Вујошевић Божица, Бокоров Бојана

Развојни пут радиотерапије у Новом Саду

Институт за онкологију, Завод за радиотерапију Сремска Каменица.

Сажетак

Откриће радиоактивних икс-зрака 1895. године од стране Вилхелм Конрад Рендгена (Wilhelm Conrad Rontgen) означило је нову епоху у медицини. Примена радиоактивних зрака брзо је почела да се спроводи у дијагностици обољења а затим и у терапији малигних тумора. Убрзо је следило откриће других радиоактивних елемената као што су полонијум и радијум. За њихово откриће и велик допринос у области радиоактивности Пјер и Марија Кири (Pierre i Marie Curie)су добили Нобелову награду 1903. i 1911. године. Њихова ћерка Ирена Кири (Irene Curie) је наставила рад на изучавању радиоактивности и такође добила Нобелову награду 1935. године. После тога радиотерапијски потенцијал ових елемената почиње све више да се користи у лечењу онколошких пацијената.

Развој радиотерапије у Новом Саду почиње 1934. године доласком прим др Николе Вујића, специјалисте интерне медицине и рендгенологије, када је инсталиран први универзални рендген апарат и примењен у терапијске сврхе. После Другог светског рата Одељење радиотерапије Градске болнице у Новом Саду се модернизује набавком тада најсавременијег четворовентилног мултиволтног Сименсовог (Siemens) апарата за дубинску радиолошку терапију и Каола (Chaoulu) апарата за контактно зрачење. Данашња радиотерапија онколошких пацијената користи конформалну технику која обезбеђује не само добар терапијски ефекат већ и бољи квалитет живота.

Кључне речи: историја, радиотерапија, онкологија

Увод

До деветнаестог века лечење туморских болести је било искључиво хируршко. Откриће „нових зрака“ 1895. године од стране Вилхелм Конрад Рендгена (Wilhelm Conrad Rontgen) и увођење хемотерапије 1909. године заслугом Паула Ерлиха (Paul Erlich) представља нову еру у терапији малигних обољења (1,2).

Примена јонизујућег зрачења у терапији туморских болести почиње одмах после открића икс-зрака 1895. године као и открићем радијума 1898. године од стране Пјера и Марије Кири (Pierre i Marie Curie). Ова два открића означила су почетак зрачне терапије, и основу чији модалитети се и данас примењују (3).

У двадесетом веку развија се наука о биологији канцерских ћелија као и деловање радијације на ткива и ћелије. Са развојем пратеће технологије приближава се остварење сна свих радијационих онколога (4,5) који датира још од 1896. године и важи и данас а то је: „Апликовање 100% дозе на мету, 0%дозе на органе од ризика, уништење 100% канцерских ћелија, и заштита здравих ћелија“ (J. P. Gerard) (6).

Радиотерапија на крају деветнаестог века

У Вирцбургу (Wurzburg) је 8. новембра 1895. Вилхелм Конрад Рендген je у својој лабораторији регистровао нову врсту пенетрирајућих зрака. Наредних седам недеља радио је на својим експериментима да би 26. децембра. 1895. године овим зрацима, које је назвао „нови зраци“, сликао руку своје жене са прстеном креирајући прву рендген фотографију (1,2,3,7).

Велику заслугу за прву примену икс-зрака у терапијске сврхе има Емил Грубе (Emil Grubbe, 1875 - 1960) има велике заслуге јер је први применио икс-зраке у терапијске сврхе, а Виктор Деспиње (Victor Despeignes) и Леополд Фројнд (Leopold Freund) су увели икс-зраке у практичну примену (8, 9, 10, 11, 12, 13, 14).

Емил Грубе већ 12. јануара 1896. године, само седамнаест дана од објављивања Рендгеновог открића, примењује икс-зраке за лечење пацијенткиње са локално узнапредовалим карциномом дојке и бележи палијативан ефекат, али резултат објављује знатно касније.

Професионалnа каријера Емила Грубеа траје врло дуго и поред многих здравствених проблема које је имао. Боловао је од анемије и радијационог дерматитиса који су вероватно били последица радијације. Лева рука му је ампутирана и умро је 1960. године од мултиплих сквамозних карцинома са метастазама (13).

Виктор Деспиње (Victor Despeignes 1866–1937) је први применио зрачну терапију карцинома желуца код пацијента у одмаклом стадијумом те болести уверен да је карцином паразитарна болест и да ће икс-зраци имати инхибиторно дејство на развој тумора. У свом радном извештају записао је: „Апликовао сам пацијенту осам дана две сесије дневно по пола сата. После осам дана болови код пацијента више нису захтевали узимање наркотика, опште стање су се изненада и драматично поправило а волумен тумора се значајно смањио“. Ипак, овај покушај остаје вез већег утицаја на лекаре тог времена (2).

Леополд Фројнд (Leopold Freund 1868 - 1943) је био дерматолог и професор радиологије на Медицинском факултету у Бечу и први лекар који је знао да користи јонизујуће зрачење у терапијске сврхе. Годину дана после открића икс-зрака (1896) и исте године када је Антони Хенри Бекерел (Antoni Henri Becquerel) открио радиоактивност Фројнд успешно лечи петогодишње дете у Бечу од косматог младежа („hairy mole“) који је обухватио цела леђа. Рад о овом лечењу публиковао је 1901. године. Две године касније, 1903. , објавио је прву књигу из области радијационе терапије (14).

Двадесети век

У Војводину 1928. године из Београда у Нови Сад долази прим др Димитрије Несторовић, радиолог. Међутим, за период до 1934. године нема података о радиолошком лечењу. Др. Никола Вујић специјалиста интерне медицине и радиологије унапређује радиолошку струку и набавља један универзални рендгенски апарат форме Сименс (Siemens) за болницу и један за своју приватну ординацију. Исти апарат у исто време имао је и др Сима Алексић у својој ординацији (15) .

Главна покрајинска болница набавила је дводелни рендгенски апарат за зрачну терапију 1948. године, 1950. апарат за контактну терапију по Шаулу (Chaul) а 1951. четворовентилни мултиволтни апарат за дубионску радиотерапију (Multivolt Siemens). У то време само два радиолога се баве радиотерапијом др Никола Вујић и др Аладар Вермеш обојица су специјалисти интерне медицине и радиологије. Први штампани рад о сопственим искуствима објављује др Вермеш 1951. године.

1955. године болница се опрема са модерним апаратом за ортоволтажну терапију (Siemens Stabilipan). Наследници у пионирском послу радиотерапије су проф др Бабић и прим. др Зоран Настић (1929–2007).

1967. је година од посебног значаја за војвођанску радиотерапију јер се уводи брахитерапија – процес лечења гинеколошких тумора. Исте године почиње рад први уређај за суперволтажну радиолошку терапију – кобалт бомба која преузима целокупну транскутану зрачну терапију на подручју Војводине.

1983. године радиотерапија прелази у састав Института за онкологију који је опремљен са тада најсавременијим телетерапијским апаратом типа Линеарни акцелератор за зрачну терапију фотонима и електронима (15).

Данас

Протеклих деценија технолошки прогрес зависио је од усавршавања компјутерских и имиџинг техника што данас омогућава тродимензионално планирање третмана. Компјутерска томографија, магнетна резонанца као и пет (РЕТ scan) скен су неопходни и незаобилазни у планирању радиотерапије и за добру детерминацију туморског волумена од околних, здравих органа (16).

Велики корак направљен је прошле деценије конструисањем апарата са МЛЦ (MLC) – малим металним листићима од којих се сваки помера независно од другог креирајући поље било код облика и истовремено штитећи околне органе. Напредак у радиотерапији представља ИМРТ (IMRT) концепт, који је описан још 1978. године али је примењен у пракси тек деведесетим годинама двадесетог века, усавршавањем компјутерске опреме. Данас, најсавременији облик лечења јесте тродимензионална конформална радиотерапија.

Литература

1. UCSD – History of Radiation Therapy http://radonc. ucsd. edu/PatientInformation/hisory.asp.
2. Learning Radiology. Museums of Modern Immaging: Hall of Pioneers. http://www.learningradiology.com/museum/pioneerhome. html
3. Some historical data on radiotherapy. http://www.oncoprof. net/Generale2000/g08_Radiotherapie/Index/g08-gb_idx02.html
4. The history of radiotherapy: Cancer and Reseach UK. http://info. cancerresearchuk. org/canceresearch/all-about-cancer/what -is-cancer/trea...
5. Imaginis – History of Radiation Therapy. http://inaginis. com/radiotherapy&radio_history.asp
6. Gerard JP. From Roentgen to Carbon 12. Next Frontier for Radiotherapy. Enlight 2, CERN 2006.
7. Connee PP, Hellman S. Advances in Radiotherapy AND Implicatin for Historical Ventury: A Historical Perspective. Cancer Research 69: 383,2009. http://cancerres. aacrjournals. org/cgi/content/full/69/2/383
8. Marie Curie. http://en.wikipedia. org/wiki/Marie_Curie
9. Irene Joliot-Curie. http://en.wikipedia. org/wiki/Ir%C3%A8ne_Joliot-Curie
10. http://translate. googleusercontent. com/translate_c?hl=sr&sl=en&u=http://www.eurekal...
11. http://translate. googleusercontent. com/translate_c?hl=sr&sl=en&u=http://cwp. library.u...
12. Leopold Freund. http://en.wikipedia. org/wiki/Leopold_Freund
13. Brief Biography of Emil Grubbe. Chicago Radiological Society. History: Narratives. http://www.chi-rad-soc. org/grubbe. htm
14. Kopelnik HD. Inauguration of radiotherapy as a new scientific speciality by Leopold Freund 100 years ago. Radiotherapy and Oncology, 42 (3): 203–211, 1997.
15. Nastić Z, Babić J. Развој радиотерапије у Војводини. Свеске Матице Српске, Нови Сад, св.(35) 10:6–40, 1998.
16. Radiation Oncology Blog. http://radonc.wikidot. com/other-references

(Изговорено на 15. Студеничкој академији 800 година српске медицине, у манастиру Студеница, јуна 2010. године.)