Разговор с украјинским песником Максимом Риљским

Најбољи украјински савремени песник преводиће српске народне песме

Политика, Београд, 23. септембар 1945.

Максим Тадајевич Риљски, највећи украјински савремени песник, налази се у Београду и јуче је примио претставнике наше штампе.

Риљски је носилац, Стаљинове награде за књижевност, претседник Савеза совјетских књижевника Украјине, члан Украјинске академије наука, директор Института за фолклор Академије итд.

Интересовање у Украјини за нас

- У Београд сам допутовао као потпретседник, Свесловенског комитета у Москви, заједно са одговорним секретаром Комитета пуковником Мочаловим. Наше путовање има за циљ учвршћење пријатељских словенских веза. Водићемо разговоре не само са овдашњим претставницима Свесловенског комитета већ и са бугарским, чешким и другим претставницима, који треба да дођу овамо. Сем тога, хоћемо да сакупимо књижевни материјал из историје Југославије, нарочито из историје борбе против фашизма. Желимо да пропутујемо по земљи и да видимо како људи овде живе. Украјински народ одушевљено је пратио борбу југословенских партизана. То је нашло одјека и у нашој књижевности...

Наши гости су били већ на Авали и обишли ужу Шумадију; посетили су Крагујевац, Аранђеловац, Опленац, Венчачку виноградарску задругу у Бањи код Аранђеловца и пробавили у неколико села. Риљски нам прича о склоништу партизана у једној сељачкој кући у селу Даросави, о девојци Лепосави Лазаревић која је била с партизанима и њеном оцу Михаилу. Наша омладина особито му се свиђа:

- Омладина вам је изврсна! Нарочито ме је пријатно дирнуло кад сам видео колико она схвата и воли Совјетски Савез. Намеравамо да приређујемо путовања југословенске омладине у СССР и совјетске омладине у Југославију ради учвршћења нашег пријатељства и бољег узајамног познавања.

Риљски је чуо и прочитао много нових народних песама о маршалу Титу и народноослободилачкој борби. Преводећи наше народне песме на украјински језик; набавио је већ зборник Вукових песама. Уосталом, није он први украјински песник који то чини. Осамдесетих година прошлог века украјински песник Михаило Старицки објавио је збирку превода наших народних песама о Краљевићу Марку, Косовској бици итд. Украјинска песникиња Лесја Украјинка, која је писала и по српским мотивима, издала је књигу својих превода наших народних песама под нашим називом "Вила посестрима. Преводи су одлични.

О садашњем стању славистике у Совјетском Савезу Риљски каже:

- Последњих година пред рат био је рад на њој нешто ослабио. Сада се наше академије наука - Свесавезна, Украјинска и Белоруска - веома старају да се славистика код нас појача и да се створе кадрови слависта. Јер у рату смо се спријатељили, али смо заостали у међусобном културном познавању. Специјално на Украјинској академији наука намеравамо да створимо славистички институт.

Савремена украјинска књижевност

Прве песме Риљског објављене су 1910 године, док је био гимназист, а после студент Кијевског универзитета. Од 1920 до 1929 године био је средњешколски наставник и предавач украјинске стилистике и технике превода у вишим школама. После тога напустио је педагошки рад и потпуно се посветио књижевности. Објављено је двадесет књига његових песама на украјинском језику и две засебне штампане песме "Марина" и "Пут у младост". Његове су песме превођене на све језике Совјетског Савеза, нарочито на руски. Преводио је много с француског, пољског, руског, па и са енглеског, - нарочито класике .

"Поносим се", каже Риљски, "нарочито својом "Песмом о Стаљину" (музика композитора Ревуцког), која је преведена на све језике Совјетског Савеза и пева се у целој земљи. То је била прва песма о Стаљину у Совјетском Савезу. Сада, кад се код нас скупљају фолклорне песме, она се појављује у зборницима као народна песма."

Песник Риљски упознаје нас са украјинском књижевношћу:

- Савремена украјинска књижевност наставља, пре свега, демократске традиције старе украјинске књижевности, чији су најбољи претставници били Тарас Шевченко у Дњепровској Украјини и Иван Франко у Западној Украјини. Васпитно је на њу, сем тога, упливисало учење Маркса и Енгелса, Лењина и Стаљина. Она је у пуном смислу речи бољшевичка књижевност. Имамо врло истакнуте писце као што су Павло Тичина (сад је он народни комесар просвете Украјине), Микола Божан (он је претседник Совјета народних комесара Украјинске ССР), Володимир Сосјура (који вели да је пореклом Србин и његово село у Украјини носи српско име), Андреј Малишко, Леонид Первомајски (који се сад налази у Југославији). У прози се истичу Јуриј Јановски (изврстан је његов нови роман "Коњаници" украјински партизанима), Иван (скраћено од Леонид), Петро Панч (од Панченко) и Александр Копиљенко. Познати су украјински драмски писци Александр Корнејчук и Иван Кочерга.

"Наравно, код нас у књижевности нема посебних група и школа. Сви смо уједињени у јединственом Савезу књижевника Украјине. За основни принцип сматра се код нас принцип социјалистичког реализма, који је супротан критичком реализму, чији су претставници у руској књижевности били Толстој, Чехов, Шчедрин. Они су стајали у опозицији према стварности у којој су живели, док се претставници социјалистичког реализма држе позитивно према совјетској стварности. Зато је тамо однос према стварности био сатиричан, а ми критикујемо и исмевамо извесне појаве. Упоредо с тим, сви се ми боримо под геслом да буде што више песника и да они буду што разноликији. Боримо се да сваки писац изражава своју индивидуалност.

Украјински писци у рату

Риљски нам говори о украјинским писцима у Отаџбинском рату:

- Многи украјински књижевници отишли су на фронт и многи се још налазе у војсци. Радили су у фронтовским и армиским листовима, слали дописе у украјинске и централне листове. Скупљали су још материјал за будућа своја књижевна дела о рату, о херојизму и пријатељству народа, о немачким зверствима у окупираним земљама итд. Неки су се на фронту борили као војници и командири. Млади харковски писац Сергиј Борзенко, херој Совјетског Савеза, отишао је на фронт као дописник, али кад је убијен командир његове јединице, узео је он команду и добио битку...

"У украјинској поезији, вели нам Риљски преовлађуjе лирска песма. У данима рата та је поезија била борбена и тежила за уништењем Немаца. Борци на фронту веома су волели ту поезију. Велики део украјинских књижевника евакуисан је према одлуци владе у Уфу, главни град Башкирске аутономне републике. Тамо је била смештена и Украјинска академија наука. Тамо је одмах образовано издавачко предузеће за штампање књига, углавном ратне садржине, а излазили су тамо и украјински часописи "Украјинска књижевност" и "Књижевни лист". Врло је чврста веза украјинске књижевности са свима осталим књижевностима Совјетског Савеза, нарочито с руском. Много се преводи. Чим се појави какво значајно дело, преводи се на све језике Совјетског Савеза.

Сада се у Украјини издају велике књиге - романи и друго: например роман Јурија Смолича "Нису продрли" о животу у окупираној Украјини. Украјински књижевници много се баве историјом Украјине, њеном херојском прошлошћу. Штампа се роман Петра Панча "Запорошци" из доба Богдана Хмељницког. Украјинска позоришта спремају приказивање историске трагедије у стиховима "Јарослав Мудри" од Ивана Кочерге.

За који дан Максим Риљски одржаће предавање о совјетској књижевности у Отаџбинском рату.