Александар С. Недок, Душан Белеслин и Радмило Јовановић

Српски војни санитет у 1916. години: Уводна реч

Излагања са симпозијума „Српски војни санитет у 1916. години“, 2007.

Од догађаја о којима је у овом симпозијуму реч дели нас тек нешто више од деведесет година. У жељи да трајно обележи те историјске тренутке у којима су учествовали и њени славни претходници, Академија медицинских наука Српског лекарског друштва замолила је своје драге пријатеље, пензионисане припаднике Војске Србије, и своје колеге које сматра компетентним познаваоцима ове теме, да својим учешћем у обради појединих поглавља омогуће његово одржавање.

Не постоји у светској историји пример да је једна војска, притиснута далеко надмоћнијим непријатељем, одбивши да се преда, кренула у изгнанство, заједно са својим Краљем, Владом, скупштином, избеглим народом, многим не само војним него и цивилним институцијама; и да је уз помоћ својих савезника, успела да се обнови тако брзо, да већ крајем 1916. године победоносно ступи на тле макар и једног мањег дела своје државне територије. Више од две крваве ратне године постојала је не само војска, него и држава у егзилу. Постојао је не само државни, него и верски и културни живот изван поробљене отаџбине. Постојао је и санитет у изгнанству, а његови носиоци били су српски лекари и медицинари за које је оданост своме позиву и своме народу била изнад свега.

Њима су се, на том трновитом путу ка Слободи, придружили и многи лекари и медицинари Срби и припадници других словенских народа, ратни заробљеници Аустроугарске војске у Русији, који су ушли у састав Српског добровољачког корпуса.

Уз њих своју племениту дужност вршили су и лекари и припадници санитетских јединица и хуманитарних организација: Французи, Енглези, Шкоти, Грци, Аустралијанци, Новозеланђани, Руси, Италијани, Американци...

И њима је у знак захвалности посвећен овај симпозијум.

А да би догађаје што више приближили данашњим генерацијама, у симпозијум смо уврстили и сведочење потоњег дивизијског ђенерала Војске Краљевине Југославије др Жарка Рувидића, онда санитетског потпуковника и референта санитета Дринске дивизије, чији су припадници при освајању Кајмакчалана први отворили Капију Слободе. Дело је објављено у часопису „Ратник“ 1921 године, а сада се репродукује са незнатним скраћењима, и уз дозволу нашег поштованог члана професора др Рајка Рувидића.

Организација симпозијума и излазак Зборника омогућени су подршком, моралном и материјалном, Градске управе Града Београда Секретаријата за здравство.

Зборник излази у 2007. години као друга свеска монографских дела чланова Академије и њених сарадника, изложених на научним скуповима Академије.