Славољуб Живковић

Green Vardiman Bleck – скромни великан и несебични геније који је задужио савремену стоматологију

Са стручно научног скупа: Г. В. Блек -100 година после; Stomatološki glasnik Srbije, suppl. 1; 2008, стр. 7-9.

 

Када сам се припремао за овај скуп имао сам велику дилему како да га започнем, и како да овог великана најбоље представим, а да при томе не испустим да кажем све оно што је важно. А највећи проблем је управо у томе што је све што је овај горостас у стоматологији радио било врло важно и значајно за утемељење савремене стоматолошке праксе. Иако је идеја о овом скупу проистекла још јако давно ни до дана данашњег нисам успео да нађем праве речи које би приказале огроман допринос Г. В. Блeка на развој стоматолошке професије.

Ипак започећу са једном мисли Макијавелија:

„Сви виде како изгледаш, мало их зна ко си ти”

и тако покушати да представим „оца” научне стоматологије а да при томе не увредим друге великане који такође имају своје место у развоју ове научне дисциплине.

Блеков допринос проминира углавном због његових истраживања на пољу оперативне стоматологије и терапије каријеса зуба. Његова пионирска истраживања, иако данас проширена у више праваца и даље остају основа наших сазнања, и било директно или индиректно постају актуелан и скоро 100 година после његове смрти.

ГРЕН ВАРДИМАН БЛEК рођен je 3. 08. 1836. године у близини Винчестера у држави Илиноис (USA). Имао је још четворо браће и једну сестру. Њихов отац био је столар и фармер. Са осам година Г. В. Блек је (заједно са браћом) помагао оцу око градње куће. Његов брат Карл је говорио да је Грен био неприлагодљиво дете; мрзео је да иде у школу и да ради на фарми. Његова породица га није разумела. Једино је мајка веровала у њега.

Иако није био школован, он је сам себе подучавао. Живећи на фарми и у природи развио је метод чистог размишљања и логичног закључивања. Шетајући шумом са псима упознао је свако дрво, животињу, инсекта.

Његово интересовање за историју природе присутно је током читавог његовог живота. Његова породица била је музикална а он сам је савирао флауту, виолину, виолончело, контрабас, рог, клавир и оргуље без подучавања али са високим захтевима. Имао је добар тенор и у двадесет петој години је био водећи вокал у црквеном хору.

Његово интересовање за природу резултовало је његовим уписом на студије медицине већ у 17-ој години. Од 1855 до 1856 године је радио под контролом свог брата Томаса, свршеног лекара, али се већ 1857 године оријентисао на стоматологију због јасно изражене мануелне спретности. У почетку је учио од др J. C. Spears-а и већ после годину дана отворио је своју приватну ординацију у Винчестеру у Илиноису. Када је почео грађански рат 1862. године он напушта приватну праксу и одлази у добровољце. Следеће године бива рањен и шест месеци проводи у болници.

Од 1864-1987. др Блeк је имао своју ординацију у Џексонвилу и ту су реализована његова најранија истраживања. Када је 1871. године др Томас Гилмар отворио ординацију у истом граду написао је: Када сам дошао у контакт са пацијентима др Блека видео сам изврсне испуне, лепог облика, уметнички урађене, лепо исполиране и запазио нешто што је касније постала изрека „екстензија ради превенције”.

Др Гилмер је још запазио да је Блек интензивно изучавао хемију. Блeк је такође често истицао да се најбоље учи тако што учиш друге. Изучавања основних наука физике и хемије усмерила су га на истраживање златних фолија и њихову примену у рестауративној стоматологији.

Непосредно пре отварања приватне ординације научно је била представљена теорија ћелије па је Блек уз помоћ микроскопа почео да проучава ткива. Вршио дисекцију кишних глиста и инсеката и постао професионалац за микроскопирање. Постоји једна занимљива прича о томе. Један очни лекар је дошао једног дана и Блеку оставио бочицу са нечим што је извадио из ока пацијента. Неколико дана касније када је дошао да види о чему је реч, Блек му је одговорио „То је прво колено, треће ноге кромпирове бубе”.

Блек је са великим ентузијазмом настојао да учи друге и имао је жељу да пренесе сво знање које је стекао.

Често је посећивао колеџ у Мисурију где је држао предавања из патологије, хистологије и оперативне стоматологије путујући и до 100 миља од Џексонвила. Првих 25 миља је прелазио јашући, а затим чамцем низ Мисисипи до Сент Луиса. После неколико дана враћао би се истим путем.

Године 1871 колеџ га је наградио почасном дипломом доктора оралне хирургије. За професора на Катедри за Денталну патологију на колеџу у Чикагу именован је 1883. године где је остао шест година. У својој 48-ој години издао је своју прву књигу „Стварање отрова од стране микроорганизама”. Од 1890-1891 Блек је био професор Денталне патологије и бактериологије на Универзитету Ајова. Тада је објавио два важна дела: Прво, 1891 „Дескриптивна анатомија човека” што је био први покушај да опише анатомију зуба и друго „Обрада рубова глеђи” која представља срж Блековог доприноса стоматолошкој пракси. Представљен је концепт „екстензија ради превенције”.

Јасно је написао како и где треба да буду зидови кавитета да би испун био дуготрајан. Уочио је да се на неким површинама зуба чешће јавља каријес а на неким не и закључио да би рубови кавитета требало да се налазе на местима где се каријес ређе јавља (ван интактних тачака и на местима самочишћења).

Године 1895 је у часопису Дентал Космос објавио је серију од пет чланака под насловом „Испитивања физичких карактеристика људских зуба у односу на практичан рад, заједно са физичким карактеристикама материјала”.

Блекова интересовања су била бројна и врло занимљива.

Држао је предавања из зоолошке хемије, о глобалном загревању, патологији шарлаха, основама морала, развоју уметности, мануелној спретности као елементу едукације. Његова истраживања о ветровима и таласима, односно законима мора била су врло исцрпна као и све што је радио у животу. Дизајнирао је и саградио једрењак са јарболом којим је пловио 15 година.

Био је сјајан уметник. Његов дом је био украшен бројним пејзажима, уз неколико одличних портрета које је сам урадио. Илустрације у књизи „Дентална анатомија” сам је урадио, као и бројне цртеже микроскопских узорака различитих везивних ткива у књизи „Периост и периодонтална мембрана”.

Тачност и прецизност су му били значајна врлина. То се најбоље огледа у раду и конструкцији инструмената и апарата.

Блeк је дизајнирао једну од првих зубарских машина на ножни погон. Током истраживања амалгама био му је неопходан инструмент за мерење контракције амалгама, па га је после неуспешних покушаја бројних конструктора, он сам конструисао у својој лабораторији. Конструисао је и инструмент за сечење тврдих микроскопских узорака.

БЛЕКОВА НАЈВАЖНИЈА ОТКРИЋА И ДОСТИГНУЋА

Блек је детаљно изучавао физичке особине амалгама. Резултате својих бројних истраживања објавио је у књизи „Оперативна стоматологија” коју је издао 1908. године у два тома. Књига је била много испред свог времена јер је била истовремено и уџбеник за студенте али и са много података значајних за зрелог и искусног стоматолога.

Дао је значајан допринос у истраживању зубног каменца, потврдио Милерову теорију о настанку каријеса и јасно нагласио значај зубног плака у етиологији каријеса

Његов рад на препарацији кавитета (кавитет је „бушотина“ у зубу, у који се потом ставља испун, то јест, „пломба“) је сигурно највећи допринос развоју стоматологије. Процедуру препарације разрадио је до ситних детаља и дао конкретне смернице за њихову примену у клиничким условима. Ретенција испуна, интензитет максималних сила током жвакања, чврстоћа зуба и чврстоћа испуна описане су до детаља и илустроване примерима.

Књигу „Специјална дентална патологија” објавио је 1915 године и она је инкорпорисана у многим каснијим издањима оперативне стоматологије.

На једној прослави приређеној у његову част 1910 године у Чикагу јасно се може видети какав је Блек био као човек и какав је утисак остављао на своје пријатеље.

О Блеку су рекли:

„Он је један од оних који је кроз дугу и плодну каријеру допринео развоју професије, кроз то задужио човечанство и у исто време доживео признање за самог себе.”

„Посматрао је облаке, дрвеће, животиње. Проучавао све, ембриологију, бактериологију, методологију, хистологију, патологију, металургију, зоологију.”

„Волео је лов и риболов. Али никад није пропустио двонедељни састанак литерарног друштва у свом граду. Имао је обичај да своје научне чланке чита својим пријатељима из књижевног друштва како би језик којим је писао био разумљив свима. То је допринело јасноћи његових писаних радова и врло једноставном стилу писања.

Био је добар цртач и скоро сви његови радови су илустрованим његовим цртежима. Био је музички образован а своје радове је подједнако добро писао на енглеском, француском и немачком језику. Писао је и о стварима које нису имале везе са стоматологијом, почев од проблема колонизације па до реорганизације полицијских снага.“

„Био је љубазан, несебичан, омиљен и у сваком смислу добар”.

Ипак то је реткост да човек који је неоспорни геније импресионира пријатеље на тај начин.

Блеков утицај на развој модерне стоматологије може се сврстати у четири категорије:

1. Апсолутна достигнућа овог генија везана су за систематизацију технике обраде каријесне лезије, номенклатуру и класификацију кавитета, класификацију стоматолошких инструмента основе и модерне дијагностике (нека места на зубу су подложнија каријесу а нека не), чињеницу да хемијске и физичке карактеристике зуба не одређују склоност ка каријесу, односно најбољу дескриптивну анатомију људских зуба
2. Релативна достигнућа су потврда Милерове теорије о етиологији каријеса и указивање на значај бактеријског плака у настанку каријеса, односно рад на физичким и хемијским својствима амалгама.
3. Нека од његових достигнућа су значајна али су већ била позната у литератури тога доба. Блек је сматрао да хемијска и физичка структура зуба имају утицаја на подложност каријесу, потврдио је и да су зуби жена подложнији каријесу због губитка соли током дојења.
4. Својим лични утицајем Блек је дао значајан допринос развоју стоматологије, јер је многе инспирисао да истражују и пишу.

Шта рећи на крају о овом истинском генију? Овако богата личност је била врло скромна и то га је чинило омиљеним за медије и за све са којима је долазио у контакт. Љубазност његовог осмеха и нескривена жеља за искрен разговор је био његов заштитни знак. Био је сјајан учитељ, и свој живот посветио је стрпљивом подучавању других.