Мирољуб Тодоровић

Космичка жудња

Поводом изложбе „Сажимање“ Анице Вучетић у Галерији Културног центра Београда, фебруар 2006.

Видео амбијент „Сажимање“ Анице Вучетић вратио ме је у рану, прву фазу сигнализма, у чаровиту опседнутост космичким и астралним:

Залеђена крви
              појмиш ли
                        звездана тама колика је?

 („Планета“, 1965)

Простор, тама, месечеве мене, кретање планета, сан о звезданом путовању.

У раду ове уметнице та космичка жудња фокусирана је на Месец, воду и несвесно (Ид) у човеку.

 Плодотворно и вишезначно прожимање и зрачење слике, звука и покрета.

Замрачени простор галерије је Свемир у који улазимо знатижељни и узнемирени. Он увећава наш осећај осаме и беспомоћности у космичким релацијама. Пројекција Месеца у његовој најснажнијом (пуној) фази, велики океански талас који прети да нас потопи, уз пригушени хук ветра и лелујаве контуре (сенке) , час беле, час црне, зароњеног људског тела, чине све да посматрача упуте на „откривање и премеравање“ његовог сопственог унутарњег простора-свемира.

у тмуши свемирној
       сан и озарење
талас који нас преплављује
јаук океана
ерос очију подивљалих
   у  невери спава
укради златну јабуку
                               из месечевог крила

На Растку објављено: 2007-10-22
Датум последње измене: 2007-10-22 17:15:48
 

Пројекат Растко / Књижевност / Сигнализам