Степан Коваљ и Лариса Брјуховецка

Победничке маршруте трамваја број 9

Степан Коваљ је редитељ анимираних филмова. 1993. године дипломирао је на архитектонском факултету Кијевске академије уметности. 1998. дипломирао је на факултету филмске уметности Кијевског државног института позоришне уметности "Карпенко-Кари", студирао је у радионици Јевгена Сивокиња. Заједно са студентима са године учествовао је 1995. у зборнику "То смо ми" (награда "О. Гурвич" на Међународном филмском фестивалу "Крок-95"), 1998 - дипломски рад "Дз-з-з" (3 минуте). 1998. победио је на конкурсу сценарија за грант Председника Украјине. 1999. је  почео, а 2002. завршио снимање десетоминутног филма "Ишао је трамвај бр. 9", који је био одликован дипломом "За духовитост и стил" на фестивалу "Кино-Јалта 2002." и Гран-при на Међународном филмском фестивалу  "Крок-2002", што представља убедљиво сведочанство успеха младог редитеља.  Ради на телевизији као аутор компјутерске графике.

- Дошли сте у анимирани филм након архитектонског факултета. Није Вам се допала изабрана струка, или су разлози били друкчији?

- Од детињства сам слутио да ћу се бавити анимацијом. Исте године кад сам дипломирао на академији уметности, Јевген Јакович Сивокињ  формирао је (први пут на факултету филмске уметности) своју групу и ја сам је уписао. Студије су биле експерименталне у смислу наставног процеса, јер скоро да није било финансирања. Зато су нам предавали предмете који можда и нису били неопходни, на пример, кореографију, пластичну анатомију. Од укупно осам студената до дипломског је стигло петоро, али је група била доста успешна. О томе сведочи чињеница да је већ на другој години студија наш годишњи рад освојио награду на филмском фестивалу "Крок". То је био касетофон који смо сви редом користили, али који се на крају крајева негде изгубио. А мој дипломски рад је кратки филм, у којем сам се окушао у разним техникама, експериментисао сам.

- Посрећило Вам се, очигледно, што је баш тада био расписан конкурс за добијање гранта Председника за младе уметнике. Испричајте о раду на филму "Ишао је трамвај бр. 9".

- Да, победио сам на том конкурсу 1998. Стандардни прорачун десетоминутног анимираног филма износи 120 хиљада хривни. Овај грант је у новчаном еквиваленту износио 100 хиљада. Кад је стигао до студија - 80. А према условима гранта требало је снимати филм само у државном студију. "Укранимафилм" налази се у тешком стању, просторије издају под закуп, производња је практички обустављена, услова за рад готово и нема, јер је опрема стара, стручњаци су отишли из студија, скоро није могуће запослити људе са стране, јер их не плаћају, потребно је упошљавати само сараднике студија, који су пред пензијом. 1999. студио је почео рад на "Трамвају", а после га је замрзнуо, јер новац није стизао. Завршавао сам га крајем 2001. - почетком 2002. године.

Желео бих да споменем људе који су ми помагали у раду на филму. Ја сам аутор сценарија, али помогли су ми да га зналачки завршим хумористи Јан Токсјур и Олександар Володарски. С обзиром да прорачуном није био предвиђен хонорар за композитора, обратио сам се Игору Жуку - познатом кантаутору, а његову је музику вешто аранжирао млади Роман Бојко. И како сам успео да издејствујем још додатних три хиљаде хривни за хонорар, имао сам могућност да их исплатим.

- А какви су Ваши утисци са фестивала "Крок"?

- На овом сам фестивалу већ трећи пут. Треба још неколико месеци да средим утиске. Програми су били веома набијени - ове године било их је два: комерцијални филм и ауторски. Дани су били пребукирани, попуњени пројекцијама, ноћ је била једино могуће време за дружење. Оно што сам успео да видим - то је тек трећина приказаног. Још једном сам се уверио да ми у Украјини, у поређењу са другим земљама, имамо низак технолошки ниво, између осталог и у поређењу са Русијом. Наш студио не одговара светским стандардима. Врло жалосно. На овом је фестивалу био веома угледан жири. Успут речено, осим Гран-при добио сам још једну награду - Цех стручњака за филм и филмских критичара Русије доделио ми је специјалну награду "За најбољи филм". Ово није ништа мање значајно признање, јер су Руси одликовали украјински филм.

- То је парадоксално, али управо Ваш филм, који није створен према напредним технологијама, освојио је у тако бројној конкуренцији главну награду.

- У овом случају идеја је засенила технологију. Заиста, звук је код нас "моно", и мада сам за снимање користио "Кодаков" филм, копија је направљена на домаћем. У нашој земљи постоји велики стваралачки потенцијал, али наша анимација неће моћи да опстане у условима, у којим се сада налази. Ако не буде инвестиција, ако не буде модернизације опреме, и уопште - финансирања.

- Сигурно сте добијали позиве да радите у другим земљама.

- Да, у Москви, где су ми нудили посао. Тамо је већ отишло доста наших режисера - неко је стекао јачу позицију, али многи нису успели. Ја се плашим да се не изгубим, остајем у Украјини. Сада тражим финансије за нови филм. Али за сада још немам чиме да се похвалим.

- У перспективи су нови фестивали...

- Очекујем "Младост". Не рачунам на неке награде, али наше украјинске филмове данас приказују једино на фестивалима.

превела са украјинског Ала Татаренко