Дејан Ајдачић

Премештање идеолошких граница

О антиутопијском роману Украјинца Ирванцја

Олександер Ирванец био је оснивач и члан западноукрајинске група песника “Бу-Ба-Бу”. Као и Јуриј Андрухович, и Ирванец је по престанку постојања групе “Бурлеск-Балган-Буфонада” открио чари писања прозе. Место дешавања у његовом роману јесте тобоже зидом раздељени град Ровно. Аналогије фикционалне судбине града овог града у северозападној Украјини са стварном судбином Берлина пре пада зида су вишеструке. У роману је, као и у Берлину, слободни, капиталистички део града западни део, а на истоку се налази социјалистички и просовјетски град са Лењинском улицом и улицом Карла Либкенхта.

Главни јунак је песник Шлојма Ецирван који се само стицајем случајних околности у вечери када је град подељен нашао у западном делу, и тамо остао јер није могао више да се врати кући. Неколико година касније, дан уочи премијере његове драме, он добија дозволу да посети источни део и одлази да види своје рођене. Тамо га мајка уплашено дочекује и моли га да испуни све захтеве незваних гостију који су, пратећи га, упали за њим. Пошто га препусте батинама хулигана у парку и сво време надзиру, тобожњи спасиоци га одводе на скуп писаца где га жестоко осуђују, а потом траже од њега да у подземном пролазу испод зида који дели два дела града откључа браву која ће да уклони решетке које деле располућени град. Ецирван то не жели, али фантастичним следом догађаја, његов мачак долази у позориште, долази до његовог седишта и спушта му у длан кључ који је он одбацио. Јунак откључава баријеру између две канализације.

Хоће ли се нешто остварити или остати као неостварена могућност, понајвише зависи од догађања у прекретним тренуцима, тренуцима који мењају историјски ток. У мисаоној игри враћања историје до тачке која претходи неком судбински преломном тренутку, напушта се реални ланац догађаја, а уводе одлучујући утицаји других актера или друкчији поступци познатих актера, који на друкчији начин обликују стварност. Шта би било да је Хитлер победио, шта би се десило да Наполеон није изгубио на Ватерлоу или да је побуна декабриста успела. Како би изгледала данашњица да је комунистичка олигархија била јача. Данас није више никоме непознато да је крах Совјетског Савеза био предодређен непризнавањем малих потреба обичних људи, економском неуспешношћу, одливањем огромног новца за подршку блоковском надметању и прогоном критичких идеја. Али у годинама идеолошког рата, његов исход ни уметницима није био јасан. У тадашњој књижевности алтернативно историјског усмерења више пута је испитивана моћ совјетског модела. Међу најпознатијим делима те врсте је роман Василија Аксјонова Острво Крим, у коме је Крим, оставши ван оквира СССР, политичким сплеткама и војном силом враћен у Совјетски савез. Извоз совјетског политичког модела предмет је и Гладилиновог романа ФССР, којим се погрешно предсказује продор комунизма далеко у западну Европу и формирање Француске совјетске социјалистичке републике. После пада берлинског зида, данас нам страх тадашњих совјетских дисидената не изгледа оправдан. У том контексту, роман Ирванцја изазива додатну пажњу.

Олександер Ирванец је у свом алтернативно историјском роману са елементима антиутопије претпоставио да се Русија није либерализовала и да идеолошка граница између капитализма и социјализма није укинута, већ да је премештена у западне крајеве Украјине. Као и други писци који представљају историју друкчијом од оне која се одиграла, он протеклим историјским догађајима додаје димензију која је у стварности била само могућност, и појачавајући својства социјалистичког надзора и присиле, чини књижевно могућим и вероватним оно што се у стварности није десило. Фасцинација силом власти, одражава се и у овом алтернативно историјском делу. У роману Ривне / Ровно (Зид) промишљање није гурнуто у неку даљу будућност, и управо том блискошћу писац је сугерисао актуелност проблема премештања граница, развијених у роману. Етничка нота садржана већ у наслову Ривне / Ровно (Зид) у разлици украјинског имена Ривне и руског назива Ровно. У вишеслојном уплитању идеолошких и националних идеја, ова опозиција није само ознака измишљене зоне утицаја капиталиста и социјалиста, већ и књижевног транспоновања национално-политичких идеја у савременој Украјини, које немају само историјско значење, већ истичу разлике менталитета и свеукупног погледа на свет Руса и Украјинаца. Етничко нијансирање идеолошке разлике јесте једна од нити која се, понајвише огледа у говору и мешању два језика код становника источног Ровна.

Зашто је Ирванец пренебрегао чињеницу да је руско друштво либерализовано, и не нема претензија да у свету насилно шири социјализам? Зашто је украјинском писцу било потребно да један некада моћан, али сада непостојећи комунизам као идеологију повеже са етничким носиоцима. Наравно, постоје историјски али и актуелни политички разлози који наводе аналитичаре украјинских прилика и есејисте да разматрају питање о “две Украјине”. Двојност и дволикост града Ривна, у фикционалној садашњости романа произилази из његове замишљене подељености на два супротстављена дела. Актуелни проблем две културе у Украјини, заоштрен је сабијањем на мали простор. Идеја границе у таквом виђењу добија нову важност, па је писац повезује са некада познатом границом између источне и западне Немачке. Поред укључивања у наслов дела, исцртавања зида на мапи града на насловној страни и бројних помена током приповедања, ово опросторавање сучељених идеологија и границе која их дели добија опипљиве, чврсте и непремостиве одлике препреке између људи. Описују се неуспешни покушаји да се зид пређе, као покушај бега делта планом, у коме је летач прелетео преко зида, али изрешетан мецима у западни део града није стигао жив. Премештање идеолошких граница у роману Ирванцја отвара бројне могућности тумачења у светлости идеолошких промена у Европи и Украјини. Нека од тих значења биће доступна само познаваоцима украјинских прилика.

Поред опросторавања идеологије у роману Ривне / Ровно опросторује се и време. Слика града из два периода чине стварном и уверљивом илузију времеплова. Ако се роман чита кроз временску призму, повратак јунака у источни део града представља његов повратак у прошлост. Показујући да истовремено могу постојати разновремене ствари, Ирванец, чије презиме је прикривено у имену главног јунака ЕцИрван-а, се враћа у своју младост, успомене на некадашње љубави, дружења у градском парку и давне доживљаје у родном граду. У том светлу, прошлост је сачувана, непромењена као позорница младости, а свет се није изменио упркос томе што је стара идеологија поражена.