Владимир Булатовић Бучи

Сатиричар мора бити и остати сам (разговор)

Разговор водила Тамара Лујак

Шта је сатира и зашто је пишемо, колико је заступљена и поштована у књижевности, да ли је волимо или је се бојимо… неке су од тема о којима смо разговарали са младим писцем (потписује збирку кратких прича „Измишљено, али истинито“, 2010)и уредником (уређује часопис„Афирматор“) Владимиром Булатовићем Бучијем.

Шта је за тебе сатира?

Сатира је разоткривање. Свесно и критичко указивање на недостатке у друштву.

У сатири је дозвољено исмевање, не и вређање. Да ли је то баш увек тако?

Сатира не сме да се свети, да ниподаштава и вређа. Онда постаје простачка, банална егзибиција. Сатира мора да подстиче људскост.

Стижу ли сатиричари да испрате друштвене промене?

Тешко. Појаве у друштву одавно превазилазе сатирично стваралаштво. Поставља се питање да ли уопште писати сатиру у таквим условима. Тренутно писање сатире представља романтичарско виђење кризе у друштву. Често је књижевна сатира пријатнија од стварности.

Да ли је по теби сатира позив на борбу?

Може бити. Зависи о каквој борби је реч. Револуцију на пример не може изазвати никаква сатира. Револуције дижу углавном будући диктатори.

Према коме је управљена сатира: према појединцу или друштву (или обоје)?

Друштво ствара добре и лоше појединце. Разоткривајући појединца разоткривамо читаво друштво. Сатиром указујемо на узроке и последице неуравнотежености и бесмисла. Ја на пример више волим да се бавим појединцем. Обичним човеком. Не волим политичку сатиру. Она ми је напорна. А и политичари су сатирични сами по себи. За обичног човека се то већ не може казати. Најтеже је писати сатиру о ономе што је скривено од очију јавности. А то је управо обичан човек, са свим својим слабостима и манама.

Да ли је сатира начин да се читалац придобије у борби против зла и колико је у томе успешна?

Уколико сатиричар не верује у боље друштво онда његова сатира није на добром путу. Уколико не верује да појединац којег критикује не може и сам постати бољи човек него што јесте, онда та сатира постаје банално иживљавање. Наравно, сатиричар не може својом сатиром да претвара жапце у лепе принчеве, пошто није чаробњак. Сатиричар само мора да верује да сваки човек може постати бољи. Сатира стоји на самом почетку борбе против зла, јер након што начини дијагнозу, она потом указује на могуће последице које зло може донети. Понављам, само уколико сатиричар верује да сваки појединац може постати бољи човек његова сатира ће придобити читаоца. Читаоц осећа искреност и људскост у ономе што је прочитао. Само оно што је искрено написано може да освоји срца читалаца. Све супротно томе, позив је на пуки линч и иживљавање. А тога у нашем друштву не недостаје.

Колико вешт сатиричар мора да буде да би од једног човека створио „општу појаву“?

Сатиричар мора да научи да посматра. Не сме да се сврстава. Мора бити и остати сам. Може да има политичка убеђења, али не сме јавно да их износи. Понављам, сатиричар стоји сам наспрам читавог друштва.

Наслеђује ли нова власт (негативне) црте старе и како се против тога борити?

Наравно. То је наследна болест свих политичара. Чим се докопају власти - разболе се. Најбоља борба по мени јесте остати скептичан. Ни једном политичару не сме се у потпуности веровати.

Сатира се служи претеривањем, карикатуралним примесама и чиме још?

Људскошћу.

Да ли сатира и проблеми иду руку под руку?

Бранко Ћопић је због своје Јеретичке приче читавог свог живота имао проблеме са влашћу. Сматра се да се никада након тога није опоравио и да је његово самоубиство уско повезано управо са тим догађајем. Радоје Домановић је такође за живота имао силне муке због писања сатире, оставши и без државног посла. Репресивна уређења, као продукти затворених или заосталих друштава, увек се боре против оних који их критикују или јавно исмевају. Наше друштво је потпуно парадоксално. Заостали смо, необразовани, затворени, а опет немамо репресију власти. У таквој ситуацији сатиричари остају потпуно незапажени. Уколико и сами нису политичари.

Колики „век трајања“ има сатира?

Уколико је квалитетна, сатира има продужени век трајања.

Шта сатиричари добијају, а шта губе пишући сатиру?

Књижевни сатиричари добијају изузетно мало пажње у односу на оно што стварају. Рекло би се да не губе ништа, сем времена.

Да ли је данас критички став постао општи начин мишљења?

Чињеница је да сви воле да критикују. Сви данас имају став о свему. Проблем је у томе што општи начин мишљења не стварају наш културни и образовни систем, већ га стварају медиокритети који од необразованих и простих праве главне носиоце критичког мишљења. Такође, људи слабо истражују свет унутар себе. Сувише су заокупљени телевизијским и Интернет воајерисањем.

Шта је за тебе афоризам?

Поента ненаписане сатиричне приче.

Када си и како почео да се бавиш писањем?

Пре једно седам – осам година. Не сећам се како сам почео. Једино што знам јесте да сам тада писао само онда када сам имао јаку потребу за тиме. Баш као и сада.

Који су писци утицали на твој стваралачки рад?

На првом месту је Гогољ. Са њиме сам почео. Касније је дошао Хармс. Као тинејџер волео сам да читам Достојевског, Мопасана, Твена, Сингера... Почео сам са класицима, а тренутно се трудим да читам савремене писце. Претпостављам да су сви писци које сам икада прочитао заједно утицали на моје писање.

Који су твоји најплоднији тренуци: јутарњи, вечерњи …

Ујутру сам исувише бунован, а увече превише поспан да бих писао. Зато највише пишем у току дана.

Написао си збирку прича „Измишљено али истинито“ (2010), добио неколико награда за кратку и за сатиричну причу, уврштен си у више зборника, уређујеш сатиричну рубрику у часопису „Афирматор“ (http://afirmator.org/)... Шта је следеће?

Надам се да ћу до јесени ове године издати књигу сатиричних прича, другу по реду. Што се тиче „Афирматора“ надам се успешној реализацији свих планираних пројеката.

Разговор водила Тамара Лујак
http://www.knjizevnost.org/?p=10613, 4.6.2013.

http://www.mixer.ba/6757/mix-intervju-vladimir-bulatovic-buci-satiricar-mora-biti-i-ostati-sam/, 5.6.2013.

http://belegbg.wordpress.com/2013/06/12/vladimir-bulatovic-buci-satiricar-mora-biti-i-ostati-sam/, 12.6.2013.

http://www.hellycherry.com/2014/03/vladimir-bulatovic-buci-satiricar-mora.html, 23.3.2014.