Слободан Шкеровић

О Мосту, Мостоборцима, Мостобранитељима и Мостошовинизму

кратка социопатолошка студија

(мостогонија)

На почетку беше Мост. И тај Мост постаде светлост. И људи похрлише Мосту, Спаситељу...

(историјски и психолошки доказано)

Паде бомба на мост и он се претвори у светлост и распаде се у стравичној

експлозији. Отуда и фиксација на Мост – на Симбол ненадокнадивог губитка комуникације.

Чувени Мостобранитељ Zleibniz је написао читаву књигу доказујући како је Мост изванредно уточиште од свемогућег/свугдепостојећег Зла (које као река без почетка и краја кружи око Земље наше) и да нам је баш због тога потребна, дакако, Воља за Мост (види „Мостодикеја“) како би људи испливали из кала и остали на сувом.

У пракси, то значи, да уколико постоје зли и мокри људи, узрок томе није Мост којим се премошћује Река, већ то што су ти људи помислили да се Река уопште може другачије премостити – јер уплашише се цене која се на Мосту мора платити Мостобрижницима (који се брину о Мосту) – том уточишту од Хаоса и Свеопштег Зла – те тако отпадоше, огрезли у Зло – влажне душе!

(заблуде и стварност)

Такви заблудели у блуд не хтедоше преко Моста, него потражише Ћуприју, а тамо: Гле! људи пролазе тамо-амо преко Реке, нико их ништа не пита...

Једни, дакле, пређоше Реку, други остадоше на другој страни, трећи се шетају с једне обале на другу и ћаскају са другим шетачима, а четврти се (бре!) утаборише на Мосту.

(филозофија Моста)

Један од ових четвртих, веома просветљени Мостагора, овако је то објаснио:

„Постоји неколико нивоа просветљења у људи. На најнижем нивоу човеку се привиђа Зло као Мост и он срећно и задовољно обитава у том привиду Моста (назовимо га Ћуприја = Лажни Мост) – то јест у самом Злу (мраку). Такве људе ћемо називати Мостонезналицама. На нешто вишем нивоу, човек посумња у чврстоћу привида, и почиње полако да схвата да Зло није Добро и да се у Злу не може наћи Добро. Такви људи су на великим, али блаженим, мукама, јер ће њихов труд да пронађу Истину на крају бити богато награђен. Први корак ка истинском просветљењу и спасу од Зла је схватање да Мора да постоји Средство да се премости Зло и то представља тренутак зачећа Идеје о Мосту. Та Идеја Моста, као места Спасења, је звезда водиља која увек сија.

Људе који су угледали ту звезду водиљу називаћемо Мостотражитељима. На крају, они који су Мост заиста и нашли и спасли се у њему, називају се Мостомспасенима или Мостобранитељима, јер они обитавају у највишем и најсјајнијем светлу које Спасава од чемера и јада које собом носи мостонезнање, и свесни су да се та Истина мора Бранити од насртаја Мостобораца – оних највећих мостонезналица, који не признају постојање Истинитог Моста и који прогањају Мостомученике на свакоме месту и у свакоме времену.“

(чињенице)

Занимљиво је, међутим, уочити да је дискусија о Мосту могућа само на Ћуприји, а на Мосту није пожељна. Ако би неко на Мосту неовлашћено потег'о питање сврсисходности Моста – био би „keelhauled“ за казну – јер, Многи Мостовљани би се увредили и осетили угроженим. Зато је (прегласавањем) установљена ова „премокра“ казна, е да се Мостовљани не би непотребно узбуђивали и узнемиравали.

(расправа о методи)

Основно је питање (сваког па и Мостовљанског) „социјалног експеримента“: да ли је средство само по себи сврха и јесу ли сва средства дозвољена да би се оправдала средства? Социјални експеримент се углавном и састоји од те дилеме, која је, брат брату, захвална тема за бесконачно разглабање – она пружа савршену Илузију Вечности – Мост: Слика Вечности.

Цена преласка преко Моста је, дакле, останак на Мосту! Стога је и скована пригодна крилатица: „Мостајте овдје!“

(Мостообожаватељска религија – ко има уши нек чује)

На Мосту се, елем, заснова „Братство и Сестринство“ Мостобранитеља који бацају с Моста оне што неће да мостообожавају Мост који Живот Значи.

Мостоборци, пак, саградише Ћуприју, те тако спасише од дављења оне што не знају да ходају по води. Наиђу туда и Мостобранитељи да критикују Ћуприју: е да се њоме не може премостити Река, ал' нико од њих ни не покуша да докаже своју теорију – друга обала је далеко, не види се одовуд – можда друге обале и нема! Можда постоји само Мост, а Ћуприја је Лаж и Анархија!

Тако они што саградише Мост остадоше на Мосту да га чувају – а Реку не пређоше. Нису га зато ни правили.

(сврха)

Боље је бити на Мосту и захваљивати Мосту што нисмо мокри од узалудног покушаја да се Река преплива – бити на Мосту је награда за оне који се уплашише непријатне и нељудске мокроће Реке и тамо нађоше уточиште од свог егзистенцијалног страха, а сваку храбру и грешну помисао да се Река може прећи кажњавају бацањем у ту исту Реку.

Кад, дакле, „ниси као Сви остали Мостовљани, онда иди с Милом Реком“!

(неколико карактеристичних обичаја у Мостовљана)

Пре ручка, руке се не перу, него се изговара кратка молитва/захвалница: „Хвала ти Мосту за хлеб наш суви!“

Пре спавања, зуби се не перу, него се изговара кратка молитва/захвалница: „Хвала ти Мосту за још један суви дан!“

Пре устајања, није потребно будити се, него се у сну изговара кратка молитва/захвалница: „Хвала ти Мосту што си ми омогућио суви сан!“

Из овога се види да је „сувопарност“ идеал сваког убеђеног Мостовљанина(ке). „Сува пара“ је онај облик агрегатног стања где се нико ни случајно не може умокрити.

(образовни систем)

Деца се од малих ногу уче Мостонауци и редовно присуствују Мостургији на којој Мостарх призива Свети Мостух да сиђе на све „добронамерне и поштене Мостовљане“.

(иницијација)

Сваки нови Мостовљанин мора да прође кроз обред исушивања (очишћења од влаге – Мостосушење) тј. да буде пошкропљен „сувом водом“ – а пре свега мора да Верује да „сува вода не кваси живога створа“ и да ће заувек остати сув. Истим тим чином прихватања Вере, преузима се и одговорност за поштовање правила која је Мост Отац/Мајка саопштио Мостију, а овај их уклесао у темељ Моста (види „легенда“)

(брачни обичаји)

На Мосту влада „мостогамија“. Забрањено је мешање ради порода с Немостовљанима. Предбрачни обичаји су дозвољени – само зато да би се Мостовљанин(ка) уверио(ла) у моралну некомпатибилност. Свако дете зачето изван Моста биће (морално) абортирано, осим у случају да се дотични Немостовљански родитељ помости и постане пуноправни (и пунообавезни) Мостовљанин(ка). За помоштавање ће се побринути главни Мостератор (који се бира месечно). За склапање брака иде се код Мостичара. Развод брака није могућ – тј. раван је ексмостизацији.

(анатеме, псовке и узречице)

Јебо те Мост! (само ван Моста)

ДаМосда ти се зачепио Нос у гузици!

Пећи ћеш се на Ћуприји!

Моста ми, ексМостираћу те!

Мостовање – лудом радовање!

Ко другоме Мост гради – под Мостом се купа!

Не Мостурбирај, балавче један!

Ко на Мост – ко под Мост!

На Мосту нема аутоцензуре!

Неће Бомба у Мост!

(легенда)

Легенда каже да се Мост није могао саградити док се једна мајка-дојиља није добровољно јавила да се жива зазида у темеље Моста, а само су оставили два отвора да њено дете може да настави да доји – то је била света Мостокева која је тако истовремено отхранила свог сина Мостија и омогућила да Мост постане Стварност. Мостије је касније на главни стуб Моста уклесао десет основних Мостоправила која и данас важе.

(најважнија Мостоправила)

Љуби Моста свога и ни једног другог!

Не хули на Мост – неће ти бити опроштено!

Не Мостирај више него једном дневно!

Поштуј Мостородитеље своје као сам Мост!

Понизи се пред Мостом својим – да није њега не би било ни Тебе!

Не једи с дрвета Знања – истераћу те с Моста!

Мостује се само једном – и никад више!

(политички систем)

Мостом влада изборни Мостарх – Мостуница, који је истовремено и религиозни и секуларни врховни Мостобранитељ и Мосточувар. Уз њега(њу) о поштовању Мостоправила брину се и, такође изборни, Мостератори и чланови Мостосабора који се састаје на позив дежурног Мостератора. Одлуке које ова тела или инокосни орган донесу, обично се не саопштавају јавно, него само ономе на кога се односе (јавно, дакле, само ако је субјект јавност).

Овакав облик владавине описао је Мостаротел у свом делу „Политика“ назвавши га „Мостократија“, уз напомену да из Мостократије, када се она исцрпе, обично настаје Мостиранија.

(трајање експеримента)

Експеримент ће трајати све док они који су се у њега уживели не схвате да су само део експеримента.

Нека им је Ћуприја на помоћи!

На Растку објављено: 2008-07-28
Датум последње измене: 2008-07-29 17:12:40
 

Пројекат Растко / Књижевност / Сигнализам