UKRASNA SVEĆA

Gospođica Hatčepsut volela je životinje, mačke naročito, uvozne mirise i uvozno cveće. Ali za te svoje ljubavi nije imala dovoljne prihode. Nije imala para čak ni za neko "džepno" kuče. Za Badnje veče jedva je nabavila ribu i rezance da ih spremi sa kuvanim šljivama. Na poklone, naravno da nije mogla pomišljati. Pošto je završila pripreme za večeru, obukla se, crnilom duboko spustila unutrašnje uglove očiju da ih udalji od nosa, a spoljašnje spojeve kapaka je produžila debljom olovkom skoro do ušiju. Oko čela stavila je traku. Gornja usna bila je ravno iscrtana, a donja naglašeno podvrnuta. Osetila se dobro, zadovoljna svojim izgledom. Kao pred neki osvajački pohod. Prišla je prozoru i bacila pogled na reke.

- Oblaci su prešli vodu - zaključi ona.

Potom je pažljivo razmotala zlatastu hartiju i izvadila staklenog puža. Nije joj se dopadao srebrnasti pesak kojim je staklena ljuštura bila ispunjena. Ona pažljivo izvadi voštanu zaptivku i sadržaj puža istrese u lavabo. Potom ljušturu ispra, osuši i napuni svojim mirišljavim plavim prahom za kupanje. Potom vrati na mesto voštanu zaptivku sa fitiljem. Puž se mogao opet upotrebiti kao ukrasna sveća, a divno je svetlucao svojom plavom utrobom. Boja puža sada je podsećala na oči mladića čiju posetu je očekivala.

- Atlantida-plavo - reče devojka i začudi se tim rečima.

- Gluposti - kaza samoj sebi - Otkud znaš da je to "atlantida plavo"?

Posle nekoliko časaka stakleni puž je opet bio u svojoj kutiji, umotan zlatnom hartijom i uvezan trakom sa mašnom. Spreman da bude uručen kao poklon.

Utom se oglasi zvono na vratima. Posetilac je nosio vino. I onaj topli glas. Ona ga posadi za sto i sede do njega. Uze četiri oraha i baci ih na četiri strane krsteći sobu. Tada iz fioke izvadi kutiju sa staklenim pužem i dade mu je.

- Ovo ti je božićni poklon od mene - reče i poljubi ga.

Njemu sinuše oči i on kao dete sav uzdrhtao razmota zlatnu hartiju i izvadi staklenog puža. Na njegovom licu videlo se zaprepašćenje.

- Nije moguće da nisi znao šta je u kutiji? - upita gospođica Hatčepsut.

- Nisam - uzvrati on.

- Razočaran?

- Da.

- Da?

- Ne. Divan je. Hvala ti!

Potom je zagrli.

- I ja imam za tebe poklon - dodade on s namerom da stvar malo zagladi. On izvuče na sto jednu crveno belu kesicu posutu sićušnim ogledalcima. Gospođica Hatčepsut razmota poklon i u kesici nađe već poznati joj upaljač sa urezanim natpisom o ispunjenju želje. Gospođica Hatčepsut bila je malo zbunjena razvojem večeri. Sada je ona bila razočarana. I zato, da i ona sa svoje strane stvar malo zagladi, izjavi:

- Ja znam kako se ti zoveš.

- Otkud znaš?

- Ne znam baš tačno otkud, ali znam. I to odavno. Možda to znam po mirisu. Zoveš se Senmut.

- Nikad čuo. Otkud ti ta ideja? - upita on i puža stavi na srebrni tanjirić da ga pripale i večeraju pri sveći.

- Divno! - uzviknu gospođica Hatčepsut pružajući mu upaljač - molim te, upali staklenog puža dok ja iznesem večeru.

Arh. Senmut uze upaljač i glasno pročita zapis na njemu:

Ako me kresneš triput za redom, ostvariće ti se želja

- I hoće, da znaš, ostvariće ti se! Još večeras - dodade ona smejući se.

Tada on kresnu jednom i upaljač se upali. Ona zatapša. On prinese fitilju puža plamen i upali ga. Stakleni puž zablista na stolu i preobrazi se u najlepšu ukrasnu sveću. Soba kao da se odlepila od svoje podloge lebdela je u blagoj lopti svetlosti.

- Šta to radiš? - uzviknu ona - treba tri puta da kresneš!

- Što da krešem tri puta, kad sam sveću upalio od prve?

- Ali, tako piše na upaljaču! Zar ne znaš? Svaka stvar da bi se jednom čula mora se triput kazati.

Tada on kresnu drugi put i upaljač izbaci zeleni plamičak, koji ona dočeka jednim gromoglasnim "Bravo!" Kada upaljač planu i po treći put snažna eksplozija raznese stan i njih u njemu. Ostala su samo imena. Ona se mogu naći u svakoj istoriji Egipta (18. dinastija ).

(Ako niste pročitali poglavlje Upaljač, idite na to poglavlje.
Ako jeste, ovo vam je kraj priče).

// Projekat Rastko / Književnost / Milorad Pavić / Stakleni puž //