О оснивању и раду српско-украјинског друштва 1991-2000.

Почетком деведесетих година, нарочито после увођења санкција против СР Југославије, обновљена је традиција организовања друштава за неговање веза са другим народима. Рад таквих друштава, која су тада обнављала свој рад или су први пут формирана, праћен је са доста публицитета. Њихове активности су и држави обезбеђивале канале за какву-такву сарадњу са партнерима из света у области науке, културе, па донекле и у појединим облицима економског пословања. Благотворно је било и њихово деловање на јавност, притиснуту мором изолације и сатанизације целокупног српског народа.

У то време проналазила су се некако средства за материјалну подршку ресорних министарстава. С времена на време, проналазили су се и други спонзори из редова приватних или државних привредних субјеката.

Карактеристично је да управо са попуштањем економских и других санкција против земље подршка раду друштава за неговање веза са другим народима од стране државе постепено слабила. С обзиром на то да рад друштава за неговање пријатељства са другим народима има за наш народ и за целокупно наше друштво знатно шире и дугорочније ефекте од ефемерних прагматичних интереса данашњег тренутка, апелујемо и на институције државе и на укупну јавност да се отворе и посвете већу пажњу програмима друштава. Тиме ће се и ти програми унапређивати, али ће се, што је исто толико важно, обезбедити бар минимални материјални услови за неопходне организационе активности ових друштава.

Српско-украјинско друштво, ванстраначка организација, основано је 1991. године у Београду са циљем поспешивања и проширивања културних, привредних и научних веза између два пријатељска народа после успостављања Југославије у новим оквирима и настанка независне државе Украјине.

Друштво окупља око 150 чланова, међу којима су истакнути научни, културни и привредни делатници Југославије.

Активности Друштва испољавају се у оквиру трију секција: културолошке, привредне и научне.

Први председник Друштва био је академик, др Милорад Павић (1991-1993). Од 1993. године функције председника је обављао проф. др Миодраг Сибиновић, а од 1997. године – доц.др Људмила Поповић.

Током десетогодићњег рада Друштва постигнути су значајни резултати мећу којима је, свакако, оснивање Катедре за украјински језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, увођење предмета “Украјински језик” за студенте русинистике Филозофског факултета у Новом Саду, подизање на нов ниво научне украјинистике у Србији путем објављивања редовних публикација у водећим научним и културним издањима, организација Дана украјинске културе у Београду од 21.04. до 15.05. 2001. године (види посебан прилог), као и бројних културних и привредних манифестација.

1993. године покренут је поступак за организацију Дана украјинске културе у Србији и Фестивала украјинског филма у Србији. У више наврата Друштво се обраћало Министарству за културу Републике Србије са молбом о Финансирању одговарајућих пројеката,

Најплоднији период забележен је од 1995. до 2001. године, када је био постигнут низ значајних резултата који су допринели успостављању и развоју међусобних односа између Србије и Украјине у области науке и културе. С обзиром да су иницијативе Друштва у одређеном периоду биле спутаване отежавајућим факторима санкција међународне заједнице интензитет његове делатности био је нешто слабији од 1993. до 1994. године, али и тада је рад Друштва послужио као ослонац даљег континуитета сарадње између наших народа у многим областима. Већ у том првом периоду Друштво је покренуло низ иницијатива од којих су неке биле успешно реализоване, док остале због различитих околности пре свега недостатка извора финансирања нису биле остварене.

У низ успешних подухвата неопходно је пре свега уврстити успостављање трајне и плодне сарадње између научних и културних институција у Украјини и Србији - Универзитета у Београду и Кијевског универзитета "Шевченко", Матице Српске и Украјинске националне Академије наука, СПУ и УКС. Захваљујући напорима Друштва организована су гостовања украјинских уметника и уметничких колектива на фестивалима у Србији, обновљени су традиционални доласци украјинских књижевника на Октобарске сусрете писаца у Београду, а украјинских научника и студената на научне скупове и семинаре Међународног славистичког центра (Међународни састанак слависта у Вукове дане) и сл., постале су редовне публикације о украјинској књижевности и култури у српској научној и дневној периодици.

Најзначајнији подухвати, забележени у протеклом периоду били су:

- Организација изложбе украјинског сликара Алексеја Стрељцова у Музеју позоришне уметности, на чијем су отварању били присутни савезни министар за људска, права Маргит Савовић и послова Амбасаде Украјине у Београду В. В. Примаченко (1991).

- Приредба студената-украјиниста Београдског универзитета, посвећена 130-годишњици смрти Тараса Шевченка (1991).

- Учешће чланова председништва Друштва на Међународној конференцији посвећеној 100-годишњици Булаховског на позив Кијевског универзитета (1992).

- Сусрети са члановима друштва Украјина-Србија у Кијеву, директором Института за фолклористику Украјинске националне академије наука и члановима Савеза писаца Украјине.

- Редовно учешће, почев од 1991. године, украјинских слависта-србиста (професора и студената) на Међународном састанку слависта у Вукове дане. Објављивање радова украјинских слависта у Зборнику Међународносг славистиачког центра

- Боравак председника друштва проф. др М. Сибиновића у Кијеву, на симпозијуму "Максим Риљски у контексту словенске и европске књижевности и културе". Сусрети у Савезу писаца Украјине и на Катедри за славистику Кијевског универзитета, пријем код ректора Кијевског Универзитета. проф. др В. Скопенко (1994).

- Боравак М. Димића, директора Октобарских сусрета писаца СКС на данима Шевченка у Кијеву (1994).

- Боравак песника М. Лазића на данима Шевченка у Ужгороду (1994).

- Братимљење општине Стари Град у Београду и Старокијевског рејона у Кијеву (1994).

- Промоција књига Б. Олијника "Сатанизација Срба. . . " и "На линији тишине" (1994).

- Организација изложбе фотографија "Украјина у II Светском рату " и изложбе публикација из српске украјинистике у Народној библиотеци поводом 50-годишњице окончања Другог светског рата (1995).

- Долазак ректора Кијевског словенског универзитета Јурија Алексејева у Београд и његов сусрет са студентима (1995).

- Боравак делегације Друштва у саставу др Ј. Сабадоша, М. Корпаша и Р. Васића на конференцији Асоцијације мале привреде у Кијеву, од 18. до 21. октобра 1995. године. Организовање низа сусрета и разговора са привредницима Украјине.

-Промоција монографија украјинских научника О. Микитенко "Сербські голосіння" и П. Рудјакова "Српски роман" у Библиотеци града Београда (1995).

- Објављивање привредног каталога Украјина-Србија у издању Фирме "Експортпрес" (1995).

- Заснивање вишегодишњег научно-истраживачког пројекта о српско-украјинским везама. Покретање периодичног зборника о српско-украјинским везама у оквиру Матице Српске и одговарајућих украјинских институција.

- Премијера представе студената-украјиниста Београдског универзитета на украјинском језику "Мина Мазајло" према истоименој комедији М. Кулиша (1996).

- Гостовање хора Украјинског радија и телевизије "Мајборода" и трочлане делегације уметника на Београдском летњем фестивалу (1996).

- Гостовање хора "Мајборода" у Новом Саду, Врбасу, и Крстуру.

- Посета руководства хора "Мајборода" помоћнику Савезног министра за културу Живковићу у пратњи потпредседника друштва др Ј. Сабадоша и Б. Терзића.

- Гостовање украјинских уметника на фестивалу "Мермер и звуци" у Аранђеловцу (1996).

- Интервју руководства хора и председника Друштва проф. др М. Сибиновића телевизијској станици "Студио Б" о српско-украјинској културној сарадњи.

- Једночасовни интервју са украјинским уметницима-гостима БЕЛЕФ-а и председником Друштва проф. др М. Сибиновићем на Другом програму Радио Београда.

- Редовно учествовање украјинских песника на Октобарским сусретима писаца (Јуриј Завгородни, Михајло Шевченко, Марија Матиос, Васиљ Махно, Роман Лубкивски и др).

- Гостовање украјинске глумице Р. Недашкивске са филмом "Глас траве" на Београдском фестивалу ауторског филма (1996).

- Сусрет Р. Недашкивске са студентима-украјинистима (фебруар 1996).

- Концерт украјинског певача О. Василенка у атријуму Народног музеја (1996).

- Учешће украјинских научника на IV Међународном симпозијуму МАПРИЈАЛА у Београду и Новом саду од 8. до 10. октобра 1996. године. Објављивање радова украјинских научника Т. А. Пахомове, Н. М. Манакине, Л. И. Шумигоре, В. Манакина у Зборнику Симпозијума.

- Сусрет украјинског песника Р. Лубкивског са студентима-украјинистима (октобар 1996. године).

- Учествовање украјинских уметника у раду сликарских колонија у Србији.

- Приредба студената-украјиниста Београдског универзитета, посвећена 5-годишњици Независности Украјине (мај 1996. године).

- Организација изложбе у Архиву Србије посвећеној досељавању Срба у Украјину (децембар 1997.-јануар 1998. године).

- Успостављање контаката са потомцима етничких Срба који су се доселили у18. веку у Украјину. Добијање видео и другог фактографског материјала о њиховом организованом културном животу.

- Свечани концерт у Скупштини града Београда поводом 6-годишњице независности Украјине (1997).

- Учествовање украјинских дечијих музичких друштава на међународном фестивалу “Радост Европе” (1997, 1998).

- Организација предавања у основним школама Београда и Дечијем културном центру Београда о историји , геогграфском положају и култури Украјине (1997, 1998).

- Учествовање украјинских издавача на Међународном сајму књига у Београду (1998).

- Организација сусрета студената-украјиниста са украјинским издавачима.

- Припрема и извођење програма на украјинском језику поводом Дана словенске писмености (1998, 2000, 2001).

- Организација течаја украјинског језика за представнике украјинске дијаспоре у Новом Саду (јануар-мај 2000).

- Објављивање српског превода драме В.Виниченка “Закон” (2001).

- Припрема Антологије двојезичне Антологије украјинске поезије 16.-20. века (2000-2001).

Све наведене активности биле су у непосредној организацији Српско-украјинског друштва што подразумева да је ово редуковани избор који не обухвата подухвате у којима се Друштво залагало као индиректни организатор или учесник манифестација.