саставио Дејан Ајдачић

Библиографија о земљорадњи у народној култури Словена

 

  • Агапкина, Татьяна А.: Мифо-ритуальный комплекс “хождение в жито”, Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000, 56-70.
  • Adamowski, J.: Praktiki, zwyczaje i wierzenia żniwne w przekazach mieszkańców zachodniej Lubelszczyzny, Twórczość ludowa, Lublin, 1994, 1-2, 67-69.
  • Ајдачић, Дејан: Земљораднички и хришћански календар балканских Словена, Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000, 127-130.
  • Александрова, Боряна: Характерни особености на пеенето, свързано със земеделския труд, Проблеми на българския фолклор (Българският фолклор в славянската и балканската културна традиция), 8, 1991, 253-258.
  • Андрианов, Б. В.: К изучению агроэтнографии, Советская этнография, 1976, 3, 89-97.
  • Арнаудов, М.: Бродници-житомамници, Студии върху българските обреди и легенди, София, 1924, 384-435.
  • Bandić, Dušan: Značenje jednog sistema agrarnih tabua, Etnološke sveske, Beograd, 3, 1980, 21-29.
  • Барјактаревић, Мирко: Вјештачко наводњавање у околини Берана, Гласник Етнографског музеја, Београд, 13, 46-50.
  • Барјактаревић, Мирко: Начин и ред натапања земљишта у Мркојевићима, Гласник Етнографског музеја, Београд, 7, 32-44.
  • Bezlaj, F.: Krčevine, Slavistična revija, Ljubljana, 8, 1955, 1-2.
  • Bystroń, J.S.: Zwyczaje żniwarskie w Polsce, Kraków, 1916.
  • Быт великорусских крестьян-землепашцев. Описание материалов Этнографического бюро князя В. Н. Тенишева (на примере Владимирской губернии), Санкт-Петербург, 1993.
  • Босић, Мила: Житарице у плодоносној магији код Срба у Бојводини, Рад војвођанских музеја, Нови Сад, 31, 1988-1989, 171-193.
  • Bratanić, B.: Oraće sprave u Hrvata. Oblici, nazivlje, raširenje, Zagreb, 1939.
  • Братић, Добрила: Промене у аграрним обредима. Истраживања у околини Новог Пазара, Зборник Етнографског института, Београд, 17-18, 1985, 97-168.
  • Vaillant, A.: Slave paše-, рахаtі (Notule V), RÉS, 43, 1964, 1-4.
  • Вакарелски, X.: Из веществената култура на българите, Известия на народния етнографски музей в София, 8-9, 1929, 55-109 (рала); 10-11, 1931, 131-165 (брани); 12, 1936, 61-85 (сърпове, коси, паламарки, вършитбени методи и уреди); 14, 1943, 94-128 (вили гребли и гребула).
  • Вакарелски, X.: Народните земеделски термини у българите и тяхното значение, Български език, 6, 1956, 1, 36-46.
  • Вакарелски, X.: Земеделие, Етнография на България, София, 19772, 91-131.
  • Василенко, В. И.: Метереология и земледелие по украинским народным воззрениям, Полтава, 1902.
  • Валенцова, Марина М.: Ритуальная пахота у славян, Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000, 29-38.
  • Влајинац, Милан: Моба и позајмица, Београд, 1929. СЕЗ: 44
  • Влајинац, Милан: Историја производње памука у нашим зем.ъама, Београд, 1927.
  • Власов, В. Г.: Становление раннеземледельческой культуры. Механизм перехода к “производящему хозяйству”, Этнографическое обозрение, 1999, 1, 16-41.
  • Влашић, П.: Народни обичаји у околици Ђакова о косидби и жетви, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 1, 1895, 469-476.
  • Войтыла-Свежовска, М.: Терминология аграрной обрядности как источник изучения древней славянской культуры (на польском материале), Славянский и балканский фольклор, Москва, 1989, 207-214.
  • Вукановић, Татомир: Прежици антропоморфних аграрних идола у српском и арбанашком фолклору на Косову, Студије из балканское фолклора 3, Врањански гласник, 7, 1971.
  • Вукановић, Татомир: Наводњавање у Длној Реци. Гласник Скопског научног друштва, Скопље, 18, 1938, 141-166.
  • Vukanović, Tatomir: Oranje u prošlosti i danas, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije, Priština, 2, 1957, 209-219.
  • Вукмановић, Јован: Маслињаци и прерада маслина у Паштровићима, Гласник Етнографског музеја, Београд, 14, 1939, 53-60.
  • Гацак, В. М.: Переход славянских эпических песен в неславянскую этноязыковую и поэтико-стилевую среду, История, культура, этнография и фольклор славянских народов. XI Международный съезд славистов, Москва, 1993, 260-269 (о песми Орање Краљевића Марка)
  • Георгиева, Иваничка: Обичаи при сеитба. у: Пирински край.
  • Георгиева, Иваничка: За житото. Една хипотеза. у: Хипотеза в славянската култура, София, 1997, 134-137.
  • Гинчев, Ц.: Няколко думи от историята на нашето градинарство и уредбата на градината, Труд, В. Търново. 1887, 1183-1213.
  • Горбунова, А. А.: Из наблюдений над сельскохозяйственной лексикой рукописных Соликамских грамот XVII в., Ученые записки Пермского государственного педагог, института, Пермь, 43/3, 1967.
  • Громов, Г. Г., Новиков. Ю.Ф.: Некоторые вопросы агроэтнографических исследований, Советская этнография, 1967, 1, 80-93.
  • Громов, Г. Г.: Сельскохозяйственная техника и этнические традиции, Советская этнография, 1976, 3, 98-113.
  • Громыко, М. М.: Трудовые традиции русских крестьян Сибири (XVIII первая половина XXв.), Новосибирск, 1975.
  • Димитријевић, Сергије: Аграрни осноси у лесковачком крају за време Турака, Лесковац, 1953.
  • Домазетовски, Петко: Есенските обичаи во Дримкол, поврзани со есенските празници и со земјоделската работа. Македонски фолклор, Скопје, 12, 1979, 23, 65-71.
  • Драгин, Г.: Називи за житарице и њихове плодове у дијалекатским речницима српског језика, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 22/2, 1994, 295-300.
  • Дробњаковић, Боривоје: Маслињаци и прерада маслина на Луштици у Боки Которској, Гласник Етнографског музеја, Београд, 11, 1936, 80-87.
  • Ермолов, А.С: Всенародная агрономия, Москва, 1996.
  • Эвальд, 3.: Социальное переосмысление жнивных, Советская этнография, 1934, 5,
  • Жнівныя песні, Мінск, 1984 (Беларуская народная творчасць)
  • Житников, В. Ф.: Древнерусская лексика подсечно-огневого земледелия в топонимике Архангельской и Вологодской областей. Вопросы топономастики. Доклады кружка сравнительно-исторического языкознания, Свердловск. 1962, 1,
  • Зеленин, Д. К.: Русская соха. Ее история и виды. Очерк из истории русской земледельческой культуры, Вятка, 1908.
  • Зеленин, Д. К.: Восточнославянские обряды — катанье и кувырканье по земле, Избранные труды. Статьи по духовной культуре. 1917-1934, Москва, 1999, 35-48.
  • Зеленин, Д. К.: Спасова борода, восточнославянский земледельческий обряд сбора урожая, Избранные труды. Статьи по духовной культуре. 1917-1934, Москва, 1999, 57-81.
  • Земляробчы каляндар, Мінск, 1990.
  • Земцовский, И. И.: Мелодика календарных песен, Ленинград, 1975, 141-156.
  • Златановић, Момчило, Жетварски обичаи и песни во Врањска Пчиња и нивните врски со македонскиот фолклор, Македонски фолклор, Скопје, 10, 1977, 19-20, 115-120.
  • Иванова, Р.: "Няма спиране!"Етнология на промяната в българското село, Сбогом, динозаври, добре дошли, крокодили! Етнология на промяната, София, 1997, 107-131.
  • Jurkovič, M.: Staré oradlá v zbierkach Slovenského muzea v Bratislave, Slovenský národopis, Bratislava, 4, 1956, 3.
  • Юдин, Алексей В.: Святые-земледельцы в украинских колядках и щедровках, Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000, 120-126.
  • Калоянов, А.: Верско-митичното и религиозно-езическото в две жетварски песни, Етнографски проблеми на народната духовна култура, София, 2, 1994, 227-245.
  • Kahounová, Ema: Vinohradnícke nože na Slovensku, Slovenský národopis, Bratislava, 19, 1971, 2, 233-252.
  • Kahounová, Ema: Vinohradnícke nože, Slovenský národopis, Bratislava, 1978, 2, 326- 341.
  • Kahounová-Drábiková, Ema: Sústavy pol'neho hospodaŕcia v Honte v období kapitalizmu, Slovenský národopis, Bratislava, 24, 1976, 1, 55-74.
  • Кашуба, М. С: О некоторых народных обычаях, связанных с земледелием, в весеннем календарном цикле восточных, западных и южных славян, (XIX - нач. XX вв.), Македонски фолклор, Скопје, 13, 1980, 26, 5-14.
  • Kovačević, Ivan: Sejački tabui, Semiologija rituala, Beograd, 1985, 161-166.
  • Крайнов, Иван: Земеделие, у: Ловешки край. Материална и духовна култура, София, 1999, 78-96.
  • Круглый год. Русский земледельческий календарь. Сост. А.Ф. Некрылова, Москва, 1991.
  • Kudláček, Jozef: Príspevok k štúdiu vzniku staroslovanského orného pol'nohospodárstva, Slovenský národopis, Bratislava, 5, 1957, 3-46.
  • Кулишић, Шпиро: Неколики трагови аграрно-матријархалне основе у словенској вјерској традицији, Гласник Етнографског музеја, Београд, 39-40, 1976, 239-247.
  • Куркина, Л. В.: К реконструкции древних форм земледелия у Славян (На материале лексики подсечно-огневого земледелия), Славянское языкознание. XII Международный съезд славистов Краков, 1998 г., Москва, 1998, 381-396.
  • Куркина, Л. В.: Термины подсечно-огневого земледелия в составе прасловянского словаря, Prasłowiańszczyzna a jej rozpad (pod redakcja Jerzego Ruska i Wiesława Borysia), Warszawa, 1998, 207-221.
  • Куркина, Л. В.: Славянские термины подсечного земледелия на индоевропейском фоне, Балто-славянские исследования, Москва, 2000.
  • Куркина, Любовь В.: Подсека как место обитания нечистой силы, Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000, 7-14.
  • Курть, Ю.: Хліборобська обрядова поезія слов'ян, Киев, 1973.
  • Кутельмах, К.: "Спасова борода": Магія чі реальність? (Причинки до аграрних мотивів у календарних обрядах полищуків), Народознавчі зошити, Львів, 2, 1996, 118-119.
  • Лапчевић, Драгиша: Наша стара пољопривредна култура, Београд, 1923.
  • Lechowa, I. Obrzędowe obchodzenie pól w Łowickiem w świetle materiałów porównawczych, Łódzkie Studia Etnograficzne, 9, 1967.
  • Липщиц, Е. Э.: Византийское крестьянство и славянская колонизация (преимущественно по данным земледельческого закона), Византийский сборник, Москва-Ленинград, 1945.
  • Лома, Александар: Дивчибаре - топономастички траг паганског аграрног обреда, Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000, 146-157.
  • Магловски, Јанко: Земљеделска символика у светосавској традицији, Свети Сава у српској историји и традицији, Београд, 1998, 369-385.
  • Максимов, С. В.: Куль хлеба и его похождения. Санкт-Петербург, 1873.
  • Марков, В. М.: О глаголах пахать и орать. Общеславянский лингвистический атлас 1984, Москва, 1988.
  • Масловарић, Душан: Земљорадња, Гласник Етнографског музеја, Београд, 25, 1962, 46-81 (Горња Ресава); 27, 1964. 79-126 (Јадар); 28-29, 1965-1966, 53-80 (Доња Ресава); 31-31, 1968-1969. 111-150 (Неготинска Крајина), 31-31, 1968-1969, 173-194 (Виноградарство у Неготинској Крајини); 38, 1975, 45-68 (Бор); 42, 1978, 93-150 (Зајечар); 56, 1992, 11-109 (Сјеничко-пештерска висораван).
  • Масловарић, Душан: Обичај "Божија брада" и његова трансформација у Неготинској Крајини, Развитак, Зајечар, 13, 1973, 6. 75-78.
  • Mladenova, Olga: Grapes and wine in the Balkans. An ethno-lingustic study, Wiesbaden, 1998.
  • Мороз, Андрей Б.: Народное огородничество у восточных славян, Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000, 131-145.
  • Мороз, Й.: Реликти от календарен мит в одна жетварска песен, Българска етнография, София, 1985, 4, 11-19.
  • Недин, Илия: Земеделецът и овчарят в религиозно-легендарния епос от коледарския песенен цикъл, у: Недин. И.: Български религиозно-легендарен епос, София, 1997, 26-54.
  • Никодиноски, Трајан.: Есенските обичаи и песни сврзани со есенската сеидба и попретките во Дебарца (Охридско), Македонски фолклор, Скопје, 12, 1979, 23, 57-63.
  • Никончук, М. В.: Сількогосподарська лексика правобережного Полісся, Київ, 1985.
  • Николова, Ваня: Български жътварски обичаи. Опит за семантичен анализ, Етнографски проблеми на народната духовна кулппра, София, 2, 1994, 246-283.
  • Николова, Ваня: Плитка на нивата. Български обичаи при отглеждане на житните култури, София, 1999.
  • Николова, Вања: Земљораднички код у свадби као мит (по грађи традиционалне бугарске свадбе) , Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000, 71-85.
  • Niznanský, Jоzef: Brestovianske žatvy a mlatby v. minulosti, Slovenský národopis, Bratislava, 6, 1958, 3, 238-278.
  • Niewiadomski, Donat (Њевјадомски): Sacrum chreścijańskie w inicjalnych rytach orki i siewu, Folklor Sacrum — Religia. Pod red. J. Bartmińskiego i M. Jasińskiej-Wojtkowskiej, Lublin, 1995, 82-91.
  • Niewiadomski, Donat: Orka i siew. O ludowych wyobrażeniach agrarnych, Lublin, 1999.
  • Њевјадомски, Донат: "Како посејеш, тако ћеш и жњети", Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000, 39-55.
  • Његован, Зоран: Пољопривреда средовековне Србије, Београд, 1997.
  • Obrębski, J.: Rolnictwo ludowe wschodniej części półwyspy Bałkańskiego, Lud słowiański, Kraków, 1, 1930, 2, dział B.
  • Orel, В.: Ralo na Slovenskem, Slovenski etnograf, Ljubljana, 7, 1955.
  • Пашина, О. А.: Традиции жнивных песен русско-белорусского пограничья, Канд. дисс, Москва, 1988.
  • Пашина, О. А.: Жатвенные песни в свете музыкальной ареалогии, Живая старина, Москва, 1995, 4, 27-28.
  • Пашина, О. А.: Ареальное членение Смоленщины с точки зрения жатвенной обрядности, Слово и культура, т. 2, Москва, 1998, 148-157.
  • Пашина, Ольга А.: К вопросу взаимодействия культурных текстов: жатва и свадьба, Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000, 86-97.
  • Петров, В. П.: Подсечное земледелие, Киев, 1968.
  • Петровић, Тања: "Жито да се роди": пшеница, сетва и жетва у здравици, Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000, 98-107.
  • Podolak, Ján: Príspevok k štúdiu oracích nástrojov na Slovensku, Slovenský národopis, Bratislava, 4, 1956, 1, 45-77.
  • Попов, Ат.; Павлов, К.; Попов, П.: Растениеводство, т. 1 Зърнени житни култури, София, 1966.
  • Пропп, В. Я.: Русские аграрные праздники, Ленинград, 1963.
  • Развој жетварског народног стваралаштва код нас и у свијету, Рад 16. конгреса СУФЈ, 151-247.
  • Ровински, П. А.: Земљорадња, Црна Гора у прошлости и садашњости, том 2, Подгорица, 1994, 385-423.
  • Семенов, С: Происхождение земледелия, Москва, 1967.
  • Сержпутовский, А.: Земледельческие орудия белорусского Полесья, Материалы по этнографии Росии, Санкт-Петербург, 1, 1910.
  • Славянские древности. Москва, 1995, том 1, А-Г: амбар, 104; баба, 122; "борода", 321; венок жатвенный, 318; вилы, 371; виноград, 374; виноградье, 377; грабли, 534; гречиха, 546; гумно, 569.; том 2, Д-К: жатва, 191; житие (растений), 220; жнивные песни, 222; залом 262; земледелие, 312; земля, 315; зерно, 324; капуста, 457; картофель, 473; катать, 477; каша, 483; колос, 552; конопля, 583; корень, 595; коса, 618; костра, 631.
  • Slavkovský, Peter: Niеktoré teoretické problémy sledovania vplyvu sezónnych zamestnaní na l'udovú kultúru, Slovenský národopis, Bratislava, 23, 1975, 105— 110.
  • Slavkovský, Peter: Niеktoré teoretické problémy sledovania vplyvu sezónnych zamestnaní na l'udovú kultúru, Slovenský národopis, Bratislava, 23, 1975, 1, 105-110.
  • Slavkovský, Peter: Tradične formy žatvy na Záhorí, Slovenský národopis, Bratislava, 23, 1975, 3, 401-432.
  • Slavkovský, Peter: Tradične formy mlatby na Záhorí, Slovenský národopis, Bratislava, 24, 1976, 1, 55-74.
  • Slavkovský, Peter: Kosa, Slovenský národopis, Bratislava, 1978, 1, 83-94.
  • Slavkovský, Peter: Pokus o modelovanie v problematike agrárnej etnografie, Slovenský národopis, Bratislava, 1978, 4, 629-632.
  • Slavkovský, Peter: Rolnik а jeho рrаса, Bratislava, 1988.
  • Slavkovský, Peter: Agrárna kultura a životné prostredie, Slovenský národopis, Bratislava, 41, 1993, 4, 423-447.
  • Слободин, В. М.: К вопросу о развитии и смене систем земледелия, Материалы по истории земледелия. Сборник, Москва, 1952.
  • Sochan, Р.: Starobylé zvyky slovenských rol'nikov pri pol'nej práci, Bratislava, 1930.
  • Спировска, Лепосава: Веровања и обичаи околу жства, Македонски фолклор, Скопје, 10, 1977, 19-20, 111-114.
  • Stoličná, Rastislava: Kukurica, jej rozšírenie a význam ako jedlej obilniny (Výsledky kartografickeho spracovania otázky 57 EAS), Slovenský národopis, Bratislava, 24, 1976, 1, 115-122.
  • Стаменова, Ж.: Жътварския обичай "брада", Векове, 1974, 1. Съботинова, Д.: Символите в земеделските обичаи и обреди, свързани със сеитба и жътва (по материали от Силистренско), у. Добруджа, т. 4, 1984.
  • Терновская. О. А.: Славянский дожинальный обряд (терминология и структура), Канд. дисс., Москва, 1976.
  • Терновская. О. А.: Лексика связанная с обрядами жатвенного цикла (материалы к словарю), Словянское и балканское языкознание. Москва, 1977.
  • Терновская. О. А.: К статье Д. К. Зеленина "Східньо-слов'янські хліборобські обряди качания й перекидання по землі", Проблемы славянской этнографии (к 100-летию со дня рождения члена-корреспондента АН СССР Д. К. Зеленина), Ленинград, 1979, 112-122.
  • Терновская. О. А.: О некоторых сходствах и различиях в жатвенной обрядности славян, Формирование раннефеодальных славянских народностей, Москва, 1981.
  • Терновская. О. А.: Пережины в Костромском крае, Славянский и балканский фольклор, Москва, 1984, 117-129.
  • Толстая, С. М.: Пахание реки, дороги. Славянский и балканский фольклор, Москва, 1986, 18-22.
  • Третьяков, П. Н.: Подсечное земледелие в Восточной Европе. Известия государственной Академии истории материальной культуры, Ленинград, 14, 1932, 1.
  • Трифуноски, Јован: Вештачко наводњавање у Скопској Црној Гори, Гласник Етнографског музеја. Београд. 39-40.
  • Трифуноски, Јован: Наводњавање у Полоту. Гласник Етнографскогмузеја. Београд, 47, 165-177.
  • Узенева, Eлена С.; Усачева, Валерия В.: Мука в обычаях и обрядах славян, Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000, 108-119.
  • Urbancová, Viera: К vývoju dvojstranného pluhu v Gemeri. Slovenský národopis, Bratislava. 5, 1957, 5, 491-507.
  • Urbancová, Viera: К vývoju slovenského orného náradia na základe materiálu z muzeálnych zbierok, Slovenský národopis, Bratislava, 8, 1960, 1, 73-120.
  • Urbancová, Viera: Рríčiny pretrvania archaických pol'nohospodárskych foriem v niektórych oblastiach Slovenska, Slovenský národopis, Bratislava, 8, 1960, 2, 255-267.
  • Urbancová, Viera: Vplyv kapitalistických výrobných vzt'ahov v pol'nohospodárstve na Slovenské orné náradie, Slovenský národopis, Bratislava, 10, 1962, 2, 181-209.
  • Urbancová, Viera: Prehl'ad mlatobných technik a nástrojov na Slovensku, Slovenský národopis, Bratislava, 19, 1971,2, 277-308.
  • Urbas, Т.: Nеkaj ugotovitev o pohorskem ralu "kavlju", Slovenski etnograf, 8, 1955.
  • Усачева, В. В.: Из истории культурных растений: картофель (Solanum tuberosum), Славянские этюды. Сборник к юбилею СМ. Толстой, Москва, 1999.
  • Fieglova, Viera: Prvky agrárnej mágie v zimnom zvykoslovnom cykle Slovenský národopis, Bratislava, 23, 1975, 3, 433-450.
  • Филиповић, Лепосава: Жетвени празник у северној Бачкој "дужијанца" код Буњеваца, Рад војвођанских музеја, Нови Сад, 9, 1960.
  • Franić, Ivo: Narodni običaji ł obredi uz prvo oranje i sijanje u srezu Slavonsko-požeškom, Гласник Етнографског музеја, Београд, 10, 1935, 33-41; 11, 1936, 32-40; 12, 1937, 30-39.
  • Hyčko, Ján: Žatevné a mlatobné náradie, Martin, 1973.
  • Horvath, Pavol: Žatie î mlátenie obilia na západnom Slovensku v 17. а 18. storoči, Slovenský národopis, Bratislava, 6, 1958, 137-153.
  • Храбак, Богумил: Пољопривреда Босне и Херцеговине 1463-1700. године (Прологомена), Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Међународни научны скуп, Београд, 1995, 183-200.
  • Чаусидис, Никос: Ромбични елементи као средства транспозиције плодности између човека и природе, Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000, 15-28.
  • Ћупурдија, Бр.: Аграрна магија у традиционалној култури Срба, Београд, 1982.
  • Špiljak, Mijo: Žetva. Običaji ł pjesme u Pavlovcu, Zbornik za narodni život ł običaje južnih Slavena, Zagreb, 11, 1906, 298-300.

Библиографију саставио Дејан Ајдачић (проширена верзија из часописа Кодови словенских култура , Београд, 5, 2000)

Први пут објављено: 2000
На Растку објављено: 2008-01-09
Датум последње измене: 2008-01-09 19:12:57
 

Пројекат Растко / Словенска етнолингвистика