Андреј Тишма

Електронска уметност и Интернет (1)

Остварење интерактивног дела

За електронску еру у којој живимо карактеристична је електронска уметност. Под овим термином подразумевају се  луминокинетика, видео-арт, компјутерска уметност, звучни амбијенти, роботи, електрографика, електронска музика, хипертекст, Интернет и многе друге области и подобласти где је основни генератор слике, звука и текста електрична енергија. Појава ове сасвим нове уметности поклапа се са врхунцем (крајем) модерне, са идејама дематеријализације уметничког објекта почетком шездесетих година, са преласком уметничког стваралаштва у менталне сфере, са залагањем за мултипликовану, модуларну, демократичну, некомерцијалну и планетарну уметност, чије одлике су и мултимедијалност, процесуалност, интерактивност и телекомуникативност.

Све ове карактеристике уметности друге половине 20. века електроника и кибернетика садрже у својој природи и бити, те је стога разумљив убрзан развој ових медија и њихово прихватање од стране стваралаца различитих профила.

Електронска уметност је заиста нематеријална; она не заузима просторну  запремину  већ  се  најчешће  појављује  на  површини   мониторских  екрана, у виду емитованог светла и звука, или у просторима у којима су постављени други светлосни и звучни извори. У случају прекида дотока струје нестаје и електронско дело, односно престају да буду видљиви записи који се налазе у шифрованом облику на магнетним дисковима и тракама, или урезани бинарним кодовима на CD ROM-овима. Управо због те своје нематеријалности електронска уметност је веома погодна за складиштење, транспорт, дистрибуцију и умножавање. Једно електронско дело  може се гледати истовремено  на разним крајевима света, као што је то, уосталом, случај са телевизијом или радијом који спадају у исту медијску породицу. Електронска дела умножена у милионским тиражима стижу до својих корисника у идентичној форми , што им даје карактер демократичности и чиме скидају са вековног пиједестала уникатно уметничко дело као својину повлашћених. Умножавањем дела електронске уметности постају и јефтинија, дакле доступнија широкој популацији, чиме је и мисија електронске уметности ефикаснија и наглашеније присутна у свакодневном животу.

Нарочито велики пробој у дистрибуцији електронске уметности направио је Интернет, са стотинак милиона корисника, чијим каналима се однедавно преносе и звучни и видео записи, па практично сваки учесник ове светске отворене мреже може да емитује сопствени мултимедијални програм, а истовремено може директно да се укључи и реагује на програме других, што представља потпуно остварење сна о интерактивности уметничког дела. Остварује се и сан о универзалном, глобалном уметничком делу које би било истовремено и перманентно  доступно читавој популацији планете.

Интернет као најмлађи електронски уметнички медиј међу наведенима развија се џиновским корацима, нарочито у последњих неколико година. Постао је незаобилазан већ и на тако великим и значајним светским манифестацијама уметности као што су „Документа“ у Каселу и Венецијански бијенале. Уметници у овом медију постављају своја дела, која може свако из своје куће, и не одлазећи на изложбу, да погледа. И само то гледање, због интерактивности и хипердимензионалности Интернет радова, представља креативан процес у коме и гледалац пролази кроз разна искуства и изненађења, а често је у позицији да та дела и допуњава својим садржајима, односно многа дела су и постављена да би их публика „довршавала“. На тај начин остварују се и пророчке речи Јозефа Бојса да ће уметност сви радити, односно сви бити укључени у стваралачки процес, чиме ће уметност постати део свакодневног живота, а живот постати делом уметност.

Електронска уметност је, дакле, захваљујући својој нематеријалности и дистрибутивности, успела да се утка у свакодневни живот и на тај начин најбоље врши мисију промене свести својих бројних корисника, о чему су ствараоци у класичним медијима могли само да маштају.  

Чари Интернета

Интернет  као најмлађи електронски медиј обједињује у себи све могућности и особине постојећих електронски средстава комуникације, размене и креативности, али преузима и место класичних медија. Тако на пример Интернет потпуно функционише као телевизија, радио, дневна штампа, књига, каталог изложбе, комерцијални каталог производа, адресар, база различитих података, пошта, телефон, телефакс, али од свих њих он је бржи, флексибилнији, далеко већег просторног домета, јефтинији и практичнији.

Интернет, или међународна мрежа компјутера повезаних телефонским жицама, омогућава да сваки корисник, био он моћна државна установа или обичан грађанин, има једнак приступ читавој тој мрежи и под једнаким условима. Ово значи огроман напредак у демократизацији информативног система, културе, науке, уметности, и свих других поља људских делатности и интересовања. У неколико протеклих година, када је Интернет доживео свој велики бум, тако да га у Америци користи свако треће домаћинство, а рад институција већ је незамислив без овог средства глобалне комуникације, као донедавно без телефона, формирано је, заправо, једно моћно средство информисања и повезивања људи. Многи још тога нису свесни, али Интернет је вишеструко моћнији и од телевизије, данашњег симбола медијског утицаја. Он омогућава кориснику да одређени садржај по своме избору конзумира у било које време дана или ноћи, без ограничавајућих програмских схема и сатница. Затим, просторни домет Интернета је практично неограничен, јер телефонске жице данас пресецају и најзабаченије крајеве планете, а захваљујући бежичној телефонији и портабл рачунарима сва ограничења још се више маргинализују. Осим тога, за разлику од телевизије, Интернет омогућава тренутну повратну везу, односно интерактивност између извора и корисника. Истовремено сваки корисник Интернета може у било ком тренутку постати извор емитовања сопственог програма, тако да било који грађанин, практично, може да буде телевизијска станица, дневна новинска кућа, издавач електронског часописа, кустос електронске галерије, што отвара бројне нове просторе и даје неслућене могућности за даљи развој човечанства.

Због свега овога Интернет је и све значајнији културни простор. Данас у свету нема значајније културне институције која није представљена на Интернету. Галерије, музеји, часописи, фестивали, позоришта, издавачи, нуде путем Интернета информације о себи, својим програмима, нуде уметничке садржаје са апаратуром тумачења и неопходних података , као и своје контакт адресе, позивајући кориснике на сарадњу и размену мишљења. Они су свесни да је то најбољи и најбржи начин да допру до својих корисника, а њихова циљна група су управо образовани и интелектуално радознали људи, популација којој је данас крстарење по Интернету постао већ незаобилазан и омиљен свакодневни ритуал.

Захваљујући Интернету свако може седећи у својој соби да посети било који чувени светски музеј или галерију. За свега неколико динара, плаћајући телефонске импулсе за локални телефонски разговор са сервером у вашем или оближњем граду, можете се прошетати свим спратовима париског Лувра или Ворхоловог музеја у Питсбургу, погледати дела која стоје на зидовима, добити информације о њима и о ауторима, видети најаве следећих догађања и изложби, да бисте планирали следећу посету. Ако у неки од бројних програма за претраживање по Интернету (Yahoo, Alta Vista, Magellan, Apollo, Hotbot итд) укуцате име уметника који вас интересује, био он из нашег времена, средњег века или ренесансе, за пар секунди добићете листу од неколико стотина места на која, само притиском на тастер, можете отићи и видети читаве изложбе његових дела, прочитати биографске податке,  одломке из критика и друге корисне информације.

О најновијим кретањима у светској уметности најбрже ћете сазнати ако погледате неки од електронских часописа посвећених новој уметности, сајт галерије која презентује овакве уметнике, или веб страну неког од фестивала алтернативаца. Приступ алтернативних институција, па и појединачних уметника овом медију много је једноставнији него телевизији или часописима, а презентације се могу мењати лако и без већих трошкова из дана у дан, тако да на Интернету отпада  досадашња хијерархија и монопол у медијској присутности одређених стваралаца и институција, уметничких идеја и стилова.

Осим тога, на Интернету постоје и бројне отворене дискусионе трибине о различитим темама, у које се можете слободно укључити, изнети своје ставове, сучелити мишљење, упутити питања и доста тога сазнати. Ове трибине одвијају се захваљујући електронској пошти, која је феномен за себе, а омогућава брзу размену информација о новостима не Интернету, слање текстова, визуелних и звучних садржаја. Дигиталне камере вам чак омогућавају да догађања на било ком крају света пратите уживо, или да видите свога саговорника, и да он види вас.

Интернет култура као нови и жив цивилизацијски простор, ступа крупним корацима у свакодневицу свакога од нас. Ствар је само каквом брзином ћемо на то реаговати и прихватити га као изазов будућности.   

Стваралачки Интернет 

Уметност је на Интернету, светској мрежи компјутера повезаних телефонским кабловима, присутна углавном у репродукованом облику. Постоје хиљаде и хиљаде места где се могу наћи репродукције дела уметника, од најстаријих времена докле сежу трагови цивилизације, па до данашњих дана. Галерије, часописи, приватне збирке, базе података - све то омогућава кориснику да на треперавом монитору компјутера ужива у визуелним, али и звучним творевинама са читаве планете и из свих историјских епоха. Међутим, у таквим случајевима је улога уметности и уметника сведена на информативни облик. Сајтови посвећени уметности имају превасходно посреднички карактер, и мада пружају представу и податке о делима, не дозвољавају нам да у потпуности уживамо у сусрету са њима, јер су неизбежно само њихова репродукција. Дела која су настала у различитим ликовним, звучним, видео или филмским медијима, у том случају се трансформишу у слику и звук компјутерског монитора, мењајући првобитну природу. Сличан проблем постоји и са телевизијом.

Ипак, на Интернету постоји могућност сусрета са уметношћу у њеном изворном облику - са уметношћу рађеном управо за овај медиј, његовим језиком и средствима изражавања. То је net.art, нови уметнички правац, који је стекао већ и своје теоретичаре и критичаре. Наиме, као што су и многи други, у почетку неуметнички медији (фотографија, фотокопија, телефакс, видео, магнетофон, ласери итд) дошавши у руке уметника постали еминентна средства креативности, тако је и Интернет, као најмлађи изданак електронске уметности подстакао уметнике да у њему стварају. Користећи карактеристични HTML код који повезује елементе Интернет слике, затим Јава писмо којим се добијају умножени и активни екрани,  линковањем слика, текстова и ликовно структурираних површина на принципу међусобног активирања, укључујући и анимације и секвенце снимљене дигиталном камером, стварајући сензибилна поља на овим призорима и на екрану, укључујући у читав тај систем и звук, уметници стварају изузето сложена, занимљива и провокативна дела, која затим путем Интернет мреже стижу на све крајеве света, до сваког корисника који жели да их погледа и успостави са њима интерактивни однос.

Наиме, у Интернет уметности корисник дела није пасивни посматрач, као у случају конзумације класичних медија, већ је приморан, да би дело погледао и доживео, и сам да учествује у његовом покретању, активирању појединих делова,  било да се држи упутстава и сугестија које дело садржи, или по сопственом избору, слободним кретањем кроз дело, што је најближе животном искуству, па је стога и најснажније доживљено и упамћено. Нека Интернет дела чак захтевају буквалну допуну од стране корисника, убацивањем текстуалних и визуелних елемената, јер електронски карактер ове уметности то дозвољава, без последица по основни рад створен од стране уметника. Наиме, једна од главних карактеристика нет.уметности је интерактивност, а резултат је стварање планетарне мреже креативних импулса подстакнутих створеним моделом који уметник као иницијалну поруку шаље у мрежу. Дело у мрежи доживљава своју рецепцију, одјеке и допуне, и ако је тако предвиђено, све ове компоненте остају забележене и сачуване као доградња и коначна форма тога дела.

Уметнички Интернет радови могу се наћи на мрежи на различите начине. Налазе се на личним веб адресама појединих аутора, на страницама специјализованих електронских галерија и часописа, који иначе у физичком смислу не постоје, на привременим сајтовима појединих фестивала и других манифестација и пројеката, где уметници са својим делима само гостују. Тако се на појединим адресама могу наћи десетине, па и стотине веза (линкова) које воде према ауторским делима. Често сами уметници постављају на своје странице линкове ка омиљеним радовима других уметника. Тако на пример британски аутор Сајмон Бигз (www.easynet.co.uk/simonbiggs/) нуди велик избор уметничких линкова на своме сајту, такође и словеначки Интернет уметници Игор Штромајер (www2.arnes.si/~ljintima2/intima1.html) и Тео Шпилер (www.teo-spiller.org/). Холанђанка Јохана де Хан у свом „Дигиталном акваријуму“ (http://utopia.knoware.nl/users/sigorney/indexe.htm) држи на стотине уметника, а на једној адреси се могу погледати и радови  двадесетак аутора из разних крајева света који су крајем 1997. године конкурисали за ласкаву титулу „Мистер нет.арт 97“, када су у интернационалном жирију седеле искључиво жене - критичарке и уметнице (www.irational.org/tm/mr/).

 Недавно се на сцени Интернет уметности појавила још једна нова електронска галерија и то у, ни мање ни више, него Узбекистану (ir.uz/). Њу чак финансира министарство културе ове земље, и на недавно расписан конкурс су се зачас тамо сјатили сви најзначајнији нет.ствараоци света. До сада је тамо постављено двадесетак радова, а претпостављамо да ће број аутора ускоро знатно порасти.

Пример ове галерије доказује децентрализованост Интернет мреже и уметности, јер један узбекистански пројекат сасвим лако конкурише и чак преузима примат безбројним западноевропским и америчким пројектима. Интернет је, наиме, већ реализовани свет без граница, и сасвим је свеједно где живите; имате једнак и равноправан приступ свим садржајима. И највећа географска пространства се премошћују у секундима, а једини критеријуми за посећеност адресе су квалитет и оригиналност.

Долазеће доба интерфејсера

Појавом  Интернет уметности пре једва десетак година, променио се и досадашњи однос уметник – галерија - кустос. Наиме овладавајући дигиталним медијима комуникације уметник је постао уједно творац дела, његов дистрибутер и пропагатор. У неку руку уметник је са својим дигиталним техничким окружењем постао и галерија,  и кустос, и издавач, затворивши тако читав круг који су до сада попуњавале многобројне институције и посредници. Ово са једне стране ставља уметника електронског доба у много одговорнију позицију, јер може лако да науди своме делу и имиџу, а са друге стране у многоме му олакшава комуникацију са публиком, другим уметницима и сродним електронским галеријама и издавачима. Комуникација је много бржа, ослобођена папирологије и финансијских трансакција. У сваком случају све ове могућности представљају велики изазов за уметника данашњице.

На Интернету постоје  институције које се баве овим новим феноменом и позицијом уметника. Једна од таквих је „Beyond Interface” (енглески: изван посредовања)  којом у Америци руководи Стив Дајц, познати активиста и стручњак за нове медијске иницијативе. Он је недавно на адреси: www.archimuse.com/mw98/beyondinterface/bi_fr.html оформио електронски музеј који садржи теоријске текстове о феномену веб–арта и галерију са радовима двадесет четири еминентна аутора што раде уметност искључиво за Интернет. Сврха овога „музеја” је да презентује одабране примере уметничких активности везаних за светску компјутерску мрежу, али и да покуша да омогући боље разумевање и вредновање овакве врсте стваралаштва и његовог контекста.

Како сам Дајц каже уметници интерфејс културе постали су нека врста једињења ствараоца и инжењера. Међутим, по његовом мишљењу, још увек нисмо дошли у „златно доба” интерфејсера, иако се могућности већ сада назиру. У овом случају су уметници ти који могу више да кажу него теоретичари о томе како би требало да се овај медиј у будуће формира и развија.  Они се још увек труде да пронађу  нове путеве за исказивање, а истовремено су и жртве и корисници дигиталних технологија које су им доступне. Многима је у овом стадијуму још увек неопходна тесна сарадња са дигиталним  инжењерима, али су ипак уметници ти који дају коначну форму радовима, односно електронским интерпретацијама својих идеја.  „Beyond Interface” бави баш овом новом врстом уметника и радова који се тешко  могу сместити у галерије или музеје, бирајући најтипичније и највредније пројекте. Тако овај сајт функционише као електронска изложба жирираних уметничких пројеката за које је Интернет истовремено довољан, али  и неопходан услов да буду виђени, доживљени и одреаговани, с обзиром да су махом интерактивни.

У овој галерији, ако не једној од првих, онда свакако једној од најбоље теоријски конципираних и опремљених на Интернету, налазе се између осталих дела Марка Америке,  Хита Бантинга,  Лајзе Хатон, Џодија, Оље Љаљине и Алексеја Шулгина, који илуструју најразличитије начине коришћења медија међународне компјутерске комуникације у уметничке сврхе. Уз њих се могу прочитати бројни теоријски текстови о Интернет уметности, које објављују познати стручњаци, а дате су и изјаве појединих стваралаца заслужних и незаобилазних у развоју ове креативне области. На тај начин посетилац овог веб сајта стиче пун увид у дела, теорију и практично искуство актера тог новог вида стваралаштва.

Интернет је живот

У јавности углавном влада мишљење да је Интернет нешто потпуно вештачко, далеко од људи и живота, и да оне који се усуде да зађу у тај „паралелни свет” чека још веће отуђење и самоизолација. Узрок томе је свакако, с једне стране, зазирање од непознатог, јер компјутерска техника је још увек просечном човеку загонетка. Са друге стране то је недостатак личног искуства у стварима о којима се просуђује, а о сврсисходности Интернета ваљда највише расправљају они који нису никада сели за тај чаробни сурферски пулт. Они који су кренули у ову авантуру немају времена да се баве расправом, већ се труде да што више заграбе из те земље чуда и слобода.

Да Интернет ипак има везе са животом потврђују не само бројни случајеви успостављених личних пријатељстава, па чак и бракова путем ове светске компјутерске мреже, већ и све бројнији уметнички пројекти, у којима се електронска техника употребљава у веома хумане, еколошке и поетске сврхе.

Један од многих Интернет пројеката који је трајао даноноћно од 24. октобра до 7. новембра 1998. збио се у Кибернетске лабораторије (КИБЛА) у Марибору, а реализовао га је амерички уметник Едуардо Кац. Пројекат је носио наслов „Даљински пренос непознате земље”. У потпуном мраку на поду галерије постављен је слој земље у кога је посађено семе биљке. Изнад биљке је стајало осам пројектора, а свеки од њих је био повезан са дигиталном камером у неком од осам градова широм планете: Ванкуверу, Паризу, Москви, Чикагу, Токију, Кабо Сан Лукасу (Мексико), Сиднеју и  у Моусон Стејшну на Антарктику (!). Када посетилац тога сајта на Интернету (адреса: http://www.kibla.org) притисне на неки од осам црних правоугаоника који окружују дигиталну слику посејане биљке, ускоро се појави снимак из једне од поменутих локација. Пројектор изнад биљке у Марибору одмах се активира и осветљава је, бацајући на њу слику одабраног града. Уколико је на слици светлије, у зависности од доба дана, утолико на биљку пада већа количина светла, и омогућава јој живот и бољи раст. Дакле, живот ове биљке зависи директно од броја Интернет посетилаца и од тога из којих земаља својим избором даљински преносе светлост у Марибор. Осветљеност биљке се такође може пратити, на слици у средишту екрана. Док гледамо и осветљавамо ову биљчицу, која полако напредује и шири листове, видимо  језеро у Ванкуверу, неку луку у Сиднеју, сунчану плажу у Мексику, Токијо у сумраку, а у Паризу бројна светла у ноћи са Ајфеловом кулом у позадини. Човек може, дакле, захваљујући Интернету,  за час да се нађе на више крајева света и осмотри атмосферу, временску ситуацију и доба дана. Али и да помогне једној удаљеној биљчици.

Ова перманентна интерактивна Интернет инсталација, где је биолошки процес део уметничког рада, омогућава искуство Интернета као система који, преносећи честице фотона, директно подржава живот. Она има  снажну еколошку поруку, подстичући  посетиоца овога Интернет сајта да помогне животу да се одржи, стављајући гледаоца на морални испит, који је у данашње време итекако неопходан.

Сигнализам и електронски медији

Још у својим почецима 60-их годинама активисти сигнализма,  аутентичног српског авангардног уметничког покрета,  ослањали су се на тековине електронске ере и телекомуникације, неретко користећи у свом стваралаштву  рачунаре или симболе кибернетског језика, словне и нумеричке знаке, компјутерске бушене картице и траке, а у сликовном репертоару  најновије тековине и сазнања астрономије, космонаутике, астрофизике. У песничке сигналистичке творевине улазили су језички термини нуклеарне физике, кибернетике, електронике и информатике. Данас сигнализам  доживљава остварење својих далеких визија и предсказања и потврду свога предњачења у времену и култури средине где се развија и делује, као и међу уметничким покретима интернационалног културног простора. Интернет као синтеза свих тековина електронске ере и као пут ка још бржој и даљој повезаности стваралаца широм планете и космоса у историји сигнализма само је нова етапа, у којој овај покрет природно учествује, теоријски је разматра и коју стваралаштвом својих чланова обогаћује.

(Објављено у Интернационалној ревији СИГНАЛ No. 21, 2000).