Мирољуб Тодоровић

Жудња за немогућим

(Фрагменти)

Трагање за првотном речи, за језичким извором из кога ће тећи песма супротстављена тоталитету рационално уређеног света.

*

Делимично или потпуно одбацивање семантичког система језика у конкретној поезији.

*

Аналогије вербалног и визуелног на онтолошком плану упућује нас ка могућем разрешењу апорије сигналистичког текстуалног ткања.

*

Шатровачка песма: из суштаствених облика стварности.

*

Неизвесност песничког облика.

*

Форма као надокнада за недостатност у свету и недостатност самог света.

*

Како песник стварно досеже моћ поетског?

*

Искушавање песме у опрекама субјективног и објективног, мишљења и битка.

*

Онтолошка бит облика.

*

Шта би то могли бити извори „универзалног лиризма“?

*

Ферментирање песничких облика у сигнализму.

*

Говор песме мимо воље песника.

*

Језик као услов и садржај, а често и форма стваралаштва.

*

Поезија — истраживање наше „изворне стварности“.

*

Поништени облик.

*

Истина шатровачке поезије — истина непосредног говора.

*

За Хумболта језик није дело већ делатност.

*

Сигналистичка песма и исказивање не-реченог.

*

Не само реакција већ интервенција подсвести.

*

„Несвесно је структурирано као језик“. (Лакан)

*

Отворена граматика „истине бивствујућег“.

*

Опредметити доживљено у раслојеном свету језика и ствари.

*

Стишани говор феноменолошке песме.

*

Да ли се уметност у двадесетом веку, заиста, заувек ослободила „лепоте као баласта“?

*

Књижевна вредност не као апсолутна и стална, већ променљива и релативна величина.

*

Активирање структуре речи и њене скривене енергије препуне поетске вишезначности у апејронистичкој поезији.

*

Песник неоавангарде суочен и инспирисан безмерним пространством језика-хаоса.

*

Митске шифре певања у поеми Путовање у Звездалију.

*

Ка средишту означеног.

*

Поезија је увек иницирала будућност.

*

У којој мери слика може да функционише као средство преноса информације слично говору и писму?

*

Пут до непосредног тока свести.

*

Како ослобађати креативну енергију језика и знака?

*

Реч призива слику, слика призива реч.

*

У сигналистичкој песми истовремено се обликује више зона значења.

*

Из пукотина узнемиреног језика.

*

Муњевита реакција апејронистичке имагинације.

*

Смисао потенцира знаке откривајући обрисе већ утемељеног света.

*

Моћ именовања — моћ одређења.

*

Радикализација сопственог животног искуства у неоавангарди.

*

И ствари нам омогућавају да се идентификујемо.

*

За Нортропа Фраја човек је „дете језика“.

*

Речима феноменолошке песме обујмити и  разоткрити ствари.

*

Метафизичка жудња за апсолутним један од неколико креативних замајаца у раној сцијентистичкој фази.

*

Интертекстуалност — кретање текста у различитим значењским просторима унутар различитих означитељских поступака који нису устројени по истим начелима.

*

Спајањем битка и логоса обновљен је чин стварања у апејронистичкој поезији.

*

Да ли је реч истинско тело мисли?

*

Сам песнички праксис указује на велику сличност бића и језика.

*

Сигналистичка песма између говора и не-говора.

*

Смисао је кретање речи.

*

Откривати суштину и значење игре као једне од битних људских активности.

*

Изокренута метафизика стварности у алеаторној песми.

*

Способност означавања — могућност сагласја субјекта и објекта, мишљења и битка.

*

„Како би сликар и песник могли исказати нешто друго до свој сусрет са светом“. (Мерло Понти)

*

Допустити говору да изнова говори.

*

Сигналистичко промишљање света иницијална основа планетарне уметности.

*

Ослушнути песмом унутарњи ромор језика и бића.

*

Говор као глас самих ствари.

*

Напети језички лук апејронистичке песме.

*

Инспиративна моћ ствари.

*

У визуелној песми продор графизма у само значење.

*

Звуковност — једна од непосредних манифестација материјалности говора.

*

Када је поље значења много шире од изговорене речи?

*

Синтеза различитих метајезичких слојева у сигналистичкој песми.

*

„Ако човек не очекује неочекивано, неће га наћи; тако је добро скривено и тешко приступачно“. (Хераклит)

*

Мишљење као језик и ритам света.

*

Распрскавајући хоризонти креативне имагинације у апејронизму.

*

Визуелно опажање је визуелно мишљење.

*

Свет означен као хаотична слика тек именованих ствари.

*

Песмом повратити смисао свету.

*

Сигнализам претпоставља активно стварање језика, а не само његово коришћење.

*

Највећа жудња говора: жудња за немогућим, за неизрецивим.