnijeg rešenja.

TIGAR: I najzad VI ste pravi čovek Pantoha!

VIKTORIJA: Vi ćete učiniti kraj toj gužvi!

PANTOHA: Ja? Ja ne znam kako bih mogao…

VIKTORIJA: U tu svrhu ćete ići u prašumu. Vaš operacioni centar biće Ikitos. Doćićemo do suštine problema i rešiti ga iz osnova. Sve Vam piše u planu i programu.

TIGAR: Svakako da se ovo ne odnosi samo na silovane gospoje.

VIKTORIJA: Tu je i problem regruta koji su osuđeni da žive kao časne sestre na toj grešnoj vrućini.

TIGAR: Služiti u prašumi je teško Pantoha, veoma teško. A tamo nema burdelja ni pičoraka, niti bilo šta slično.

VIKTORIJA: (Patetično.) Provode celu sedmicu zatvoreni, sanjaju o slobodnom danu, kilometrima pešače da bi se dočepali najbližeg mesta i šta se događa kada stignu!?

TIGAR: (Van sebe.) Ništa!! Zbog tog prokletog manjka u ženskama.

VIKTORIJA: Tada oni koji se ne snađu gube glavu i posle prve čašice kao pume skaču na sve što im se nađe na putu.

TIGAR: Bilo je slučajeva pederastije... čak i zveroljupstva. Neki kaplar iz Orknesa je vodio vanbračni život s majmunicom koja se odazivala na ime Cuclita. On je sada u zatvoru, naravno, ali joj i dalje piše pisma puna čežnje.

VIKTORIJA: Sve u svemu apstinencija nam prouzrokuje dosta muka. Izaziva korupciju, nervozu, a moral opada…

TIGAR: Treba dati tim jadnicima nadu u život, altrenaciju, opstanak.

VIKTORIJA: E tu VI ulazite u igru!

TIGAR: Tu VI primenjujete svoju pamet i organizatorske sposobnosti.

PANTOHA: Ja se plašim da ja nisam baš najbolje razumeo prirodu svog budućeg posla.

VIKTORIJA: Ne brinite ništa. General Skanvino samo što nije stigao. On će Vam dati dalja uputstva, uputiti Vas na novo prebivalište. Što manje pričamo o tome, to bolje. Ipak su u pitanju poverljive informacije.

TIGAR: Vi ste imali tu čast da Vam mi lično saopštimo suštinu ove jako važne operacije. Od danas se Vaš život potpuno menja. Moraćete da živite u strogoj konspiraciji.

PANTOHA: Plašim se da ne razumem.

VIKTORIJA: Čista ilegala. Ulazite među civile, Pantoha.

PANTOHA: Da krijem status oficira?

TIGAR: Tako je: moraćete da se oblačite kao civil, da se družite sa civilima, da radite kao civil...

VIKTORIJA: Ali da mislite kao vojnik!

PANTOHA: Razumem. Samo što, pravo da Vam kažem, ja zaista nisam očekivao tako nešto. To će biti, ne znam, kao da menjam svoju ličnost.

TIGAR: A Vi zamislite da ste raspoređeni u Obaveštajnu službu, i da Vam život zavisi od sposobnosti da ostanete neopaženi.

PANTOHA: Ali kako to da objasnim svojoj porodici?

VIKTORIJA: Vi im saopštite samo nužne delove koji se tiču direktno prirode posla.

TIGAR: Ma, možete Vi to. Pomislite na sva ta zahvalna lica mladih vojnika. Na budućnost Armije.

VIKTORIJA: Naša domovina će dobiti novog heroja. Evo ga general, tačan u minut.

SKANVINO: (Beltranu) Eto vidite šta se dobilo tolikim potkazivanjima i žalbama. Vi ste takođe krivi za to, zapovedniče Beltran.

BELTRAN: Protestvujem i kao vojnik i kao sveštenik, moj generale. Hteo sam da ispravim jedno zlo, a ne da ga predupredim. Nećete valjda da dopustite takvu strahotu?

SKANVINO: General Skanvino se javlja na dužnost!

BELTRAN: Komandant Beltran, takođe.

VIKTORIJA: Tačno u minut. Vidim da ćete se vas dvojica odlično slagati.

PANTOHA: Kapetan Panteleon Pantoha, milo mi je.

SKANVINO i BELTRAN: E pa nama nije.

SKANVINO: (Generalima na video-bimu) Ja protestvujem.

BELTRAN: Mi protestvujemo!

SKANVINO: Nisam siguran da je vaš plan najidealnije rešenje za situaciju u Amazoniji. Lepo sam ostao bez ijedne reči kad sam dobio obaveštenje da se vojska odlučila na takav korak. Ja ne znam šta da kažem.

TIGAR: Odlično generale Skanvino, onda nemojte ništa ni da govorite. Plan ostaje bez ikakvih izmena. Mi smo Pantohi dali uvodno objašnjenje, a na Vama je da ga uputite u ostalo.

VIKTORIJA: Ne zaboravite da je ovo plan vrhunskih umova naše vojske.

TIGAR: Očekujemo uspešan ishod ove operacije. (Isključe se.)

PANTOHA: Da pređemo na rad. (Vadi olovku i papir.)

SKANVINO: Slušajte Vi…slušajte me dobro. Da odmah raščistimo neke stvari - nas nimalo ne veseli Vaš budući dolazak na Ikitos.

BELTRAN: Nimalkice... ma ni malkičice!

PANTOHA: Žao mi je, ali ja vas ne razumem, verovatno je u pitanju neki nesporazum.

SKANVINO: Odmah sam se usprotivio ideji da se osniva bilo kakva služba koja izlazi iz okvira dosadašnjeg rada vojske. I još uvek mislim da je to besmislica.

BELTRAN: A nadasve grešna i đavolska rabota.

SKANVINO: Niste li Vi jedan od mozgova Intendantske službe koji je smislio ovu gadost?!

BELTRAN: Ovo svetogrđe?!

PANTOHA: Ja zaista nemam ništa s idejnom osnovom mog premeštenja. Čak nisam ni stigao da detaljno pročitam o čemu se radi. Rekli su mi da ćete mi Vi pomoći.

SKANVINO: Ja da Vam pomognem?! Ja?! Sačuvaj bože. Ja možda ne mogu da sprečim da se ta stvar razvije, ali ću gledati da oružane snage budu što manje upletene u to. Niko neće pomutiti slavu koju je Armija stekla u Amazoniji otkad sam ja na čelu te oblasti!

BELTRAN: Niko bogami!

PANTOHA: Zaista sam spreman da učinim sve što zatražite od mene. Zadatak mora biti ispunjen u potpunosti do kraja i kako mi rekoše u najvećoj tajnosti. To stalno moramo imati na umu.

SKANVINO: Naravno. Na Ikitosu bi nastao pravi džumbus ako bi ta vest procurela. Stratezi iz Lime mirno sede u svojim kapsulama i smišljaju kojekakve svinjarije, jer onaj na kome će se kola slomiti ako ovo dopre u javnost biće general Skanvino.

BELTRAN: I komandant Beltran.

PANTOHA: Verujte mi da ja nisam ništa znao o ovom zadatku do pre pola sata. Nikada ne bih zatražio ovakvu vrstu posla. Toliko se razlikuje od mog uobičajenog načina života da ne znam hoću li biti kadar da ga obavim.

SKANVINO: Već vidim kako izbija skandal međunarodnih razmera. Da li su u Limi uopšte pomislili na opasnost uloge koju mi dodeljuju? Ne, ne ovo je strašno.

BELTRAN: Užasno, grozno!

PANTOHA: Što se mene tiče ja još danas mogu da zatražim novi premeštaj... Ako smatrate da nisam dorastao zadatku.

SKANVINO: Ni govora o tome, poslali bi mi nekog drugog. Vi se ponašate kao da ne razumete šta se dešava. Preuzeli ste odgovornost vulkanskih razmera.

BELTRAN: Razmere su nesrazmerne koliko su ogromne.

PANTOHA: Možete mirno spavati, generale. Vojska je ono što najviše volim i poštujem u životu. Ja verujem u nju i spreman sam da joj služim do smrti!

SKANVINO: Najbolji način na koji sad možete i treba da joj služite je da se držite podalje od nje. Verovatno su Vam već saopštili da ste izuzeti od života u kasarni, prijema, zabava, vojnih vežbi…

BELTRAN: I naravno bogosluženja.

SKANVINO: Jesu…Samo, ja sam se nadao da to neće biti izraženo u tolikoj meri. Verovatno postoji nekakva mogućnost da se to bar malo ublaži.

SKANVINO: Nemojte da me zasmejavate Pantoha. Sada nema povratka.

BELTRAN: Suludo je pomišljati na povratak.

SKANVINO: Javljaćete se inkognito jednom mesečno da date raport i to će Vam biti jedina dodirna tačka s vojskom. Jedina, upamtite.

BELTRAN: Jedan dodir, jednom mesečno.

SKANVINO: Eto, to je sve.

BELTRAN: Mi sad odlazimo.

SKANVINO: Neću vam poželeti sreću jer se nadam da je ovo sve ružan san i da ću uskoro da se probudim. Zbogom.

BELTRAN: I ja takođe. Zbogom.

MRAK

Scena IV

POČA: I ju, što nas daleko premestiše Panto!

G-ĐA LEONOR: Na stranu što je daleko od mora, ali sigurno ima puno komaraca, a ti znaš da su oni propast za mene.

POČA: Ceo put si prećutao, sav si pokunjen.

G-ĐA LEONOR: Ajde sine, glavu gore ima i gorih stvari u životu.

POČA: Na kraju krajeva, to je ipak samo grad (Nađe crknutog miša.). Svuda bi nam po nešto smetalo. (Gleda kroz zatvoren prozor, pokušava da ga otvori.) Bilo bi nam još gore da su nas poslali na visoravan. Ovde bar imamo veliku reku, moći ćemo da se kupamo, da pravimo izlete do divljih plemena.

G-ĐA LEONOR: Pa šta se to događa s tobom sine? Šta te toliko brine? Kaži svojoj mamici.

PANTOHA: Ništa mama, ništa. Dobro sam, stvarno mi nije ništa. Da, da, ništa. Mhm, a ono je Amazon. (Pomaže Počiti oko prozora; uspeva da ga otvori, kvaka ostaje kod njega u ruci a može i ceo prozor, zapuhne ga vreo vazduh koji ga konačno omami i ta promena je jako vidljiva.)

POČA: I ju, kakav pakao. (Stavlja naočare.)

G-ĐA LEONOR: Valjda će da proradi ventilacija.

POČA: Svih ovih dana si bio nekako zablesavljen. Sanjao si otvorenih očiju, reč nisi progovorio. Nikad te nisam videla tako izmenjenog Panto.

PANTOHA: (Omamljen.) Bio sam nespokojan zbog novog premeštaja, ali sada je to prošlo. Dakle, ovo je naš novi dom. A ovo je naš krevetić. (Skače.) Mama, pa ti još nisi ni videla svoju sobu. Evo sa’ ću da ti pomognem da preneseš kofere. Samo polako. Ti se lepo raskomoti i malo odmori u svojoj sobici.

POČA: (Izuva se.) Nemaš razloga za neraspoloženje. Ti si vojnik, zar ne? Znao si da mogu da te pošalju bilo kuda. A Ikitos i nije tako loš? Ima miševa, a to znači da ima i mačaka, a gde su mačke tu je i obilje hrane.

PANTOHA: (Približava se, vreba.) Imaš pravo. Verovatno sam se navikao na Čiklajo. Ali dajem ti reč da je sve prošlo. Kakva vrućina, zar ne mala? Sve je tako vruće. Aha!(Skida se naglo i ostaje u nekim smešnim tigrastim gaćama.)

POČA: Što se mene tiče, ovo može da prođe samo kao privremeni smeštaj dok ne odemo u Vojno naselje.

PANTOHA: A zar ne misliš da bi bilo romantično da dočekamo pitomca Pantohu baš ovde? (Polako se približava.)

POČA: Pitomca Pantohu?! Ozbiljno pričaš?! Već možemo da ga naručimo?

PANTOHA: Zar ti nisam obećao bebu posle ovog unapređenja? Biće Loretanac, kako ti se čini, a?

POČA: (Tapše rukama, raduje se.) Divno Panto! Joj, kakva sreća! Mali pitomac, Pantuljče junior!

PANTOHA: Treba ga napraviti što pre, da bi što pre stigao.

POČA: Stani, čekaj, ma šta ti je?!

PANTOHA: Dođi mala, kuda bežiš.

POČA: Jesi li poludeo, manijače?!

PANTOHA: Mali pitomac ne treba da čeka. Treba odmah da ga napravimo.

POČA: Ali tek je jedanaest sati ujutru i tek smo stigli s puta. Nisi ni ruke oprao.

PANTOHA: Dođi, dođi, ne brini ništa - imam treću ruku čistu kao sunce.

POČA: I ju, Panto?! Ma pusti me, čuće nas tvoja majka!

PANTOHA: I ona je bila mlada.

POČA: Cepaš mi suknju... Ne mogu da te prepoznam, ti si obično smeran, šta li te je sad spopalo. Pusti me!

PANTOHA: Ohoho... Tigar je bio u pravu - topla vlaga, užareni vazduh, krv ključa na sve strane.

POČA: Ti si načisto pošandrcao.

PANTOHA: Ajde, štipni me gde volim. Uvce, uvce.

POČA: Stid me danju Panto.

PANTOHA: A ti lepo stavi naočare za sunce. (Stavlja joj naočare i šešir.)

POČA: Zar ne treba da ideš u štab? Šta ako zaspiš posle? A i Alisja samo što nije stigla.

PANTOHA: Časkom se istuširam pa sam budan. Ajde nemoj da zabušavaš nego štipkaj uvce. Seks na eks.

G-ĐA LEONOR: Ju-hu, golupčići! Kakva je to cika i vriska? Pa niste valjda već skočili u krevet?! Toliko toga treba da se uradi. Ajde sine, šta si se ukopao. Nije valjda da se stidiš rođene majke, pa ja sam ti ga prala. E, kao da je juče bilo.

POČA: (Zajedljivo.) I prosto Vam je žao što ste prestali.

G-ĐA LEONOR: Donela sam pićence da nazdravimo. Dosta je bilo tugovanja!

PANTOHA: Mama, znaš da ne podnosim alkohol.

G-ĐA LEONOR: Ajde, ajde nećeš umreti od male čašice.

POČA: (Dovikuje Panti koji se oblači iza paravana.) Koliko ćemo još morati da boravimo u ovoj groznoj rupčagi?

G-ĐA LEONOR: Da, da, jedva čekam da se prebacim u Vojno naselje.

PANTOHA: Bojim se da će ova rupčaga morati da bude naš novi dom.

POČA: Kako?! Nemoguće!

G-ĐA LEONOR: Opet ti je nedostajalo karaktera sine.

PANTOHA: (Pojavljuje se u neukusno drečavom odelu, šeširu, lažnim brkovima.) Moram da sa vama dvema obavim kratak informativni razgovor bitan za dalji život naše porodice.

POČA: I ju na šta ličiš! Nećeš valjda takav u Komandu! A uniforma!?

PANTOHA: Moj novi premeštaj i unapređenje se odnose na nov vid posla. Ja u stvari prelazim u neku vrstu ilegale. Zapravo, nema skrivanja nego svi mi dobijamo nov identitet. Ja i dalje, hm, radim za vojsku, ali kao civilni faktor. Eto to je sve što mogu da vam kažem. Moj novi zadatak je jako težak i naporan, tako da će mi biti neophodna vaša podrška u svemu. Niko ne sme da zna da sam ja kapetan, ni da imam bilo kakve veze s vojskom. Ako se neko bude raspitivao čime se bavim reći ćete trgovinom. To je širok pojam.

G-ĐA LEONOR: Da živimo kao obični civili, jao šta doživeh, jadna ja…

POČA: Je l' to neka specijalna misija? Radićeš za obaveštajnu službu? Tajni agent? Zato si ti bio tako ćutljiv ovih dana.

PANTOHA: Morate imati na umu da je u pitanju vojna tajna od velike važnosti, tako da vas molim da me poštedite bilo kakvih pitanja.

G-ĐA LEONOR: Kakva vojna tajna, kakvi bakrači - nećeš valjda da kriješ nešto od svoje mamice?!

POČA: Ja nemam nikakvih tajni pred tobom. Ako mi ne ispričaš, ti ćeš biti na gubitku… nema više štipkanja gde voliš, nema sitnih ugriza po vratu.

G-ĐA LEONOR: Nema ni pite s papajom posle ručka.

PANTOHA: E sad je dosta, neću da dozvolim da me ucenjujete.

POČA: Kako hoćeš mili, kako hoćeš.

G-ĐA LEONOR: Zar špijun, sine moj?!

PANTOHA: Pa recimo… grubo rečeno.

POČA: Joj, što je to uzbudljivo. A je l' moraš da ideš tako uparađen?

PANTOHA: Moram da ne bih bio sumnjiv.

G-ĐA LEONOR: Ne brini i rođena majka te je jedva prepoznala.

POČA: A meni baš ovako izgleda sumnjivo.

PANTOHA: Raspitao sam se ja unapred kako se ovde oblače i kakva je moda, ništa ne brinite. Eto, to sam imao da vam saopštim. Sad moram da krenem.

POČA: A gde to?

PANTOHA: Poča…

POČA: Mala provokacija.

GLAS OD SPOLjA: Pralja, stigla je pralja. Ima li veša za pranje!?

POČA: (Dovikuje.) Nema! Zar nije malo čudno što ima ovoliko pralja po ulicama?

G-ĐA LEONOR: Pa i nije. Ovde je takva vrućina, čovek se preznoji svakih pola sata. Ko će sve to sam da opere.

(Pantoha se sudara na vratima s Alisjom, oboje se zbunjeni, na brzaka se pozdravljaju.)

POČA: Alisja! Tako mi je milo što te vidim! Upoznaj se: ovo je moj suprug Panteleon Pantoha… trgovac. A ovo je Alisja, moja školska drugarica.

ALISJA: Milo mi je. Dobro došli na Ikitos.

PANTOHA: (Sav smeten.) Hvala, ovaj izvinite molim Vas, ali ja jako žurim. Imam sastanak u gradu. Nadam se da ćemo se ponovo videti. (Poči.) Ko zna koliko ću da se zadržim, nemoj noćas da me čekaš.

ALISJA: Evo donela sam takači. To je na Ikitosu najpopularnije jelo.

G-ĐA LEONOR: Mmm, lepo miriše.

ALISJA: Ovde kod vas je baš vruće, kao da ne radi ventilacija.

POČA: Pa i ne radi. Izvini ali mi tek što smo stigli, imam samo viski da te poslužim.

ALISJA: Baš sam se iznenadila kad sam dobila telegram od tebe. Mora da je prošlo bar deset godina kako sam napustila školu i preselila se ovamo, a od starih drugova ni traga ni glasa.

POČA: Sve se odigralo vrlo brzo: u petak smo saznali za premeštaj (Zbuni se.), to jest da je moj muž ovde dobio posao i eto nas već danas tu. Mario mi je rekao da si se ti odselila ovde. Prava sreća da nisi promenila adresu.

ALISJA: Je l' to onaj što nam je podvalio na ekskurziji prašak za pecivo umesto koke i nagovarao da se kresnemo u klonji?

POČA: (Neprijatno joj je zbog g-đe Leonor.) Mene nije ništa nagovarao. To si ti nešto pomešala.

ALISJA: A kao nije... E on je bio frajer i po. Jel’ i dalje zgodan kao što je bio?

POČA: Ja se ni sa kim ne družim iz škole. A Mario je radio u bakalnici preko puta mene, pa sam ga viđala ponekad. Sada ima oko 100 kila.

ALISJA: Bože, ala vreme prolazi.

POČA: Kao da smo juče sedele u dvorištu škole.

ALISJA: I pušile travu krišom.

POČA: I tako...

ALISJA: Pa… da... tako, onako… (Pauza.)

POČA: Malo tako… malo onako…

G-ĐA LEONOR: (Shvati da je suvišna i da zbog nje ćute.) Poneću ovo u kuhinju.

POČA: Nepodnošljiva je. Pravi gnjavator. Sedela bi ovde do sutra. (Uzdahne.) Tako mi je drago da bar nekog poznajem u ovom gradu.

ALISJA: Uopšte se nisi promenila, znaš.

POČA: Sem što imam pet kila više i prve bore, zaista se nisam promenila.

ALISJA: Ponekad mi nedostaje naš Čiklajo.

POČA: Nisi ništa propustila. Mi smo odande otišli pre tri godine. Tamo je uvek monotono i dosadno.

ALISJA: Mora da je uzbudljivo seliti se tako iz grada u grad.

POČA: Panta mnogo radi, i mogu ti reći da nam nije neuzbudljivo.

ALISJA: A... A čime se bavi tvoj suprug?

POČA: Nešto u vezi trgovine. Ne pričamo mi mnogo o tome, pošto se ja uopšte ne razumem u te stvari. Eksport, inport…

ALISJA: Nemoj ništa da mi pričaš. Ma, najvažnije je da donose lovu u kuću, zar ne?

POČA: Pravo da ti kažem, draga moja, dolazak u Ikitos mi nije prijao, ali mojoj svekrvi je preseo. Tamo u Čiklaju je bila srećna. Nije se odvajala od onih starudija iz vojnog naselja, stalno je pozivala te punjene ptice na čaj.

ALISJA: Kakve veze sad ima vojska s vama?

POČA: Pa ima... veze... da, ona je ćerka generala i to su sve porodični prijatelji… iz detinjstva…

ALISJA: Ovde ima dosta vojnika. Mnogo su nestašni. Ako hoćeš možemo po podne da se prošetamo do Moronakoče da vidiš redove automobila gde parovi rade one stvari.

POČA: Eh, odistinski rade?

ALISJA: Da, jednu su zatekli kako se klacka na poručniku civilne garde u poslednjem redu bioskopa.

POČA: Ma, nemoguće.

ALISJA: Izbio je čitav skandal. Poručnikova žena je dotrčala na lice mesta i umalo nije zadavila onu drugu.

POČA: Ma ti mene lažeš, zar stvarno rade, baš RADE one stvari usred filma i to u kolima, na neudobnim sedištima i to pred svima?

ALISJA: Pa eto, izgleda da rade, jer su nju uhvatili bez gaća, a njega s kanarincem van pantalona.

POČA: Ja ne znam, ali moj Panta je skroz poludeo jutros kad smo stigli. Pretvorio se u divlju zver.

ALISJA: Nemoj to da te čudi, moj muž je, doduše, bio potentan i dok smo živeli u Čiklaju. Stigla bi ga želja jednom u deset ili 15 dana. A ovde... Postao je toliko zločest da me spopada svaki dan i stalno moram da mu smirujem hormone. Osetićeš sama i na svojoj koži.

POČA: Mislim da sam već osetila. Panta me je spopao čim smo došli, sve kao pod izgovorom da pravimo bebu.

ALISJA: To je od klime. Ponekad mi dođe smešno kad vidim da se onaj moj napalio. Najčešće mu dođe preko dana posle ručka, pa me odvlači u sobu da prilegnemo, šatro zbog varenja, ali naravno, ja mu ne dam uvek.

POČA: Kako imaš srca da ga mučiš?

ALISJA: Pustim ga tek kad se razjari od požude. Ponekad me budi u cik zore sa svojim uspaljenim ražnjićem.

POČA: I ju, ma šta kažeš? Valjda će se Pantuljče primiriti kad mi poraste stomak.

ALISJA: A šta ako se pod izgovorom da si se ugojila tvoj mužić spetlja s nekom Loretankom? Ovde retko koji muškarac može da odori čarima noćnog života.

POČA: To mom Panti ne može da se desi. Nema šanse.

ALISJA: Ikitos je poznat po vrućim ženama i ljutoj hrani. Takači je smrt za stomak.

POČA: I jao, a g-đa Leonor ne sme da jede ljuto. Čim pojede malkice sva se iskrivi od želudačnih grčeva, i dobije proliv i gasove, pa crveni od stida jer ne može da se uzdrži pa se upuva preda mnom.

ALISJA: Ko bi rekao da ti možeš da budeš tako zlobna. Ti i ja ćemo se divno slagati.

POČA: Pusti je - toliko je opsednuta svojim sinom da me to ponekad plaši. Stalno ga veliča. Ko o čemu - ona o svom sinčiću.

ALISJA: Ne brini - ovaj gradić je prepun dešavanja, tako da ona verovatno neće imati vremena da misli po ceo dan na sina. Možda nađe nekog matorca za zabavu.

POČA: Daj Bože da bude tako. Doduše, sažaljevam tog nekog unapred.

ALISJA: Sada ti je glavna atrakcija svetac sa krsta.

POČA: A, čitala sam o njemu.

ALISJA: Žene se lome oko njega, ali on ih i ne primećuje. Po meni je isuviše kržljav.

POČA: Pantoha poludi kad ga spomenem.

ALISJA: Verovatno je ljubomoran.

POČA: Ja mu nikad ne dajem povoda za ljubomoru.

ALISJA: E tu grešiš draga moja. Malo ljubomore je uvek odličan začin kod predigre. Veruj mi. (Vidi da se Poča malo zbunila, bodri je.) Baš mi je milo da sam te videla posle toliko vremena. Videćeš, ovde i nije tako loše.

POČA: I meni puno znači što nisam ovde potpuno sama, bez prijatelja.

ALISJA: Ne brini, upoznaću te sa svim svojim prijateljicama. Mi žene umemo ovde da se provedemo i bez muževa koji rade po ceo dan i dolaze u pola noći. Naš moto glasi: Šta ti fali, ti uzmi. Volimo dobar provod. Seks, droga i rokenrol.

POČA: Alisja, plašim se da ja nisam baš tako slobodnih shvatanja.

ALISJA: Ne brini, moral iznad svega. Idem ja sada da se malo raskomotiš i odmoriš, pa ću doći po tebe uveče ako hoćeš da se prošetamo, da ti pokažem malo okolinu.

POČA: Jedva čekam. Dođi po mene u šest.

ALISJA: Mora da se šališ. Ovde pravi život počinje tek oko ponoći. Nemoj ništa da se plašiš, mi smo sve verne svojim muževima. Mogu da se opkladim da ti je ovaj tvoj rekao da legneš noćas i da ga ne čekaš. A?! U svakom slučaju ćeš doći kući pre njega.

POČA: Mhm dobro, ti dođi oko deset.

ALISJA: Rekla sam ti da je Ikitos poznat po ljutoj hrani.

POČA: Nije mi je žao uopšte. Ta matora kokoška mi stalno nešto zvoca.

ALISJA: Bar vam nikad nije dosadno. Večeras dolazim po tebe oko deset da ti pokažem šta je pravi provod. Obuci što kraću suknju.

POČA: Alisja, ne bih baš volela da preteram prvo veče.

ALISJA: Niko nije umro od suviše seksa i zabave. Šalim se…vidimo se.

G-ĐA LEONOR: Jel’ otišla ta vrtirepka?

POČA: Jeste, gospođo Leonor.

G-ĐA LEONOR: Uopšte mi se ne dopada ta mala. Nekako mi smrdi.

POČA: Pa kako možete tako?! Ne znate je ni pet minuta.

G-ĐA LEONOR: Ne treba meni mnogo da procenim. Ja takve mirišem na kilometar.

POČA: A ona vam smrdi?

G-ĐA LEONOR: Smrdi, nego šta. Vidi se da misli samo na jednu stvar.

POČA: Zaista mislim da preterujete... Bila sam sa njom u istom razredu 8 godina i sigurna sam da vaša priča nije na mestu.

G-ĐA LEONOR: Prava lucprda.

POČA: Ona možda ima savremenija shvatanja od nas, ali sam sigurna da je smerna supruga i dobra majka.

G-ĐA LEONOR: Polako, videćeš da sam bila u pravu.

POČA: Stvarno nemam snage da se prepirem.

G-ĐA LEONOR: Tebi zaista smeta sve što ja kažem.

POČA: Ne, samo imam blagi utisak da je sve što kažete usmereno protiv mene.

GLAS: (Od spolja.) Pralja, stigla je pralja.

POČA: I ju, evo ih opet. Baš sam umorna. Leći ću malo da se odmorim

G-ĐA LEONOR: Uh, opet me je uhvatilo, ta tvoja je stavila otrov u hranu. Uh... (Istrči.)

POČA: (Uzdahne i legne da spava.) Panto, Panto u šta si nas to uvalio?!

MRAK

Scena V

PANTOHA: Dobar dan! (Seda za šank.) Molim jedno pivo.

KELNER: Vi ste ovde novi, gospodine?

PANTOHA: Upravo sam stigao u Ikitos, upoznajem grad.

KELNER: Dobro došli u grad provoda i preljube. Izvol' te pivce - led ledeni.

PANTOHA: Ovo je klub “Opa cupa”, zar ne?

KELNER: Da, da - slavni “Opa cupa”. Ali nema puno gostiju, jer je ponedeljak.

PANTOHA: Hteo bih, ovaj, nešto da doznam, znate, hm, ako je naravno moguće da se takva informacija sazna od Vas, jel’te, pa recimo, zanima me nešto… ovako, pa tako... samo informacije radi…

KELNER: Ovaj grad sem što je prepun poroka, poznat je i po korupciji. Naravno, neki se stide da to priznaju, ali ja nisam od takvih. Dakle, svaka informacija se plaća. (Pantoha ga jedva razume, i kad ovaj pokaže na novčanik iz kog je platio pivo - shvata i daje pare kelneru.)

KELNER: Hteli biste da saznate gde se mogu nabaviti kvalitetne cica-mace?

PANTOHA: E, to!

KELNER: E pa onda ste na pravom mestu. Upravo u ovom baru nudimo širok dijapazon dobrih kurvica, a ni mi momci nismo loši. (Namiguje, pokazuje izvajanu stražnjicu )

PANTOHA: (Zbunjeno.) Ah, ja ne… mene interesuju samo, ovaj, devojke, mislim prave.

KELNER: No, šteta, ne znate šta propuštate.

PANTOHA: (Razgleda.) Vidim i nemate baš neki veliki izbor.

KELNER: Grešite, naprotiv, nego ste naišli u nezgodan čas: em je ponedeljak, em ih je dosta otišlo da vide brata Fransiska, sveca s krsta. Taj Vam je stigao iz Brazila i kažu da gde god da dođe napravi neko čudo.

PANTOHA: Samo nemojte da mi pričate o tom iz Brazila.

KELNER: Osmotrite malo bolje, može tu da se probere dobar batačić.

PANTOHA: Pa dobro, šta je - tu je. (Defiluju ženskice.)

KELNER: Pogledajte ko upravo stiže! Oh, Porfirio, dođi maco moja. Da ti predstavim gospodina, tek je stigao u Ikitos i zanimaju ga neka turistička obaveštenja.

PORFIRIO: Dudlice, cuclice i slično? Naravno gosn' . Biće mi drago da Vas upoznam s našim devojkama za tren oka. Jedva da će Vas koštati jedno pivce.

PANTOHA: Da, da uzmite pivo, pivce na moj račun.

PORFIRIO: Dakle…Tarifa je 50 sola u trajanju 15-20 minuta. To je za mediokritete i to slabo preporučujemo mušterijama. Ako zahtevate malo komplikovanije zahvate, lomatanja i savijanja, ono što neinformisani i zaostali koji ne znaju za slast nazivaju seksualnom nastranošću, e to je već nešto drugo. Izvodimo čitavu lepezu slatkih perverzija, od proste masturbacije koju izvodi curica ručno 50 sola, oralno ili pušenje 200, do kako se to beše stručno kaže.

KELNER: Analno opštenje.

PORFIRIO: Da! Do čina analnog opštenja koji se u narodu kaže Druga klasa s govancetom ili u auspuh - 250 sola; tzv poza 69 - 200 sola.

KELNER: Moja omiljena ja tebi - ti meni.

PORFIRIO: Ne prekidaj!

KELNER: Samo dočaravam.

PORFIRIO: Ima i lezbijski prizor, antički rečeno Sapfa, a ako želite da bičujete ili budete bičevani, obožavani, griženi i bodeni, e takva sladostrasna zadovoljstva…

KELNER: Oh, da da skrnavi mi telo.

PORFIRIO: Opet ti?! Vidi se da ti Alfonso nedostaje.

KELNER: Oh, moj Fo Fo. (Šmrca.)

PORFIRIO: Našeg Palomina je ostavio ljubavnik zbog jedne matore koze pune love tako da nemojte da obraćate pažnju na njega.

KELNER: Bolje reci krave, s onolikim sisetinama…

PORFIRIO: Dobro, zbog krave. Gde sam stao?

KELNER: Kod skrnavljenja, šta ću kad mi je samo to u glavi.

PORFIRIO: (Kroz smeh.) Dakle uživanja te vrste bi Vas koštala od 300 do 600 sola.

PANTOHA: E pa lepo…

PORFIRIO: Dakle, za šta ste zainteresovani?

PANTOHA: Ja… ovaj…

PORFIRIO: Ne, ne ne morate da žurite, samo polako. Možete i prvo da odaberete devojku, pa tek onda zahvat.

PANTOHA: Znate šta, nemojte pogrešno da me shvatite, Vi ste to tako lepo izrecitovali i dočarali, sve je to vrlo fino, ali…

KELNER I PORFIRIO: Ali?!

PANTOHA: Ali ja nisam baš lično zainteresovan za to… mene te vaše… usluge zanimaju… više s tehničke strane.

KELNER: I ju! “Tehničke strane”?! Da vi niste slučajno neki potkazivač gospodine? (Vadi pištolj.)

PANTOHA: Ja?! Sačuvaj bože! (Vadi mašinku.) Običan građanin.

KELNER: Onda - u redu. (Vrati pištolj.)

PORFIRIO: Ovakvih gostionica ima malo. Svega dvadesetak. Ova je jedna od retkih koja je za pristojne mušterije.

PANTOHA: Jel’te, a Vi imate veze po tim gostionicama? Prijateljice i tako to?

KELNER: Kinez je svuda gde ima kurvi. Zovu ga i Ču Vaj Bulju iz Belena.

PANTOHA: A šta je Belen?

KELNER: Belen, to je kraj veselih kuća, Venecija Amazonije, morate da odete tamo.

PORFIRIO: Svašta sam radio u životu i nije mi žao ni jednog minuta. Nisam stekao imetak i porodicu, ali iskustvo jesam. Kada bih napisao knjigu sigurno bi se obogatili. Radio sam šta sam stigao, menjao sam poslove i kafane, tucao sam... i mene su tucali.

KELNER: I od svuda su te izbacili zbog kurvanja i lopovluka. Hajde, otpevaj našem novom gostu šta ti je keva predskazala. Devojke! (Tapše rukama.)

Muzičko - igračka numera

Kinez koji se rađa bez love
lopov je il' kurva smrt kad ga zove
Kreše sve redom, krešu i njega
Kad si s Kinezom imaš svega.

PORFIRIO: Eh, moja mila mamica je sad na nebu. Uvek mi je govorila da svaku rupu treba zakrpiti. Razumete na šta mislim?! (Jadni Panta, jedva se snalazi, pa Kinez da olabavio situaciju veli:) ' Oćemo još jednu turu gos' n?

PANTOHA: Meni baš i ne prija alkohol.

KELNER: Ovde običaji nalažu da gost nikad ne odbija kad ga pozovu da pije!

ČUČUPE: Vidi, vidi, novo pilence.

PANTOHA: Rukoljub gospođo.

ČUČUPE: Za sad još uvek gospođica.

PANTOHA: Oh, molim Vas oprostite.

ČUČUPE: Ništa, ništa dešava se. Vrlo mi je drago da ste došli kod nas. Osećajte se kao kod svoje kuće. Možete čak i da prdite bez izvinjenja. (Pusti gas.)

KELNER: Imam utisak da ste se već odomaćili. (Daju mu još jedno piće da se povrati.)

ČUČUPE: Ovde dobro gostimo svakog ko ima da plati, osim onih vucibatina iz vojske koji uvek traže da plaćaju na rate.

PORFIRIO: Njih nabijam svojeručno na kolac koji mi uvek stoji isukan u gaćama. (Pantoha se zagrcne, svi se smeju.) Gos' n je došao iz…

PANTOHA: Lime.

PORFIRIO: Iz Lime i prijatelj mi je. Smesti će ovde svoju mašinu. Znaš već, servis za posebne goste. A stiže i naša maskota lokala.

DUDLICA: Bolje kaži knjigovođa, bifedžija i telohranitelj, seju li ti krmeljivu spopadnem s guza.

ČUČUPE: Pripazi na svoj rečnik ljubavi. Nećemo da nam novi gost pomisli da smo neka bagra.

DUDLICA: Znači ovo Vam je prvi put da dolazite u kuću Čučupe. A, pa nije ni poslednji, videćete.

PANTOHA: Bilo bi dobro da pogledam te vaše ribice.

ČUČUPE: Samo da se malo zaperu, pa ću sve da Vam pokažem sve. Bile su da vide brata Franciska, onog što se razapeo na krst kod jezera Morona.

DUDLICA: Crnelo se od rulje i džeparoša, mora da su imali puno posla. Odličan govornik taj brat Fransisko. Slabo smo razumeli šta je hteo da kaže, ali je uspeo da potrese narod. Svi su plakali.

ČUČUPE: Da se malo razveselimo - kuća časti. Palomino, jedno pivo i tri čaše.

PORFIRIO: Baš si se pretrgla. Znate li šta je Čučupe? To je najotrovnija zmija u Amazoniji. Već naslućujete karakter ove dame kad ima takav nadimak.

ČUČUPE: Zaveži ništarijo! To je zato što najbolje palacam jezikom od svih kurvi na celom Ikitosu. U Vaše zdravlje.

PORFIRIO: Zmijski jezik, baš tako. Ali ja da Vam kažem - ova kuća je najpoznatija u Amazoniji.

PANTOHA: Da čuo sam puno dobrih stvari o vama…

DUDLICA: Pogledajte samo inventar (devojke defiluju) - krivonoge, guzate, meleskinje, čak i jedna albinos. Čučupe mnogo pazi kad bira svoje osoblje. Vidi ovu dojčicu, kao bombona.

PORFIRIO: Kakva divna muzika, kao stvorena za igru. S Vašim dopuštenjem, da malo razdrmam kostur.

PANTOHA: Da popijemo još po jednu?

ČUČUPE: Može. Uvek može. Baš je simpatična mrcina ovaj Kinez. Nikad nema para ali daje štimung večeri.

PANTOHA: Voleo bih s Vama da popričam o poslu.

ČUČUPE: Ne znam šta nalaze u njemu, sve crkoše za njim. Gledajte ga samo kako se uvija. On uvek nađe dobru robu. Jedino se plašim da se ne predozira jednog dana.

PANTOHA: Voleo bih, kažem, da popričamo o poslu, dok sam još u stanju.

ČUČUPE: Da, da recite dragi gospodine.

PANTOHA: Možda će Vam zvučati u prvi mah čudno. Radi se o osnivanju Službe posetiteljki za garnizone, postaje i slično ili skraćeno S.P.G. P.S.

MRAK

Scena VI

PANTOHA: Joj, što me boli glava. I stomak me boli. Sve, sve me boli. Vrti mi se u glavi.

POČA: Kako i ne bi, kako te i ne bi sve bolelo?! A osim toga, baš mi je milo. Dolaziš u pet sati izjutra. Jedva si pogodio kuću klipane!

G-ĐA LEONOR: Tri puta si povraćao. Celu sobu si zagadio sine. Ovo je prava ekološka katastrofa. Nateraćeš nam sanitarnu inspekciju na vrat. Ali ne brini ništa, sve dok može tvoja mamica da počisti - dobro je.

POČA: Vi kao da odobravate ovu svinjariju.

G-ĐA LEONOR: Pa neću sad da ga ubijem što je malo više popio.

POČA: Samo mu Vi dajte za pravo, ali Vi ćete da vodite na lečenje Vašeg sina alkoholičara, a ne ja!

PANTOHA: Vas dve ste stvarno neumorne. Uh, uh, opet me hvataju grčevi.

G-ĐA LEONOR: Nećeš valjda iznova da povraćaš sine?

POČA: A nećemo ovako! Imaš sve da objasniš čim ti bude bolje. Ma šta ja to pričam?! Ima smesta sve da mi objasniš! Odmah!

PANTOHA: Joj, sve sam ti rekao, posao je u pitanju. Valjda ću se naviknuti na alkohol… vremenom.

POČA: Šta kažeš?! Šta si rekao?!

PANTOHA: Posao je posao. Dobro znaš da ne volim da pijem i izlazim noću. Za mene je ovo pravo mučenje.

POČA: Lažeš. Vojska nikad ne bi dopustila da cvet njenog roda orgija po javnim kućama.

PANTOHA: Poslednji put ti kažem da mi je posao takve prirode.

POČA: Hoćeš da kažeš da će tako biti i u buduće?! Legaćeš u sitne sate, napijaćeš se, šetati s kurvama i kurvarima?!

PANTOHA: Poča, molim te.

POČA: Kako si samo veselo ćarlijao s tom bludnicom! Kako ležerno i umiljato! Alisja i ja nismo mogle da verujemo svojim očima. U zemlju sam propala od stida!

G-ĐA LEONOR: Znala sam da ta mala veštica Alisja nešto sprema.

PANTOHA: A šta si TI radila u tom delu grada u jedan posle ponoći?!

G-ĐA LEONOR: Aha! Eto! Lepo sam rekla!

POČA: (Kroz plač.) Mi smo pošle da se prošetamo i da vidimo okolo šta ima. Samo iz automobila. Ja nisam htela… Alisja je htela da vidimo, samo da mi pokaže da vidim iz bliza, ja nisam htela…

PANTOHA: Da, da, išla si samo da vidiš izbliza. Možeš mama da zamisliš: pip šou s dva gola crnca a ona došla da vidi “samo iz bliza”.

POČA: E i imala sam šta da vidim. Moj Panta u društvu s najvećim šljamom Ikitosa.

PANTOHA: To je u okviru zadatka koji mi je poveren.

POČA: Ti i dalje uporno misliš da ja treba da nasednem na tu glupu priču? Aha, sad sam tek shvatila: ovaj skandal od večeras je poslovna večera, a one kurtizane su visoki vojni funkcioneri u ilegali, je li?! Kako sam uopšte mogla da posumnjam u tebe?! Al' te brzo uhvatismo! Mrcino pijana!

PANTOHA: Nemoj samo da vičeš, molim te.

POČA: Ma ima da urlam dok mi sve ne ispričaš od reči do reči. (Počne da peva neku falš pesmu na sav glas, g-đa Leonor izađe.)

PANTOHA: Prestani. Kad bih ti rekao, to bi bila katastrofa za moju karijeru, za našu budućnost, za malog pitomca, Poč. Našeg bebirona.

POČA: (Kad čuje “pitomac” razneži se.) Bio si sa drugim ženama, ti mene više ne voliš. Nisam više tvoj mali mišić Gricko.

PANTOHA: Poča, Počita, leđa me otkidaju, puca mi glava. Nemoj da plačeš, osećam se kao kriminalac.

POČA: Ti i jesi kriminalac. S kim si takav si. Bio si sa drugom, ja sam to videla rođenim očima.

PANTOHA: Nisam. Kunem ti se da nisam, za mene postojiš samo ti i tvoja slatka guza, ljubavi moja, veruj mi. Pogledaj me, da li sam ti ikad nešto lagao? Gricko?

G-ĐA LEONOR: (Ulazi g-đa Leonor.) Evo tople supice i lekić.

PANTOHA: Hvala ti mama, baš ti hvala. Mmmm, što je dobro. Odmah mi je bolje.

POČA: (Cinično.) No naravno, kad mamica spremi.

PANTOHA: Stvarno se osećam kao nov. Miluje organe.

G-ĐA LEONOR: E dobro, ako miluje mogu da idem na spavanje. Laku noć deco.

POČA: Iju, uplaši me! Šta ti bi?! (On se baca na nju.) Ma šta ti je napasniče?!

PANTOHA: Rekao sam da mi je bolje.

POČA: A to što te leđa bole, sad nikom ništa?!

PANTOHA: Dođi, dođi, patkičice, to što me leđa bole ne znači da mi je operativni organ neupotrebljiv. Vidi, vidi.

POČA: Ti si uobličenje perverznog đavolka Panto.

PANTOHA: Ohoho to, to. A ti si najseksipilnija, najmirisnija i najlepša žena u celoj Amazoniji. Ždrebice moja!

MONOTON GLAS SPOLjA: Pralja, stigla je pralja. Ima li veša za pranje?!

POČA: Čekaj, stani!

PANTOHA: Ma ne pada mi napamet. (Kidiše.)

POČA: Prestani. Imam dosta veša za pranje još iz Čiklaja, a ne mogu sve sama da stignem da operem. Tvoja mamica mi stalno prebacuje, a neće ni prstom da makne. Samo pred tobom izigrava vrednoću. (Ustaje u spavaćici, donosi korpu s vešom, usput komentariše) E baš su vredne, rade od ranog jutra. A ne kao ti i još mi ne daš da spavam.

PANTOHA: Požuri, požuri natrag moj Kamenko te spremno čeka.

POČA: (Dovikuje.) Evo stižem! Ovde, ovde uđite. Dobro jutro.

PRALjA: Konačno. O bože, još samo ovo da odradim pa idem kući. (Zavaljuje se u naslonjač.)

POČA: Mogla bih i onu tvoju košulju o noćas da joj dam da opere. Sva je u flekama. (Izlazi.)

PRALjA: Daj mi neko piće (Dovikuje.), i dve kocke leda!

POČA: (Vraća se donosi košulju u kojoj je bio Pantoha u sceni Opa cupa, dovikuje.) Molim?! Nisam čula, nešto ste rekli?!

PANTOHA: (Iznerviran.) Daj ženi to piće!

POČA: Dobro bre, zar moraš da vičeš? Majka ti spava. S ledom ili bez?

PRALjA: Zavisi da li ste za vruće ili hladne igrice. S obzirom da vas je dvoje tarifa će biti dupla, piće nije zaračunato. Znate, dugo nisam bila u sendviču, ali mogu da vam kažem da od viška nikad glava ne boli. (Merka Pantu.) Da odmah počnemo mačorčino. (Otkriva ga.) Uhuhu, nije loše - mogu da vam dam i popust.

PANTOHA: (Skiči, koprca se.) Poča, pomagaj, skini je sa mene!

POČA: (Nasrne) Ma ostavi ga kučko, to mi je muž!

PRALjA: Oho, pa vi ste sado-mazo par. (Vadi iz bisage bič.) Imate sreće da ste naleteli na mene. Retke su pralje s ovakvim alatkama. Ali za takvo zadovoljstvo treba odrešiti kesu. (Nastavlja neumorno da napada i pri tom mlati bičem.)

PANTOHA: A jaoj, ova je luda. Trebalo je da te mama nauči kako se ponaša u tuđoj kući. Ne bi trebalo da uznemiravaš pošten svet i usred jutra im ulećeš u krevet.

PRALjA: (Uživela se u ulogu.) Oh, moj gospodari, oprostite meni jadnici. Buhuhu!

PANTOHA: Ako ti se spava idi kući pa spavaj, a ne da spopadaš ljude čiji veš pereš.

POČA: Čuješ šta ti kaže?! Marš s mog kreveta. Smrdušo!

PRALjA: Veš, veš?! O kakvom je vešu reč?! (Odbaci bič.) Izvinite gos' n, ali da se mi razumemo - neću tako da se igram. Ja svoj veš redovno perem i niko ne može da mi kaže da smrdim. Evo pomiriši. Aroma rendana lubenica.

PANTOHA: (Pred plač.) Bljuc, i ovako mi je muka.

POČA: Ma kako koji veš, šta se praviš luda, je l' mi ceo bogovetni dan urlate kod prozora (Karikira, dok se Panta bori s naletom povraćanja.) Pralje, pralje! Evo ti sad pa peri, neću valjda ja da perem za svoje pare.(Utrapi joj korpu s vešom.) I sutra do podne da bude gotovo!

PRALjA: Ček' bre! (Vraća joj korpu.) Ko kaže da ću ja da vam perem taj veš?! Kakva je ovo luda porodica?!

POČA: Pa jesi li ti pralja ili nisi, a?!

PRALjA: (Smeje se grohotom.) Vi ste mislili da sam ja peračica veša. Hahaha, kako je to smešno.

PANTOHA: Pažljivo Poča - možda je pobegla iz ludnice, možda je udvojena ličnost. Takvi bolesnici su naročito opasni.

PRALjA: Gde vi živite? Pa ljudi moji, Ikitos je prepun kurvi koje se zovu Pralje i vi to niste znali. Hahaha... i vi ste mislili da ja perem veš, u šest ujutru?!

PANTOHA: Ku... ku... kurva.

POČA: Ovo mora da je neka nameštaljka.

PANTOHA: Ovo je prevršilo svaku meru. Smesta mi se vuci iz kuće, ti bludnice jedna, sram da te bude. Ku-ku meni, propao sam… zar u kuću prostitutka da mi uđe?

POČA: Marš napolje, droljo! Mog si muža htela da otmeš? Sad moram da dezinfikujem pola kuće. Fuj, marš, marš!

PRALjA: Umukni kokoško! Šta urlaš?! Ovde ionako smrdi kao u najgorem svinjcu. (Izlazi.) Samo sam džabe gubila vreme. Kakve ste vi budale.

G-ĐA LEONOR: Šta se dešava, kakva je to galama. Vi mi baš ne date da spavam.

PANTOHA: Ništa mama, propustila si da uživo vidiš scenu “ Poča kun-fu majstor”.

G-ĐA LEONOR: (Sanjivo.) Znaš sine i ja sam vodila ljubav kao mlada, ali nisam vikala kao da me živu deru. Reci joj da te poštedi bar dok ti se ne smiri stomak. I da znaš mnogo smo je razmazili. Ako je sve u redu idem da nastavim da spavam.

PANTOHA: Sve je u redu mama, samo ti idi da spavaš.

PANTOHA: Poča, na šta to ličiš?

POČA: Lepo sam joj pokazala, gadura jedna, ona će meni.

PANTOHA: (Začikava.) Nemoj da si na kraj srca, možda je vredelo pokušati, iskustva radi.

POČA: A to bi ' teo, aaa… videla sam kako je gledaš. Ne bi se ti puno dvoumio, je li? Pa kako si započeo karijeru, ne bi me začudilo… A svuda ih ima na ovom prokletom ostrvu. Kako hodaju, nekako koketno i jebozovno (Imitira.)

PANTOHA: Poča? Kako se to izražavaš?

POČA: Da,da - jebozovno razmahuju zadnjicom kao da one jedine imaju po dva guza. A misliš da ih vređa kad im dobacuju muškarci? One ih samo tako drsko pogledaju u oči, da ti dođe da ih odmah počupaš za kosu.

PANTOHA: Kao što si ti ovu. A dobro si joj pokazala, mala. Dođi sad da nadoknadimo propušteno.

POČA: Čekaj samo…ma neću ovu čašu ni da perem, sa zadovoljstvom ću da je bacim u đubre. (Izlazi, vraća se, malo raščešljava kosu.) Juče sam čula u robnoj kući “Platiš pet, dobiješ šes' “dok su dve šiparice ćaskale. Jedna kaže drugoj: ”Jesi se već ljubila s nekim iz armije? Ne. Što pitaš?“ - kaže druga. “Strašno se ljube.” Nisu obraćale pažnju što ih je čulo pola prodavnice. Takve su sve od reda. Drske i bezobrazne. A misliš da se zadovoljavaju samo poljupcima? Ma kakvi, Alisja mi kaže da ove đavolice počinju s većim nestašlucima još u osnovnoj školi i sve znaju oko začeća, pa posle udaraju u veliku predstavu da muževi pomisle da su nevine. (Dok ona priča Pantoha tone u san, a svetlo se polako gasi.) Užas jedan. Dođi sada kod tvog mišića, vidi šta imam za tebe. Panto? (Vidi da spava, poljubi ga.)

MRAK

Kraj prvog dela

Scena VII

BELTRAN: Uzmi mač, ubij zmaja! On živi u nama. Kada ga ugledaš i tvoja snaga će postati moja, ti ćeš da veruješ! Čitav zakon će biti ono što hoćeš! Ljubav je zakon. Ljubav pod voljom. Svaki muškarac i svaka žena su zvezde.

(Detetu.) Dođi i prati me i potčini mi se! (Škropi ga.) Ha, poprskam te i bićeš čist, bićeš svetliji od svetla! U tebi palim vatru, Večiti plamen istine! Sada, braćo i sestre, započnimo put traženja svetla! RUAH, NEŠAMAH, AKAŠOM! (Svi ponavljaju, on uzima mač.) Sad slušaš čarobni glas, pripremi se da budeš anđeo, pripremi se da budeš čist i lak!

MRAK

Scena VIII

G-ĐA LEONOR: Ručak će uskoro biti gotov. Danas isprobavam nov recept. (Izlazi.)

POČA: Uopšte joj ne verujem, mora da nas truje.

PANTOHA: Šta to pričaš Poča. (Pevuši.)

POČA: Da, da. Znaš li kuda ti je majka išla kad je pravila one tajne izlete za koje nije htela da nam kaže. Išla je u crkvu Svetog Avgustina.

PANTOHA: To i nije tako loše, bolje da bude pobožna nego da čita horoskop.

POČA: (Šapuće usplahireno.) Da, ali u podrumu te crkve se okupljaju “braća” i ”sestre” zbog policije.

PANTOHA: Počela si mnogo da fantaziraš... Što noću i nije tako loše.

POČA: Objasni mi onda, kako to da se ona nekom čudnom igrom slučaja uvek nađe na mestu tolikih nesreća? Kad god razapnu nekog, tu je i ona. Evo i prošle nedelje - isto.

PANTOHA: Dobro znaš da je zbog tog slučaja doživela šok i bila tri dana u bolnici.

POČA: Bože, tako me plaši…čak imam utisak i da se fizički promenila. Izobličila. Vidi u šta nam je pretvorila kuću.

PANTOHA: Mila moja, hvata te uobičajena paranoja pred porođaj, ništa više. Meni ne smeta njeno ponašanje. Na život treba gledati s vedrije strane.

G-ĐA LEONOR: Evo, sve je spremno. Još pet minuta.

PANTOHA: Danas je baš lep dan. Zar ne?! (skače, đipa ) Jeste li za ples, madam? Da razdrmam kostur. Ne?! Oh, kakva šteta. Moram sad da odgalopiram jer imam jedan kratak telefonski razgovorčić da obavim, odmah se vraćam. Njišt… (Veselo izlazi kreveljeći se kao konjić.)

G-ĐA LEONOR: Šta li je s Pantom danas? Nama je srce sišlo u pete zbog onog što se desilo sirotom detetu, a on raspevan kao ptica.

POČA: Baš mi je žao zbog Vas, jadna g-đo Leonor. Ako mene, koja sam samo čula i čitala o tom gnusnom zločinu, noću muče more i budim se očajna misleći kako razapinju na krst mog malog pitomca, mogu misliti kako je Vama, koji ste rođenim očima videli razapeto dete.

G-ĐA LEONOR: Trebalo je da mi bude jasno čim sam izašla iz taksija. Ali ništa nisam shvatila, baš ništa. Počita veruj mi, iako sam primetila da je “Kovčeg” puniji nego obično i da su svi bili, šta ja znam, histerični, nisam ni slutila da će to da se desi. Molili su se, plakali, bilo je elektriciteta u vazduhu, a povrh svega je grmelo.

POČA: Nemojte više o tome. Lekar Vam je rekao da ne mislite na to dete, a i meni je to rekao, setite se. (Pauza 10 sekundi, ali ne može da izdrži.) Blagi Bože, siroto dete. Jeste li sigurni da je već bilo mrtvo kad ste ga videli? Ili je bilo na samrti?

G-ĐA LEONOR: Da, mislim da je već bilo mrtvo.

POČA: A zar se ne priča da su ga razapeli čim je počeo pljusak?

G-ĐA LEONOR: Nije se ni mrdalo ni plakalo, bar kada sam ga ja videla. A ja sam ga videla sasvim izbliza. Čak sam mogla da osetim njegov blaženi miris.

POČA: (Jeca razrogačenih očiju.) Je l' istina da su se “braća” i “sestre” mazali krvlju koja je liptala iz njegovih ručica i nožica? I da je to anđelče bilo bez trunke krvi kad su ga pronašli?!

G-ĐA LEONOR: (U transu.) Okice su mu bile zatvorene, a glavica mu je pala na grudi, kao neki mali Isus. Izdaleka je izgledalo kao neko malo majmunče. Pridružih se povorci, te stigoh do podnožja krsta i onda shvatih…Kad sam dotakla njegovu krv obuzelo me je čudno osećanje pročišćenja, kao da su mi svi dosadašnji gresi oprošteni. (Izvodi koreografiju iz prethodne scene.) Kuku meni, i na samrti će mi se priviđati to malo dete.

POČA: (Počinje histerično da plače.) Jadno dete, jadno dete.

PANTOHA: Smiri se dušo, nemoj više da misliš na taj nesrećni slučaj. Od sada je najstrožije zabranjeno da se u ovoj kući misli i pominje priča o ludacima iz ˛ Kovčega˛ i razapetom detetu. Da ne bi ni ti ni mama to smetnuli s uma, okačiću ovaj plakat. (Kači ga na zid zadovoljno.)

G-ĐA LEONOR: Bolje skini ovaj plakat sine, kad god budemo pročitale: Zabranjeno misliti i pričati o malom mučeniku, Počita i ja ćemo samo o tome da mislimo i pričamo. (Izlazi da donese ručak.)

POČA: Šta sve tebi neće pasti na pamet! (Pauza.) Da si samo video kako opisuje onaj zločin s detetom. Kao da je u pitanju neka zabavna igra. Samo sam čekala kada će da zgrabi nož i nasrne na mene.

PANTOHA: Sad je stvarno dosta Počita.

G-ĐA LEONOR: U pekari Abdona Lagune koji je inače bio “brat” počeli su da prave vekne u obliku mučenika iz Moronakoče. Zovu je vekna - dete i narod ih kupuje u ogromnim količinama, pa sam i ja kupila da probamo.

POČA: Meni je muka.

PANTOHA: Ja ću da gricnem glavicu i ručicu.

POČA: Panto, kako možeš?!

PANTOHA: Pa istini za volju možda je malo nezgodno, ali moraš priznati da je vekna-dete najukusnija u Ikitosu. Zar ne misliš i ti tako, Poča?

POČA: Neka hvala, ja ću ovog puta bez hleba.

G-ĐA LEONOR: Samo, kako da vam kažem, to što su učinili zaista jeste strašno. Ali u suštini to nije bila zloba, nego strah. Bili su prestravljeni onolikom kišom, pa su pomislili da će tom žrtvom Bog odložiti smak sveta. Nisu hteli da mu učine ništa nažao, poslali su ga u nebo, pravo među anđele.

POČA: To je i najgore u celoj stvari.

G-ĐA LEONOR: Zar nisi videla kako su mu posle napravili mali oltar.

POČA: (Ironično.) Baš divno s njihove strane.

G-ĐA LEONOR: Jasno je da se ja ne slažem s takvom grozotom, Počita. Ali da ih poznaješ kao ja, shvatila bi da uopšte nisu loši. Neobrazovani jesu, ali nisu zli. To su radnici, zanatlije, običan narod. Većina ni ne zna da čita. Otkad su “braća” i “sestre”, više se ne napijaju niti varaju svoje žene. Ne jedu meso, čak ni pirinač.

POČA: Ali piju krv! Vi me plašite gospođo! (Drži se za stomak.) Iako ste istupili iz “Kovčega”, vi ste u duši i dalje “sestra”. S kakvom nežnošću pričate o tim, tim vampirima. Nemojte slučajno da Vam padne na pamet da dirate mog malog pitomca.

G-ĐA LEONOR: (Baca escajg.) Ako joj ne narediš da se izvini, ja odlazim iz ove kuće! Da razapnem svog budućeg unuka?! Misliš da ću preći preko takvog bezobrazluka. Samo zato što si trudna i nervozna (Istrči.) Sram da te bude!

PANTOHA: E draga, ovo od tebe nisam očekivao, stvarno si prevršila svaku meru. Idi sad i izvini joj se.

POČA: Nek se ta matora veštica izvini meni. Ti i ona ćete me još naterati da izgubim bebu zbog sekiracije. A šta ako zbog vaših prepadanja mali pitomac dođe na svet kao nakaza? (Kuka, prenemaže se.)

PANTOHA: Neće, ne brini. Nemoj da toliko preuveličavaš stvari.

POČA: Pa ne misliš valjda da sam želela da je uvredim. To je bila samo mala provokacija. Da vidim da li je zaista istupila iz tog “bratstva”.

PANTOHA: Ja i dalje mislim da si preterala.

POČA: Noćas sam opet isto sanjala Panto: tebe i mene razapinju na krst, a tvoja gospođa mama dolazi i zabada koplje meni u stomak a tebi u mišu-pišu. (Golica ga da ga odobrovolji, pridobije.)

PANTOHA: Još kafu da popijem i idem. A ti joj se u svakom slučaju izvini.

POČA: (Menja taktiku.) Ala greje. Dodaj mi ventilator. Ah, ah, gušim se. To je od novog recepta tvoje mame. Još će da me otruje.

PANTOHA: Nije ti to od hrane, već od malog pitomca. Sigurno se najeo, pa sad zeva i proteže se. Možda večeras dođe, šta kažeš? Lep datum - 14. mart.

POČA: Bolje da ne bude pre nedelje. Malo me je strah.

PANTOHA: Ma, kakvi. Zar nisi videla grafikon? Biće danas ili sutra. Jesi li poslušala doktora, jesi li se prošetala sinoć? Sa tvojom Alisjom? Važno je da se držiš plana i programa.

POČA: Aha, išli smo na sladoled kod Muse Trovača. E baš da te pitam, pošto se ti puno šetaš po gradu. Je l' znaš šta je to Pantilend?

PANTOHA: (Ukoči se.) Šta je šta?! Kako si rekla?!

POČA: Svi samo o tome bruje. Neki tipovi su pravili masne viceve kod Muse na račun žena iz - joj, kako je to smešno, pa Pantilend kao da dolazi od Panta!

POČA: I ju, upomoć! Gospođo Leonor! Dajte vode!

G-ĐA LEONOR: (Donosi vodu.) Evo, evo…(Poči.) Uvek ga zapitkuješ dok pije kafu. Nakašlji se sine.

POČA: Nisam ja ništa. (Panta se i dalje oporavlja.)

MRAK

Scena IX

SKANVINO: Gde je taj kapetan, deset i tri minuta a njega nema?!

BELTRAN: Pa s obzirom kako raspusan život vodi i bilo je za očekivati da kasni.

SKANVINO: Vrlo sam nervozan što moram da se vidim s tim licemerom. Kada sam juče dobio ovaj izveštaj, prepun bljuvotina i gluposti mislio sam da mi je došao sudnji čas. Mislite da nisam pogrešio što sam ga pozvao da dođe? Ovo su ipak vanredne okolnosti.

BELTRAN: Potpuno Vas podržavam generale... pozadinski.

PANTOHA: (Ulazi zadihan.) Dobar dan, ja se izvinjavam što kasnim, žena samo što mi se nije porodila, pa znate kako je.

SKANVINO i BELTRAN: (U glas.) Ne znamo!

PANTOHA: Vrlo sam se prijatno iznenadio kad sam dobio poruku da vam se javim. Nadam se da će ishod naših razgovora biti pozitivan.

BELTRAN: Da li ste pazili da Vas neko slučajno nije video?!

PANTOHA: Naravno, išao sam podzemnim putem kroz kanalizaciju.

SKANVINO: Počelo je isuviše da se priča o Službi posetiteljki. Stalno mi dolaze kojekakva pisma. Izbiće skandal!

PANTOHA: Ne brinite, mi sve radimo u potpunoj tajnosti. Vrlo je malo verovatno da je bilo koja vest u vezi Službe procurela.

SKANVINO: Kapetane Pantoha, juče sam na uštrb svojih živaca, a moram reći i morala pročitao Vaš izveštaj.

BELTRAN: Što je krajnje deprimirajuće delovalo na obojicu.

PANTOHA: (Ponosno.) Da li ste i pregledali grafikone, lično sam ih pravio.

SKANVINO: (Suzdržava bes.) Je l' se vi to šegačite sa mnom Pantoha?

BELTRAN: Zbijate šale s vojskom?!

PANTOHA: Ni najmanje. Vrlo ozbiljno i detaljno sam prišao izradi izveštaja.

SKANVINO: Deset hiljada usluga nedeljno?! To je delirijumsko preterivanje Pantoha!

BELTRAN: Da možda ne uzimate nekakve droge?

PANTOHA: Ne generale - to je naučna statistika. Pogledajte, poneo sam sa sobom kopiju grafova. Reč je o pažljivom, čak bih rekao - obazrivom proračunu. Evo vidite - ta brojka od 10 000 odgovara primarno psiho-biološkoj potrebi. A ako bismo pokušali da udovoljimo punoj muževnosti desetara i vojnika, cifra bi iznosila 53 200 usluga mesečno.

BELTRAN: Udariće me kap… ko vam je utuvio u glavu takvu budalaštinu? Ko vam je rekao da se puna muževnost može zadovoljiti pukim bludom i razvratom?

PANTOHA: Najistaknutiji seksolozi, psiholozi i biolozi, oče.

BELTRAN: Ja sam komandant, i molim da me tako oslovljavate!

PANTOHA: Oprostite, komandante. Evo slobodan sam da Vam dam detaljno objašnjenje jučerašnjeg izveštaja.

SKANVINO: (Očajan.) O, ne!

PANTOHA: Tu su izvodi iz dela Frojda, Heveloka Elisa, Vilhelma Štekela, Vajningera i Alberta Segina našeg zemljaka. Ako se budete zainteresovali imamo i literaturu u biblioteci Logističkog centra.

SKANVINO: Osim žena Vi raznosite i pornografiju po kasarnama?! Nečuveno!

BETRAN: Onaj kepec, vaš pomoćnik u garnizonu u Borhi razdelio je ove bljuvotine. (Vadi papir.) “Dve noći sladostrašća sa sijamskim bliznakinjama”, “Napaljene bakice” i “Život i stradanje Mare duple Škorpionke!”

PANTOHA: Eto vidite. Dobar glas daleko stiže. Funkcija tih tekstova je da se ubrza erekcija vojnika i da se time dobije na vremenu. To nam je obavezan detalj. Jedini problem je što su to jeftina izdanja koja nemaju kvalitetan papir pa se raspadaju posle 3-4 čitanja.

BELTRAN: Isuse, brate! Pa to znači da se raznos amoralnog materijala nije desio samo jednom na inicijativu onog kepeca, sotoninog sluge. Niko drugi, do sama Služba posetiteljki poklanja ta gnusna pisanija vojnicima. Strašno!

PANTOHA: Molim Vas! Moram da Vas ispravim oče, pardon - komandante. Ne dajemo ih bespovratno, jer nismo u materijalnoj mogućnosti da ih poklanjamo. Konvoj od tri ili četiri posetiteljke mora dnevno da se stara o 50, 60 nekad i 80 mušterija. Navedene knjižice su dale dobar rezultat i zato ih upotrebljavamo. Vojnik koji ih čita gotov je sa usluživanjem 2-3 minuta pre u odnosu na vojnika koji ne čita. A ti minuti su baš jako važni. Sve ću detaljno da vam objasnim.

BELTRAN: Ja ne mogu više ovde da ostanem ni trenutka. (Salutira.) Svačeg sam se naslušao danas. Nisam ni sanjao da Armija moje otadžbine može tako da se sroza. Ja moram smesta da vas napustim.

PANTOHA: Samo izvolite komandante, vidim da ste se uzbudili. (Pokaže mu na njegove nabrekle pantalone.)

BELTRAN: Kakav bezobrazluk! (Izleti.)

PANTOHA: Ništa lično, meni su takva zapažanja u sklopu profesionalne deformacije.

SKANVINO: Vidite do čega ste doveli. Čak jedan tako smiren vojnik kao što je komandant Beltran je pored Vas pao u vatru. U jučerašnjem izveštaju ste insistirali da Vas ponovo primim. Zašto?!

PANTOHA: Moje saradnice su iznurene i od njih ne mogu da zahtevam da više rade, izlažem se opasnosti da ih izgubim. Dakle, moja ideja je ova: neophodno je da se Služba poveća. Tražim odobrenje za proširenje jedinice na 15 posetiteljki.

SKANVINO: Što se mene tiče ne dolazi u obzir! Deset drolja na platnom spisku vojske je i više nego dovoljno. Na žalost, poslednju reč imaju stratezi u Limi. (Pritiska dugme, Tigar i Viktorija se pojavljuju na video-bimu.)

TIGAR: Vidi, vidi ko nam je došao. Čuo sam da ste se odlično snašli!

VIKTORIJA: Bravo Pantoha!

SKANVINO: Dajemo loš primer, opsedaju me danonoćno komisije s molbama da se Služba posetiteljki proširi i na civilni deo muškog stanovništva.

TIGAR: (Cinično.) Ma šta kažete?!

SKANVINO: Da, da. Ne možemo više da se pravimo ludi. Vest je svuda procurela. Preti nam skandal, lepo sam vas upozorio!

TIGAR: Vidi ti te pizdosere, prvo su se bunili što im naša vojska povaljuje žene a sad bi oni malo da povaljuju vojsku?! Nikad narod da zadovoljiš. Sledeći put ih izbaci napolje i nemoj uopšte da primaš te govnarske molbe. Jasno?!

SKANVINO: Meni je to jasno, a da li razumete da to traže ljudi i iz naselja koja su ranije živela u potpunoj biblijskoj čistoti?!

TIGAR: To samo pokazuje njihovu slabost.

VIKTORIJA: Pantoha kako se snalazite u novoj ulozi?

PANTOHA: Nije loše, sem što, tako, imamo malih nesuglasica, ali fino je. Ja sam bio slobodan da vas obavestim u vezi mog godišnjeg izveštaja o nekim bitnim stvarima.

TIGAR: Pretvorio sam se u uvo.

PANTOHA: Pripremio sam mali elaborat o neophodnom proširenju Službe. To je vrlo temeljita studija, probdeo sam čitave noći nad njom. Ukratko: mi smo uspeli da obezbedimo 500 usluga mesečno. A ako bismo pokušali da udovoljimo punoj muževnosti desetara i vojnika, cifra bi iznosila 53 200 usluga mesečno. Što je naravno nemoguće u ovom momentu. Brojka od 10 000 odgovara primarno psiho-biološkoj potrebi.

BELTRAN: Je l' čujete vi ovo?!

PANTOHA: Pošto je jednomesečni prosek nužne potrebe za ženama 10 471 usluga, bio bi nam (naravno u idealnim okolnostima) potreban stalni radni korpus od 2115 posetiteljki najviše kategorije koje bi radile puno radno vreme i bez prekida. U stvari… ovde nisam oduzeo aproksimativno pet-šest dana menstrualnog ciklusa, pa su ti dani neradni. Dakle, navodeći (ovo je sve u grubim crtama) mesečni prosek od 22 radna dana po posetiteljki SPGPS bi mogao da raspolaže kadrom od 2271 posetiteljki, tj. za 156 posetiteljki više nego što sam naveo. Da bi radni kadar mogao da obavi bar oko 3800 jednostavih i normalnih usluga mesečno, (tačno 14 puta manje od punog broja idealnih okolnosti) radeći puno radno vreme bez smetnji 20 puta dnevno neophodno je da se pređe sa 500 na 800 usluga nedeljno, tj. da se služba proširi na 15 posetiteljki. Ove brojke naravno su sve približne vrednosti.

SKANVINO: Ovo je strašno, ove cifre su nezamislive. 10 000 tucanja mesečno da bude ideal jedne armije?!

TIGAR: Odobreno, Skanvino. Ulaganje se isplati. Još uvek je jeftinije i efikasnije od broma u hrani koji nikada nije ni davao rezultate.

VIKTORIJA: Izveštaji su odlični. Otkad je stupila u dejstvo SPGPS smanjio se broj incidenata po naseljima, a vojska je zadovoljnija i ornija. Pantoha, regrutujte još tih 6 -7 posetiteljki.

SANKVINO: Ima dosta oficira koji se s tim ne slažu, smatraju da je taj organ nespojiv s oružanim snagama. Više puta su mi skrenuli pažnju.

TIGAR: Mi smo svoje rekli generale…(Isključe se.)

PANTOHA: Silno sam obradovan. Ovo pojačanje će nam dobro doći. Ako hoćete možete doći i lično da se upoznate s osobljem.

SKANVINO: Ja... ja ne mogu da verujem šta čujem svojim ušima.

PANTOHA: Ne, ne šalim se. Dobro se maskirajte i dođite. Još bolje ako imate neku devojku s dobrim preporukama za posetiteljku, sad možemo da je ubacimo na probni rad.

SKANVINO: (Toliko se iznervira da namerno lupi glavom u zid i onesvesti se.)

MRAK

Scena X

PORFIRIO: Tajna leži u Brazilki. Kunem ti se Čučupe. Sinoć je gazda upoznao kod Aladina Pandura i prosto se oduzeo. Nije uspeo da prikrije oduševljenje, samo što bale nisu počele da mu cure.

ČUČUPE: Je l' i dalje onako lepa ili je malo poružnela? Malkice? Nisam je videla otkad je otišla za Manaos. Samo tad nije znala ni pošteno da uštine mušteriju za pantalone.

PORFIRIO: Obara s nogu koliko je zgodna. A pored očiju, sisića i nožica kojim je uvek mogla da se podiči, sad je nabacila i veličanstvenu guzičicu. Nije ni čudo što je gazda odlepio za njom.

DUDLICA: Imaš pravo. Ona je prava ženska. To cenim - priroda je bogato obdarila.

ČUČUPE: Hoćeš da te udavim u reci, ti začetku gnjide?!

DUDLICA: Mala šala, majčice. Samo da te razbesnim. Za moje srdašce samo ti postojiš. Druge pice gledam samo s profesionalne strane. Profi deformacija.

ČUČUPE: Izdeformisaću ti ja glavu… A je l' joj gos' n Pantoha već ponudio posao?

PORFIRIO: Nije, ali je spominjao da nam trebaju nove trupe.

ČUČUPE: Bilo bi baš uzbudljivo da najzad i njega vidimo kako se koprca u mreži jedne žene. Suviše je brate ispravan, treba mu malo avanture.

PANTOHA: (Ulazi.) Mirno! Porfirio, Dudlice i Čučupe - na raport! (Dudlici) Dovedi devojke!

DUDLICA: One su tu, u ambulanti, na pregledu gos' n Pan-Pan. Idem odmah po njih.

PANTOHA: Doneo sam značke za naše saradnice.

ČUČUPE: Jao, baš su lepe. Crveno i zeleno.

PANTOHA: Da! Zbog sledećeg simboličnog značenja: zelena zbog bujne vegetacije amazonske regije gde služba dejstvuje a crvena zbog strasti naših vojnika koja će da mine zahvaljujući doprinosu naše Službe posetiteljki.

ČUČUPE: To ste tako lepo rekli. A gde da ih turimo gos' n.

PANTOHA: Negde na vidno mesto.

PORFIRIO: Ja ću na guzu.

PANTOHA: Najbitnije je da to znamenje ne krši pravilo o diskreciji koju Služba zahteva i ima ulogu ne samo uniforme nego i akreditiva onih koji ga nose.

ČUČUPE: Devojke će da se oduševe.

PANTOHA: Drago mi je da smo svi na okupu. Imam dobre vesti. Dobio sam od naših sponzora odobrenje za proširenje Službe. Još pet devojaka.

ČUČUPE: Još pet? To su dobre vesti. I ovako molbe pljušte sa svih strana. Proslavili smo se po celom Ikitosu. A i šire.

PANTOHA: Greška! To je greška, mi ne smemo da istupimo iz ilegale. Lepo vam piše:“U ćutanju je sigurnost”. Čučupe, tebe zadužujem da mi dovedeš sve kandidatkinje da odaberem pet najboljih. Sinoć sam upoznao gospođicu pogodnu za našu Službu.

PORFIRIO: Brazilka Olgita! Sjajan predlog gos' n Pan-Pan.

PANTOHA: Pošalji odmah nekog da je pozove da dođe na razgovor.

PORFIRIO: Rečeno - izvršeno. (Izađe, ulaze devojke s Dudlašem.)

DUDLICA: (Pevuši.) Mi smo zadovoljne picice, jer popunjavamo naše rupice. ‘Ajde stanite mi u red da gazda vidi kako ste uvežbane. Prema redosledu i bez svađe. Kao u kasarni, kako voli gos' n Pan-Pan. Po očima ti se vidi da si neispavana Pičusa.

ČUČUPE: Ako i dalje budeš radila na svoju ruku nećeš dugo ostati s nama. Hiljadu puta si čula šta kaže Pan-Pan. Kurvanje je dozvoljeno samo na poslu.

PANTOHA: Nema nikakvih dodirnih tačaka između posetiteljke i kurve, da izvinete na izrazu. Vi ste službenice armije, a ne prostitutke. (Opšte odobravanje.)

PIČUSA: Nisam ja ništa uradila, keve mi gazda. Loše izgledam jer… jer imam grip i ne mogu noću da spavam.

PANTOHA: Da, da dobro. Nek ti bolničar da neke lekove.(Belom mesištu) A ti si mi nešto bleda.

BELO MESIŠTE: Zaklela sam se da od danas neću više da idem na lekarski pregled i neću. Onaj bolničar nije mutav, ali nisam ni ja, i neće me više ni pipnuti.

DUDLICA: Onda ću ja, ali ne da te pipnem nego da te razbijem! Jesi pročitala šta piše ovde? Je l' džabe piše, a?!

ČUČUPE: (Sriče.)“Naređenja se izvršavaju bez oklevanja i negodovanja“.

DUDLICA: A ni ovaj nisi pročitala. Visi ovde više od mesec dana!

ČUČUPE:“Može se prigovoriti protiv neke naredbe tek po izvršenju“.

CICI: Belo Mesište ima pravo. Ovaj što nas pregleda… baš je džukela. Lekarski pregled mu je dobar fazon da nas sve dobro ispipa. Pod izgovorom kontrole zavlači nam ruke do malog mozga.

DROCKA: Jeste, jeste. Prošli put sam morala da mu lupim šamar, pa mi je izbio zub pesnicom. Evo gazda vidi, vidi…

ČUČUPE: (Materinski) U redu, u redu, nemojte da se bunite, pa i bolničar ima onu stvar. Nemojte biti nezahvalne, šta ' oćete više? Služba organizuje preglede radi vas samih.

PORFIRIO: Brazilka će odmah da dođe.

PANTOHA: Logistički centar, izvolite!

GLAS: ' Alo, šta se tu dešava?! Molim vas, ima već tri nedelje kako u Masoli nije prispeo nijedan konvoj s posetiteljkama. Na šta to liči?! Ljudi mi zapadaju u melanholiju kapetane. Žaliću se višim instancama.

PANTOHA: Evo daću Vam našeg referenta za izvršne poslove. (Vraća se papirima.)

ČUČUPE: Daaa…

GLAS: Zatražio sam pre mesec dana konvoj posetiteljki, a dobio sam samo uzorak. Mislite da je blizu pameti da dve posetiteljke usluže 130 vojnika i 18 desetara gospođice?

ČUČUPE: A šta bi trebalo da radim kad nemam više devojaka na raspolaganju. Da ležem kurve kao koka piliće?! Osim toga poslala sam vam dve od kojih je jedna Belo Mesište a ona vredi za deset.

GLAS: Žaliću se komandi Pete armijske oblasti zbog vaše diskriminacije i pristrasnosti. Dok mi ovde moramo da, s oproštenjem, masturbiramo, garnizon na reci Santjago prima jedan konvoj svake nedelje. Eto. Ako mislite da smo mi artiljerci manje muževni od pešadinaca spreman sam lično da Vam dokažem suprotno.

ČUČUPE: Nemoj, molim te. Od tvog dokaza mogu da dobijem samo herpes. ‘Ajde ne gnjavi videću šta mogu da uradim.

PANTOHA: (Koji sve vreme petlja po fijokama, davi se u grafikonima.) Daj taj telefon. Žena samo što mi se nije porodila. Moram da vidim kako je mali pitomac.

ČUČUPE: A šta ako se umesto malog pitomca rodi mala posetiteljka gos' n? (Svi se smeju, pa zaćute jer se Pantoha izbečio, prebledeo, zaprepastio.) Nemojte tako da me gledate, nisam mislila ništa loše. Pa sa Vama čovek ne može ni da se našali.

PANTOHA: Nisi pročitala ovu parolu, ti koja treba da budeš drugima za primer?

DUDLICA:“Ni šale ni igre u toku služenja domovini“.

ČUČUPE: Mora da sam to propustila, izvinite.

PANTOHA: Dosta priče! Zašto jedinica nije spremna za smotru?! Je l' gotov lekarski pregled? Sve ste tu?! Šta čekate?! Prozivka!

PENELOPA: (Ulazi.) Izvinite što kasnim opet me je napadao onaj majmun u ambulanti.

DUDLICA: ‘Ajde, ‘ajde! (Duva u megafon.) Posetiteljke, mirno!

PORFIRIO: Hitrije, hitrije!

DUDLICA: A sad recite svoja imena i prebrojte se!

DROCA: Jedan, Droca!

PENELOPA: Dva, Penelopa!

CICI: Tri, Cici!

PIČUSA: Četiri, Pičusa!

KOKA: Pet, Koka!

BELO MESIŠTE: Šest, Belo Mesište!

PICICA: Sedam, Picica!

CACA: Osam, Caca!

MACA: Devet, Maca!

GLOCA: Deset, Gloca!

PORFIRIO: Tu su sve do jedne gos' n Pan-Pan!

PANTOHA: Izveštaj lekarske službe!

DUDLICA: “Po završenom lekarskom pregledu sve posetiteljke se nalaze u dobrom stanju za obavljanje svojih zadataka. Posetiteljka po nadimku Koka ima neke modrice po leđima što će možda umanjiti njen učinak na poslu. Potpis: Sanitetski pomoćnik SPGPS.”

KOKA: Sere smrad! Ovaj, laže! Taj kreten me mrzi zato što sam ga ugrizla za muda. Imam samo male ogrebotine od svog mačora gos' n Pan-Pan.

BELO MESIŠTE: A taj mačor se zove Huanito Markano i ružan je kao pas!

KOKA: Volela bi ti da te taj nasadi na svoj klip, pa makar i na državne praznike!

BELO MESIŠTE: Sumnjam da bi mogao rupu da mi pogodi kako je zrikav!

KOKA: Da ti se posere svraka na tvoje krmeće sise!

BELO MESIŠTE: Pozobaš mi picajzle na čmaru!

KOKA: Popušiš mi karu na žaru!

BELO MESIŠTE: A ti meni na ormaru!

PANTOHA: Deset sola globe da plate Belo Mesište i Koka zbog priče i gloženja u stroju. Ako misliš da možeš da se pridružiš koleginicama a ti Koka pođi. Sanitetska služba ti je dala odobrenje tako da nema razloga za histeriju. Šta imamo za danas?

ČUČUPE: Tri konvoja, dva od 48 sati a jedan se vraća večeras. Obavila sam odabir štapićima. Konvoj od tri posetiteljke ide u logor Puerto na reci Morona.

PANTOHA: Ko njime zapoveda i ko ga sačinjava?

DUDLICA: Ja zapovedam, a sa mnom idu Koka, Pičusa i Maca. Možemo da pođemo za deset minuta.

MACA: Ja bi' samo rekla gazda da kažete Dudlici da malo pažljivije vozi taj hidroavion jer prošli put zamalo da izginemo. A, mislim, ne ide Vam u račun da poginem, jer sam Vam ostavila u amanet ako mi se nešto desi mojih šes' ćerkica, jer Vas prosto obožavaju.

PANTOHA: Deset sola Maci zbog prestupa priče u stroju.

ČUČUPE: Konvoji dva i tri polaze za jedan sat. U dvojci Droca, Penelopa, Cici i Pičusa. Ja ih vodim u garnizon Blatište na reci Mason.

PORFIRIO: A ova paklena trojka ide sa mnom do kampa Javali. Povratak u četvrtak gos' n Pantoha.

PANTOHA: U redu. Ponašajte se tamo kako valja i kako služba nalaže.

PORFIRIO: Umalo da zaboravim - uvežbali smo himnu gazda.

PANTOHA: (Konačno ga odobrovolje.) A je l' ? Fino, fino, dajte da vidimo.

PORFIRIO: Ajmo devojke da pokažemo šta ste uvežbale.

HIMNA POSETITELjKI

Volimo naše mile vojnike

hitro, hitro dudličice

Usrećiti domovine dike

to je naša dužnost cice

Služi Armiji služi, to je nama čast

Služi Armiji služi, vojnicima u slast.

Na travi, senu i tome slično

u logoru vojske može i kasarni

ljubimo, vatamo i to prilično

Kad nam naredi Pan-Pan blagodarni

Služi Armiji služi, to je nama čast

Služi Armiji služi, vojnicima u slast

Letimo prašumom, plovimo rekom

U srcu nam je domovina

Kurvanje ostavi drugom nekom

Ne smeta nam omorina

Služi Armiji služi, to je nama čast, Služi Armiji služi, vojnicima u slast.

PORFIRIO: Stigla je Brazilka!

PANTOHA: Odlično! Ajmo, ajmo svi napustite kancelariju.

BRAZILKA: Drago mi je što vas vidim gos' n Pantoha. (Proždire ga očima, uvija se, cvrkuće.) Dakle ovo je taj čuveni Pantilend. Toliko sam slušala o vama.

PANTOHA: Čuveni šta?!

BRAZILKA: Pantilend. Tako je narod prozvao ovo mesto. Čula sam za vas čak u Manaosu.

PANTOHA: A šta se to priča o nama? Šta si čula?

BRAZILKA: Ma pustite. Strašno preteruju, ljudima ništa ne možete da verujete. U Manaosu se pričalo da je ovo grad gde sve vrvi od vojnika i kurvi.

PANTOHA: Pa znaš kako, vojna diktatura je suptilna stvar.

BRAZILKA: Rekli su mi da ovde ima posla za mene. Zato sam se ponadala i došla. U Manaosu sam ostavila osam devojaka iz jedne proslavljene kuće i obećala im da ću ih pozvati čim se snađem u Pantilendu. Ovo će za njih da bude hladan tuš.

PANTOHA: Ako dozvoliš zamolio bih te da ovo mesto zoveš Logistički centar, a ne Pantilend.

BRAZILKA: Aha, izvinite.

PANTOHA: Nadam se da nisi razočarana, mi tek počinjemo. Imamo konvoj od deset posetiteljki, hidroavion, brod, zdravstvenu službu. Čak i zastavu. (Pokaže zastavu crveno-zelenu koja u sredini ima velike ženske grudi /na jednoj može da bude minđuša/) I nije loše za početak?! Mi smo u stalnom usponu.

BRAZILKA: Nisam ja ništa rekla, meni sve odgovara gde dobro plaćaju.

PANTOHA: Da li ti je Porfirio objasnio zašto sam te pozvao?

BRAZILKA: Nešto mi je rekao… A je l' istina da bi bilo posla za mene?

PANTOHA: Svakako. Nameravamo da proširimo službu. Počeli smo sa šest, a sada će biti 15 posetiteljki. Možda jednog dana i budemo taj Pantilend, ko zna. (Setno mašta.)

BRAZILKA: Dobro je. Već sam htela da se vratim u Manaos. Pomislila sam da nisam ostavila dovoljno dobar utisak na Vas kad smo se upoznali kod Aladina Pandura. (Namešta podvezice na čarapama.)

PANTOHA: Ne, ne, naprotiv. Ostavila si vrlo dobar utisak. (Blene, suzdržava se.)

BRAZILKA: Znači zainteresovala sam vas?

PANTOHA: Apsolutno.

BRAZILKA: Fino, koliko dobijem para?

PANTOHA: Bolje da počnemo od obaveza.

BRAZILKA: Dobro.

PANTOHA: Tri konvoja nedeljno, dva vazdušnim putem a jedan brodom. Najmanje deset usluga po konvoju.

BRAZILKA: “Usluge”, ijoj, kako je to smešno. (Umire od smeha.)

PANTOHA: Što se tiče plaćanja, radi se na procenat, u zavisnosti od usluga. Uslugu naplaćujemo po 80 sola, a svaka posetiteljka dobija po 50%, znači 40 sola po usluzi.

BRAZILKA: Pa i nije neka cifra, ali šta je tu je. Pristajem.

PANTOHA: Mi kombinujemo kvalitet s kvantitetom. Za sada se niko nije žalio na platu.

BRAZILKA: Ne mogu baš puno da biram.

PANTOHA: Sada treba da obavimo još jednu formalnost, budi ljubazna pa se skini.

BRAZILKA: Jaoj, kakva šteta. Imam onu stvar gos' n Pantoha.

PANTOHA: (Preneraženo.) Gospode, zar muško?!

BRAZILKA: Ma ne tu, baš ste smešni. Juče sam dobila, pa ako vam nije neugodno nema problema. Možemo u šupi, to je u Brazilu jako moderno.

PANTOHA: Hoću samo da te vidim golu, da bih izdao svoje odobrenje.

BRAZILKA: Bez seksa?

PANTOHA: Bez seksa.

BRAZILKA: Ni oralno.

PANTOHA: Ni oralno. To je pregled koji uvek obavljam. Baš imaš bujnu maštu.

BRAZILKA: Ja sam se baš pitala gde bi mogli kad ovde nema ni tepiha, sve je kao u vojsci. Tvrdo brate. (Ide do paravana, skida se, vidi se zanosna silueta.) A vi znači ne isprobavate svoje radnice? To je baš čudno, majke mi.

PANTOHA: Meni je važno da su naši klijenti zadovoljni.

BRAZILKA: Malo sam oslabila, ali za nedelju dana ću opet imati svoju težinu. Mislite da će vojničići biti zadovoljni? (Izlazi u donjem vešu i halterima.)

PANTOHA: Mhm, dobro, dobro, brzo se obuci… da se ne razboliš.(Ulaze bolničar i kelner.) Šta vas dvojica radite ovde?! Ko vam je dozvolio? Zar ne znate da je najstrože zabranjeno peti se do komandnog mesta kad vršim pregled!

BOLNIČAR: (Blene u Brazilku.) Pa… traži vas neki gospodin koji se predstavlja kao Sinči.

KELNER: Sladak neki momčić, mada je malo nervozan. Ja ga štipn' o, a on ciknu.

PANTOHA: Napolje, marš napolje obojica! Nek taj Sinči čeka. Napolje barabe jedne, zabranjeno je gledanje!

BRAZILKA: Ma nemojte se toliko sekirati. Meni to ne smeta. Ovo se ne haba od gledanja.

PANTOHA: Ovde su najvažniji red, rad i disciplina.

BRAZILKA: Vi kao da ste pravi komandant, gos’n Pan-Pan.

PANTOHA: Ime mi je Panteleon kao što su se zvali moji otac i deda. Dozvoli da ti zakopčam haljinu.

BRAZILKA: (Priljubljuje se, umiljava, pritiska.) A je li, ovaj… a je l' bi mogao da mi povećaš procenat na 70%? Kuća ti je napravila odličan potez, dokazaću ti čim mi ovo prođe. Nećeš se pokajati, ja vredim za 20 običnih kurvi.

PANTOHA: Ostavi, ostavi to! Treba da te upozorim na dve stvari: ne možeš ti samnom na ti nego na Vi, kao i druge saradnice. I nikada više da nisi ponovila ovakve familijarnosti! Pogledaj šta piše:“Nema vatanja s osobljem iz Centra”.

BRAZILKA: Pa kad vam je šlic bio napet, htela sam samo da vam učinim uslugu ne i da Vas uvredim. Oprostite gos' n Panteleon, neću više nikad. (Snuždi se.)

PANTOHA: Kao vrlo izuzetnom primerku, ako se pokažeš vrednom kao što kažeš dobićeš 60% po usluzi. Ali nikome ni reči o ovome. Jasno?!

BRAZILKA: (Vraća joj se osmeh, šarm i cvrkut.) Ni reči nikom, to će biti naša, mala slatka tajna, hvala vam milion puta. Da li smem da vas zovem Pantita kad niko ne čuje? Lepše je od Panteleon ili Pantoha. (Gleda album s fotografijama posetiteljki, maliciozno se smeška) Istančan ukus pri izboru gospodine Pan-Pan. Svih boja i za svačiji ukus.

PANTOHA: Mi u Logističkom centru vršimo pažljiv odabir.

BRAZILKA: Nego da vas pitam, baš sam radoznala, pa mi recite: zar se ne plašite da s tolikom golotinjom jednog dana ne oguglate pa ne osetite ništa prema ženama? Kažu da se to dešava. (Provocira.)

PANTOHA: Našla si mene da zavitlavaš, Brazilko?! Upozoravam te da ozbiljan čovek nije isto što i šonja, nemoj da brkaš ta dva pojma!

BRAZILKA: Vi ste taj koji je nešto pobrkao, a ja ne zavitlavam Vas, nego se šalim. Zašto se ponašate tako uštogljeno? Čim vam nešto kažem Vi se odmah akostrešite i naljutite. Ali ja sam sva naopaka, zato se pripazite: ako me i dalje budete ignorisali još ću da se zaljubim u Vas. I šta onda?

PANTOHA: I onda ništa… Predaleko je otišao ovaj razgovor. Nemoj tako da me gledaš. (Skače.) Red rad i disciplina. Ja moram do klozeta. Vraćam se odmah.

BRAZILKA: Lepo sam vam rekla da date meni. Kakav čovek, kakav karakter. Imaću ga ja kad tad. (Dovikuje) Bićeš moj pilence! Čekaj, čekaj! (Ostavlja u albumu crvene čipkane gaćice na kojim piše Brazilka.)

ČUČUPE: Vidi, vidi ko nam je tu… a kome tako slatko urlaš: “Pilence”?!

BRAZILKA: Ah, čudno je to. Gde god se okrenem žene me prate u stopu iz straha da ću im oteti muškarce. Ne draga moja, nije bio Dudlaš, mada mu baš pristaje to “pile” (Za sebe), jer je sa kokoškom.

ČUČUPE: Molim, nisam dobro čula?

BRAZILKA: Gospodin Pantoha mi je upravo saopštio vrlo lepe vesti. Sad smo koleginice.

ČUČUPE: (Kiselo.) Baš mi je drago... Bljak.

BRAZILKA: Mogu ti reći da mi se dopada kako radi one stvari. Ima dobru tehniku. Prva liga.

ČUČUPE: On?! Ne verujem ti! Suviše je ozbiljan. On ne dira svoje saradnice.

BRAZILKA: Bogme, mene je odrao malopre. I to s guza. Šteta što nisi došla malkice ranije. Samo što je izašao da ga zapere.

ČUČUPE: Sigurno si sve izmislila.

BRAZILKA: Ne samo to, obećao mi je 80% od svake usluge, platiće mi stan sa služavkom i još će da mi kupi nov svilen veš, najskuplji na celom Ikitosu.

ČUČUPE: Lažeš kravo, on svima daje isto!

BRAZILKA: Krava ili ne, ja sam upecala Pan-Pana pa ti vidi. Pitaj ga ako mi ne veruješ. Pa-pa, kokoško matora i nemoj puno da patiš za gazdom.

ČUČUPE: Dobar dan.

SINČI: Dobar dan. Hm, jako ste mi poznati. Je l' se mi znamo od negde?

ČUČUPE: (I ne gleda ga.) Pa, sumnjam.

SINČI: Ja sam Sinči, Radio Svevideće uvo.

ČUČUPE: Jao, baš mi je drago. Toliko volim da slušam Vaše emisije, Vi ste mi omiljeni. Vi vodite onu emisiju Mlitav lastiš.

SINČI: Da, da!

ČUČUPE: Ma znam, kako ne bih znala.

SINČI: A vi radite ovde?

ČUČUPE: Aha.

SINČI: A gde vam je glavni?

ČUČUPE: Sa' će da dođe.

SINČI: Pa, fino vam je ovde.

ČUČUPE: Jes' .

SINČI: (Razgleda, njuška.) Malo podseća na kasarnu.

ČUČUPE: Naš direktor je takav. Voli da sve bude pod konac.

SINČI: Red, rad i disciplina? (Sedne.)

ČUČUPE: E baš to!

SINČI: Baš Vas gledam, ipak mi izgledate jako poznati. Hm, nemojte samo da se uvredite, zvučaće možda i smešno, podsećate me na jednu gospođicu koja je držala javnu kuću ovde na Ikitosu.

ČUČUPE: (Krije lice.) Iju gospodine, otkud vam to. Zar ja, pa kurtizana?

SINČI: Pa šta ću kad ličite…to je bila mačka i po. Kad se samo setim: vitka, ten kao porculan, koža meka, kosa boje krvi a hod kao gazela. I uvek je mirisala na pokošeno seno. Zato sam Vas povezao s njom. Znate, bio sam baš mlad kad mi je ona, da ' prostite, uzela nevinost. Prosto sam poludeo za njom. Skupljao sam pare da bih mogao da je povedem sa sobom u nov život. Al' šta ćete - život me odveo na drugu stranu.

ČUČUPE: (Pred plač, dirnuta.) Gušterčiću, to sam ja, tvoja Čuču. (Padne mu u krilo.)

SINČI: (Zbunjen, jedva diše.) Malo si se popunila, znaš.

ČUČUPE: Pa znaš kako je - godine me stigle.

SINČI: Ali i dalje imaš zanosnu guzicu.

ČUČUPE: Baš si pokvaren.

SINČI: E sad mi reci, otkud ti ovde?

ČUČUPE: Ma, radim za gos’n Pan-Pana.

SINČI: Koga?

ČUČUPE: Ne mogu o tome da ti pričam, mi smo neka vrsta tajne organizacije.

SINČI: Čuču… zar meni? Meni ne možeš da kažeš?

ČUČUPE: Pan-Pan bi me ubio.

SINČI: E svašta, toliko godina smo bili zajedno, a ti sad tako.

ČUČUPE: Ma nije, samo…

SINČI: Zaboravila si kako nam je bilo lepo. Uvek si uživala.

ČUČUPE: Što jes' - jes' .

SINČI: Bilo bi lepo da se vidimo ovih dana, da se lepo ispričamo, a? O dobrim, starim vremenima.

ČUČUPE: Dobro, što da ne. Ako častiš ručak, može.

PANTOHA: Čučupe, šta ti radiš ovde u tako bezobraznoj pozi?!

ČUČUPE: Iju! Ja ništa… čekam Vas gos' n, da date nalog za isplovljavanje.

PANTOHA: Ja sam mislio da si već otišla. Požuri da ne zakasniš. Tutanj!

ČUČUPE: U redu gos' n Pan-Pan. Uzela sam kutiju kurtona. Ups…

SINČI: Dobar dan, ja…

PANTOHA: Dobar dan. Ovde su cigarete zabranjene, vidite šta piše.

SINČI: (Čita.) “Gasi pljugu”, aha.

PANTOHA: Čime mogu da vam pomognem?

SINČI: (Pre nego što opet sedne naiđe na crvene čipkane gaćice koje je Brazilka ostavila ali ih ne pokazuje Pantohi.) Ono parče žene na koju sam nabasao pre desetak minuta me je načisto ošamutilo. Govorili su mi da je Pantilend raj za muškarce i sad vidim da je to tačno. Kako lepo cveće uspeva kod vas u bašti, gospodine.

PANTOHA: Veoma sam zauzet i ne zanimaju me priče o cveću i vrtlarstvu. Što se tiče tog izraza “Pantilend” mislim da ga upotrebljavate na pogrešnom mestu.

SINČI: Ali dragi moj gospodine, taj izraz nisam izmislio ja, nego narodna fantazija (Maše gaćicama.) Izmislila ga je loretanska mašta, uvek tako izoštrena i vrcava. (Panta pokušava da mu otme.) Nemojte se uzrujavati gospodine, čovek treba da ima smisla za narodne umotvorine.

PANTOHA: Jako mi je poznat Vaš glas.

SINČI: Ja sam urednik Radio-Amazona Svevideće uvo i voditelj emisije Mlitav lastiš. Strah i trepet korumpiranih vlasti, vihor protiv nepravde, glas koji osluškuje i preko radio talasa prenosi šapat naroda.

PANTOHA: Da, da čuo sam za Vas. Počastvovan sam Vašom posetom, ali znate ja sam prezaposlen, pa budite ljubazni kažite šta hoćete.

SINČI: Vidite, ja sam čovek svoga vremena, nemam predrasuda i nisam rob lažnog morala. Osim toga, na prvi pogled ste mi se svideli i mislim da možemo postati dobri prijatelji. Ono što vam ja nudim su moje usluge.

PANTOHA: Hvala lepo, jako ste ljubazni, ali ne treba. Doviđenja!

SINČI: Ohoho, to Vi tako mislite dobrodušni, naivni čoveče, ali se grdno varate. U ovoj erotskoj enklavi Vi živite daleko od huke sveta pa tako izgleda da ste totalno neobavešteni. Ne znate šta se priča po ulicama, ne znate za opasnosti koje Vas vrebaju.

PANTOHA: Kao što rekoh imam vrlo malo vremena na raspolaganju.

SINČI: Otkad ste se Vi pojavili u našem gradu ja sam izložen neizdrživim pritiscima. Domaćice, očevi, škole, kulturne ustanove, crkve svih boja, “Bratstvo kovčega”… A svaka izdržljivost ima granice.

PANTOHA: O čemu Vi to pričate? Ja Vas ništa ne razumem.

SINČI: Grad traži da raskrinkam Pantilend. Zar niste znali da je Ikitos grad razvrata i iskvarenog morala, ali puritanske fasade?! Služba posetiteljki je skandal koji samo osoba naprednih shvatanja kao ja može da razume. Ostatak našeg grada je skandalizovan i traže da Vas upropastim.

PANTOHA: Da upropastite?! Mene?!

SINČI: Nema te stvari u Amazoniji koja bi bila toliko čvrsta da Glas Sinčija ne može da je raskrinka. To je surova stvarnost. Za najdalje sedam dana Vi ste švorc.

PANTOHA: Vi ste, ustvari, došli da mi pretite.

SINČI: Daleko od toga, naprotiv. Od vazduha se ne živi, dakle uz malu nadoknadu ja ću da umirim duhove i zaobiđem Vašu Službu kao da je nikad nije ni bilo. Zar to nije fer?

PANTOHA: Znači po sredi je ucena?

SINČI: (Strese se.) I ju, grozna reč - pomoć je adekvatnija. Za par stotina bednih sola spreman sam da preko radio-talasa ustanem u odbranu Službe posetiteljki i njenog stvaralačkog mozga. Spreman sam da bijem veliku bitku za vas.

PANTOHA: Roki! Sanitet! (Pojavljuje se ogroma, i dlakavi čovek-majmun.)

SINČI: Šta vam je? Što se nervirate? Ne morate odmah da odgovorite, možemo da nastavimo razgovor nekom drugom prilikom.

PANTOHA: Skloni ovu bitangu odavde, potopi u reku i dobro ga izribaj pesnicama. I da više nikad ne kroči u Logistički centar.

SINČI: Čekaj, čekaj polako. Upomoć! A videćete vi! Ovo je početak Vašeg kraja gospodine. Za pet dana bićete izbačeni iz Ikitosa i pregaženi kao konjska balega!

MRAK

Scena XI

PANTOHA: (Ulazi.) Dobro veče, kapetan Panteleon Pantoha se javlja na dužnost.

TIGAR: Mislili smo da ni muvu ne možete da ubijete kad ono Pantoha, ispostavilo se da ste glavni među tvrdomudićima.

SINČI: Dobar dan dragi slušaoci. Evo nas na talasima Radio Amazona u rubrici “Sinči njuši nešto veliko”. U pitanju je ekskluzivan snimak direktnog prenosa svedočanstva supruge cara Pantilenda koji je verovatno zaspao na svojim bludnim lovorikama, kada ga se ne tiče čak ni sudbina maloletne ćerke. Evo ih… (On trči za njom, i kamerman trči za njima.) Dobar dan želim poštovana gospođo. Vi ste g-đa Pantoha, zar ne? Želim da Vas pozdravim u svoje ime i u ime svojih slušalaca.

POČA: Jeste, ja sam. Ko ste Vi? Zašto trčite za mnom?! Joj, ovo dete, ne mogu više da izdržim. Alisja, molim te, izvuci cuclu iz torbe možda će onda konačno da umukne.

SINČI: Ja sam Sinči iz Radio Amazona. Dopuštate li da Vam oduzmem par sekundi za jedan kratak intervju?

POČA: Intervju sa mnom? Zašto?

SINČI: Zbog Vašeg supruga, gospođo. Zbog proslavljenog i čuvenog Panteleona Pantohe.

POČA: Onda idite i intervjuišite njega lično. Ja ne želim više nikad da čujem za tog gmaza, ni za njegovu slavu koja me nagoni na smeh, ni za ovaj ogavan grad.

SINČI: Razumem Vas i znajte da Vas cela Amazonija podržava i teši u Vašem bolu. A znamo i da je jedino patnja ta koja Vas nagoni da tako uvredljivo pričate o našem gradu, biseru Amazona koji Vam ništa nije skrivio.

POČA: O Bože, šta sam doživela. Alisja, srce će mi pući od tuge.

SINČI: Dozvolite da Vam dam svoju maramicu. Nemojte se ustezati od plakanja, suza je za damu kao rosa za cvet.

POČA: Vi ste još tu?! Joj, Alisja ovaj je pravi davež. Pomerite tu kameru, priklještili ste mi bebu! I gubite se već jednom ja se razvodim od Panteleona Pantohe.

SINČI: Molim vas samo mali komentar.

POČA: Ma ostavite me na miru! Svu ste me ispljuvali! Marš, marš!

ALISJA: Bolje nemoj da ga vređaš Poča, ako te napadne u svom programu narod će još više da ogovara. Molim vas gospodine Sinči, shvatite je - nema snage da govori o svojoj muci.

SINČI: Razumemo mi to. Za razliku od vašeg supruga mi imamo srce i razumevanje.

POČA: Joj, kakva bruka! Svi su znali za Službu, samo ja nisam. Verovala sam mu sve što mi je pričao.

ALISJA: Smiri se, Poča, evo ga autobus. Javi se čim stigneš.

PANTOHA: Miiirno! Oružje! Paaali! Neprežaljena Olga Areljano Rosaura, uvek prisutna i draga Brazilko, kako smo te svi mi iz milošte zvali. Obukli smo našu slavnu uniformu oficira Peruanske armije da bismo te dostojno ispratili do večne kuće, jer si ti, s punim pravom kažem, kao odvažni vojnik u službi otadžbine, našeg voljenog Perua izgubila svoj mlad život (Plače, cvili, šmrče.), izvršavajući nimalo lak zadatak prepun teškoća i žrtvi. Ti si zlosretna žrtva vršenja svoje dužnosti, žrtva društva i poganosti nekih ljudi. Podstaknuti demonom alkohola, niskim strastima i satanskim fanatizmom, kukavički su se sakrili u klisuri Poglavice Kokakama kod Naute, da bi se pomoću opake laži i prevare ukrcali na naš brodić, te brutalnom raspojasanošću utolili svoje nemilosrdne želje. Oni nisu znali da si ti svoji neviđenu lepotu, koja ih je i naterala na zločin, velikodušno posvetila isključivo zaslužnim vojnicima Perua. Treba da znaš da te pored kolega iz Službe za posetiteljke, garnizone, postaje i slično skraćeno SPGPS u čijem si operativnom centru uvek bila među prvima u radu, oplakuju i vojnici širom Amazonije koji su iskusili tvoje ljubavno umeće i znanje. Ali ne brini naša draga prijateljice, tvoj svetli primer će nas još više povezati i bodriti na izvršenje zadataka kao što si ti činila. I na kraju, dozvoli da ti zahvalim za sva ona intimna saznanja, kojim si me obogatila i koja nikad neću zaboraviti, za pažnju koju si mi pružala kad me je žena napustila, za sve one lepe trenutke našeg zajedništva… POČIVAJ U MIRU! (Kraj video zapisa.)

TIGAR: Sve gore od goreg.

SKANVINO: Postali ste popularniji od filmske zvezde. Sve novine pišu o Vama: “Kapetan peruanske vojske hvali prostituciju i odaje počast jednoj loretanskoj bludnici”.

BELTRAN: “Porno kralj u uniformi”.

VIKTORIJA: To je najčitaniji govor u istoriji ove zemlje. Ljudi ga uče napamet.

TIGAR: Budite iskreni pa nam recite: zašto ste napravili takvu budalaštinu? Je li Vam se pomutio razum zbog smrti Vaše švalerke?

PANTOHA: Kunem vam se da moja osećanja gajena prema toj posetiteljki nisu nimalo uticala na moju odluku. Ono što sam napisao u izveštaju je istina - donoseći odluku o sahrani, mislio sam da služim Armiji.

SKANVINO: Prema tome, to što ste se na pogrebu pojavili u uniformi Armije u društvu uličarki i makroa za Vas je nevažni svakodnevni događaj.

BELTRAN: Po Vama je, znači normalno odati počast jednoj droci, kao da je reč o…

PANTOHA: O vojniku palom u akciji. Žao mi je, ali to je slučaj posetiteljke Olge Areljano Rosaura - zvanoj Brazilka.

VIKTORIJA: Vi stvarno mislite sve ono što ste žarko lupali u vašem govoru. Počinjem da Vas upoznajem. Vi ste veliki cinik, Pantoha.

TIGAR: Mislite da ne znamo da Vam je ta posetiteljka bila ljubavnica? Priredili ste taj cirkus u trenutku očajanja i sentimentalnosti, jer ste bili zatreskani u nju. I sad mi tu prosipate pizdarije i pričate o vojnicima palim u akciji.

SKANVINO: Licemer, lepo sam rekao!

BELTRAN: A vi nam niste verovali ni meni, ni generalu Skanvinu.

PANTOHA: Moja lična osećanja nisu imala nikakvog uticaja na tu odluku. Da je umesto nje bila neka druga žrtva, isto bih postupio. Bila je to moja dužnost.

TIGAR: Vaša dužnost?! Da izložite Armiju ruglu?

SKANVINO: Da otkrijete da jedan oficir radi kao podvodač na veliko?

BELTRAN: Da napravite skandal svetskih razmera?!

VIKTORIJA: A sad nam lepo recite: koji Vas je neprijatelj potplatio. Ovo što se desilo, pa to je čista sabotaža, stvar petokolonaša. Nema drugog izgovora.

TIGAR: Odavati visoke počasti jednoj kurvi, nazvati je junakom palim pri služenju otadžbini, zahvaljivati joj što je dala ribu oružanim snagama. Pa to je čista veleizdaja!

PANTOHA: Moje saradnice bile su duboko pogođene smrću te žene. Moj cilj je bio da im podignem moral, da ih ohrabrim.

VIKTORIJA: Nije Vam palo na pamet da ta Služba može da opstane samo u tajnosti! To je bio uslov za nju!

PANTOHA: Postojanje i delatnost Službe je svima bila poznata bez moje volje. Grad je isuviše mali.

SKANVINO: Mogli ste bar govor da održite u civilu!

BELTRAN: I da preskočite detalje o Službi!

PANTOHA: Sve sam učinio iz najbolje namere.

TIGAR: Ja još uvek ne znam da li ste blaženi idiot ili cinik bez premca.

PANTOHA: To nisam uradio misleći na sebe nego na vojsku. Naročito na budućnost Službe.

VIKTORIJA: Budućnost Službe?! Vi se nadate da ta Služba ima neku budućnost? Svašta pričate!

TIGAR: Počinjem da sumnjam u Vaše moralne kvalitete, Pantoha.

SKANVINO: Kraj je tog prokletstva, Pantoha. KRAJ!

BELTRAN: Gotovo je.

PANTOHA: Molim, šta je gotovo?

SKANVINO: Svršeno je sa Službom, zauvek. Konačno.

BELTRAN: To je dobra strana ubistva te kurve i skandala na groblju.

VIKTORIJA: Vama savetujemo dobrovoljnu ostavku. To je moj prijateljski predlog.

TIGAR: Vaša karijera je završena, Vi ste tom paradom na groblju izvršili samoubistvo. Ako ostanete u vojsci, doživotno ćete ostati kapetan.

PANTOHA: Ja nikada ne bih mogao da napustim vojsku dobrovoljno. Jednom sam vam već rekao da mi je Armija najvažnija u životu. (Šmrče.)

SKANVINO: Ne kukajte, Pantoha. Gde su Vam sada Vaša čuvena muda?

BELTRAN: Šta je? Prpa?

PANTOHA: Veoma mi je žao što sam svojim pretpostavljenima prouzrokovao neprijatnost svojim inicijativama. Nije mi bila namera…

VIKTORIJA: Znači odbijate samoinicijativnu demobilizaciju?

PANTOHA: Odlučno i neopozivo. Moj život van Armije je bezvredan - prihvatam svaku sankciju zbog svoje greške koju priznajem.

TIGAR: Sankciju?! Pa Vas ni likvidacija ne bi izvukla iz ovoga u šta ste nas uvalili.

SKAVINO: Ja predlažem likvidaciju. Tako je generale! Ja ću da ga ubijem. Lično!

BELTRAN: Izvanredna ideja, generale. (Navija.) Li-kvi-dacija, li-kvi-dacija!

TIGAR: To bi bio jedini način da se spere ljaga s Armije. Smrt po kratkom postupku.

VIKTORIJA: Ja se slažem. Tako bi narod dobio zadovoljštinu.

PANTOHA: Kako to mislite, zar bez suda? Ne može to tako!

VIKTORIJA: Preki sud za vreme vojne diktature je tako normalna stvar. Pa Vi ste Pantoha izdali svoju zemlju, zar ne?

BELTRAN: A za izdaju se presuda zna unapred.

TIGAR: Ne pravite se ludi, Pantoha. Tolike ljude smo pobili na ovaj način.

PANTOHA: Meni je i ovako sve jedno, ostao sam bez porodice, bez Armije, sve mi je jedno. Baš me briga.

TIGAR: Stanite onda lepo uza zid.

VIKTORIJA: Sami ste izabrali. Generale, po kratkom postupku.

SKANVINO: Oh, kakva čast. Samo da uzmem. (Uzima iz fioke) Konačno sve stvari dolaze na svoje pravo mesto.

BELTRAN: Pravda je spora, ali dostižna.

PANTOHA: Joj, kuku meni, šta doživeh, kuku, jadan ja! Nemojte molim vas!

VIKTORIJA: Ohohoho, kako ste smešni. A, generale taman ste se ponadali, kad ono - ćorak. Zamislite kako bi bilo kad bi počeli da likvidiramo sve koji su napravili neko sranje.

SKANVINO: Ma nije moguće. Izgleda tako verno.

TIGAR: Poslednja reč tehnologije. Vrlo sam zadovoljan.

BELTRAN: Ako treba odmah ću da donesem drugi pištolj.

TIGAR: Jesi video kapetana: “Joj, kuku majko!” I Vi ste neki vojnik Pantoha, sram Vas bilo. Dignite se i slušajte. Pištolj je lažan, a Vas je sačuvala Vaša ludost. Mi smo se našalili malo s vama.

VIKTORIJA: Našli smo vam novo nameštenje van Ikitosa, da bi izbegli dalje skandale. Još sutra ćete otputovati. Tamo će Vas čekati Vaša supruga koju smo s teškom mukom nagovorili da Vam se vrati i pruži još jednu šansu. Odande ne smete da mrdate minimalno godinu dana, dok ne prođe ova gužva.

TIGAR: U pitanju je garnizon u Pomati. Traže jednog intendanta. Umesto reke Amazon imaćete jezero Titikaka…

VIKTORIJA: Umesto vrućine prašume, hladnoću visoravni.

TIGAR: A umesto posetiteljki male lame i vikunje.

VIKTORIJA: Predlažem Vam da potpuno zaboravite ovo što Vam se desilo. Vi počinjete potpuno nov život.

SKANVINO: Molim Vas, a likvidacija?! Zar nekažnjeno da prođe ovaj skandal?!

BELTRAN: Ja protestvujem i kao vojnik i kao sveštenik! Pravda mora biti zadovoljena!

(Muzika je glasna, s druge strane scene dolazi horda ljudi u crnom s lancima, užasavajući prizor. Prilaze i oblače komandanta Beltrana u crno. Opkoljavaju Pantohu koji nije uplašen, izgleda nezainteresovano, odsutno. Drže ga za ruke, on im se pridružuje, počinje ritual inicijacije. Skidaju mu košulju i cipele, vezuju mu na oči crnu maramu i okreću ga u krug.)

BELTRAN: Ja te prizivam i uzimam za sebe. Uzimam tvoje. Ti mi daješ. Kličeš sebi. Novi zakon to sam ja! Nek uzme mač i probode smrt. Probodi ono što stoji na putu. Ne štedi ni brata, ni druga, ni dete. Ti si ja, a ja sam On. Budi ono što hoćeš, nemoj da bežiš od Njega. Sakrij lice, raspori srce. Nek izađe krv. Krv koja čisti. Budi isti kao glas koji dolazi. On je stigao. Tu je. Budi On. Budi vrh. Vrh bez stabla. Ja sam plod. Tu je. Budi On. APO PANTOS, KRTADSIK! ABRIM! DANEM! JEHON BADET!

POČITA: Panto, ljubavi moja, spasi nas, potraži pomoć, Panto, čuješ li me! Pomozi mi (kad shvati da je on kao hipnotisan), Panto, spasi bar dete, molim te, pomozi nam, ne daj našeg pitomca! To je naša beba, ljubavi! Ne daj im da te uzmu, zarobili su ti mozak, molim te, saslušaj me! (Panti skinu povez s očiju.) Volim te, pomozi mi, Panto! To je naše dete. Panto! To si ti, tvoj krv! (Pripadnici Bratstva joj ubrizgaju tečnost u ruku ili je udare i ona klone.)

G-ĐA LEONOR: Ne brini sine ovo je najbolje što je moglo da ti se dogodi. Uskoro ćeš da osetiš blaženstvo, veruj svojoj mamici, ovo je jedini put do neba, do boga.

- KRAJ -

Ivana Mirković-Ivkov

Apsolvent opšte lingvistike na Filološkom fakultetu u Beogradu. Rođena 1975. godine u Beogradu.

Radovi:

1994. Dorćolski inferno (Melodramatični isečak Beograda)

1995. Noćne posetiteljke (Multimedijalni spektakl)

2000. Do jaja (Horor parodija)

2000. radni naslov - Hrabri princ Rastko (drama za decu u stihu)

E-mail: vaanja@net.yu

// Projekat Rastko / Drama i pozorište / Savremena drama //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]