Савез Срба у Румунији

Посебна издања
Књижевност за децу
Књига 1

Иво Мунћан

Чудновати сан

Председник издавачког савета: унив. проф. др Борислав Крстић Велимиров
За издавача: Драган Жупунски
Уредник: Славомир Гвозденовић
Рецензенти: Чедомир Миленовић Далибор Марковић
Лектор: Далибор Марковић
Коректор: Горан Мишковић
Литерарни саветник: Славомир Гвозденовић
Илустрације:  Небојша Росић и Миљана Живанов, Далибор Милован, Ј. Банчу, Д. Шмаленик, К. Хадој, Д. Станчу, С. Милошевић и Тања Николић
Техноредактор: Адријан Николић
Компјутерски слог: Јадранка Николић

© ССР и аутор

ИСБН: 973-99657-7-6
 

Почеци

   Јутро почне - не знам када:
Увелико спавам тада!

Дан почиње - добри људи -
Кад ме мама из сна буди.

Вече почне сумрак када
Бане с брега изненада.

Ноћ почиње - нема спора -
На спавање кад се мора.

Када делимо баклаву
Наша слога дигне главу.

Игра почне кад се скупе
Пријатељи око клупе.

Фрка почне у дискаћу
Кад ми Паја отме Каћу.

А плес почиње уз буку
Кад ми Дора пружи руку!
 

Може - не може

   Не може да кали кал,
Не може да жали жал,
Не може да бали бал -
Мали може бити мал.

Не може да бечи бек,
Не може да чечи чек,
Не може да тече тек -
Ал може да лечи лек.

Не може да вири вир,
Не може да пири пир,
Не може да бира бир -
Ал може да мири мир.

Не може да топа топ,
Не може да лопи лоп,
Не може да шопа шоп -
Ал може да попи поп.

Не може да вуче вук,
Не може да кука кук,
Не може да мучи мук -
Ал може да звучи звук.

Не може да грка Грк,
Не може да брка брк,
Не може да штрчи штрк -
Ал може да срче срк.

Ко шта ради

   Кројач кроји, бројач броји -
А погреши тек по који.

Пловак плови, ловац лови -
Стрепе штуке и слонови.

Глумац глуми, шума шуми -
За вечером кум се куми.

Јеж се јежи а снег снежи -
Без обзира ветар бежи.

Киша киши, ђак ђакује -
Лето прње кад пакује.

Злато злати, срма срми -
Усред зиме гром не грми.

Возач вози, певач пева -
Путник мразу одолева.

Берач бере, летач лети -
Страшљивац узалуд прети.

Орач оре, копач копа -
Златна им је свака стопа.

Мерач мери, писац пише -
Одох ја у Невидише!

Ситнице

   Питао је НезнамКО
Ал је стварно било то;
Округло ал НезнамШТАје -
Нит је точак, нит је јаје.

Добио НезнамодКОГА
Узицу за паса свога;
Плаши се НезнамодЧЕГА
Кад стигне до првог брега.

Замерио НезнамКОМЕ
Што се речи брзо ломе;
Користило НезнамЧЕМУ
Нити мени нити њему.

Угледао НезнамКОГА
Како прети са два рога;
Казао је НезнамШТА
Јер он свашта увек зна.

Весели се НезнамсКИМ
На журкама поспаним;
Везао је НезнамсЧИМ
О врх трешње плави дим.

Причао НезнамоКОМЕ
Где играју бабе хроме;
Говорио НезнамоЧЕМУ
Све о свему и свачему.

ШТА СЕ НЕЋЕ ДЕСИТИ У ШКОЛИ
Слободану Станишићу

    У свакој се нашој школи
Може свашта, свашта збити.
Може одмор да се воли
И на часу сокић пити,

Може прозор нехотице
Да се разбије пет пута
И у разред са улице
Мала ласта да залута;

Може љубав, могу снови
Изненада да се јаве,
Да се бели лептирови
Врте посред ђачке главе.

Компјурер  да црта цвеће
Може - ако нам је жеља.
Али нико ничим неће
Заменити учитеља!

Викендом у забавишту

   Викендом у забавишту
Ништа играчке не ишту;
Лутке ћутке саме знају
Да се лепо поиграју;
Размажене дивокозе
Уз корњаче пију бозе.
Чак и лопта, ето, дрема
Јер ходником никог нема. -
Томи рече једног данка
Мала плавокоса Станка.

На то Станко - чигра права -
Тресну као из рукава:
Викендом у забавишту
Све играчке свашта ишту:
Баxа, Попај и Олива
Замислите! - желе шљива.
Том и Ђери, како ваља,
Траже само качкаваља.
Штрумф велики чак до свода
Би да је капетан брода,
А Штрумфови несметано
Свако јело хоће слано!

Писмо Роди 

   Здраво Родо! Ја сам Ната
Српкињица из Баната
Са две баке и два деде -
И свима су косе седе.

Имам маму, имам тату,
Ал желим и једног бату.
Па те молим, овог сата,
Донеси ми тога брата.

Наћи ћеш ме врло лако -
Познаје ме добро свако:
Донеси ми само бату -
Село Кетфељ, у Банату!

Бестежинско стање

    Ми смо деца што смо -
Кад нам се већ може -
Једног лепог дана
Побегли из коже.

Неколико трена -
Уз радосни крик -
Било нам је супер,
Било нам је шик.

Сви смо били лаки,
Сви смо били чисти,
Ал незгодно беше
Што смо били исти!

Кајање

  Веруј ми на речи, стварно ми је жао -
Ништа нисам знао, ништа нисам знао.
 

А ти си ми - кажу - цедуље писала -
Потписане Мала, потписане Мала.
 

О њима сам свима причао данима:
Баш ме не занима, баш ме не занима.
 

Ал кад си се јуче насмешила Душку -
Помишљах на пушку, помишљах на пушку.
 

Па искрено кажем страшно ми је жао -
Зашто нисам знао, зашто нисам знао?

Немушти језик

             
По Десанки Максимовић

   Једног дана на сокаку
Срео Јоца глуву баку:
- Љубим руке, бако драга!
- Издаје ме, ето, снага.
- Могу ли вам што помоћи?
- Никад више неће доћи.
- Јесу ли вам крушке зреле?
- Изболе га лане пчеле.
- Има ли у башти траве?
- Зашто мени да се јаве?!
- Једи ли вас Паја мачак?
- Убио ге сунчев зрачак!
- Јесте ли ви мало глува?
- Мени Зељов кућу чува!


Вила и патуљак

   Некад била
Једна вила
Умиљата, лепа, мила.

Исто тада
Усред града
Живео патуљак Рада.

Добра вила
Санак снила
Да је брата изгубила.

Снево Рада
Да му брада
Слатка као чоколада.

Сан је шала -
Вила мала
Брата није ни имала.

А наш Рада
Одвајкада
Чита да му никне брада!

Нај...нај... супер деда

     Мој је деда... нај... нај деда:
Бркови му ко перушке,
На глави му коса седа,
А образи - као крушке.

Има дугу белу браду
Као прави Божић Бата.
Кад пожелим чоколаду -
Он се одмах за xеп хвата.

Тако нам је ко у шали
Говорио мали Неда
Док смо мирно сви чекали
Да купимо сладоледа.

А сестра му, Неда мала,
Сутрадан кад паде вече,
Кад се сита наиграла,
О истоме деди рече:

Мој је деда прави деда,
Добар као парче хлеба -
Он ми даје све одреда
Па и више нег што треба.

А кад прича - реч му свака
Мека, слатка - ко од меда.
Добро каже чика-Рака
Да је оно... супер деда.

Зашто је бака седа?

 Обично људе оседе књиге,
Несташна деца и тешке бриге.

Моја је мама - весела, чила -
Кад мала беше послушна била.

Бакина плећа - рече ми сама -
Не беху стално под недаћама.

Што ј бака седа - свако се пита -
Кад она, ето, не зна да чита?!

Намћорасти старци

   Продао је деда на вашару овце
И купио пушку јер хоће у ловце.
Направила бака још и веће штете -
Убрисала снимке с видео-касете.
Од јутрос је деда узбунио село -
Обукао ново ловачко одело.
Да би то сазнала породица свака
На беломе коњу вест пронела бака.
Нешто око подне - нов се xумбус чује:
Хоће деда бика одмах да поткује.
С пракљачом у руци као да се свети
Немилице бака говедару прети.
Да се спасем ових невиђених чуда,
Из сна сам изашо, па... бленем ко луда!


Смеш ли, дођи амо

  Има једно село,
У селу улица,
У улици кућа,
А у кући Мица.

Око куће ограда
Висока и јака;
У дворишту реже
Два црна вучјака.

Смеш ли, дођи амо
У знану улицу,
Уђи у двориште
Да састанеш Мицу!

Све девојке као бубамаре

   Са мном у клупи, у првом А,
Од јуче седи пегава Дара.
Не зна да чита ко што знам ја,
Али је лепа ко бубамара.

У исту школу свакога дана
Долази с нама крезуба Сара.
Сукња јој увек сва изгужвана,
А она лепа - ко бубамара.

На истом ћошку, сад зна већ свако,
У трамвај уђе и нека Лара.
Нос јој је мало... прћаст овако,
А она лепа - ко бубамара.

Свакога јутра у прозор лупа
И смеши нам се зрикава Мара.
Пред њеном кућом пуно је рупа,
А она лепа - ко бубамара.

Баш прекопута од школе наше
Станује с мамом муцава Тара.
Сви је дечаци понечим плаше,
А она лепа - ко бубамара.

Одмора сваког под липу чедну
Застане сама крецава Клара.
Не воли - каже - игру ниједну,
Али је лепа ко бубамара.

Пазарђије

   Два су ђака - обоје прваци -
Били јуче на градској пијаци.
Пазарили - шта је хтео свако,
Испало је - чини ми се тако:

Мали Бојан купио је кера
И постере врсних фудбалера,
Пакет жваке, две теглице меда,
Три звиждаљке и пет сладоледа.

А Бојана - мала домаћица -
Узе за се туце вешалица,
Купи мами кесицу бонбона
И свом брату седам луфт-балона.

Ђокино шишање

   Ошишао јуче тата
Милановог млађег брата.

Скинуо му с целе главе
Косе плаве, коврxаве.

А малиша у бутику
Купи шешир и перику

Пошто неће - жив и здрав -
Да остане ... богослав!

Пусти снови

Шта ко сања...
Миле Станковић

   Причала ми нека Тања
Шта ко засигурно сања:

Гледни оно пуно лице -
Сања само пљескавице;
Миш је мали и слабачак
Па сања да буде мачак;
Зец се целе ноћи мува
Јер у шуми стражу чува.

Срамежљиви Миша сања
Да га љуби нека Вања;
Пето топле опаклије
Од лисичјег крзна шије;
Пуж кад сања је у стању
Бити првак у трчању.

Бубалица сања како
Све лекције учи лако;
Гладан сања да се као
Добро сит навечерао;
Цура сања да је мала
Лепотица школског бала.

А сањају сви афони
Да су светски шампиони!

Ветар, чича и дечак

   Дуне ветар ко у шали
У мешине своје плаве
И с по муке, изненада,
Скиде чичи шешир с главе.

Понесе га тамо-амо
Ко пахуље снежне, лаке
Па га спусти натенане
Усред баште моје баке.

Снужден чича брже-боље
Присети се шта је згодно:
Замоли ме да му вратим
Шешир што му ветар одно.

Ал му рекох ко он мени
Кад му исках крушке зреле:
Никада и ником ништа
Не дам ја из баште целе!


Како сам провео распуст

(Састав)

    Што си, врага, овде доно
Ово штене пуно бува?!
Пас је добар само да нам
Од лопова кућу чува!

Тако ме из чиста мира
Покарала благо мама.
А бака јој брже-боље
Прискочи у помоћ сама:

Истераћеш одмах лепо
У двориште мачке ове!
Мачке треба по тавану
Ваздан мишеве да лове!

Нисам добро ја по кући
Направио мало реда,
А из собе изненада
Набруси се оштро деда:

Што по соби разбацујеш
Видео-касете често?
Зашто лепо не оставиш
Сваку ствар на своје место?!

И тек што са посла стиже,
Још с улаза, још са врата,
Љутито, намргођено
Прихвати ме чак и тата:

Ко је мого целу књигу
С три дискете да избрише?!
Компјутер да ниси такно
Ни најмањим прстом више!

Како сам вам лепо прово
У распусту овом сате,
Испричо сам до детаља
Да сви врло добро знате.


Баба Рога

   Истина је да постоји.
Крије се, ал знамо: ту је.
Ретко је кад види који,
А још ређе неко чује.

Очи су јој ко фењери
А ушеса магарећа.
Ватреним се кљуном цери -
Уста су јој као врећа.

Као колац зуби њени
Налик су на кљове беле.
Ако смеш, на мегдан крени
Под канxе јој као стреле!

Ко би да је види, чује
Кад је гадна као штета?
Ал највише застрашује
Све плашљивце овог света.


Кад сам био деда

   Кад сам био деда
Била ми је коса седа,
Нисам моро јести сира
И сву супу из тањира
Ни, с вечери, баш у девет
Да ускочим у свој кревет.
Кад сам оно деда био
Нисам ништа ни учио,
Нисам слушо свакојаке
Приче моје старе баке
Како две плишане мачке
Лове миша наопачке.
Кад сам деда био оно
Не знадох за школско звоно,
Нисам моро да се мучим
Напамет да песме учим,
Било ми је супер-фино
С Тањом клиснути у кино!


Ко кога поједе

    Мачак радо смаже миша
Као кесицу слаткиша

А миш може (вест је страшна)
Да поједе тону брашна

Ко од шале рода ће ти
Свакој жаби да запрети

Паук гризе (с чиста мира)
Сваког ко му мрежу дира

А јагањце курјак гадан
Тамани кад год је гладан

И док само трепнеш тек
Све године смаже век

Бура може без по муке
Да прогута брод из луке...

Па све тако (по сто пута)
Свако неког другог гута

А плашљивце (знаде свак)
Гута само... празан мрак!

Кавга

   Због ничега, Боже свети,
Љутит Паја Душку прети:
Биће теби, да знаш, вруће
Прођеш ли крај моје куће;
Кад за лоптом јурнеш, љути,
Ногу ћу ти подметнути;
Избошћу ти, видиш, ове
На бициклу гуме нове;
Псу ћу твоме, такорећи,
На три дела реп одсећи;
Папагају твом, дакако,
Ишчупаћу перо свако;
А твом мачку, мораш знати,
За реп лонац ћу везати;
Бацићу ти усред баре
Онај качкет сав на шаре;
Бићеш, знај, у грдном сосу
Упознаћеш твога госу!

Чудновати сан

   Ноћ је црна као врана,
Киша пада, муња сева.
Легао је мали Брана
Па све наопако снева:

На тамбури мачка свира,
Из бунара киша пада,
Црни јарац нема мира -
Отпала му јуче брада.

Небом месец земљу оре,
Ветар свежу траву пасе,
Испред куће тече море,
А пас грокће као прасе.

Петао по жици шета,
Ћуран више страшан није,
Смрзла бара усред лета,
Рода једе из чиније.

Овца јури мрког вука,
Мишић туче љутог лава,
Око куће лети штука,
У кревету ждребе спава.

На врх брега за сто сели
Слепи миш и бели меда,
А јеж им ко браћи дели
Папуче од сладоледа.

Пун радости жабац скаче -
Појео је зрелу крушку.
Окорели ловац плаче -
Отео му зека пушку!

Тешке муке

   Круже градом шест трамваја
Од једног до другог краја.
Ал ме море муке тешке:
Ја свуд морам ићи пешке!

Ако узмем јединицу
Наиђем на Гиницу.
Коју Гину? - То се зна
Тужибабу шестог А.

Када ускочим у двојку
Неизбежно сретнем Сојку.
Плавооку струка танка
Заљубљену у Миланка.

Кад у школу пођем тројком
Састанем се с неком Бојком
Што ме стално - вижља плава -
Због Марице зачикава.

Кад у град идем четворком
Сретнем се са оном Зорком
Што ме назва Хитри Лала
Због промашеног пенала.

А петицом свуд по граду
Наиђем на смеђу Наду
Што на сваког вазда срља
Па је зато зову Крља.

Ако уђем у шестицу
Наиђем на неку Мицу.
Коју Мицу? Коју Мицу?
Ону Мицу - бубалицу!

Лисица доктор

   Била је гладна, ал се насмеши,
Размисли мало, па брзо реши
Доктор да буде лукава Лија
За обољења кокошија.

Здравствени центар уреди цео,
Обуче мантил као снег бео,
И стаде само мирно да чека
Да кокош дође и тражи лека.

Не прође много - а ево петла
Ногу му рани бабина метла
Па сада храмље, стиже га боља
Ко да се враћа са бојног поља.

Кад стиже ближе до диспанзера,
Застане мало, почне да звера.
А доктор Лија - знајућ поенту -
Отвара врата свом пацијенту.

Ал петлу нешто сумњиво било.
Испружи главу, рашири крило,
Назад се врати, не тражи лека -
А Лија гладна и данас чека.

Заљубљени јеж

   Пре памтивека, некада давно
Јежић се један заљуби јавно,
Као што пише у Шумском листу,
У плавичасту веселу глисту.

Присто је да му берберин Миша
И бодље с леђа сасвим ошиша,
Па да му ковач (Код жапца Ице)
Удари одмах и потковице.

Присто је, потом, да буде ђак,
Носи цилиндар, обуче фрак
И да по шуми (видла га врана)
Постане пудар за месец дана.

Све је то било ко прича права,
Све је то било баш забадава
Јер плава глиста - тако ми среће! -
Скарадног јежа да види неће!


Комарчева женидба

    Женио се комарац удовац,
Вичан алас, окорели ловац.
За невесту испросио бубу
Сасвим глуву, хрому и крезубу.
Кума куми маторога вука,
За прикумка - ћоравога ћука.
Девери му - познаници стари
Смежурави, промукли бумбари.
Енге јесу три стоноге-бабе,
У оркестру - све краставе жабе.
За старојка изабро ћурана,
За кувара - крештава гаврана.
Купи свате из целог Баната,
Све јунаке, мајсторе заната.
Ту су, ето, показују лице:
Од Мориша куртаве лисице,
С белог брега олињали вуци
И с Брзаве слинави пауци.
Ту су затим петли без репова
Осам врана и двадесет сова,
Многе осе - читав један рој
И мишеви - не зна им се број.

Хајдмо и ми, док још места има,
Честитајмо срећним младенцима!

Пред путовање
 

Прохтело се мачку Паји
Да летује у Мамаји,
Да на жалу чека зору
Купа се у Црном мору,
Ал је чуо да су цене
Добро, добро напапрене.
Зато хитро, ко у шали,
Направио шатор мали,
Украо од патка Вање
Плаве гаће за купање
И купио плаво-бело
Ново гњурачко одело,
Набавио гумен чамац,
Удицу и лимен мамац.
Учио га жабац Жива
Како да по бари плива,
Како читав да утече
Да га сунце не попече.
Ставио је килу сира,
Лонац бареног кромпира
И три надимљена миша
У торбу од невидиша...
Све је спремно. С пуно среће
На Приморје Паја креће.

Прича о необичној сеоби

   Некад давно, врло давно
(Пет векова има равно)
У Краљевству бујних снова
Десила се прича ова:

Кажу, неких јулских дана
У Долини јоргована
Одржан је сабор врана.
Већале су ноћу, дању
О њиховом лошем стању.

Јадале се, жалиле се
Да им гнезда просто висе,
Ионако бедна храна
Понестаје сваког дана,
Да их свако, коме прија,
Гони, тамани, убија.

Јесење им кише - зна се -
Водурином крила квасе,
Ветрови им бесни, јаки
Ометају узлет сваки;
Мраз им просто без милости 
Залеђује лаке кости,
Снежни олуј кад набаса
Затрпа их до појаса...

На крају се (мудрац прави)
Стари гавран за реч јави:
Сви смо црни, хвала Богу,
Од кљуна до босих ногу,
Зато хајдмо с ове њиве
У земљу где црнци живе,
Биће тамо, браћо, збиља
И за вране изобиља...

Не знам шта је даље било,
Шта се оно страшно збило,
Већ ко свако видим само
Оно што сви добро знамо:
И дан-данас (добро-лоше)
Вране код нас остадоше!

Представа

   Завеса нек увис лети -
Може представа почети:
Медвед као филмска звезда
Сред родиног сео гнезда
Срче чорбу из тањира
И у фрулу тихо свира
Док лукава Лија-тета
Бициклом по сцени шета.
Патак јаше љутог лава,
Јеж се с ватром поиграва
А миш пева поред чесме
Тужне староградске песме.
Посред жбуна бубамара
Декламује с пуно жара,
А врана, та црна птица,
Сад је соло певачица.
Мачак шутира на гол,
Гуска игра рокенрол.
Веверица једе меда
А пачићи - сладоледа.
И хор врабаца наступа
Као права етно-група.
Пљесак бруји ко каскада,
Ал завеса овде... пада!

Супер славље

   По дворишту - хука, бука
Припрема се супер-славље:
Уз торту од црног лука,
Сви ће пити млеко кравље.

Биће још од шаргарепе
У великој најлон-кеси
Гибанице вруће, лепе
Које патак сада меси.

Биће потом супе жуте
Коју кува гусак бели,
А паприке неке љуте
Ћуран сваком ће да дели.

Четир пужа испечена
Биће само посластице.
Биће ту и сос од рена
Што га спремише штиглице.

Миш на ражњу потом следи
И све друге ђаконије.
Душо, уживај па једи!
Никад тако било није!

Засвираће тамбураши:
Три комарца и две жабе.
Кокошије ситне ваши
Чуваће нас од зле бабе!

Пуж враголан

   Сретох једном - пре пар дана -
Усред шуме пужа Јана.
Он је, знате, ћутљив пуж,
Причљив деда, добар муж.

Рећи ћете: Па ту нема
Драги брате, и проблема!
Не би било да он није
Пуж за праве враголије.

Олако из невидиша
Шалећи се пружа миша,
А из куће своје с леђа
Намах вади мачка смеђа.

Сручи испред твојих ногу
Намћорасту Баба Рогу,
Узбере са крила птице
Цео вагон гибанице

И преврне хитро, лако
Цело море наопако,
А љутога може лава
Ко у шали да успава.

Извади из празних чаша
Док си трепно - два чилаша,
Испече на ражњу зеца,
По дрвећу штуке пеца.

Кад пожели скине с лире
Неке летеће тањире,
Пребаци те на врх дуда
У вилајет чудних чуда!

Па тако ми живе главе
И поштене кућне славе
Страшно ме је - што бих крио?!
Сусрет  с њиме поплашио!

Хајде момци и девојке да учимо сада бројке

ЈЕДАН слон и ДВА комарца
Надмудрили су ТРИ јарца.

ЧЕТИРИ су јежа мала
ПЕТ курјака протерала.

ШЕСТ цветића неког трна
Поплашило СЕДАМ срна

ОСАМ белих лабудова
Долетело на врх крова.

Желе ДЕВЕТ куварица
ДЕСЕТ белих рукавица.
ВОЛИ - НЕ ВОЛИ

     Мачка мише увек воли
Ма стајали наглавачке.
Ал не воле миши мачке.

Медвед воли саће жуто
Што плива по слатком меду.
Ал не воле пчеле Меду.

Лија страшно много воли
Кокош разну, било чију.
Ал не воли пето Лију.

Курјак воли овцу сваку
Макар била левокука.
Ал не воли овца вука.

Рода воли крекетушу
Кад год загази у воду.
Ал не воли жаба роду.
СВАЂАЛИЦЕ

  Усред врта цветна мала
Три се јежа посвађала.

Па један на другог крене
Ко сред циркуске арене.

-Шта је било? - пита Млађа -
Како је ту никла свађа?

Ту се, намах, ласта створи
Па му тихо одговори:

- Где се семе свађе крије
Знају само кавгаxије!

Рођенданско славље

   Славио је прошлог маја
Свој рођендан патак Паја.

Гости су му биле патке
Лепе, дебеле и слатке.

И све би потаман било
Да се чудо није збило.

Сам је патак (вичан спорту)
Рађенданску појо торту!

Прича о једном лову

   Хтела једном нека деца
Да ухвате хитрог зеца,
А зец био усред поља -
Чувала га главом зоља.
Да би стигла до зекана
Помоћ траже од Мацана,
Нек се мачак, како знаде,
До зекана сам прикраде.

Пошо Мацан потрбушке
Покрај старе, суве крушке,
Ал застаде сред воћњака
Јер се зачу паљба јака:
Виделе су мачка пчеле
Па све брзо полетеле,
Виделе су како зеца
Сад вребају иста деца
Што су једном - чета мала -
И кошницу опљачкакала
Па кренуше - цео рој -
У љут напад, све у  бој!

Ко би од вас даље ишо,
Ко би зеки ближе пришо,
Кад све зуји, кад свуд сева
Како с десна, тако с лева?

Да се нико ту не шали,
Схватили су ловци мали
Па се храбро разбежали.

Тако овој причи, знај,
Пријатељу, дође крај.
Није зато прича крива.
Поздравља те Чика-Ива.

Сналажљива кока

   Нека црна кока Маја
Пошла једног лепог дана
На пазар да прода јаја
И да купи два ћурана

Јер су храбри и у стању -
Каже тихо и лагано -
Један ноћу, други дању
Да стражаре непрестано

Па нек дођу сада амо
Тета-Лије веште, чиле,
Нек покуша кобац само
Да украде које пиле!

Од сутра по двориштима -
Удри бригу на весеље!
Мудра Маја ће да има
Своје телохранитеље.


Млеко од шарене краве

   Бела крава, свако знаде -
Истина зацело! -
Свуд у свету увек даје
Само млеко бело.

Какве ли ће боје бити -
Хајд, мућните главе! -
Млеко што га мама музе
Од шарене краве?

Препирање

  Свађали се једном у седмици дани -
Сваки мисли да је важан, изабрани.
ПОНЕДЕЉАК рече да је чело свега
И да сваки корак почиње од њега.
А УТОРАК вели без њега се, Боже,
Даље путем ићи никако не може.
СРЕДА тврди да је у седмици змај -
На плећима носи почетак и крај.
А ЧЕТВРТАК каже - он је равнотежа
И работа свака без њега је тежа.
Побуни се, онда, на те речи ПЕТАК:
Са средине нико не види почетак.
СУБОТА се само смеши чудном свету
И НЕДЕЉИ мирно предаје штафету.
А НЕДЕЉА своју поруку нам шаље:
Кад сте довде стигли, наставите даље!
КАКВО ЋЕ ВРЕМЕ БИТИ СУТРА

   Разредна заборавила
Мом тати да писмо пише.
Рђав је то знак по мени -
Мора сутра бити кише.

Професорка историје
(Ту ми нешто није тачно)
Домаћи  нам  није дала -
Биће сутра наоблачно.

Физичарка приредила
Једно од најлепших јутра.
Ал ту нису чиста посла -
Загрмеће громи сутра.

Рекла нам је и Српкиња
Да смо за њу сви откриће.
По мени то добро није -
Ветровито сутра биће.

Час хемије данас прошо
Ко да професора нема.
Ту се неки ђаво крије -
Сигурно се бура спрема...

Уживање на грани

   Задремао ЈЕДАН мачак
На грани у врту штедром.
Грејао га сунчев зрачак
Под небеском капом ведром.

Грана добро издржала
Па на удар топла зрачка
Наш ти мачак - није шала -
Позове још једног мачка.

ДВА су мачка дремуцкала
На грани у врту штедром,
Дивила се песми жала
Под небеском капом ведром.

Грана опет издржала
Па на удар сјајна зрачка
Ова наша чета мала
Позове још једног мачка.

ТРИ су мачка дремуцкала
На грани у врту штедром,
Дивила се песми жала
Под небеском капом ведром.

Грана и то издржала
Па на удар добра зрачка
Ова храбра чета мала
Позове још једног мачка.

ЧЕТИРИ су сада мачка
Дремуцкала усред гране.
Копља сунчевога зрачка
Грејала их натенане,

Грана снова издржала
Па на удар сјајна зрачка
Смела наша чета мала
Позове још једног мачка.

ПЕТ је мачка дремуцало
На грани у врту штедром.
Гледали су топло жало
Под небеском капом ведром.

Грана добро издржала
Па на удар сјајна зрачка
Ова наша чета мала
Позове још једног мачка.

ШЕСТ је мачка уживало
На грани у врту штедром.
Гледали су врело жало
Под небеском капом ведром.

Грана све то издржала
Па на удар топла зрачка
Ова храбра чета мала
Позове још једног мачка.

СЕДАМ мачка дремуцкало
На грани у врту штедром.
Гледали су врело жало
Под небеском капом ведром.

Грана опет издржала
Па на удар сјајна зрачка
Ова наша чета мала
Позове још једног мачка.

ОСАМ мачка дремуцкало
На грани у врту штедром.
Гледали су топло жало
Под небеском капом ведром.

Грана и то издржала
Па на удар сјајна зрачка
Наша храбра чета мала
Позове још једног мачка.

ДЕВЕТ мачка дремуцкало
На грани у врту штедром
Гледали су мирно жало
Под небеском капом ведром.

Грана добро издржала
Па на удар сјајна зрачка
Наша смела чета мала
Позове још једног мачка.

ДЕСЕТ мачка дремуцкало
На грани у врту штедром.
Гледали су топло жало
Под небеском капом ведром.

Сви о њима већ причају -
Повест  расте као плима.
Они мирно уживају -
Хајдемо и ми са њима!

Пријатељи

   Кад ми дођеш у посету
Игри неће бити краја,
Провешћемо супер-фино
Ти и ја и мачак Паја.

Знаш да је у селу моме
Лепо као усред раја;
Ићи ћемо на купање
Ти и ја и мачак Паја.

Деда ће нас чамцем својим
Одвести до цветног гаја,
Лептириће хватаћемо
Ти и ја и мачак Паја. 

Палачинке правиће нам
Моја добра бака Каја
Слатко ћемо их појести
Ти и ја и мачак Паја.

Тата ће нам од хартије
Направити једног змаја
Пуштаћемо га ми сами -
Ти и ја и мачак Паја.

Ни са мамом можда неће
Бити премного белаја.
Бићемо три пријатеља:
Ти и ја и мачак Паја.

Божић Бата

   Кад мантија снежна, бела
Обавије њиве, села,
Преко брега, преко мора
Из небеских белих двора
На санкама с четир ата
Долази нам Божић Бата.

Божић Бата - свако знаде -
То је старац беле браде
Што има за вредног ђака
Пуну врећу играчака
И доноси радост снену -
Јелку лепо украшену.

Божић Бата, добри дека,
Бадње вече једва чека
Да с тољагом светом пође
И код сваког од нас дође
Јер смо целог лета били
Послушни и добри, чили.


Божић Бата и афричка деца

   Божић Бата -наприлику -
Хтео, знајте није грешка,
Црној деци у Африку
Да поклони белог Снешка.

Метнуо га добро, фино
У летеће санке лаке
И с места се тако вино
Небу увис, под облаке.

Кад стиже до одредишта
Ненадно се чудо збило:
Од Снешка не оста ништа -
Сунце га је отопило!

Прича о чича Вуку

   Некад давно топал чича
Волео да људе слуша
Када свињар приче прича,
Гуслама кад гуди душа.

Својом штулом он је тако
Обишо вилајет чио,
Казивање писо свако
Па га до нас допремио.

И тридесет, увек иста
Колико се јоште живи
Дарово нам слова чиста
Као кишу жедној њиви.

Научи нас јоште чича -
Што је и сам много воло -
Живот како бива прича
И где срећа води коло.

Питалице

    Шта то раде руке
Кад краду јабуке
Без штапа, без куке
Далеко од буке?

Шта то брада ради
Кад се воћем слади,
Кад дечак у хладу
Једе чоколаду?

Кад с вечери вреле
Слатке трешње зреле
Враголан украде,
Шта то ноге раде?

А ловчеве очи
Кад зекан искочи
Из шумице младе,
Шта ли, шта ли раде?