Представљање
"Пројекта Растко - Кијев-Лавов"

У Београду, 13. септембра 2001.

Електронска библиотека украјинско-српских културних веза – "Пројекат Растко Кијев-Лавов" представљен је у Културном центру Београда 13. септембра 2001. У име домаћина КЦБ-а, госте је поздравила Оља Стошић, а у име украјинске амбасаде у Београду њен саветник Игор Логинов. О српско-украјинским везама у култури и историји говорила је проф. Људмила Поповић из Београда. О предностима библиотеке која ће увек бити доступна на мрежи и стручњацима и студентима говорила је проф. Ала Татаренко из Лавова. На екрану су представљене библиотеке, структура и садржај српско-украјинског пројекта. Дејан Ајдачић, оснивач и руководилац "Пројекта Растко - Кијев-Лавов" се захвалио свим сарадницима и изразио наду да ће се пројекат у будућности развијати и укључивати све већи број посетилаца и стручњака. На дан откривања у њој је представљено 2550 страница текста, више од 100 аутора, 7 књига, текстуални и сликовни материјали. Први пут, ексклузивно на "Пројекту Растко Кијев-Лавов" представљени су Антологија украјинске поезије од XVI-XX века коју су приредили Људмила Поповић и Миодраг Сибиновић, Виниченкова драме "Закони" у преводу Милене Ивановић, прилог Мирослава Тимотијевића "Украјинско-српске уметничке везе" специјално написан за "Пројекат Растко - Кијев-Лавов" и др. Гости су били чланови српско-украјинског друштва, србисти из Украјине који су тих дана учествовали на традиционалном скупу слависта у Вукове дане (Оксана Микитенко, Вероника Јармак, Олена Дзјуба, Ала Татаренко и неколико студената), професори и студенти Филолошког факултета, новинари, пријатељи Пројекта Растко.

Изванредни и опуномоћени амбасадор Украјине у СРЈ, Др Володимир Фуркало је упутио поздравну реч поводом отварања "Пројекта Растко - Кијев-Лавов".

...и у Кијеву, 18. октобра 2001.

У свечаној сали Украјинског фонда културе уз сарадњу Словенског универзитета у Кијеву представљен је 18. октобра 2001. "Пројекат Растко - Кијев-Лавов". У уводном слову Павел Рудјаков, председник друштва Украјина-Србија и професор српске књижевности на Филолошком факултету Универзитета "Тарас Шевченко" представио је говорнике. Чедомир Лабус, први секретар амбасаде Југославије истакао је важност сарадње у култури.

Ректор Словенског универзитета, проф. Јуриј Алексејев честитао је творцима и сарадницима пројекта на идеји и оствареном резултату. Он је понудио сарадњу свог универзитета у стварању центра који би био посвећен српској култури и Југославији у згради Словенског универзитета у кијевској општини Оболоњ. Да би та замисао била остварена требало би укључити институције које су заинтересоване да је и финансијски подрже.

Дејан Ајдачић, руководилац "Пројекат Растко - Кијев-Лавов" платну приказао је на видео-биму Интернет странице пројекта, указао на идеје водиље и најавио будуће прилоге. Проф. Павел Рудјаков је у свом излагању говорио о српско-украјинским везама у култури, посебно се задржавајући на сеоби Срба. Фолклористкиња Оксана Микитенко и проф. Иван Стојанов су топлим речима поздравили отварање електронске библиотеке. Представљању су присуствовали студенти два универзитета на којима се предају српски језик и књижевност, представници медија, чланови друштва "Украјина-Србија" и гости Украјинског фонда културе. У разговору након окончања промоције неки од студената су се похвалили како су им странице "Пројекта Растко - Кијев-Лавов" већ познате са мреже.

Међу писмима које стижу у "Пројекат Растко" има и речи подршке професора и сарадника из света који користе дела са наших Интернет страница. По први пут "Пројекат Растко - Кијев-Лавов" и "Пројекат Растко" су инсталирани у компјутерској учионици једног универзитета – Словенског универзитета у Кијеву. Држећи по позиву овог универзитета курс о књижевности реализма и модерне, проф. Дејан Ајдачић је често упућивао студенте на дела објављена на "Пројекту Растко". Неки од часова били су и одржани уз екране на којима су трепереле странице електронске библиотеке српске културе. У приликама када у класичним библиотекама недостају књиге на српском језику, студенти србистике су могли једино посредством "Пројекта Растко" да лако и бесплатно користе низ класичних дела српске културе.