Настасја Остхоф

Писмо господину Херцфелду поводом немачког превода „Алтајског сумрака“ Богислава Марковића

Господине Херцфелд,

Не могу Вас обрадовати, јер текст, односно предговор за немачко издање Алтајског сумрака, нисам завршила и не знам када ћу. Никакав осврт, односно белешку, ни приказ, ни сажетак предговора Вашем роману, за сада, не могу да напишем.

О чему се ради?

Ваш издавач је од мене захтевао да му, безусловно, коначан текст превода доставим до 6. маја ове године. Без обзира на моје обавезе према студентима, породичне и друге не/прилике, успела сам да на време завршим посао.

Ако овлаш баците поглед на оно што сам урадила, учиниће Вам се да је све у реду. Превела сам сваку реч, знак, наговештај нове речи и новог знака, превела сам и тачкице, драмске и друге паузе.

Успела сам да савладам законе симетрије и прилагодим се изненадним (и ритмичним) појавама анђела и демона, успела сам да се, преводећи, не расплинем, иако немачки језик то дозвољава. Ако се осећате као ја, док сам преводила, онда је ОК.

И тако, напорно било јесте, али да је могло – било би боље.

Синоћ се јавио проф. Манфред Штрасер. Написао је опширан текст о Сумраку за недељно издање Шпигла. Пожурује ме, јер, преузео је обавезу да, уз свој текст, пошаље и предговор који ћу, верујем, до следећег понедељка завршити.