Славица Жижић-Борјановић

Транскрипт сценарија ТВ емисије „Батут – кo je тo?“

РТС–ТВБ, 2005.
Емисија Образовно-научног програма
Општеобразовна редакција
Серија: Из прве руке
Емисија: Батут–ко је то?
Уредник: Војислав Лалетин

Приредила др Славица Жижић-Борјановић

ДР СЛАВИЦА ЖИЖИЋ:

(IN) Како би се најкраће рекло шта је Милан Јовановић Батут и ко је Милан Јовановић Батут. Он је непревазиђени здравствени просветитељ и један од најзаслужнијих за оснивање Медицинског факултета у Београду. Он је за трајање свог живота, који је био дуг за наше појмове, а камоли за појмове прошлог века(поживео је 93 године) , учинио много. Његово дело је многоструко и многозаслужно и представља заоставштину за будућност нама свима. Највише је дао медицини у превентивном погледу. ..

ДР БУДИМИР ПАВЛОВИЋ:

(OFF) Батут је син трговца из Сремске Митровице и мајке Личанке. Основну школу је завршио у Сремској Митровици, гимназију завршио у Сремским Карловцима, медицину завршио у Бечу.

ДР СРБОБРАН ЂОРЂЕВИЋ:

(IN) Међутим, за време студија отац је у трговини банкротирао и остао без средстава. Он је наставио студије управо са минималним средствима које је добијао и уместо дипломе добио је туберкулозу .

(OFF) и Бечу су га нашли на улици у бесвесном стању а из уста му је текла крв. Имао је тешку кавернозну туберкулозу. Прекинуо је школовање медицине, управо студије медицине у Бечу и вратио се у Нови Сад и једно време је предавао мађарски језик у новосадској гимназији. Имао је ту срећу да се оженио једном Немицом из Карловца која је била добро ситуирана и он је наставио студије и завршио у Бечу .

ДР СЛАВИЦА ЖИЖИЋ:

(IN) Милан Јовановић Батут је целог живота био лошег, слабог здравља али је говорио : И у трошном чамцу се може далеко отпловити”.

ДР БУДИМИР ПАВЛОВИЋ:

(IN) То је било време када се у Европи нагло развијао просветитељски покрет, којег је у 18. веку започео Волтер. У Србији тај просветитељски покрет доноси Јован Стејић, а велики после Јована Стејића, велики поборник и снага тог покрета био је сам Милан Јовановић Батут. Он је тада већ као млад лекар написао о томе коју основну идеју носи .

(OFF) Основна идеја је била борба за породицу, познавање породице, однос лекара према породици, однос лекара према народу и однос лекара према држави .

ДР СЛАВИЦА ЖИЖИЋ:

(IN) Према српској медицини и медицини, да кажем и европској, пошто је Батут учио у Европи и на неки начин Европу довео у Србију, дуго година се дописивао и са

(OFF) Пастером и Кохом и са осталима које је нажалост многе надживео, његов значај је велики, највећи. Највише место у лествици заузима управо он. Зашто? Учио је код Рокитанског који му је усадио следећу мисао :Ми се у овој ствари не боримо за болесника, ми се боримо за народ кога таква болест опхрвава, која наваљује на тај народ. Хтео је да каже – превенирати. И 1872. Батут већ пише расправу о Рокитанском.

ДР СРБОБРАН ЂОРЂЕВИЋ:

(IN) Отишао је у Црну Гору због тога што је још код њега тињала туберкулоза и у Црној Гори на Цетињу је излечио туберкулозу.

(OFF) Био је добар пријатељ са краљем Николом и често је са њиме играо карте и разумљиво били су интимни пријатељи и међусобно се шалили. Батут је тамо био скоро једини лекар у Црној Гори. Један је био на приморју. Батут је тамо имао и своју приватну ординацију која је веома добро радила. Он се изузетно поправио и излечио туберкулозу и добио на тежини па кад је напуштао Црну Гору краљ Никола му је рекао: Даj то месо што си овде набацио па иди без њега тамо. Али што пада интересантно са медицинске тачке гледишта у очи то је да он у Црној Гори није био лекар опште праксе само . Он је примао пацијенте лечио али је желео да види који су то здравствени проблеми.

(IN) Он је обишао целу Црну Гору и извршио преглед све школске деце у Црној Гори и онда је уместо да ода изузетне комплименте здрављу рекао да су деца баш потхрањена, да нису најбољег здравља и да треба то урадити. Видите, тај један моменат и тај један потез младог лекара указује на његове далекосежне погледе у погледу здравствене заштите, јер он гледа на нараштај, на здравље људи. Уколико немамо здрав подмладак нећемо имати ни здраву, ни продуктивну нацију.

ДР СЛАВИЦА ЖИЖИЋ:

(IN) Шта је била суштина Батутове мисли. Да помогне своме народу и тако се зову књиге, књиге за народ. Зашто? Зато што је помислио овако. Мора народ да мене разуме.

(OFF) Да би разумео народ оно што ја пишем морам и ја да разумем народ. Он је изучавао обичаје, језик и често је говорио, највише боравком у Црној Гори : Неће народ да призна да каже. У време када су га звали у Црну Гору био је само један лекар Француз на књажевом двору и само једна апотека на Цетињу. Он је дакле хтео да разуме дух народа, обичаје, језик, суштину. И сматрао је, уствари, да је разум једно а осећања друго. Писао је најчешће језгровито, његова дела су краћег обима али су најчешће почињала нечим што народ препознаје. Или пословицом или неком мисли међународном која је препозната и у нашим крајевима да би привукао читаоце а стил је био особит и говорили су да пише на батутовски начин.

ДР СРБОБРАН ЂОРЂЕВИЋ:

 (IN) Он је из Црне Горе писао тадашњем начелнику санитета Министарства унутрашњих дела Србије на чијем je челу био Владан Ђорђевић са молбом да га пошаље у иностранство на студије.

(OFF) Владан Ђорђевић му је одговорио и рекао му је да је упознат са његовим радовима и да мисли да нико боље од њега не би био погоднији за слање у иностранство на допунске медицинске студије али му је рекао Ја сам посетио и Коха и Пастера и видео да они праве чуда тамо и ја мислим да ће те видети и научити тај посао и овде пренети да ја још једну

(IN) институцију превентивну придружим мојим институцијама. Батут кад се вратио он му предложио да буде секретар у санитетском одељењу Министарства унутрашњих дела. Он је то одбио и прихватио се тек онда посла када су му понудили да буде професор на судској медицини на Правном факултету замењујући његовог исто имењака и презимењака Милана Јовановића Морског који је предавао судску медицину са хигијеном. Он је остао на том предмету на Правном факултету све до пензионисања а кад је пензионисан он је и даље наставио хонорарно да предаје тај предмет. Он је био ректор Велике школе и предлагач Закона о Универзитету. То говори о његовој далековидости и уопште великом  интелектуалном и културном погледу на просвету у нашој земљи.

ДР СЛАВИЦА ЖИЖИЋ:

(IN) Милан Јовановић Батут је имао јако пуно пријатеља. Наш народ каже: Кажи с ким се дружиш па видећу какав си. Писао је разумљивим језиком за народ као и његови пријатељи

(OFF) Јован Цвијић и Јован Скерлић. Дружио се са песницима. И сам Батут је био песник. Дружио се са Јованом Јовановићем Змајем, Лазом Костићем. Обојица су такође били лекари. Имао је такође велики број пријатеља који нису били уско везани са медицином и међу свештенством и међу министрима али никад није прихватaо да уђе ни у какву партију . Милан Јовановић Батут је био човек од бронзе који је сам за себе био споменик.

ДР БУДИМИР ПАВЛОВИЋ:

(IN) Он ће 1887. постати професор на катедри јавне хигијене и судске медицине на београдском Правном факултету и из тог времена се налази његова чувена експертиза гроба кнеза Александра Карађорђевића, сина Карађорђевог који је требао бити пренет у Опленачки маузолеј.

ДР СРБОБРАН ЂОРЂЕВИЋ:

(IN) Радећи на судској медицини и хигијени он је углавном студирао

(OFF) здравље нашег народа и можемо рећи да је он највећи здравствени васпитач који је икада рођен на нашој територији и у нашој медицинској средини. Његове поуке су изванредне. Он сам наглашава а и мени је пало у очи да је рекао да је Србија 1830. година имала око 500 000 становника

(IN) а Драгиша Лапчевић наводи да је Србија у време Првог српског устанка имала  511 000 . Године 1900. Србија је имала 2 500 000 значи, Србија и Русија у другој половини 19. века су имале највећи наталитет и највећи прогрес у повећању

(OFF) становништва. Батут наводи да је тада становништво упетостручено али наводи једну болну ситуацију да је велики наталитет, велики број новорођене деце али да је смртност изузетно велика и да свако друго новорођено дете умире због незнања. Онда је он веома много чланака написао о заштити деце, неговању деце итд.

ДР СЛАВИЦА ЖИЖИЋ:

(IN) Милан Јовановић Батут је много тога написао и благодарећи томе што је то све сачувано много нам тога оставио. Како је писао? Шта је њему био мото? Живео је за народ и како је сам више пута понављао живот је посветио народу. Снага и сила пишчева је у његовом начину. Од кога је то наследио? Највероватније је то наследио од свога деде, по мајци, Јоксима Новића Оточанина, српског књижевника. Јоксим Новић је написао Певаније Лазарица 1847. и појавио се исте године када и Бранко Радичевић са песмама, Петар Петровић Његош с Горским вијенцем и Богобој Атанацковић са приповеткама. То беше преломно доба у нашој књижевности. Шта је иначе био Батутов животни мото? Он је био целог живота болестан. Имао је туберкулозу од младости, страдао је, живео без родитеља, сестра старија била му је као мајка.

(OFF) Имао је невероватно јак дух и раније су за њега говорили да није човек од меса него човек од бронзе. Имао је невероватан дух и невероватну снагу и то његово дело не може се објаснити да може један човек да уради, иако је живео 93 године. Не би требало много тога набрајати. Довољно је само рећи шта је највеће што је Милан Јовановић Батут урадио. Цео живот је посветио писању а његово животно дело је медицинска терминологија. Како је дошло до тога? Када је студирао медицину у Бечу његов професор анатомије је показао скапулу, лопатицу и истовремено са латинским рекао неке народне изразе у немачком народу а Милан се запитао како би то рекли у Србији. Тако је почело.

Скупио је током живота 26 000 термина. Прву књигу објавио је последњих година 19. века под називом Грађа за медицинску терминологију.

ДР СРБОБРАН ЂОРЂЕВИЋ:

(IN) Батут је осећао потребу оснивања медицинског факултета у Србији. Он је још 1895. одржао баш на платформи Српског лекарског друштва један изузетно квалитетан реферат о неопходности оснивања медицинског факултета у Србији. Интересантно да су слушаоци његовог предавања као главну примедбу наводили да ће доћи до хиперпродукције и осиромашења лекарске класе. Међутим, он је онда рачунским путем показао колико је могуће да се формирају лекари и да до тога уопште неће доћи. Али та идеја овако покренута, међутим, није се лако остварила.. Формирана је комисија у којој је био баш Батут и проф. Суботић, истакнути хирург и члан СЛД: они су обишли 14 медицинских факултета у Европи и написали свој предлог. Међутим, наишао је светски рат и та идеја је замрла иако је ондашња влада имала идеју и жељу да оснује факултет, наравно, разумевајући неопходне потребе становништва. Због рата је одложено и тек се 1920. година основао Медицински факултет у Београду углавном заслугом Милана Јовановића Батута где је он био председник комисије и поднео исцрпан извештај о потреби оснивања. Био је први декан медицинског факултета у Београду и професор хигијене

(OFF) али је интересантно да није одржао ниједно предавање. Хигијена се слушала у петој години а он је био пензионисан.

ДР БУДИМИР ПАВЛОВИЋ:

(IN) Научник Батут се често јављао на конгресима. Прво његово учешће је на Првом конгресу српских лекара 1904. за који и ја могу да кажем да је значајнији него сви конгреси после 1945. године

(OFF) јер је то био први међународни научни скуп уопште у Европи, а друго, научни скуп на којем су учествовали лекари из Енглеске, Немачке, Чешке, Русије - укупно 433 учесника. Батут тада није имао посебан реферат али је неколико година касније 1915. када је Србија почела ратовати ишао као члан делегације на Интернационални конгрес хигијене у Паризу. Поред њега су били Весић и Михл за анатомију и хирургију, Весић за интерну медицину

(IN) а хигијену је држао баш Батут. На конгресу су донети закључци па су на много места у закључцима цитиране и Батутове речи. Он је говорио о приликама које су настале у Србији после два балканска рата.

ДР СЛАВИЦА ЖИЖИЋ :

(OFF) Батут је био велики пријатељ Андрије Штампара, близак пријатељ. Оно што је Владан Ђорђевић значио Батуту, то је Батут значио Андрији Штампару. Оно што је Светозар Милетић препознао у младом Милану и хтео да га стипендира

(IN) да учи права, да се бори за нарoдна права у Војводини, што Милан није примио, то је Андрија Штампар био у односу на Батута. Зашто? Године 1912. објављен је у Лијечничком вјеснику први чланак Андрије Штампара који је био посвећен управо Друштву за народно здравље и чување народног здравља које је водио Милан Јовановић Батут. У време када је требало основати Министарство здравља највећи ауторитет Батут је питан ко би био онај ко би био изабран за хигијенско одељење новог министарства. Недвосмислено је Батут определио младог практичара Андрију Штампара. Андрија Штампар је као и Батут учио медицину у Бечу, упознао се са животом и радом

(OFF) Батута и био је спреман за тај позив. Он му је био одан пријатељ до краја живота.

ДР СРБОБРАН ЂОРЂЕВИЋ:

 (IN) Кад сам био ученик Друге мушке гимназије још у нижим разредима имао сам прилику да се сусретнем са Батутом. Он је био председник комисије за полагање професорског испита . Ушао је са још четворицом чланова комисије који су сели у прве клупе а он је седео за катедром. Од свих чланова комисије ја сам само у њега гледао јер је био веома импозантан. Носио је дугачку проседу браду, није била сасвим седа, имао је још доста косе, са високим челом, носио је наочаре и деловао је веома озбиљно и ауторитативно. Професор који је полагао испит је имао трему. За то време Батут је имао једну свешчицу и бележио је утиске о предавању овог професора. Кад је предавање завршено пришао је сваком члану комисије, поразговарао са сваким и онда су се дигли и отишли. Морам рећи да иако је он тада био у дубокој старости имао је врло живахне покрете, врло брзе погледе и могу рећи да је као старац јако много импоновао јер је деловао високо интелектуално.

ДР СЛАВИЦА ЖИЖИЋ:

(IN) Почасни докторати универзитета се дају веома ретко. Дају се у случају великог научног доприноса, великог доприноса за нарoд или светског доприноса. Проф. Милан Јовановић Батут је добио четири почасна доктората: бечког,

(OFF) прашког, београдског и загребачког универзитета.

Нешто јединствено у пракси Карловог прашког универзитета, вишевековног и једног од најстаријих у Европи јесте чињеница да су из Прага заједно са особљем које је представљало елиту Карловог универзитета изнете из земље и инсигније да би се чин комплетирао и да би се у Београду уручио почасни докторат на онакав начин како се уручује у Прагу. Чин уручења почасног доктората представљао је на само захвалност и признање Милану Јовановићу Батут, професору Велике школе и оснивачу Медицинског факултета у Београду него почаст и признање целом лекарском сталежу и целом српском народу.

(IN) Милан Јовановић Батут је добио пуно признања. Можда треба издвојити она која је добио у иностранству:

(OFF) француски орден легије части и чешки орден белог лава.

ДР СРБОБРАН ЂОРЂЕВИЋ:

(IN) Имао сам прилику да у Архиву Србије добијем остатке, управо реликвије, које су представљале његову културну заоставштину. У том сам наишао на једну свеску која је била испуњена до краја његовом руком једним врло исписаним рукописом. Та свеска је била пуна мудрих изрека, а свака мудра изрека носила је и аутора. Из тога закључујем да је он био изразито начитан човек. Могу да наведем један афоризам. Стоји: За стара човека највећа је худ млада жена и добра кухарица.

крај