Софија Тренчовска

Виртуелни македонски хронотоп

Реч поводом „Пројекта Растко — Македонија“

Струмица, Македонија, 11. 12. 2007.

Поштовани,

Пред нама је почетак остваривања једног великог и важног пројекта за македонску културу и електронско издаваштво. Веб-портал „Пројекта Растко – Македонија“ представља електронску библиотеку македонске културе и традиције. И не само то. Наш задатак биће очување, обрада и дигитализација (пре свега) вреднијих писаних дела, ствараних кроз неколико развојних фаза, која одсликавају  нашу културну историју, све до најсавременијих књижевних појава. Исто тако и фотографија, музика, стрип, филм и друге сродне, хибридне и(ли) мултимедијалне аудиовизуелне форме. Све са циљем достојног и репрезентативног  приказивања нашег књижевног, историјског и уметнички надахнутог богатства преко интернетске мреже, а са човечном намером да оно буде доступно у сваком дому, свакој канцеларији, сваком читаоцу, истраживачу и потрошачу. На овај начин, македонска култура придружиће се иницијативи која афирмише ћирилично писмо и проширује балканско-словенску културу у свеевропском и прекоокеанском културном оквиру. При том је значајно да се дела не објављују само на језику на којем су саздавана, матерњем језику — македонском књижевном језику, већ и у неким паралелним, двојезичним и вишејезичним преводима... Но, најпрво желимо да одамо посебну почаст аутору књижевног дела. И навици да се размотри и истински цени труд, без прећуткивања и негација својствених неким тамним угловима Света. Једино на тај начин омогућићемо једноставнију комуникацију и доступност читаоцима књижевних дела.

Желим у овој свечаној прилици да напоменем и да би оплемењивање идеје о овом интернетском подухвату било готово немогуће без упорности и настојања великог пријатеља Македоније, Зорана Стефановића, председник Културне мреже „Растко“.

И сигурно ће се многи запитати зашто је важно интегрисање Македоније у  ову глобалну мрежу, сада и симболички — управо одавде, из матице духовних врела и раскршћа — из древног Тивериопоља / Астериона, садашње Струмице. Зато није случајно што смо за датум почетка изабрали 11. децембар, дан којег македонски хришћани светкују у спомен на Светих 15 Тиверопољских Свештеномученика. Овај тренутак, ово место, тек ће задужити савремену науку, а у овој почетној листи текстова, евидентирамо ретке ангажмане који позивају на модерно посвећеништво при истраживању у овом правцу.

Македонија је светлост које неће згаснути. Она је античка  земља сунца и светлости, која у својој вековној историји има много светлих и тамних тренутака, многа искушења, премрежавања и разарања, али на овом плодном тлу, без обзира на политичко-друштвене неприлике, свагда се наново рађало ново семе незаборава. Враћајући се назад на корене, једна од најважнијих страна македонске историје јесте зачетак словенске писмености и књижевности, што упућује на то да су на овом тлу постављени темељи  словенске писмености. Свети завет који су нам оставила света браћа Ћирило и Методије, као и њихови ученици Климент и Наум Охридски, затим сви препородитељи из прве половине XIX века, претходници Мисиркова, следбеници Конеског — сви некако садрже у себи синтезу да су језик и писменост светлост човековог постојања. У прогласу Светог Јеванђеља, Свети Кирило каже да је „књига најскупљи поклон у животу народа“ и да је „душа без књига мртва, као уста без сласти“... Настављач кирилометодијевског дела, родоначелник македонске средњовековне књижевности и оснивач македонско-словенске цркве, Климент Охридски, на македонском тлу основао је први универзитет на Балкану, Охридску књижевну школу, која брзо добија своје посреднике и на простору садашње Источне Македоније.

Следећи траг својих учитеља, Климент, као један од првих твораца македонско-словенског песничког језика, као главно надахнуће у својим речима имаће светлост сунца, зраке и звезде, насупрот физичке и духовне таме. Почињући од светоклиментовске цркве па све до данас, духовно живљење македонског народа одликује се непрестаним континуитетом и традицијом. Последњих година, уз обнављање монаштва, духовни живот македонских манастира и цркава доживљава истински препород. Зато ћемо обрађивати и теолошке текстове на нашем порталу.

Вечну борбу са светлошћу и тамом (заборавом), продужиће и данашњи плодни и реномирани писци који преузимају улогу просветитеља усред светских тенденција различитих антипропаганди и фалсификаторских устројстава.

Следећи надаље линију развоја, уз старије (осниваче) и њима следујуће мајсторе савремене поезије и прозе, остављаћемо простор и за одабране примере драме и филмске уметности, археологије, са коначним циљем — разоткривања артефаката ...

Зато, нека овај наш пројекат буде прилог поводом вредности македонског културног наслеђа и његове дигитализације. У томе ће нас водити дигресијска констатација да, иако је легалних археолошких истраживања у прошлости било мало, историја и истина не остају потпуно закопани под земљом.

Да заштитимо и сачувамо оно што је наше и што треба да покажемо суседима и Свету.

Да откријемо сличности и разлике у традицији и култури.

Да повежемо прошлост и садашњост кроз електронску алку незаборављеног.

Да направимо виртуелни македонски хронотоп.

Са благородним  мислима и жељама, наша дигитална библиотека нека се обогати са још репрезентативнијим македонским стваралачким делима и непроцењивим културно-уметничким вредностима.

Софија Тренчовска,
Уредница „Пројекта Растко – Македонија“