Брана Димитријевић

Част и слава: О научном скупу „Српски војни санитет 1917-1918“

Научни скуп „Српски војни санитет 1917-1918“ одржан је 31.10. 2008, у знаку обележавања 90 година од пробоја солунског фронта, а у организацији Војно медицинске академије и Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. „Војносанитетски преглед“ је у свом посебном додатку (свеска 65) штампао свих 13 изнетих радова у целини, изишавши на време, дан два уочи одржавања скупа. Амфитеатар ВМА, треба ли рећи, био је готово пун. А питомцима Санитетске официрске школе придружили су се и питомци Војне академије. Изведен је и кратак, али зато потресан, културно-уметнички програм, а потом су се скупу обратили генерал-мајор проф. др Миодраг Јевтић, начелник ВМА и председник Академије медицинских наука СЛД проф. др Павле Миленковић. Референти су поштовали сатницу, те је скуп завршен како је и предвиђено, нешто пре 15 часова.

Све је подсећало на прошлогодишњи научни скуп „Српски војни санитет 1916 године“, чији је овај скуп био, у ствари, наставак. Разлика, ако је тражимо, била је у томе, што су овога пута војни лекари (са ВМА) били у великој превази. Од цивила су учествовали само прим. др Александар Недок, редовни члан АМН СЛД, и писац ових редова; и један инострани гост генерал-мајор Маријан Крањц, из Словеније, који из здравствених разлога није могао да допутује.

И овога пута бљеснула је ризница др Недока. (Подсећамо, после шеснаестогодишњег архиварења и прашинарења, реконструисане су биографије свих лекара, медицинара, апотекара, ветеринара од постанија српског војинства, до почетка Другог светског рата.) А он је, уз санитетског генерала др Бранислава Поповића, такође члана АМН СЛД, поднео највећи терет око уређивања посебног додатка „Војносанитетског прегледа“, који је овога пута штампан – ћирилицом.

Шта је показао сам скуп? Ако и данас пробој солунског фронта, и брзи слом Бугарске и Аустроугарске, после тога, представља неку врсту војног чуда

(француска коњица, примера ради, није могла да сустигне српску пешадију) још је веће чудо што је то извела војска, коју по својим имунобиолошким својствима, ни један разуман генералштаб не би извео ни на релативно безазлене мирнодопске маневре. Заправо шачица. 600.000 бугарских војника капитулирало је пред само 60.000 Срба! За ову врсту чуда климава је и прича о носталгији. Јер да је тако било та војска би се, стигавши у Србију, мало по мало – истопила.

Али – напротив. Прешавши границе ондашње Србије, та војска је наставила ослобађајући Српску Војводину, Босну, Херцеговину, Далмацију и Хрватску, док су доскорашњи српски заробљеници, враћајући се кућама, застали да бране – Словенију! Рат је настављен и после рата. При свему томе, српски војни санитет није увек успевао да прати тако брзо напредовање.

Тамна страна

Постоји наравно и друга страна овог научног скупа. Од позваних представника сила савезница, скупу је присуствовао само руски војни аташе.

Недокова ризница још увек није штампана; чиме је огроман део посла – сасвим непотребно – пао на њега, као првог уредника суплемента „Војносанитетског прегледа“. Други уредник др Бранислав Поповић услед напора оболео, па није ни могао да присуствује скупу! А кроз већину реферата провлачи се сумња у тачност цифара о броју погинулих, док сређена документација пок. пуковника Сретеновића, баш о томе, труне у једном подруму на Врачару. О потоњем је снимљен и документарни телевизијски филм „Подрум Светих жртава“, емитован један једини пут, и никад више, иако га је критика похвалила. Нико се није потрудио да ову драгоценост, за мале паре – откупи. Држећи се своје „политике“ РТС  и овога пута није известио о овом важном догађају. Итд... Листа срама расте ли расте, а најцрња могућа пророчанства се остварују.

До стогодишњице Балканских ослободилачких ратова остало је свега три године. И није тешко замислити какве ће све монографије и филмови настати на „независном“ Косову, у Македонији, па и Бугарској. (РТС ће их, у то не сумњамо, брже боље приказати, уз нешто мало кукњаве) Од стогодишњице Великог рата дели нас само пет година! А тек тада нас чека – калварија. Итд...

Шта даље?

Академија медицинских наука већ најављује за идућу годину, сличан скуп: „Српски војни санитет 1914 и 1915“! Али, где наћи новац? И да ли ће екипа која је прошле године започела све ово, наставити да се осипа, али, срећом и попуњава. И најзад, ако и ово сретно прође, где наћи издавача и новац, за једну велику монографију, каква у свету још увек не постоји? И да ли оно Његошево тек сад стоји: „Не бојим се вражијега кота, нека га је ко у гори листа, но се бојим од зла домаћега“? Видећемо.   

(Књижевне новине, бр. 1159, година LX, стр. 19.)

На Растку објављено: 2009-01-09
Датум последње измене: 2009-01-09 12:37:17
 

Пројекат Растко / Историја / Историја медицине