Вера Гавриловић

У спомен: Зденко Левентал (1914-1999)

У Берну је 2. новембра 1999. године преминуо универзитетски професор доктор медицине Зденко Левентал. Сада почива по сопственој жељи, на јеврејском гробљу у Берну – Вангдорф.

Рођен је 9. маја 1914. године у Грабовцу (Барања). Као дете прелази с родитељима у Загреб (1918) где стиче основно образовање (1920-1930). На загребачком Свеучилишту завршава психологију, а затим медицину, уочи Другог светског рата. Почетком рата је с осталим јеврејским лекарима пребегао из Загреба у Босну у екипу за сузбијање ендемског сифилиса, а затим у партизане.

Професионалну делатност почиње у Београду као оснивач и директор Медицинске књиге (1947-1949), потом је радио као асистент, доцент, професор на Медицинском факултету у Београду. Један је од оснивача Научног друштва за историју здравствене културе Југославије, Јеврејског историјског музеја у Београду, Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Постаје главни уредник часописа Acta historiae medicine (1965) и Societe internationale d’Histoire de la medicine (Париз), као и многих културних и историјских друштава и часописа у Југославији. Године 1969. прелази с Медицинског факултета у Београду на Медицински факултет у Берну, где остаје све до одласка у пензију (1979).

Педагошку делатност почиње на Медицинском факултету у Београду, најпре на Интерној клиници „В“, где завршава специјализацију интерне медицине. Организовао је наставу из историје медицине (1959), где је генерацијама студената предавао Увод у медицину и Историју медицине и био ментор великом броју награђених студентских радова на студентским конгресима у Југославији. Наставу истих предмета организовао је и на Медицинском факултету у Ријеци.

Научноистраживачка делатност Зденка Левентала била је веома плодна у областима медицинског образовања, историје медицине, клиничке медицине и јудаистике. Усавршавао се у иностранству, посебно у Енглеској, на Харвардском универзитету у САД, у Прагу и Варшави. Међу студијама из историје медицине истиче се његов рад: „Р. А. Рајс, Швајцарац на Кајмакчалану“ (објављен 1984, па 1995 на српском, а 1992 на француском језику). Рајсова биографија, с избором његових текстова 1914-1929. има шири историографски али и политички „raison d’etre“ , она је нов прилог о нашем уделу, нашој улози у Првом светском рату, и стварању Краљевине СХС, будући да је Рајс био луцидни тумач, сведок и учесник тадашње наше стварности. Књига „Британски путници у нашим крајевима од XV до XIX века“ (1989) аналитички сагледава ту занимљиву тему из историје наше медицине. Књига „Auf gluhenden Boden. Ein judisches uberlebenschickal in Jugoslawien 1941-1945“ (На ужареном тлу. Једна јеврејска проживљена судбина у Југославији1941-1945) је аутобиографска студија. Она говори о судбинама и страдању Јевреја у југословенским земљама. „Књижевна награда Берна 1994“ додељена аутору, најбоље говори о њеној књижевној вредности. Бројни радови Зденка Левентала, човека широке културе, потврда су његовог увек студиозног приступа и у овој области медицинске науке. По одласку у Берн није прекидао контакте са својим колегама из Југославије. Долазио је на састанке Научног друштва за историју здравствене културе Југославије, чији је био један од оснивача (1955. године у Београду.)

Своју рукописну документацију завештао је Архиву, а књиге Библиотеци САНУ.

После знаменитих историчара медицине: Владимира Станојевића, Лавослава Глесингера, Реље Катића, Владимира Базале, Гојка Николиша, Ђорђа Драгића, Иве Краља, умро је и Зденко Левентал. До краја живота остао је у пријатељском контакту с универзитетским колегама из Београда.

(Српски архив Год. 128, Свеска 3-4, март-април 2000.; стр. 147.)