Добрица Камперелић

Белгијски креативни агенси

Од 21. до 23. априла 2006. године на Академији лепих уметности у белгијском граду Синт Никлас, у самом средишту Фландрије, реализован је 18. Интернационални фестивал независне уметности у коме је учествовало око три стотине уметника из Белгије, Аустралије, С А Д,  Француске, Енглеске, Немачке, Холандије, Ирске, Канаде, Пољске, Италије, Уругваја, Турске и Србије. Фестивал је обухватио различите уметничке активности , почев од изложби ликовне уметности и мејл-арта, перформанса, експерименталне музике, алтернативних публикација, видео-арта, уличне уметности...све до изложби визуелне и експерименталне поезије и представљања песника из Ирске, Белгије, Аустралије и Србије.

На овој међународној смотри мултимедијалне, алтернативне и неоавангардне уметности, коју је приређивач, Герт Де Декер-Штука Фабрика, означио као фестивал независне уметности, Србију се представили Нела и Лидија Антоновић, Габријел Савић  Ра и мултимедијална група УЛТИМА ОКАСИО, коју чине Марина Милетић, која живи и ради у Бриселу, Јелица Обођан и Добрица Камперелић, а групи се придружио и Патрик Андерсон, ирски песник и мултимедијални уметник.

 Нела и Лидија Антоновић, познате по делатности београдске алтер-театр групе МИМАРТ, и Габријел Савић Ра извели су доиста жесток перформанс с називом  СИГНАЛИ ПЕРЈЕМ током кога су представљени и видео радови Кристине Драшковић, Лидије Антоновић и Габријела Савића, а у коме је, као и у већини перформанса ове групе, доминирала уметност покрета и врло сугестивна невербална комуникација.

Београдска група УЛТИМА ОКАСИО реализовала је перформанс РАСТЕРИВАЊЕ МРАКА у коме је уз игре светлостима и етно рок остварења Биљане Крстић, на необичан начин уткана уметност покрета, али и умеће актера перформанса да живом скулптором женског дела групе и разним порукама, каква је била и порука СЛОБОДА ЗА СРПСКЕ УМЕТНИКЕ, упућена публици и организаторима, пре свега, због визног режима и прескупог гостовања, предоче концепт метафоричког и дословног растеривања мрака.

Посебно је био интересантан кооперативни перформанс Петера Кистермана из Миндена - Немачка, Дона Редвуда из Лондона и Добрице Камперелића посвећен покојном белгијском уметнику Бодвену Симону, неодадаисти, познатом у уметничким круговима по надимку ПИГ ДАДА, који је у марту ове године извршио суицид бацивши се под воз. Такође, занимљив је био и перформанс Марине Милетић и Патрика Андерсона, српско-ирског уметничког пара, који живи и дела у Бриселу, у коме су показали инсерте из своје животне и уметничке интиме, а перформанс окончали игром блискости с посетиоцима.

У серији музичких перформанса заговорника електронске музике и биоиндустријског звука нове генерације, заправо музичких и, конкретније, звучних експеримената до изражаја је у пуној мери дошао техно-фетишизам, уз обилато коришћење синтесајзера, миксета и разноврсне електронске опреме. Интересантно је да се најпознатија белгијска група у овом жанру зове посве српски – ВИДНА ОБМАНА.

Међу многобројним видео уметницима био је и један Србин – Зоран Драгељ, који живи и ради у Канади.

Нећу претерати ако кажем да је приличан број уметника из Белгије, Аустралије, С А Д, Француске и Ирске показао живо интересовање за сигнализам, као што су: Жозе Ванденбрук, Шарл Франсоа, Пит Спенс, Гвидо Вермеулен, Патрик Андерсон, Реми Пенар, Паскал Леноар, Реј Вуд, Лук Фиеренс...Јер, и поред обиља аудио-визуелних сензација, инсталација, објеката, мобила, амбијената, слика, графика и мејл-арт радова, праву презентацију прожимања медија – поетског и ликовног, пре осталих  - показала је изложба визуелне и експерименталне поезије у фоајеу Градског музеја Синт-Никлас, у којој је, међу излагачима, било и доста сарадника часописа СИГНАЛ и сигнализма .Уз изложбу, уприличена је видео пројекција гестуално-поетских перформанса Бартоломеа Феранда, члана некад славне шпанске експериментално-поетске групе ТЕКСТО ПОЕТИКО, која је,  својевремено сарађивала са Тодоровићем и сигнализмом. Ферандо ће ускоро бити наш гост овде, у Београду.

    Своју поезију су уживо – у поетском  клубу овог музеја – представили Гвидо Вермеулен, издавач поетског и уметничког часописа ФРИОР, и Лук Фиеренс из Белгије, Патрик Андерсон из Ирске, који је при том извео и поетски перформанс уз помоћ Марине Милетић, Пит Спенс из Аустралије, који је демонстрирао и звучну поезију, и ја, изабравши између осталих и своју СИГНАЛИСТИЧКО-СУМЕРСКУ поезију, која, такође, има доста звучних елемената односно фонема и сазвучја.

Пит Спенс и Лук Фиеренс су активни сарадници часописа СИГНАЛ , а то ће, свакако, ускоро бити и Жозе Ванденбрук, Патрик Андерсон, Гвидо Вермеулен и други мултимедијални уметници са овог Фестивала.

Најзад, 24. априла група УЛТИМА ОКАСИО извела је поново перформанс РАСТЕРИВАЊЕ МРАКА, овог пута у центру Л * Аквилон  у Лијежу, коме су присуствовали и пријатељи – уметници из Лијежа, као што су Шарл Франсоа, Жан Спироу, асоц. Сосиете Аноним, Жозе Ванденбрук...и други.

 У Београду,
2. маја 2006. Лета Господњег