Gordana Ljuboja, Etnički humor XX veka u humorističkoj štampi Srbije

BOSANCI - MUJO I HASO

Za razliku od dosad opisanih etničkih tipova, Mujo i Haso su jedini moderni par junaka u oblasti šaljivog folklornog stvaralaštva. Narodne pričice u kojima se nailazi na spomen Bosanaca sabrane su kad i ostale te vrste, delom još u prvoj polovini devetnaestog veka[1], međutim, kao što je napred rečeno, one svojim junacima nisu darivale specifična etnička, karakterna ili jezička obeležja. Ni u socijalnom ni u etničkom smislu, bosanski likovi nisu ni približno definisani. Iza imena Bošnjak katkad se krije bedni, potlačeni rajetin, verovatno poreklom Srbin, a katkad silni, daleko moćniji Turčin. Povremeno su to priče s opštim, univerzalnim motivima, a povremeno politički intonirane fabule u kojima se sučeljavaju Nemac u svojstvu mrskog okupatora i Bošnjak kao zastupnik okupiranih. U osnovnim crtama, to je folklorno nasleđe koje se prenelo u novi vek. Novine koje izlaze u to doba ne donose mnogo priča o Bosancima. U onima koje se mogu naći ponavljaju se pretežno šablonske igre rečima - najčešće varijacije apsurdnog razgovora između državnog službenika čiji je maternji jezik nemački i prostog seljaka koji tumači ono što mu je rečeno na osnovu homofonije, slične zvučnosti jezika, imajući pritom na umu problem koji ga muči, koji ga je na to mesto i doveo. Ove šale nemaju naglašenu političku pozadinu, mada se iz raznih drugih novinskih sadržaja može vrlo dobro naslutiti koliko je razdoblju pre proglašenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca obeležje dala napetost i jaka ispolitizovanost u odnosu na Bosnu. Iz brojnih satiričnih komentara naziru se obrisi stereotipne slike o Bosni kao zemlji stalno razapetoj, pritisnutoj nedaćama i zamršenim političkim problemima, naseljenoj ljudima koji su istoga roda, no, ipak, po mnogo čemu različiti, daleki i tuđi. S proticanjem vremena ta predstava se menja: Bosanci postepeno gube status polu-stranaca, što znači da i humor počinje da ih tretira intimnije, kao bliske i svoje tipove. Šale koje dijaloški konfrontiraju Bosance s ostalim etničkim tipovima iz internog folklornog repertoara neobično su retke u periodu dvadesetih godina. Izuzetak čini sledeći primer, gde je Bosancu namenjeno da bude kulturno inferioran tip:

Lala i Bosanac
Našli se Lala i Bosanac, pa razgovarali o koje čemu. Lala se hvalio kako u njih, u Sremu, mnogo štošta ima, što u Bosni nema, i kako on mnogo šta zna što Bosanac ne zna.
A Bosanac opet, tvrdio kako je u njih bolje no igde i kako nije on taki prostak kako ga on zamišlja.
-Mi imamo i telefon, a vi nemate - veli mu Lala.
-E, jes. Sve mi imamo kao i vi.
-A jesi li ti video telefon?
-Jesam ga, vala, i jeo - odvali Bosanac.

(Kića, 3, 17. I 1926.)

Lik Bosanca počinje da se popularizuje tek sredinom, ili krajem tridesetih, dakle u momentu kad etnički konglomerat državne zajednice - koja prolazi kroz haose kriza i međunacionalnih razmirica - postaje itekako relevantno pitanje, u središtu interesovanja celokupne društvene javnosti. Humoristička štampa poslovično je uvek imala čulo da oseti puls vremena i aktuelnog trenutka: na svoj način i sa svoje strane, ona je aktuelizovala unutrašnju kulturnu i etničku raznolikost stanovništva tako što se trudila da uključi veći broj etničkih tipova u rubrike koje inače publikuje. Tokom prethodne decenije, na planu izbora i tretiranja etničkih junaka još je bilo moguće uočiti otuđenost, videti koliko je dubok jaz između naroda koji su se naglo, odjedanput našli u istoj državi: Temelj i oslonac humorističkih tvorevina i nadalje su, po staroj navici, činili lokalni, odranije poznati tipovi; njima je dodeljivan zadatak da budu protagonisti komične radnje. Međutim, s modernim otvaranjem humorističke perspektive, kojim je prihvaćena nova realnost i otkriven komični resurs unutrašnje smeše naroda i multikulturalnosti, Bosanac je stekao svoj humoristički profil - identitet koji ga oživeo i specijalizovao kao zaseban etnički tip.

Ode Mujo
Sede kraj Miljacke Haso, Mujo i Arif. U jedno vreme predloži Haso da se okupaju. Svi pristadoše. Prvi se poče svlačiti Mujo. Kad je bio gotov, ćupi u vodu i zaroni. Pošto se ne pojavi zadugo na površinu, oni počeše da razgovaraju između sebe:
-Dobro roni Mujo.
-Baš dobro! odgovori Arif.
To rekoše i pošto su se svukli stadoše kraj reke pa se pogledaše.
-A viđe li ti, biva, da ode Mujo, Haso? Reče Arif.
-Ode, ode! dodade mirno Haso i obojica počeše da se oblače.

(Ošišani jež, 166, 5. III 1938.)

Uteha
Sastala se dva Bosanca:
-Kako si Mujo? pita jedan.
-Vala Bogu, Amede, a kako ti?
-Vala, i ja dobro... A šta ti radi brat?
-E, bolan, ubi ga sinoć grom.
-Ma znao sam ja da on ne mere dugo, kad nako slabo izgleda, dovrši Mujo.

(Ošišani jež, 175, 7. V 1938.)

Ubistvo u aščinici
Desilo se nekakvo ubistvo u jednoj aščinici na Baš Čaršiji. Na suđenju sudija proziva glavnog svedoka, samog aščiju Idriz-agu.
-De nam ti sad lepo ispričaj kako se to sve desilo.
-’Oću, čestiti gospodine. Sve ću ja tebi na tenane ispričati. Ovako desno ko sjedi Huso i pred njim, biva, pilav; onamo jope pri vr’u sjedi Salko i pred njim kadaif; onamo jope do Salka Junuz i pred njim dolma, a jope lijevo ti je od njega - neki ugursuz - Adem efendija i pred njim jirišće. Kad li odjednom nož sijevnu, Salko pade. Alaha mi ne znam ko ga ubi. Posjec me đe sam najtanji, ako znam.

(Ošišani jež, 175, 7. V 1938.)

Kao što nam neuvijeno kazuju prethodni primeri, za humorističku tipizaciju koja će reprezentovati Bosanca izabran je pripadnik muslimanske veroispovesti. Reklo bi se da je to logično rešenje jer je muslimanski kulturni obrazac više nego podesan da obezbedi osveženje, to jest neophodnu, poželjnu raznovrsnost u humoru. U tom obrascu skriven je raskošan izvor egzotike, interesantne za potku šaljivog tkanja i za atraktivno oneobičavanje standardnih šaljivih motiva. Značajnu novinu donela su već i sama muslimanska imena, a takođe i izobilje novih reči, uzrečica i pojmova preuzetih iz turskog jezika. Samo taj jezički materijal bio bi dostatan da ispuni zadati uslov - da obogati i da ulije duh novine postojećem humornom izrazu. No, pomenuti folkloristički razlozi za izbor Muslimana sigurno nisu bili i jedini. Osim mnogih, lako uočljivih razlika u veri, običajima i stilu života ovog dela jugoslovenskog stanovništva, Muslimani su privukli pažnju i svojim aktivnim učešćem u političkom životu zemlje. Naporedo s Crnogorcem i Lalom, karikature ovog vremena prikazuju Muje sa obaveznim, simboličnim fesom na glavi. Ipak, što se tiče individualnih karakternih i psiholoških osobina, ništa posebno specifično nije ustaljeno kao osnov za sistematsko folklorno variranje, izuzev, možda, orijentalne škrtosti na rečima, uzdržavanja od bilo kakve psihološke reakcije, svojeglavosti i sklonosti da se uživa u dokolici. Pričice koje se odnose na Bosance prilično su raznolike među sobom. Komika, kao i karakterizacija likova, gradi se ponajviše jezičkim instrumentima.

Tuđa rabota
Sedi Mujo pored jarka. Izuo kundure i spustio noge u vodu, pa gleda kako voda teče. Naišao Smajo pa zastao pored Muje, ali Mujo ni glave da okrene, akamoli da što progovori.
-Jesi li ćuo, Mujaga da je Šarfanova Hatifa pobjegla od baba, biva udala se? pita Smajo.
-A što se to mene tiće? odgovara mrzovoljno Mujo.
-Ama, bolan, pobjegla je tvome bratu Ragibu i, eto, valjaće ti se miriti sa Šarfanom, nastavlja Smajo.
-A što se to tebe tiće? odgovara Mujo ne okrećući glave.
-Ama komšije smo pa velim...
-Jok, kake komšije? Ti lumera devet, a ja ćetiri, a đe je to sebe jeno od drugog? završi Mujo, a ne okrenu se.

(Ošišani jež, 184, 9. VII 1938.)

Mehaga u knjižari
Došao Mehaga u knjižaru da kupi sinu jednu školsku knjigu, i pošto je pregledao, obrati se knjižaru.
-E, pošto ti je knjiga?
-Dvadeset dinara.
-Mnogo je. Alaha mi, a i nemam više od deset dinara. Nego, odvagaj ti meni za deset dinara, i evo ti pare.

(Ošišani jež, 190, 20. VIII 1938.)

Ko je pojeo sir
Suljo i Ahmed kupili sira za večeru i stavili ga konju u bisage. Kada su stigli do jedne kafane, Suljo uđe da popije kafu, a Ahmed, koji je ostao da čuva konje, izvadi sir iz bisaga i pojede ga.
Kada je došlo vreme večeri, Suljo poče da traži sir i pošto ga ne nađe obrati se Ahmedu:
-Ahmede, gdje je sir? Da ga nisi pojeo?
-Nisam, vala, Suljo, nego biće da ga je pojeo konj.
-E, neka vala, Alaha mi, i pravo je što ga je konj pojeo kad mu ga je magarac ostavio, odgovori Suljo.

(Ošišani jež, 212, 21. I 1939.)

Pokojni otac[2]
Teferičili Ibro i Huso na vrelu Bune i sladili pastrmke.
Na Ibrino pitanje od čega mu je umro otac, razvezao Huso da priča što može opširnije, a ne primećuje da je ribe sve manje. Kad to najzad, u zao čas, opazi, htede da navede Ibru da se i on raspriča, pa upita:
-A, dina ti, od čega je umro tvoj otac?
-Moj na prečac - odgovori Ibro preko zalogaja i nastavi da jede.

(Ošišani jež, 1987, 29. VII 1977.)

Tri careva grada
Behto i Huso u šljivaru, eglenišu, po šljivama popala gusenica, pase li pase... Sve rušti šljivov pupoljak.
Behto gleda silnu gusenicu.
-Sve će nam šljivu pojesti ova živina...
-’Oće vala, svu - potvrđuje Huso. - A biva, znaš li ti, moj Behto, šćta bi sad valjalo?
-Šta?
-Valjalo bi tri careva grada da ima sad koga da nas naćera da oćistimo ovaj gad sa šljiva.
-E, aferim, dobro si rek’o! To bi nam mnogo valjalo, bezbeli... Al’ eto, nejma ko...
-Nejma...

(Ošišni jež, 1993, 9. IX 1977.)

Sve do pred kraj sedamdesetih godina dvadesetog veka u upotrebi su razna muslimanska imena, iako se najveći broj puta ponavlja ime Mujo. Čvrsto združivanje imena Mujo i Haso u svakom slučaju predstavlja kasniju folklornu pojavu i skorašnjeg je datuma. Pre nego što se taj čuveni par popeo do vrhunaca popularnosti, potisnuo ostale konkurente i zaposeo prestižno mesto učesnika bez kojih se ne može zamisliti šala, bilo je dosta teško izvući neku posebnu žicu u humoru koji se odnosi na Bosance. Nije lako reći šta je to individualno, specifično i baš najbitnije što odražava bosanski mentalitet, bosanski karakter i bosanski način razmišljanja. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, smeh tih šala neselektivno je usmeren na opšte ljudske slabosti: lopovluk, alkoholizam, neobrazovanost, ograničenost, prostotu i sl. Jedno vreme - posle je to potonulo u zaborav - omiljenu temu šala činile su fizičke predispozicije bosanske glave: glave žitelja Bosne hiperbolisano su predstavljane kao tvrde, otporne na udarce, toliko neprobojne da nema sile koja bi bila dovoljno jaka da njih razbije.[3] Kroz te fizičke karakteristike provlačene su aluzije i na njihovu umnu hendikepiranost. Kao kontrast tome, zanimljivo je da su se u usta Bosanaca dosta često stavljale i vrcave opaske u vezi s trenutno aktuelnim društvenim i političkim zbivanjima u zemlji.

Doček
Na sarajevskoj željezničkoj stanici svečani doček, dolazi neki državnik, čuju se plotuni. Suljo i Mujo akšamluče na Trebeviću. U neko doba Suljo će reći:
-Šta ono puca?
-Ono su svećani plotuni. Dolazi njeki državnik, pa ga doćekuju.
Opet se čuje plotun.
-A šta je ono sad? - pita Suljo.
-Drugi plotun.
-Asli ga iz prve ne pogodiše...

(Čivija, 16. IX 1968.)

Teget humor sa Baščaršije
Sede dva hamala na Baščaršiji i eglenišu. Veli Suljo Muji:
-Ti Mujo, sve vićeš “ne more se, ne more se”, a na tebi svaki dan nova zakrpa!

(Čivija, 16. IX 1968.)

Sa Miljacke
Uhvatio Suljo zlatnu ribicu, ona ga moli da je pusti, pa će mu ispuniti tri želje:
-Kaži prvu želju! - reče zahvalna ribica.
-Da ovaj Trebević bude sav jedno meze!
-Drugu želju?
-Da Miljackom umjesto vode teće rakija...
-A treća želja?
Sulja dugo misli, misli...
-Ma daj još dva deca rakije!

(Čivija, 16. IX 1968.)

Shvaćeni unitarizam
-Haso, gdje putuješ? - upita Suljo.
-Za Sarajevo. A ti Suljo?
-Ja za Beograd.
-Vidiš Haso, otkako nema one unitarističke oznake “JŽ” na vozu, možemo sa istim u isto vrijeme putovati svako na svoju stranu.

(Ošišani jež, 1623, 7. VIII 1970.)

* * *

Fatima, devojka iz okoline Doboja, došla u grad i upoznala se s nekim mladićem. Posle izvesnog vremena, ona ga upita:
-A šta si ti?
-Srbin - odgovori mladić.
Na to će devojka:
-Ama, ne pitam te šta si po šovinizmu, već šta radiš.

(Ošišani jež, 1674, 31. VII 1971.)

Filharmonija
Huso i Haso piju kahvu. Odjednom će Huso:
-Ćuješ, bolan, Haso, dolazi bečka filharmonija.
Haso hitro otpi kahvu pa reče:
-Ćujem bolan Huso, al’ svejedno će njih “Željo” sa 5:0.

(Ošišani jež, 1750, 12. I 1973.)

Dvoboj
Čuvao Mujo stado na livadi, pa poneo novine i čita. Seo na panj i čitao ali mu se pridrema pa sve glavom gore-dole.
Pomisli ovan predvodnik da ga to Mujo na dvoboj zove, zaleti se pa Muju tresnu u čelenku.
Kad je Mujo kasnije došao sebi, prvo što je rekao bilo je: “E, da mu Muhameda po sto puta, ko mi ubi ovna?”

(Ošišani jež, 1772, 15. VI 1973.)

Iako nema nikakvih prepreka da se Bosanci uklope u najraznovrsnije tipove i cikluse šala, većina je onih u kojima se komični efekat gradi na gluposti. Glupost je jedna od standardnih tema humora, s varijacijama koje osciliraju u ogromnim amplitudama: finese značenja kreću se od neškolovanosti, neupućenosti, nesposobnosti da se nešto zamisli i shvati, pa sve do prirodne naivnosti, imbecilnosti i totalnog apsurda. Uz isti taj predmetni krug vezuju se ciklusi koji govore o dečijoj gluposti, pogrešno shvaćenim pojmovima, odgovorima odvaljenim na času, pred učiteljicom, ili u ma kojoj drugoj situaciji. U ulozi đaka najčešće se pojavljuje mali Mujo ili Mujica, dete koje je zauzelo mesto malog Moše, nekadašnjeg jevrejskog junaka, ili etnički neprofilisanog malog Perice.

Crtani filmovi
Suljo i Mujo u sklopu jednog našeg preduzeća rade u nekoj afričkoj pustinji. U predvečerje, jednom, poterani nuždom, čučnu ispod neke palme. Nakon nekog vremena, Suljo će:
-Ćuj, Mujo, okreni se i ti na ovu stranu!
-Zašto, bolan?
-Poćeli su crtani filmovi...
Iz daljine, velikom brzinom, palmi se približavao lav.

(Jež, 1756, 23. II 1973.)

Problem
-Mujo, došo Suljo iz Nemačke.
-Su ćim, bolan?
-Vozom, ja ćim će!
-Ih, đe će ga onolikog parkirat?

(Jež, 1765, 27. IV 1973.)

Za đabe
Ujela Muju zmija pa došao kod lekara.
-Gde vas je ujela?
-U šumi.
-More, na kom mestu?
-Ispod jednog drveta.
-Ma čoveče, ne pitam to već za šta vas je ujela?
-Za đabe!

(Jež, 1769, 25. V 1973.)

Znanje
Pita učiteljica malog Muju na času:
-Reci mi, Mujice, koji su organi za varenje?
Mujo se malo zamisli, pa reče:
-Lonci i šerpe, drugarice učiteljice!

(Mujo i Haso, Ježev humor-vic, 1978.)

Učenjak
Malog Mujicu interesovala jedna stvar:
-Tajo, znaš li ti ko je bio Hamlet?
-Znam ko je bio ‘Amlet, al neću da ti kažem. Uzmi lepo “Ilijadu i Odiseju” pa pročitaj!

(Mujo i Haso...)

Obaveštenje
Na železničkoj stanici u Sarajevu spiker se obraća putnicima sledećim rečima:
“Putnički voz za Mostar i Ploče stoji na trećem koloseku, polazi za pola sata... Ponavljam: putnički voz za Mostar i Ploče stoji na trećem koloseku, polazi za... Vid’ budale, ode!”

(Mujo i Haso...)

Skupa s fiksiranjem stereotipnih imena konačno se ustalio i tipski komični lik bosanskih predstavnika u humoru. U naše vreme, šale s Mujom i Hasom dostigle su izuzetno visok stepen popularnosti, stepen koji daleko prevazilazi popularnost njihovih jedinih savremenih takmaca, Lale i Crnogoraca. Bez obzira na već mnogo puta dokazanu činjenicu da se za trenutno omiljene humorističke tipove lako lepe svi mogući univerzalni motivi - što znači da su neizbežna odstupanja od bilo kog kruto postavljenog pravila - u ovom slučaju pred sobom imamo jedno kompaktno jezgro građe koja nam daje mogućnost da izvedemo generalizacije o nekim suštinskim i umnogome osobenim stranama identiteta pomenutih junaka. Na prvom mestu, ono što je drugačije, što predstavlja distinktivno svojstvo koje se ne razaznaje kod prethodnih uopštavanja slike Bosanaca jeste socijalno poreklo ovog para. Mujo i Haso su pre oličenje socijalne nego verske sredine: oni reprezentuju određeni sloj ljudi iz Bosne. U njihovo polje smisla i značenja ugrađeni su elementi jedne, ne tako davno prošle epohe društvenih kretanja. Naime, na osnovu najtipičnijih ranih primera, stiče se utisak da su ta dvojica Muslimana predstavnici jugoslovenskih gastarbajtera koji su mahom bili poreklom iz Bosne. Oni oličavaju tip polutana - siromašnih, primitivnih, za zavičajno tle sraslih ljudi koji su otišli na privremeni rad u inostranstvo; to je socijalni proces karakterističan ponajviše za mobilno vreme sedamdesetih. Uglavnom se radi o došljacima iz ruralne provincije, jedva sposobnim da se adaptiraju na život modernog grada i kod kuće, a kamoli na razvijenom Zapadu. Ipak, za njih ta promena znači jedini put ka napretku i izgradnji neke bolje budućnosti u domovini.

Prepoznatljivo
Oženio se Haso negde u Nemačkoj, pa rešio da dovede svoju Gretu na nedelju-dve u rodni kraj. Usput joj pričao o zemljacima i o tome kako drugi teraju šalu s njima, pa Greta stekla nekakvu sliku o tim ljudima tamo u Bosni.
Voze se oni tako od severozapada ka jugu, kad Greta odjednom, da pokaže kako je sve shvatila, uzviknu:
-Evo nas među tvojim zemljacima!
-Po čemu poznade? - začudi se Haso.
Greta mu pokaza jednog ćopavog hodžu koji je imao beli turban oko glave:
-Pa vidiš onoga: boli ga noga, a on uvezao glavu!

(Mujo i Haso...)

Kofer
-Zašto ne kupite ovaj kofer? Vidite koliko je jeftin: samo pedeset maraka! - navaljuje kupac na Muju u Nemačkoj.
-Ma, šta će mi kofer, bolan - brani se Mujo.
-Pa da u njega stavite odelo kad putujete...
-Vid’ budale! Zar da putujem go?!

(Mujo i Haso...)

Pitanje
Sedi društvo u kafiću i ispija svoje piće, kad - vrrrum! - protutnji pored njih Mujo na motoru.
-Ima l’ ko vaki “kavasaki”? - upita bez stajanja.
Posle nekog vremena, eto ti njega opet.
-Ima l’ ko vaki “kavasaki”, lijepo pitam?
Tako je prošao još nekoliko puta dok jednom momku nije dojadilo.
-Imam ja!
-Pa gde se onda gasi? - panično će Mujo.

(Mujo i Haso...)

Tante za kukuriku
Uselili se Mujo i Haso u novogradnju. Sretni, nema šta!
Posle nekog vremena, digne Mujo roletne i kada je hteo da ih spusti, one nikako da se pojave. Ljutito ode do Hase koji je stanovao iznad njega i napade ga još onako s vrata.
-Odmah da si mi vratio roletne!
-Oću, malo morgen! Vratiću ti kada mi ti vratiš ono po’ kile grožđa koje mi je pobeglo kada sam ga prao u šolji!

(Mujo i Haso...)

Budući da su Mujo i Haso savremeni junaci, i njihov prirodni ambijent mora biti savremen. Pošto su relativno odskora tipski zaokruženi, asocijativni kapacitet koji sa njima ide utiče na to da motivi preuzeti iz starije tradicije šaljivog folklora njima većinom ne leže. Njihova sredina je strogo urbana, iako ovamo stižu iz sela, odnosno iz poslovičnih bosanskih nedođija i zabiti. To je tip ljudi koji pred sobom krče mali i skroman put, uz skromnu ali, kad se sve sabere, ipak značajnu dobit. Mujo i Haso pripadaju klasi vrlo vitalnih autsajdera. Njihov status je status večitih marginalaca koji su deo celine svakog urbanog društva. Oni ne postavljaju velika pitanja i zadovoljavaju se sitnim postignućima: kadri su i rešeni da prežive sve katastrofe koje život za njih spremi. Njihovo neznanje je ogromno, ali ništa manje funkcionalno - štiti ih od opasnosti da se osećaju kao gubitnici. Humor koji se vezuje s Mujom i Hasom baziran je prevashodno na toj vrsti gluposti, s tom razlikom što u nekim savremenijim varijantama sadrži i jednu sofisticiranu notu apsurda. Glupost je tema koja spada u kategoriju najopštijih ljudskih tema, međutim, tanane finese vokabulara, mekoća zvuka i izražajni potencijali bosanskog govora - u kome je psovka vrlo bitna komponenta i ima smisao životne filozofije, stoičkog, izmirenog komentara na sve krupne i sitne događaje u životu - čine da pretežan deo upotrebljenih motiva deluje jedinstveno i posve autentično. Uopšte uzev, većina šala sa bosanskim sudeonicima, topografijom i, pre svega, dijalektom nosi svoj vlastiti pečat: intonirana je s nemalom dozom prostodušnosti. Njihova lokalna paleta boja daje jednu dodatnu, umnogome specifičnu nijansu svim univerzalnim značenjima.

Da se čuje
Dođe Hasa kod Muje, a Muja stavio dete na orman.
-Što si bolan Mujo podigo dete gore?
-Pa da čujem kad padne!

(Ošišani jež, 1765, 27. IV 1973.)

Čista logika
Naiđe jedan čovek na Muju i Hasu i začudi se videvši da jedan kopa a drugi odmah za njim zatrpava iskopano.
-Šta radite to, života vam? - upita ih.
-Postavljamo cijevi za vodovod! - odgovori Mujo.
-Zašto onda jedan kopa a drugi odmah zatrpava? Gde je tu logika?
-Logike ima, nego nema Ibre da postavlja cijevi!

(Mujo i Haso...)

Nauka
Uči Mujo sina da pliva.
-Maši ručicama, Saleme, maši, maši, maši ručicama... maši, maši... E, jeb’ ga!

(Mujo i Haso...)

Odgovor
Dobili Mujo i Haso stan u novogradnji. Posle dva meseca, vraćajući se kući na drugom spratu zgrade primetiše kako sa prozora stana kulja dim.
-Šta li se ono zapalilo, mili bože? - kao za sebe će Mujo.
-Ma, ništa bolan. To se dimi iz Suljinog stana, a on je vatrogasac pa je sigurno doneo nešto kući da radi honorarno! - objasni Haso.

(Mujo i Haso...)

Tepih
-Kakve su vam te nove komšije? - pita Haso Ibru.
-Mani, čudan neki svet. Kupili novi tepih, pa sad traže da se izuvamo kad im dođemo u posetu.
-Šta je to čudno?
-Čudno je što im tepih visi na zidu.

(Mujo i Haso...)

Most
-Zamisli, prelazio Mujo preko onog našeg mosta, a most se iz čistog mira srušio. Zašto?
-Pa valjda zato što pametniji popušta.

(Mujo i Haso...)

Merak
Kupio Mujo dva broja manje cipele.
Pa što to, bolan Mujo? - pitao ga Haso.
-Ih meraka kad ih skinem.

(Mujo i Haso...)

Izuzetno, može da dođe do odstupanja od uobičajene koncepcije šala, tako da se tobožnjoj bosanskoj gluposti pristupa iz drugog ugla. U narednom primeru, vidimo preokrenutu standardnu situaciju: Bosanci se ne nalaze na radu u Sloveniji, već su Slovenci ti koji putuju kroz Bosnu; svesni stereotipa koji vlada o njima, Bosanci igraju baš na tu kartu, upotrebljavajući ga kao praktično sredstvo da nasamare ograničenog, predrasudama opterećenog protivnika.

Sistem
Janez i Joža vozili kamion-krstaricu kroz Bosnu.
Na semaforu stanu, kad priđe im Mujo i pokuša da upali cigaretu na faru.
-Daj dugačka svetla, slaba je vatra! - zamoli vozača.
-E, jesu ovi Bosanci glupi! - komentarisao je Janez i upalio dugačka svetla, a Mujo će kroz šapat:
-Je l’ bolan Haso, je si l otkačio prikolicu?

(Mujo i Haso...)

S vremena na vreme, humoristički tandem Mujo i Haso moguće je razdvojiti, ili pretvoriti u trougao učešćem žene Fate, čime se izlazi u susret potrebama klasičnog seksualnog humora: u opticaju je mnoštvo viceva na račun seksa, nabijanja rogova, i uopšte - muško-ženskih odnosa. Za razliku od Sose, Fatino humorno pojavljivanje isključivo je u svojstvu seksualnog partnera. Dakle, osim labilnog morala, ona ne poseduje druge individualne crte, niti je čvršće spojena s bilo kojim od dvojice muškaraca: alternativno se kombinuje i s jednim i s drugim. Njena funkcija je drugostepena i više pasivna - odnos između Muje i Hase jeste ono što je zaista relevantno. Između ostalih, danas popularnih erotskih motiva, uz Muju i Hasu vezuje se homoseksualizam, a ređe i neke druge seksualne devijacije.

Otkriće
Razgovaraju Mujo i Haso.
-Nisam znao da ona moja Fata radi za Američku obaveštajnu službu! - reče Mujo.
-Ih, otkuda ti to? - začudi se Haso.
-Pa, svako veče kad legnemo, a ona pomisli da sam zaspao, Fata otvori prozor i javlja im se sa “E-SA-DE! E-SA-DEEEE!”.

(Mujo i Haso...)

Zabuna
-Ćuj, bolan, Haso, ispalo da je onaj naš prijatelj Ibro homoseksualac!
-E, lažljivog insana, da Alah sačuva! Ja ga guzim već godinu dana, a on stalno viče da je elektroinstalater!

(Mujo i Haso...)

Kao nosioci novih humorističkih tendencija, Mujo i Haso potisnuli su ne samo etničke nego i neetnički koncipirane tipove u drugi plan. Danas njihova imena označavaju sinonim za šalu uopšte, bez obzira na tematsko polje o kome je reč. Oni pokrivaju najširi spektar motiva u rasponu od seksualnih, crnohumornih, pa sve do političkih. To su u pravom smislu reči moderni folklorni junaci, jedini koje je proizvelo, ili barem lansiralo moderno doba - pozni dvadeseti vek.

Napomene

1. Videti: V. Vrčević, nav. dela.
2. Ovaj i sledeći primer štampani su u rubrici koja nosi naslov Smejali se naši stari.
3. Zanimljivo je da je u američkom folkloru isti motiv vezan za Crnce. Dvadesetih godina, bilo je moguće pročitati komično hiperbolisana poređenja koja daju opise koliko su tvrde crnačke glave i u našim novinama.

<<nazad napred>>

// Projekat Rastko / Antropologija i etnologija //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]