Мирољуб Тодоровић

Киберно (Kyberno)

(љубазношћу сајта http://www.miroljubtodorovic.com/)

Сигналистичко издање, Београд, 1970.

МОЈЕ АРМИЈЕ НАСТУПАЈУ

На савском насипу убићу се
као референт за запошљавање
без доказа о стручној спреми
а кад јесен дође са бундевама
и гуменим чамцима из увоза
устаћу из мртвих и поћи на
пијацу тамо ме нико не зна
у сваком случају оставите
ми кључ под тепихом то је
правилно а не у женском рубљу
као три квалификована кувара
што под мојим креветом хрчу
и на роботе с мишићном траумом
личе доле пас са жиро-рачуном
шта ће он на годишњем одмору
без прецизираних обавеза сада
кад је све на економској бази
моје армије наступају благовремено
убијајући а ви за сваки случај
консултујте свог зубног лекара

ИГРА КИНЕСКУ СВИЛЕНУ БУБУ

мељем кафу и све гледам немачка
извози роде запамтите у свим апотекама
еластичне сокне доколенице коленице
натколенице полубутњаче и бутњаче
комбинација врхунских сировина уз
осмех то много значи али и боца с
угљеном киселином шумски полубог
убеђен сам да ме не познаје мада
се гајим од најстаријих времена у
аустралији и другим отоцима ко зелени
шешир на преплете од дивље лозе а он
египатско божанство с луцијом на
јадрану позади у црном џемперу и
наочарима обичан морски сунђер није
чак ни пртљаг електроинжењера
после десет година једва коњски
ход прочитајте га игра кинеску
свилену бубу за свега четрдесет
долара

НИСАМ СЕ ПОЖАЛИО ЊУТНУ И АЈНШТАЈНУ

једно подпитање до сада је
120 наставника физичког васпитања
летовало на венери и осталим
планетама то је стварно скандал
зар у базенима за рекреацију
космонаута без свежег пива и
свињског ћевапа у недостатку
посебног закона дувајте у маслачак
котрљајте бундеву до просветно-
педагошког завода или по скраћеном
поступку стекните квалификације
потпаљивача јавних функција
то се тражи у овој високоакумулативној
индустрији стезника после снажне
експлозије икаруса замислите добијем
срчану ману противно свим законима
гравитације ипак још се нисам
пожалио њутну и ајнштајну страх ме
да не испаднем смешан

ФЛОНДРА КО ПРОФЕСОРКА

према проценама завода за статистику
пауци или сувоземни зглавкари једини
без полних болести у већем делу земље
од петсто долара опет снег и не сме
да буде контроле на тржишту супозиторија
за одрасле али зашто баш мени ловачке
крменадле са кокаином кад примам
годишњу плату за активну борбу против
легије странаца узмите ми пиштаљку
све врсте швајцарских часовника у њу
џерсију био сам пред циљем с
величанственим рогоњом без болова у
мошницама преко читавог дана у фап
сандучари то је било филцовање с јајима
и овећим шеваком шифра флондра ко професорка
по плаћеној кауцији без кохових бацила
јефтино и још мирише

 ПОСТАЈЕМ БУБАШВАБА

и човек појефтинио кад га продају
испод руке као златан ланац за цену
фрижидера то је коњ без узде
идете ли можда на симпозијум
канибала у аутобусу 28 комплет
дечијих сликовница последња реч
славуја и дивље свиње купите
систем лутрије машину за штопање
месеца против дрогираних очева
велики скакавац носи малог
скакавца и неке принципе аеродинамике
сем спрејова по фабричким ценама
красуљак језичасти расте ми на
рамену то је од некупања ја немам
порцеланског посуђа за сервирање
људског бифтека нити волим чорбу
од дечијих костију мој чекић за
разбијање лобање и вађење свежег
мозга лежи зарђао после бекства из
друштва јеловник ми је осиромашен
храним се биљним отпацима постајем
бубашваба

ЈОШ УВЕК БОДЕМ СВОЈУ ГУЗНУ ДАШУ

лауру која ће становати с десет
пацова уз уштеду фитиља или
лењу питу с виршлама изграђену
1990. не на радној акцији уз 200
грама шећера с тачкицама а спрат
мању без телефона ко дрот на
дасци за лешеве од нове године
већ сам ту да ставим мало више
једној часној секи уз посебну
пажњу да се не озледи поред
мене ће поцркати вечерњи пелетани
ко ивице на дивљим ђорђијама
док их сечем на четвртасте комаде
са швајс апаратом плашим се кању
би ми појеле ове бубашвабе што
трче по граду само да онемоћам
срећом још увек бодем своју гузну
дашу чврстим политичким курсевима

КАД БУДЕМ БИО ЕНГЛЕСКИ ФУДБАЛСКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ

кад будем био енглески фудбалски
репрезентативац са три пресађена
органа од истог даваоца молим вас
да ме ослободите кијавице летоваћу
на планини као на зубно-медицинској
академији и нека историја човечанства
остане у ожиљцима пронаћи ћу
формулу за све и свакога пре но што
у копенхаген стигнем на дрвеном точку
и стакленим кавезима пропеваће
мутави крокодили ко цврчци на жару
а кад себе удесим са оџачарском
четком и зимском келерабом у
џеповима опростите што морам
овако да вам пишем постаћу црвени
коњ у златној пепељари не треба
ми кутија аспирина не искључујте ми
струју ја знам за та вилинска
друштва у љубичастим корсетима
само још увек не умем да одсањам
девет хиљада пчела на цвету
маслачка

Из критика

„Мишљења сам да ће добар део младих београдских песника ускоро стасати у изразитије песничке фигуре. Од њих зависи колико ће се они развијати и какав ће њихов продор бити на ширем плану.(…) Ето, пре неколико дана добио сам књигу Киберно, младог београдског песника Мирољуба Тодоровића, која ми се необично допала.“

(Душан Матић,“Борба“, 19. април, 1970).

„Од свега у овој књизи – сировине, цртежа, лавирината. машина, објава, напомена (…) – мене се највише дојмила песма Кад будем био енглески фудбалски репрезентативац… Има духа у себи, поезије, лепоте, чудесности (…). Чини ми се да је ова песма антологијска. Има у њој нечега новога – у ругању, у односу јединке према свету, према средини, према обзирима. Има новина и у ритму, у начину грађења стихова, у тонацији, а пре свега – у опредељењу песниковом.“

(Раде Војводић, „Израз“, број 7, 1970).

„ТОДОРОВИЋУ ПЕСНИКУ се треба увек изнова радовати. Njегов оптимизам и песничка маштовитост су бескрајни као и галаксије о којима пева. А његовом KYBERNU треба прићи радознало и трагалачки – без забринутости за судбину поезије јер поезије ће бити докле год је човека, његове стваралачке узнемирености и трагања за самим собом: али и она као и све људско – на то нас подсећа KYBERNО – дели судбину човекове авантуре.“

(Зоран Милић, „Kybernо“, Лист младих 68, 10. IV 1970, Ниш).

„Једна од карактеристичних чињеница што обележава актуелна уметничка тражења јесте моменат продора научног начина мишљења на терен који досад скоро искључиво био препуштен импулсима субјективне осећајности.

Не ради се овде, притом, о симптомима губитака оне неопходне аутономије бића уметности већ о нормалном и оправданом ширењу њених духовних значења усвајањем оних садржаја који ничу из свеприсутне научне и техничке реалности савременог света. (…).

Компјутерска поезија Мирољуба Тодоровића јесте карактеристичан и у нашој средини пионирски пример овог става: он ради на изграђивању једног песничког језика чији репертоар основних знакова претходно одабире из света властитог мисаоног и доживљајног искуства, а потом га на даљну разраду препушта аутоматизованом систему рада електронског рачунара.

Резултат који се оваквим поступком добива темељи се на јединству свесно одабраних знаковних елемената и неочекиваних вербалних односа, слика и метафора које настају аутоматским операцијама повезивања различитих информација у компјутеру. У оваквом начину грађења песме компјутер се јавља као медиј који је у стању да открије и провери велики и скоро неисцрпни број комбинација слова, речи и група речи, помажући тиме песнику да своју моћ говора шири до могућности нових језичких богатстава.“

(Јеша Денегри „Запис уз компјутерску поезију Мирољуба Тодоровића“ у каталогу „Kybernо – изложба сигналистичке и компјутерске поезије“, Галерија Атељеа 212, октобар, 1969).

„Овај поетски експеримент Мирољуба Тодоровића, којему је претходило неколико сличних, у поезији и графици, као неки звучни ехо онога што се догађа у другим језицима и културама, намеће нам самим својим присуством два занимљива и, рекао бих ургентна питања од ширег интереса:

Прво: Шта је дешава са савременом поезијом, каква је њена даља судбина?

И друго: Докле се простире моћ а где почиње немоћ машине? Или, још шире: У наше технократско време, шта ће бити са исконским људским вредностима?“

(Ели Финци, „Поезија из машине“, Политика, 21. март, 1970).

„Осећајући почетак мутације човека у нашој епохи, Тодоровић је засновао правац компјутерске поезије. Али њему није циљ да те машине праве поезију, већ да, на тај начин, ослободе оне поетске снаге које још леже неоткривене у њему. И због тог другог циља, Тодоровић се не задржава само на компјутерској поезији, већ улази и у друге савремене лабораторије, служи се њиховим инструментима да их испита у својој руци; шта они могу да допринесу мутацији гутенберговског човека и сегментне траке, да пређе у електронску галаксију, где се нова поезија рађа за новог човека који већ настаје уз рушење старих облика.“

(Љубиша Јоцић, „Огледи о сигнализму“, 1994).

„Најзначајнија промена се заснива на удаљавању од језика којим се, најопштије узето, одређује егзистенцијална ситуација (човек – космос, ја – природа, време, стихије, итд.). Алеаторна поезија користи колоквијалан језик карактеристичан за средства масовних комуникација. (...).

Такво повезивање разних типова исказа, рекламних фраза, обрта из свакодневног говора, наслова са првих новинских стубаца, одвојених делова израза који често не поштује правила синтаксе и семантике и поред ослањања на кубистичке апозицијске резове показује највише сличности с поетиком дадаизма, њеном концепцијом мистификације, парадокса и хаотичности.“

(Јулијан Корнхаузер, „Сигнализам српска неоавангарда“, 1998).

„У циклусу Рецепт за запаљење јетре, објављен у збирци Kybernо (1970), алеаторичност као поступак препознаје се као доминантније својство обликовања, но поступак интеграције 'неспојивих исказа' по смислу, остаје непромењен. Поједине песме у овом циклусу, у погледу квантитета, дуже су него оне које чине збирку Свиња је одличан пливач, али су зато стихови нешто краћи. (...). У неким песмама из циклуса Рецепт за запаљење јетре наићи ће се на карактеристичну лексику из шатровачког говора (Флондра ко професорка, Још увек бодем своју гузну дашу), а непосредно овом циклусу у KYBERNU претходи једна типично статистичка песма – Човек кратких ногу. По 'ефектности' склопова језичких јединица антологијске су песме (...), бар две: Игра кинеску свилену бубу и Кад будем био енглески фудбалски репрезентативац.

(Живан Живковић, „Сигнализам, генеза, поетика и уметничка пракса“, 1994).

Први пут објављено: 1970
На Растку објављено: 2007-10-01
Датум последње измене: 2007-10-01 22:05:51
 

Пројекат Растко / Књижевност / Сигнализам