Винка Репац и Бранислава Станимиров

Развој службе за очне болести општине Житиште

Винка Репац, Дом здравља Житиште
Бранислава Станимиров, Дом здравља, Нови Сад

По ослобађању Баната од Турака 1716 године, Марија Терезија је наложила да се направи план његове колонизације немачким живљем. За очување здравља како колониста, тако и српског, румунског и осталог становништва био је задужен камерални медикус у Темишвару, а сама здравствена служба организована је централистички. Доктора медицине још није било, па су на овом терену радили диштрикти хирурзи – фелчери. Очне болести су лечене травама и мелемима.

Нема писаних података када је основана здравствена служба у Житишту (Бегеј, Свети Ђурађ). Према предању, спомиње се извесни др Понграц. Први евидентирани лекар био је др Јожеф Бернард (1853-1875). Здравствена заштита становништва садашње општине Житиште увек је била усмерена ка Зрењанину (Великом Бечкереку). Како је прва успешна операција мрене, према писању „Тorontala“, извршена 1854 године у Темишвару од стране др Касандера, у Великом Бечкереку иста је урађена 1877 године. Као први српски лекар из тог времена помиње се др Александар Васиљевић. Отварањем опште болнице у Великом Бечкереку и развојем хирургије, развија се и служба за очне болести. За првог шефа хируршког и очног одељења именован је Лајош Хајдегер (1895-1906). Али тек 1927. године болница добија првог офталмолога др Јову Поповића. Његовим именовањем створене су могућности за спречавање ширења трахома као велике пошасти тог времена. После Другог светског рата отвара се антитрахомни диспанзер. Рођени Зрењанинац др Борислав Вуков долази на специјализацију 1949 године, где ће остати до 1965 и унети много новина у начину и приступу лечења код разроке деце. Трудиће се да прошири делатност ове службе и на суседне општине. Прва амбуланта за очне болести отворена је у Дому здравља Нови Бечеј 1959 године, где је радио и др Вуков. Његов рад ће касније наставити др Добривоје Пауновић, Зоран Цветков, а сада Снежана Ковачевић (1,2,3,4).

Тек 1987. године почиње са радом офталмолошка служба у Житишту. Два пута месечно из Зрењанина долази др Марица Јовандић. Обављају се најминималнији прегледи, јер не постоје сви потребни апарати. Служба почиње да функционише самостално тек 1999. године доласком др Винке Репац. У првим годинама без одговарајуће опреме, а често и услед слабог разумевања, рад није био лак. Ипак, уводе се обавезни систематски прегледи деце од 2,4 и 6 година живота ради превенције слабовидости. Врши се рано откривање повишеног очног притиска, и превенција масовних незаразних болести. Мада је општина по броју становника мала, а разуђена, број оболелих од шећерне болести је сразмерно висок, те је постављен императив раног откривања компликација ове болести и њена превенција. За сада службу за очене болести у Житишту чине офталмолог и медицинска сестра. Сарадња са осталим специјалистичким службама је задовољавајућа. Најбољи резултати су постигнути у раду диспанзера за дечје болести.

Ова савремено опремљена амбуланта сада пружа све специјалистичко консултативне услуге становништву овог краја, а у свом раду се ослања на темеље офталмолошке службе Великог Бечкерека, добро постављене од стране др Јове Поповића и др Борислава Вукова.

Литература

1. Paunović D., Paunović T. : Istorijski razvoj zdravstva i lečenja očnih bolesti u srednjem Banatu, Biblioteka –posebno izdanje, knjiga 6 ,Zrenjanin 1990

2. Војвођански архив Нови Сад - Фонд Торонталске жупаније 99-17

3. Будић Љ.: Бегеј Свети Ђурађ-Житиште,библиотека „Бранко Радичевић“ Житиште,2000

4. Крестић В.: Српски војни логор код Перлеза у 1848 године. Зборник Матице Српске за друштвене науке, Нови Сад, 1961; стр. 29

(Timočki medicinski glasnik, 37 (2012) br.2: p. 123-124)

На Растку објављено: 2013-03-02
Датум последње измене: 2013-03-02 13:52:15
 

Пројекат Растко / Историја / Историја медицине