Ала Татаренко

Филм "Мамај" Олесја Сањина

У Украјини протекла година, 2003, била је обележена бројним културним манифестацијама, фестивалима, изложбама, концертима и промоцијама, и није једноставно одлучити се за само један, најистакнутији догађај. Међутим, направивши блиц-интервју са неколико познатих украјинских културолога и уметника са питањем: по којем ће догађају у украјинској кутури памтити годину која одлази, утврдила сам да се већина определила се за филм "Мамај" у режији Олесја Сањина.  Такав избор није нимало случајан: "Мамај" је први украјински филм који је био предложен за Оскара у номинацији "Најбољи страни филм". У земљи где са занимањем прате излазак сваког новог филмског остварења домаћих режисера и којој је такав догађај у последње време реткост, успех "Мамаја" сасвим очекивано је привукао велику пажњу.

У ствари, тај филм је био у средишту интересовања стручњака седам година: прво као дипломски рад Олесја Сањина, који се касније допуњавао, мењао, митологизовао, који се очекивао и на крају крајева - појавио на филмском фестивалу "Младост". И, напокон, у фебруару 2003. године у киноцентру Украјина гледаоци су се упознали са модерном филмском верзијом легенде о Казаку Мамају - једној од кључних и најзагонетнијих личности националног културног простора. Како тврди његов аутор, редитељ Олесј Сањин, филм представља екранизацију текста који стоји испод слика овог јунака: "О њему нико ништа не зна. Он сам неће да прича о себи. Ако пођеш степом, упознаћеш његову историју". У степи је Сањин упознао две приче које чине основу филма, и прва је од њих украјинска народна песма "Бекство браће из Азова, из турског ропства". Друга прича припада другом степском народу - а то је "Песма дервиша о храброј браци-мамелуцима", где је опеван повратак тројице војника кући, куда их зове Златна Колевка. Према легенди, у тој се Колевци родио Џингис-кан.

Стварајући "Мамаја", редитељ је хтео да се уживи у историју степе, да схвати шта је у суштини оно што зову украјинском културом, од чега се она састоји. Да сачува дух легенде која по мишљењу многих више не постоји. Филм није замишљен као историјско платно, гледаоци су добили "љубавну причу" на тлу старог међуетничког конфликта чији су протагонисти Украјинци и Татари. У центру пажње налази се прича о украјинском Ромеу - Мамају (чију улогу тумачи Андриј Билоус) и татарској Јулији - Амај (у њеној улози наступа Викторија Спесивцева). По мишљењу стручњака, Олесј Сањин на свој начин наставља традицију украјинског поетског филма. Неки су одушевљени естетиком филма, визуелним ефектима, музиком Але Загајкевич, док другима смета изразита, наглашена сликовитост појединих сцена, коју је једна кијевска критичарка назвала "убиством у стилу модерне". Било како било, хваљен и критикован, "Мамај"  остаје у центру пажње. О њему пишу, расправљају, дискутују... Право место тог филмског остварења показаће будућност, а данас он остаје једно од обележја године која одлази- лепа легенда о љубави са благим укусом историје.