Једанаест тачака Владе Републике Србије (о политичким разговорима Слободана Милошевића са Ричардом Холбруком)

Извор/source: Предраг Симић, Пут у Рамбује: Косовска криза 1995-2000, 2000.

објављене у Београду, 13. октобра 1998.

Влада Републике Србије на данашњој седници, којом је председавао Мирко Марјановић, размотрила је информацију председника Републике Србије Милана Милутиновића о политичким разговорима председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића са специјалним америчким представником амбасадором Ричардом Холбруком, саопштило је републичко министарство за информације.

Председник Републике Србије Милан Милутиновић обавестио је чланове Владе о вишедневним разговорима председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића са амбасадорима Ричардом Холбруком и Кристофером Хилом и о јуче постигнутој, дефинитивној, сагласности са међународном заједницом да се проблеми на Косову и Метохији реше на миран начин и политичким средствима.

При томе, председник Милан Милутиновић поднео је детаљни извештај о тим разговорима, а посебно о заинтересованости међународне заједнице за свеобухватно праћење ситуације на Косову и Метохији.

Договорено је да тај задатак треба да предузме мисија ОЕБС-а јер је оцењено да је то најбољи начин да се међународна заједница увери у позитивна кретања која су у току.

Посебан значај има чињеница да је изражен конструктиван прилаз, који представља основу за трајно политичко решење аутономије Косова и Метохије у оквиру Србије, у складу са принципима равноправности свих грађана и националних заједница који живе на овом подручју.

Поред овога, што је врло важно, договорен је политички оквир, односно договорени су принципи за политичко решење са временским оквиром за њихово остварење. То су:

•  Политички приступ и мирно решење проблема на Космету остварени дијалогом, су једини прихватљиви начини за постизање сваког трајног, праведног и хуманог решења свих отворених питања;

•  Насиље и тероризам, као неприхватљива средства, у супротности са свим међународним нормама, морају одмах да престану;

•  Свако решење за Космет мора да уважава територијални интегритет и суверенитет и међународно признате границе Савезне Републике Југославије, у складу са основним принципима Повеље УН, Завршног документа из Хелсинкија и Париске повеље ОЕБС;

•  Решење мора да буде засновано на пуном поштовању равноправности свих грађана и националних заједница на Космету. Гарантоваће се пуна афирмација и равноправан третман националних, верских и културних вредности, као и историјског наслеђа;

•  Будућност Космета је у миру, равноправности, интеграцији, економском просперитету и слободном и заједничком животу, а не у етничким, верским, културним или било каквим другим поделама и изолацији;

•  Правни аранжмани за успостављање самоуправе на Космету треба да буду у сагласности са правним системима Републике Србије и СРЈ, као и да буду у сагласности са међународним стандардима и Завршним документом из Хелсинкија;

•  Грађани Космета ће остваривати демократску самоуправу преко скупштинских, извршних и судских органа на Космету. У року од девет месеци, одржаће се слободни и фер избори за органе Космета, укључујући и оне на општинском нивоу. Влада СРЈ позива Организацију за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) да надгледа ове изборе, како би се обезбедило да буду отворени и поштени;

•  Припадници националних заједница уживаће додатна права, како би им се омогућило да очувају и изражавају свој национални, културни, верски и језички идентитет о складу са међународним стандардима и Завршним документом из Хелсинкија. Националне заједнице ће бити равноправне у правном погледу и неће користити своја додатна права да би угрожавали права других националних заједница или друга права грађана;

•  У контексту политичког решења за Космет, којим ће многе одговорности бити пренете на општински ниво, биће успостављена и локална полиција под контролом општинских власти. Ову локалну полицију, чији ће састав одражавати састав локалног становништва, координираће административни органи Космета. То решење мора да обезбеди пуну заштиту свим грађанима и националним заједницама;

•  Ни једно лице неће бити кривично гоњено пред државним судовима за кривична дела у вези са сукобом на Космету, осим за злочине против човечности и међународног права, како је предвиђено главом 16. савезног кривичног закона. У циљу обезбеђивања пуне јавности, држава ће дозволити потпуно неометан приступ страним стручњацима (укључујући патологе) који ће сарађивати са државним истражитељима;

•  Надлежни органи ће преиспитати, у циљу ванредног ублажавања казни, пресуде изречене припадницима националних заједница на Косову и Метохији, који су осуђени за кривична дела мотивисана политичким циљевима.

Временски оквир: до 14. октобра биће договорен свеобухватни временски оквир, на основу следећих елемената:

•  до 19. октобра, постизање споразума о статусу међународног присуства, укључујући верификацију, ОЕБС и друге елементе;

•  до 2. новембра, постизање споразума који ће садржати основне елементе за политичко решење на Космету, користећи као основу документ који је предложила Контакт група (2. октобар 1998.);

•  до 9. новембра, израда прописа и процедура за изборе.

Влада је у целини подржала постигнуте договоре, јер је, у истим, у потпуности, сачуван територијални интегритет и суверенитет наше земље, избегнут сукоб и створени услови за политички дијалог на изложеним принципима који полазе од тога да сва решења треба да буду у оквирима правних система Републике Србије и Савезне Републике Југославије.

Влада је закључила да Савезној влади предложи да прихвати договорена решења, казе се у саопштењу.