Стојан Бербер

Предлог одржавања Првог конгреса историје српске медицине

ПРОФ. ДР СТОЈАН БЕРБЕР
25000 СОМБОР
ВОЈВОЂАНСКА 37
20. 1. 2006.
Тел. 025/26-106; 063/506-340

 

Председништво СЛД, Београд

 

Предлажем да се планира одржавање Првог конгреса историје српске медицине, са основном темом:

СРПСКА МЕДИЦИНСКА МИСАО

У оквиру могле би да постоје следеће подтеме (сесије):

1)  Историја здравствених установа у српским земљама,

2)   Историја Српског лекарског друштва и других здравствених организација у српским земљама,

3)   Познати лекари српских земаља.

Сматрам да би био епохалан догађај за српску медицину да се одржи овакав конгрес, јер би се на њему добили значајни подаци, који би, сабрани у зборнику, корисно послужили да се напише целовита историја српске медицине, какве до сада немамо, мада би и сам зборник био својеврсна историја, која не би била убудуће заобилажена ни у једном вреднијем научном раду из ове области.

У организацију би били укључени Председништво СЛД, као иницијативно и кључно тело, а саму организацију би обављали Секција за историју медицине СЛД и Секција за историју здравствене културе Војводине ДЛВ/СЛД.

При томе не би требало заборавити учешће на конгресу ни лекара из других српских земаља, нити лекара из дијаспоре, па ни лекара из других народа (који имају шта да саопште).

У Организационом одбору били би познати медицински стручњаци и лекари историчари медицине, пре свега из Београда и Новог Сада, али и из других градова, који су својим досадашњим радом показали да могу дати значајан допринос историји српске медицине.

Сама организација конгреса може се поверити и некој успешној и познатој агенцији која се бави организацијом стручних конгреса.

Конгрес би могао бити веома успешан, уколико се организацији приступи ваљано и благовремено: а) Требало би послати обавештење јавности о конгресу путем различитих медија, а особито телевизијским путем; б) У веће градове Србије и других српских земаља били би упућени позиви директорима болница, домова здравља, апотека и завода за заштиту здравља да њихови лекари учествују у раду конгреса; в) Члановима секција историје медицине и руководствима осталих секција СЛД такође би било послато обавештење.; г) Информисати о конгресу и историчаре Србије, односно Републике Српске и Црне Горе, али и лекарска друштва земаља из који се може очекивати заинтересованост за учешће у раду конгреса.

Може се оправдано очекивати да би Министарство за здравља Србије и Министарство за науку Србије, као и одговарајуће фармацеутске фирме помогли да се покрију трошкови конгреса и да се штампа Зборник радова (односно зборници, по сесијама).

Што већи број лекара учествује, тим би, вероватно, конгрес био успешнији, а може се очекивати - ако се добро организује - да би било неколико стотина реферата, што би се реферисало усмено, постером или прилогом за штампу.

Такав конгрес, по мом мишљењу, треба планирати две године унапред.

Препоручујем да се одржи у пролеће (мај) или у јесен (октобар) 2008. или 2010. године.

Срдачан поздрав.

Проф. др Стојан Бербер

---

П.С. Прихваћено начелно од Председништва Српског лекарског друштва. Формирана је радна група у Новом Саду која прави план извођења конгреса. У радној групи су prim. dr sc. Владимир Јокановић, проф. др Лазар Лепшановић, проф. др Стојан Бербер и прим. др Милош Маленковић и др Владимир Сакач. Планира се да конгрес буде у јесен 2009. године.