UPALJAČ

Na Badnji dan arh. David Senmut je opet svratio u stan svoje bivše žene, koja je bila na putu. Tu se okupao i oprao zube, zalizao kosu, seo i zagrlio kolena tako da je bio kao neka kocka. Nekoliko časaka u tom položaju se odmarao. Na trenutak on zažele da u naručju ima neko majušno stvorenje, dete, možda devojčicu, da je štiti i brani... Zatim je iz džepa izvadio onaj upaljač i stavio ga u crveno-belu kesicu posutu prašinom načinjenom od majušnih ogledala. Popio je jedan viski i izabrao u ženinom baru bocu plavog italijanskog penušavog vina. Odlučio se za plavi ženski šampanjac "Blu", onaj slađi, s naznakom "muscadet", a ne za muški, s naznakom "brut". Uvijajući bocu u belu hartiju on pomisli da je vino večiti bolesnik kao žena, a umire kao čovek i samo retka vina nadžive ljudski vek...

Na cedulji prodavačice ženskog rublja pročitao je gde ona stanuje i otišao tamo noseći šampanjac. Ona ga je dočekala u slami posutoj po podu stana i zagrlila pruživši mu kutiju u zlatnoj hartiji s mašnicom.

- Nije mogućno! - uzviknuo je.

- Moj božićni poklon za tebe - rekla je.

Zapanjen pogledao ju je i pomislio da je mrak sišao s neba u njene oči da tu prenoći. Samo zvuk njenih jeftinih narukvica s praporcima vredeo je više od najskupocenijeg psa.

Razmotao je zlatastu hartiju i na svoje zaprepašćenje unutra našao samo jednu prigodnu sveću za jednokratnu upotrebu u vidu neke ljušture pune plave prašine.

- Dakle, moja bivša žena je zaista umela da povredi čoveka. I to je poklon! - pomislio je.

- Razočaran ?- upitala je prodavačica ženskog rublja.

- Ne. Naprotiv - uzvratio je, iz džepa izvadio kesicu sa crveno-belim prugama i pružio je devojci.

- I ja sam ti doneo poklon.

Iz kesice ona je izvukla već poznati joj upaljač koji je pre neki dan ukrala od gospodina u lakiranom kaputu.

- Predivno, baš mi je nedostajao upaljač!

Ona zagrli i poljubi arh. Davida Senmuta dodajući - Upali staklenog puža dok ja iznesem večeru.

- Šta piše na njemu? - dobaci mu poslujući oko jela.

- Na čemu?

- Na upaljaču.

- Misliš na uputstvu za upotrebu? Ne znam. To sam bacio. Šta će uputstvo za upotrebu uz upaljač?

- Ama ne, pitam šta piše na samom upaljaču!

- Ne sećam se, čekaj da vidim...

Tada ga ona preduhitri i izdeklamova napamet:

- "Ako me kresneš tri puta za redom ispuniće ti se želja!" Zar ne piše to?

Arh. David Senmut se zabezeknu još jednom te večeri. Apsolutno nije mogao da se seti kada je prodavačici ženskog rublja ukrao i upaljač. Inače, da nije njen, otkud bi znala čak i šta piše na njemu. Za spavaćicu broj 3 je znao, ali da joj je ukrao i upaljač, to mu nije išlo u glavu.

Nesumnjivo, stvari s poklonima bile su krenule naopako. Moralo se nešto učiniti da ne propadne veče. I on izvali prvo što mu pade na um:

- Ja znam kako se zoveš!

- Stvarno? - odgovori prodavačica ženskog rublja - otkud znaš?

- Ne znam otkud, ali znam. Ti se zoveš Hatčepsut.

- To mi je prvi put neko rekao - uzvrati ona i staklenog puža postavi na srebrni tanjirić koji se našao na sredini stola.

Arh. David Senmut tada kresnu upaljačem. Prvi put upaljač je bacio lep, plavičast plamen. I gospodin Senmut upali staklenog puža. Svetlost se razli po stolu, ozari sobu. Zlatne svetlosti bilo je svuda, čak i u njihovim ustima. To se videlo kad god bi progovorili.

- Kresni još jednom - reče ona - treba tri puta!

I drugi put upaljač se dobro pokazao. Ali treći put nije. Omanuo je.

- Ne vredi! - reče arh. Senmut gospođici Hatčepsut - neće mi se ispuniti želja.

- Hoće, još kako - reče ona i poljubi svog arhitektu Davida Senmuta kako ga niko nikada nije poljubio.

Ispod tog dugog poljupca, ležalo je na podu, u senci stola, bačeno uputstvo za rukovanje upaljačem:

"PAŽNJA! OPASNO PO ŽIVOT! Držati daleko od vatre. Ovo nije upaljač. Ovo je oružje posebne namene. Dinamitsko punjenje u njemu aktivira se posle trećeg uzastopnog paljenja naprave."

(Ako niste pročitali poglavlje Ukrasna sveća, idite na to poglavlje.
Ako jeste, ovo vam je kraj priče).

// Projekat Rastko / Književnost / Milorad Pavić / Stakleni puž //