Драгутин Карло Минић

Акупунктура духа (разговор)

Разговор водила Тамара Лујак

Отрови се пакују у мале бочице, баш као и афоризми. Отровне, лековите стрелице бацају јунаци савременог друштва, они који су довољно мудри да виде, довољно смели да закључе и довољно храбри да иступе и кажу своје мишљење. Један од тих бораца је и афористичар Драгутин Карло Минић.

Која су основна својства сатире?

ДКМ: Акупунктура духа. Боли, али је лековита.

Чиме се сатира храни?

ДКМ: Политичким ђубретом.

Коме се и са каквим циљем обраћа сатиричар?

ДКМ: Народу, оном писменом, и полуписменим тајкунима и политичарима.

Шта мислите о нашој „славној“ прошлост, „срећној“ садашњости и „светлој“ будућности?

ДКМ: „Славна“ прошлост не да садашњости да има будућност.

Када за сатиричара настају прави проблеми: пре, током или након објављивања збирке?

Чим скочи у тај вир.

И хумор је критика живота. У чему се он разликује од сатире?

Кад се публика смеје, то је хумор. Кад се публика уозбиљи, то је сатира.

Сатиру директно или индиректно подстиче друштвено стање, политички протести… Застарева ли сатира?

ДКМ: Сатира је као вино, не застарева већ се оплемењује.

Може ли се сатира „оптужити“ да је једнолична?

ДКМ: Може. Не пише хвалоспеве власти.

Како Ви доживљавате афоризам?

Као роман без сувишних речи.

Шта Вам је најбитније при писању афоризма, чему поклањате највећу пажњу?

ДКМ: Највећу пажњу поклањам афоризму.

Како настају Ваши афоризми: у трену, након дугог промишљања или…

У трену, који траје данима.

Дешава ли се понекад да Вам „побегне“ мисао?

ДКМ: Побегне, али се покајнички врати.

Шта Вам се највише допада на гостовањима по Србији?

ДКМ: Публика и роштиљ.

Колико је учествовање на књижевним вечерима важно за једног писца?

ДКМ: Веома. Једино тада читалац мора да размишља и аплаудира.

Како се постаје велики мајстор кратке форме?

Кад победиш у себи малог мајстора дуге форме.

Имате иза себе једанаест збирки афоризама и прича, превођени сте, заступљени у домаћим и страним антологијама… Које Вам је дело, који успех, најдражи?

ДКМ: Све су ми награде као деца, како се обично каже, а од књига можда сатирични путопис „Националистичка географија“, јер тог жанра готово и нема.

Радили сте и као уредник Ошишаног јежа и Политике (Сатирикон). И то је у неку руку стваралачки посао: креирате укус публике, утичете на развој, усмеравате како млађе тако и старије генерација писаца. Чиме се руководите при одабиру афоризама: његовом актуелношћу, квалитетом, довитљивошћу…

ДКМ: Сва три елемнта подједнако.

Освојили сте многе домаће и међународне награде и признања (Златна кацига, Радоје Домановић, Вибова награда, Златни јеж, Драгиша Кашиковић; Алеко, Вуко Безаровић…). Јесу ли оне утицале на Ваше даље стваралаштво?

ДКМ: Пошто сам добитник баш свих награда за сатиру, пишем у нади да ће се основати још нека награда.

Писац стално ствара. На чему тренутно радите?

ДКМ: Две књиге су у питању: приче „Мала ревизија историје света“ и збирка афоризама „Карлов угао“. Радим такође на преживљавању.

Разговор водила Тамара Лујак
http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/121-130/123ns3.html, 23.6.2012.