Небојша Деспотовић

Др Лаза К. Лазаревић – идејни творац геријатрије

Небојша Деспотовић
Универзитет у Београду, Медицински факултет

Сажетак

Др Лаза К. Лазаревић имао је тежак животни пут, али импресивну лекарску каријеру. Он је и велики клиничар, један од најзначајнијих српских неуролога, први геријатар.. Иако у својим бројним делима нема и стручног рада на тему геријатрије, он не само да има посебан однос према старим особама и старим лицима, већ и предузима кораке и прилог посебног лечења и третмана старијих болесника. У Београду, преко пута Окружне државне болнице у Београду, 1881. године, од својих средстава, оснива „Одељење за старце“, прву геријатријску болницу у свету, са 13 болесничких кревета. Следеће геријатријско одељење у Србији се формира тек 1963. године.

Кључне речи: историја медицине, геријатрија

Summary

Dr Laza K. Lazarevic had a hard life, but an impressive medical career. He is also a clinician, one of the most important Serbian neurologist, first geriatrician.. Although he had numerous published works and he had no professional published work on the subject of geriatrics. Nevertheless, he not only has a special relationship with the elderly, but also he took steps to support the special treatment of elderly patients. In 1881, across the District State Hospital in Belgrade. from his own funds, Laza K. Lazarevic established „The Department for Old Men“, the first geriatric hospital in the world, with 13 hospital beds. The following geriatric department in Serbia was established not earlier then in 1963.

Keywords: history of medicine, elderly.

Животни пут Лазе К. Лазаревића био је тежак. Рођен 1951. године у Шапцу, са 20 година завршава права, са 25 година учествује у Српско–Турском, а са 34 године у српско–бугарском рату. Умире у Београду, у својој 39. години живота.

Ипак, његова лекарска каријера веома је импресивна. Са 28 година завршава медицину и докторира у Берлину, у то време, у једној од најпрестижнијих медицинских школа у свету. Исте године почиње праксу у Београду, а у својој 30. години бива изабран за шефа Унутрашњег дела Опште државне болнице. Лични је лекар краља Милана Обреновића. Са 32 године постаје члан Српске краљевске академије. (1) Током своје кратке, али јако успешне карије, објављује 78 стручних радова.

Значај у српској медицини се угледа у његовом раду као клиничког лекара. Он је утемељитељ клиничко–болничког рада. Он је међу првим и један од најзначајнијих српских неуролога, (2) први српски геријатар. (3) Он је и утемељитељ прве лабораторије на клиничком одељењу.

Све док га болест није оборила, др Лаза К. Лазаревић је присуствовао и активно учествовао на свим седницама Српског лекарског друштва. Међу 78 радова, налазе се радови из различитих области медицине– 13 из неурологије, 15 из интерне медицине, 18 из инфективних болести, 5 из хирургије и урологије, 4 из фармакологије, 5 из токсикологије, 2 из бактериологије, и 10 из епидемиологије, јавног здравства и судске медицине. (4) Ниједан рад није објављен из области геријатрије. Ипак, ни данас, када је геријатрија призната грана медицине, ретко се пишу и објављују радови на тему геријатрије.

Како је тешко према стручним радовима појаснити значај др Лаза К. Лазаревића за геријатрију, ослонићемо се на друге изворе. Како су о Лази К. Лазаревићу писали као о писцу? Он је .. „поклоник патријархалног морала, поклоник једног прохујалог света са свим оним што је носио у себи, од задржаног устројства до наивне вере у човекову доброту“. Какав је Лаза К. Лазаревић био као лекар? Био је „..један од најбољих клиничара...“, „..први мислилац међу лекарима..“, а свакако се може додати и стручњак и хуманиста који уочава посебности бриге и лечења старих. Лаза К. Лазаревић је писао: „Старост није ни здравље ни болест и зато стари када оболе морају другачије да се лече, те морају бити одвојени од осталих“. (3)

Какво је било здравствено стање и здравствена заштита у Србији у 19. веку, у времену када је Лаза К. Лазаревић живео и радио? У Србији у 19. веку владала је здравствена непросвећеност. Наводи се у литератури једна анегдота, прича о девет голих баба. Наиме, 1837. године, током епидемије куге у Србији, чланови владарске породице, 300 момака и сам кнез Милош су се провукли кроз кошуљу коју је током ноћи саткало девет голих баба. Крајем 19. века, у Србији је радило 120 лекара и 49 лекарских помоћника, на укупно 2,5 милиона становника, односно на сваку од тридесетак окружних болница је долазило око 85.000 становника.

Из приповедака Лазе К. Лазаревића можемо сазнати како је он видео старе људе. Болесник и нада: (приповетка Ветар) „.. број 17 (пацијент)? Њему брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради“. То јест, заваравамо га да не остане без оне једине живототворне и божанске медицине, без наде“. Изглед старих: (приповетка Први пут с оцем на јутрење) „.. бркови се опустили, лице потамнело, па остарело..“, „.. а и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама..“. Старост и немоћ: „.. сасвим већ остарио, обневидио и постао забораван..“, „.. а гдје би њега старца пустио народ на пут..“, „..па неће под своју старост молити другога да јој чита писма..“, „..шта ћу ја, стар и нејак..“. Емотивна инконтиненција: „...ђеда је био... био..., како ћу вам казати? Знате: стар човек — готово дете! Прсне неких пута за најмању ситницу грди, праска, па богме хоће и да удари. А некад, опет, мекан као памук, тражи само да милује децу, даје им по десет пара и ни за шта се расплаче..“, „..ништа лакше него старца расплакати..“, „..ласно је воду обрисати, али су слабе очи у старца, и сузе капљу без престанка..“, „..дуго се опирао срцу не хотећи „срдити Бога“, али старост га је обрвала. Он паде лицем на кревет.. и горко зарида..“. Старост није увек препрека: „..да Бог да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много! (из здравице)..“, „..па зар смо ми неки престари људи? Здрави смо, хвала Богу, а здрава су нам дечица. Молићемо се Богу, па радити..“. (5)

Такав и хуманиста и стручњак, од свог новца закупљује кућу преко пута Опште државне болнице, оснива и води прво одељење за геријатрију „Одсек за лечење стараца“ са 13 постеља. (3) Ово је тим значајније, јер је геријатрија у свету тек 1909. године одвојена од интерне медицине. Стога и наши историчари на Светском конгресу историчара медицине износе захтев за признање Др Лаза К. Лазаревић као оснивача геријатрије у свету.

У Србији се тек далеке 1963. године поново оснива геријатријско одељење у некој од болница. Као и у време др Лазе К. Лазаревића, геријатрију „носе“ пре свега лекари. Неки од великих бардова геријатрије у Србији су: проф. др Петар Королија, проф. др Никола Војводић, проф. др Младен Давидовић, проф. др Драгослав П. Милошевић.

1. Лешић А, Бумбаширевић М. Др Лаза К. Лазаревић — књижевник и лекар (1851–1890). Срп Арх Целок Лек 2005;133(1–2):106–109.
2. Kostić VS, Kanjuh V. Laza K. Lazarević (1851–1891). J Neurol 2002;249(7):944–5.
3. Павловић Б. Доктор Лаза К. Лазаревић у историји српске геронтологије. Срп Арх Целок Лек 1992:120(9–10):313–314.
4. Кањух В. И, Павловић Б. Нова библиографија стручно–научних медицинских радова Др Лазе К. Лазаревића. Глас САНУ — Медицинске науке, 2002;46:37–51
5. Лазаревић К. Л. Приповетке. „Драганић“, Београд 2006: 1–300.

(Изговорено на научном скупу „Др Лаза К. Лазаревић — живот и дело“, у САНУ 2. новембра 2011.)